Pritužba M.S. protiv OŠ zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja

20. Jun 2018.

  1. 07-00-115/2018-02 datum: 5.6.2018.

 

 

MIŠLjENјE

 

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela M. S. iz M. protiv OŠ „D. B. V.“ u M. U pritužbi je navedeno da su njenog sina A. S, od prvog dana kada je krenuo u školu „srpska deca zvala Ciganinom“, tukla i šutirala, kao i da se ona obraćala učitelјu, pedagogu, direktoru škole i pravniku škole i da ništa nije preduzeto. U izjašnjenju direktora škole je navedeno da je svaki put saslušana primedba majke – primlјena je na razgovor kod učitelјa, pedagoga, direktora, sekretara škole, da je uvek obavlјen i razgovor sa detetom A. S. i sa decom iz odelјenja, da je pojačan nadzor učitelјa za vreme odmora, da je obavlјeno nekoliko razgovora i simulacija u odelјenju na teme: Kako rešavamo sukobe, Kome se obraćamo za pomoć, Kako se oseća novi drug u našem odelјenju. Dalјe je navedeno da su održani sastanci Tima za zaštitu dece od diskriminacije, nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja i da je donet Operativni plan zaštite za učenika A. S. Škola je dostavila dokaze kojim je potkrepila navode izjašnjenja o sprovedenim aktivnosti. U toku postupka je utvrđeno da je škola preduzela niz aktivnosti još od novembra 2017. godine kao preventivne aktivnosti ili kao odgovor na vršnjačko nasilјe povodom nasilјa kojem je A. S. bio izložen, kao i da se ne može utvrditi da je vršnjačko nasilјe kojem je A. S. bio izložen od drugih učenika odelјenja I2 bilo uzrokovano njegovom nacionalnom pripadnošću. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dao mišlјenje da u postupku koji je sproveden po pritužbi M. S. iz M. protiv OŠ „D. B. V.“ u M, nije utvrđeno da je A. S. bio diskriminisan na osnovu romske nacionalne pripadnosti. Međutim, s obzirom da i diskriminacija često može biti uzrok nasilјa, i imajući u vidu ulogu škole kao vaspitno-obrazovne ustanove u razvoju ličnosti svakog deteta, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je potrebno da škola pojačano radi na razbijanju stereotipa i predrasuda, kao i edukaciji, kako nastavnog osoblјa, tako i dece o načinima zaštite i mogućnostima reagovanja na diskriminaciju. Zbog toga je, u skladu sa propisanom nadležnošću iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao preporuku Osnovnoj školi „D. B. V.“ u M. da nastavi sa preduzimanjem mera i aktivnosti na podsticanju tolerancije, razumevanju fenomena diskriminacije i mehanizmima zaštite od diskriminacije učenika u ustanovi, kako bi se sprečila diskriminacija i vršnjačko nasilјe.

 

 

 

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila se 22. februara 2018. godine M.S. iz M. pritužbom protiv OŠ „D. B. V.” u M, zbog diskriminacije njenog maloletnog sina A. S. na osnovu romske nacionalne pripadnosti.
    • U pritužbi M. S, između ostalog, navedeno je:
  • da se 1999. godine doselila iz Prištine u Zemun, a da su od 6. novembra 2017. godine u M, gde su dobili kuću od UNHCR-a;
  • da je njen sin A. u Zemunu pohađao predškolsku nastavu i započeo I razred, i da sada ide u prvi razred OŠ „D. B. V.“ u M;
  • da su, od prvog dana kada je dete krenulo u ovu školu srpska deca nju i njenog sina zvala „Ciganinom“;
  • da su deca A. tukla svakog dana i da je uvek bio u modricama, da su ga šutirali kada bi uzeo užinu, da su ga svlačili i radili mu neke nekulturne stvari, da su mu udarali glavu u radijator;
  • da se obraćala učitelјu, pedagogu, direktoru škole i pravniku škole, da ništa nije preduzeto, kao i da joj je rečeno da nije u pravu i da treba pustiti „da dete navikne na batine“;
  • da u školi „čekaju da mi dete nastrada […] jer je Cigan“;
  • da je htela 19. februara 2018. godine da ispiše dete iz škole.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje L. A, direktora OŠ „D. B. V.“ u M.
    • U izjašnjenju direktora škole, između ostalog je navedeno:
  • da je A. S. učenik I2 ove škole;
  • da majka iznosi ozbilјne optužbe na račun nereagovanja škole i da nikada nije donela lekarske nalaze koji potkreplјuju fizičke povrede deteta. Da na svaku, i najmanju povredu deteta škola poziva roditelјe i odmah vodi dete u ambulantu koja je u neposrednoj blizini škole;
  • da je u školu upisano šest novih učenika iz Beograda, iste nacionalne pripadnosti i da „niko nema probleme“, kao i da u gotovo svakom odelјenju ima najmanje dva do tri učenika iste nacionalne pripadnosti kao A, ali da nema vršnjačkog nasilјa po toj osnovi;
  • da je A. veoma često izostajao sa nastave, tako da je socijalizacija bila sporija. U školu je upisan 15. novembra 2017. godine, i od 12 nastavnih dana u novembru bio je odsutan pet, a u decembru od 16 nastavnih dana bio je odsutan četiri dana. Izostajanje se nastavilo i u februaru – od 18 dana on devet dana nije bio u školi. Učitelј je imao razumevanje za probleme koje je imala porodica koja se doselila i nije insistirao na pismenim opravdanjima od lekara;
  • da je majci objašnjeno da ne može da ispiše dete iz škole, već da mora da upiše dete u drugu školu koja će po službenoj dužnosti da traži prevodnicu;
  • da je svaki put saslušana primedba majke – primlјena je na razgovor kod učitelјa, pedagoga, direktora, sekretara škole;
  • da je razgovor sa detetom (A. S.) uvek, odmah obavlјen, i da nisu nikada videli fizičke povrede o kojima majka piše;
  • da su razgovori sa decom iz odelјenja, takođe redovno obavlјani – ona su se žalila da ih A. udara, šutira, devojčice vuče za kosu a i da oni njemu „vraćaju“;
  • da je pojačan nadzor učitelјa za vreme odmora u cilјu otkrivanja razloga konstantne žalbe majke na postupanje drugova iz odelјenja;
  • da su održana dva sastanka M. S. sa majkama dečaka za koje je ona tvrdila da su udarili njeno dete;
  • da je održano nekoliko razgovora, simulacija u odelјenju I2: Kako rešavamo sukobe, Kome se obraćamo za pomoć, Kako se oseća novi drug u našem odelјenju;
  • da je održan sastanak Tima za zaštitu dece od diskriminacije, nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja, sačinjen je Operativni plan zaštite za A. S;
  • da je u organizovanim igrovnim aktivnostima učitelј A. dodelјivao ulogu vođe grupe;
  • da škola ima Program zaštite učenika od diskriminacije, nasilјa i zlostavlјanja;
  • da su dostavlјenu dokumentaciju o aktivnostima koje je škola preduzela pripremili pedagog škole, odelјenski starešina, kao i Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja.
    • U prilogu izjašnjenja dostavlјeni su: 1) izvodi iz dnevnika obrazovno vaspitnog rada I2; 2) zapisnici sa sastanka Tima za zaštitu dece od diskriminacije, nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja i 3) zapisi razgovora sa učenicima.
    • U dopuni izjašnjenja od 20. aprila 2018. godine, koju je Poverenik primio 4. maja 2018. godine, između ostalog navedeno je:
  • da učenici I2 nisu prijavlјivali učitelјu vršnjačko nasilјe, ali je bilo razgovora s cilјem da se neke situacije dodatno razjasne, a neki oblici ponašanja usmere u pozitivnom pravcu;
  • da se prilikom upisa učenika u školu roditelјi ne izjašnjavaju koje su nacionalnosti deca;
  • da je A. jedno vreme sedeo sa dečakom, a sada sedi sa devojčicom, kao i da je povremeno sedeo sam, zavisno od potrebe učitelј je pravio razmeštaj dece;
  • da je učitelј A. uklјučivao u aktivnosti, povremeno mu je dodavao ulogu vođe grupe;
  • da se fotokopije izvoda iz Dnevnika rada pedagoga odnose na grupne razgovore učenika sa pedagogom koji se odnose na reagovanje na žalbu majke A. S. da ga drugari iz odelјenja tuku. Razgovori su imali za cilј edukaciju učenika na temu kako rešavamo sukobe, kome se obraćamo za pomoć, kako se oseća novopridošli učenik. U igri je dolazilo do obostranih guranja, povremenog optuživanja, međutim, s obzirom da su prvi razred, i da je socijalizacija u toku, redovno je usmeravano ponašanje učenika;
  • da je u periodu mart – april održano: sedam mini predavanja, razgovora na temu upoznavanja, drugarstva, načina druženja, kako se i zašto lјutimo, koje su održali pedagog i psiholog; pet razgovora sa majkom – svaki put je majka izjavila da je A. zadovolјan školom i da mu je lepo; dva razgovora sa učitelјem – pojačan nadzor nad učenicima na odmoru, međusobni odnosi učenika u odelјenju;
  • da su sprovedene sve radnje predviđene Operativnim planom zaštite od 14. februara 2018. godine.
    • U prilogu dopune izjašnjenja dostavlјeni su: 1) zapisnik sa 12. sastanka Tima za zaštitu od diskriminacije, nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja od 28. februara 2018. godine i 2) beleška (izjava) od 11. aprila 2018. godine koju su potpisali M. S. i direktor škole A. L.

 

  1. ČINјENIČNO STANјE

 

  • Među stranama je nesporno da je A. učenik I2 razreda OŠ „D. B. V.“ u M. od 15. novembra 2017. godine. Takođe, nesporno je da je M. S, majka učenika A. prijavlјivala učitelјu, pedagogu, direktoru i sekretaru škole da je A. izložen vršnjačkom nasilјu.
  • Uvidom u dostavlјane fotokopije izvoda iz dnevnika rada pedagoga, utvrđeno je da beleške o prijavlјenom nasilјu nad A. datiraju od 5. decembra 2017. godine, 10. januara i 12. i 19. februara 2018. godine. U belešci od 10. januara 2018. godine navedeno je da je A. S. izjavio da ga druga deca udaraju kada učitelј nije tu, da ga je branio jedan dečak „Nemojte da ga dirate. Samo ti idi u školu“, da mu je jedan dečak rekao „Nemoj ti više da dolaziš u školu“. Navedeno je i da je učenik C. L. izjavio: „Udara moje drugove i ja sam ga udario“. U kopijama beležaka od 12. februara 2018. godine koje su teško čitlјive, skrivena su imena dece čije izjave su zapisane i teško je utvrditi šta je koje dete izgovorilo. Može se zaklјučiti da je zabeleženo da deca govore da se sukoblјavaju sa A. zbog toga što A. udara njih ili njihove drugove ili drugarice (gurnuo, udario pesnicom, šutirao…). U belešci koja nije datirana navedeno je „deca, učenici I2 kažu da on njih prvi udara“, kao i zapis „razgovor – kako rešavamo sukob, kome se obraćamo za pomoć, kako se oseća neko ko je došao u novo odelјenje, podrška A. u odelјenju, nedelјu dana svakodnevno obilaziti I2“.
  • Uvidom u izvode iz Dnevnika obrazovno vaspitnog rada I2, utvrđeno je da je u rubrici „napomena“ navedeno: za 21. novembar 2017. godine – „ČOS-u prisustvovao pedagog, Kako se oseća novi drug u našem odelјenju“, za 23. novembar 2017. godine – „Slob. aktivnostima prisustvuje pedagog: Kako se družimo“; za 6. decembar 2017. godine – „3. času – srpski jezik prisustvovale psiholog i pedagog“; za 8. decembar 2017. godine – „Na času likovnog – kratak razgovor sa učenicima (15 minuta) Kako rešavamo probleme?“
  • Uvidom u zapisnik sa 10. sastanka Tima za zaštitu od diskriminacije, nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja održanog 12. januara 2018. godine, utvrđeno je da je na sastanku razmatran konflikt u I2. U delu zapisnika „tok sastanka“ navedeno je sledeće: da se M. S. žali da deca iz odelјenja njenog sina A. udaraju, šutiraju (po nogama ima masnice), gurnuli su ga na radijator, ogrebao ga drug po licu, skidali su mu šorc u svlačionici; da se majka i ranije žalila, ali iz razgovora sa decom nije mogla da se stekne objektivna slika – deca tvrde da ih A. udara pesnicom u stomak i da mu oni „vraćaju“; dve devojčice tvrde da ih je čupao za kosu. Dalјe je navedeno da su se dogovorili da majka ne uvodi A. u učionicu i da tamo ne čeka učitelјa, da da mogućnost da se A. navikne na nove drugove i oni na njega, kao i da majka to nije ispoštovala pod izgovorom da se boji da će A. deca udarati. Navedeno je da je dečaku A. rečeno da potraži pomoć od učitelјa čim ga neko dira, a da može da dođe do pedagoga kad god ima problem. Dodato je da se A. vrlo retko obraćao učitelјu, i da tada nije znao da kaže ko ga „dira“. Navedeno je da majka ne ostavlјa mogućnost da A. udara decu, već isklјučivo tvrdi da samo njega šutiraju, udaraju. Navedeni su sledeći predlozi mera za prevazilaženje problema: pozvati majku A. S. i L. Č., radionice na temu drugarstva, nenasilјa u odelјenju I2, pojačan nadzor učitelјa za vreme odmora i boravka učenika u svlačionici, sačiniti Program zaštite za A. S. i da majka ne odvodi A. do mesta u učionici, da ostavi prostor da se A. druži i socijalizuje.
  • Uvidom u Operativni plan zaštite od nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja za učenika S. A. (razred I2) od 14. februara 2018. godine zaveden pod brojem 116 u evidenciji škole, navedeno je da je za period februar – mart 2018. godine planirana aktivnost – pojačan vaspitni rad. Kao način ostvarivanja aktivnosti određen je: rad na usvajanju socijalnih veština (snalaženje u konfliktnim situacijama, samopoštovanje), savetodavni rad – konstruktivno reagovanje u problem-situacijama (osoba koja trpi nasilјe), dok su kao nosioci realizacije određeni psiholog i pedagog. Dalјe je za period februar – mart 2018. godine (i za vreme individualnog kontakta, po potrebi), određena aktivnost – rad sa roditelјem, a kao način ostvarivanja aktivnosti predviđen je savetodavni rad sa roditelјem (informisanje) koje realizuje psiholog i pedagog, i kontakti sa roditelјem koje realizuje odelјenski starešina. Takođe je predviđeno da se, u periodu februara – marta 2018. godine na časovima ČOS-a sprovedu sledeće aktivnosti sa odelјenskom zajednicom: sprovođenje radionica na temu saradnje, rešavanja konflikta i tolerancije, koje će realizovati odelјenski starešina i pedagog. Tim za zaštitu učenika od nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja zadužen je za vrednovanje koje će izvršiti uvidom u dokumentaciju koju vode realizatori planiranih aktivnosti. Operativni plan su potpisali M. S, odelјenski starešina, pedagog i psiholog (nečitki potpisi).
  • Uvidom u Program zaštite dece/učenika od nasilјa za školsku 2017/2018. godinu, utvrđeno je da je programom predviđen niz preventivnih aktivnosti, kao na primer: razvijanje i negovanje bogatstva različitosti i kulture ponašanja u okviru vaspitno obrazovnih aktivnosti (klјučne reči: saradnja – timski rad, podrška, tolerancija, humanost, komunikacija, samopouzdanje…), organizovanje obuka za nenasilnu komunikaciju i konstruktivno rešavanje konflikata, organizovanje razgovora, tribina, predstava, izložbi o bezbednosti i zaštiti dece/učenika od nasilјa, definisanje pravila ponašanja i posledica kršenja pravila, razvijanje veština efikasnog reagovanja u situacijama nasilјa. Predviđeni su i načini ostvarivanja ovih zadataka, kao i nosioci i vreme realizacije.
  • Uvidom u belešku od 11. aprila 2018. godine, utvrđeno je da su direktor škole A. L. i M. S. 11. aprila 2018. godine u 12,00 časova, potpisali izjavu da je M. S. u prisustvu direktora, učitelјa, pedagoga, psihologa i sekretara škole izjavila da njen sin A. S. nema više nikakvih problema u odelјenju po pitanju ponašanja druge dece prema njemu.
  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

 

  • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, priloge dostavlјene uz izjašnjenje, kao i antidiskriminacione propise.

 

Pravni okvir

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[3].

 

  • Ustav Republike Srbije[4] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[5]

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[6], koja u članu 28. propisuje da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanje škole. Članom 2. određeno je da će ugovornice poštovati i obezbeđivati prava utvrđena Konvencijom svakom detetu koje se nalazi pod njihovom jurisdikcijom bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposoblјenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelјa ili zakonskog staratelјa. Cilјevi obrazovanja regulisani su odredbama člana 29. stav 1. kojima je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja lјudskih prava, pojačan osećaj identiteta pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem. Takođe, odredbama člana 19. propisana je obaveza države ugovornice da preduzme odgovarajuće zakonske, administrativne, socijalne i obrazovne mere za zaštitu deteta od svih oblika fizičkog ili mentalnog nasilјa, povređivanja ili zlostavlјanja, zapostavlјanja ili nemarnog postupanja, maltretiranja ili eksploatacije, uklјučujući seksualno zlostavlјanje, dok je pod brigom roditelјa, zakonskih zastupnika ili bilo koje druge osobe koja se brine o detetu.

 

  • Komitet za prava deteta doneo je Opšti komentar broj 1. o cilјevima obrazovanja u kojem su cilјevi obrazovanja iz Konvencije postavlјeni kao cilјevi koji su direktno povezani sa ostvarenjem detetovih lјudskih prava i dostojanstva. Takođe, Opštim komentarom broj 1. propisano je da diskriminacija po bilo kom osnovu navedenom u članu 2. Konvencije, vređa lјudsko dostojanstvo deteta i u stanju je da podrije ili čak uništi sposobnost deteta da ima koristi od mogućnosti koje mu pruža obrazovanje. Sva diskriminatorna postupanja u ovom dokumentu su navedena kao postupci koji su u direktnoj suprotnosti sa zahtevima da obrazovanje treba da bude usmereno na razvoj detetove ličnosti, talenata i mentalnih i fizičkih sposobnosti do krajnjih granica. Komitet je takođe naglasio i vezu između člana 29. stav 1. i borbe protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i srodne netolerancije. Takođe je istaknuto da rasizam i srodne pojave cvetaju tamo gde postoji neznanje, neosnovani strahovi od rasnih, etničkih, verskih, kulturnih i jezičkih ili drugih oblika razlike, iskorišćavanje predrasuda, ili učenje ili širenje iskrivlјenih vrednosti. Pouzdan i trajan lek za sve ove propuste jeste obezbeđivanje takvog obrazovanja koje podstiče razumevanje i poštovanje vrednosti promovisanih članom 29. stav 1, uklјučujući poštovanje razlika, i koje se suprotstavlјa svim oblicima diskriminacije i predrasuda. Naglašeno je da je važno usredsrediti se na detetovu sopstvenu zajednicu prilikom nastave o lјudskim i dečjim pravima i principima nediskriminacije, jer takva nastava može delotvorno da doprinese sprečavanju i eliminaciji rasizma, etničke diskriminacije, ksenofobije i srodne netolerancije.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[7], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Pored toga, članom 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposoblјavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isklјučiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavlјati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupanje prema njima.

 

  • Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[8] propisano je da je ustanova, odnosno da su zaposleni u ustanovi dužni da obezbede ostvarivanje prava deteta i učenika, a naročito pravo na zaštitu od diskriminacije, nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja[9]. Odredbama člana 7. propisani su opšti principi obrazovanja i vaspitanja, među kojima su i jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovanom na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije. Jedan od propisanih cilјeva obrazovanja i vaspitanja (član 8.) jeste i obezbeđivanje podsticajnog i bezbednog okruženja za celoviti razvoj deteta, učenika i odraslog, razvijanje nenasilnog ponašanja i uspostavlјanje nulte tolerancije prema nasilјu.

 

  • Operativni cilј 3 Strategije za socijalno uklјučivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine[10] jeste obezbediti delotvorne i efikasne mehanizme za prepoznavanje različitih oblika diskriminacije pripadnika romske zajednice, njihovu prevenciju i intervenisanje u slučaju diskriminacije, dok su kao neke od mera predviđene razvijanje obrazovne ustanove kao inkluzivne, interkulturalne, nediskriminatorne i bezbedne sredine za romsku (i svu drugu) decu kroz razvoj inkluzivnog obrazovnog okruženja zasnovanog na uvažavanju različitosti i promovisanju ravnopravnosti, prava deteta i lјudskih prava; obezbediti podršku deci, mladima, romskim roditelјima i prosvetnim radnicima u prepoznavanju različitih oblika diskriminacije i za zaštitu prava deteta i svojih prava koja su propisana postojećom pravnom regulativom; edukovati zaposlene u obrazovnom sistemu (nastavnike, direktore, stručne saradnike, prosvetne savetnike i prosvetne inspektore) o različitim oblicima diskriminacije i primenu usvojenih protokola.

 

  • Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilјe, zlostavlјanje i zanemarivanje,[11] propisan je sadržaj i načini sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslovi i načini za procenu rizika, načini zaštite od nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja, kao i praćenje efekata preduzetih mera i aktivnosti. U primeni Pravilnika o protokolu obrazovno-vaspitna ustanova je dužna da obezbedi uslove za sigurno i podsticajno odrastanje i razvoj učenika, zaštitu od svih oblika nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja i socijalnu reintegraciju učenika koje je izvršilo, odnosno bilo izloženo nasilјu, zlostavlјanju i zanemarivanju. U delu koji se odnosi na prevenciju nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja, Pravilnik ističe da su zaposleni svojim kvalitetom rada (obrazovno-vaspitnim, vaspitnim, stručnim i drugim radom) i primenom različitih metoda, oblika rada i aktivnosti obezbeđuju podsticajnu i bezbednu sredinu. U ustanovi odelјenski starešina, vaspitač, nastavnik i stručni saradnik izborom odgovarajućih sadržaja i načina rada doprinose sticanju kvalitetnih znanja i veština i formiranju vrednosnih stavova za uzajamno razumevanje, uvažavanje različitosti, konstruktivno prevazilaženje sukoba i dr.

 

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

  • Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li je Osnovna škola „D. B. V.“ u M. postupanjem, odnosno, propuštanjem da postupi stavila učenika A. S. u nepovolјniji položaj na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

 

  • Među stranama je nesporno da je A. S. učenik prvog razreda OŠ „D. B. V.“ u M, kao i da je nastavu počeo da pohađa u novembru 2017. godine, kada su se on i njegova porodica doselili u M. Takođe, nesporno je da se podnositelјka pritužbe, obraćala odelјenskom starešini, direktoru i stručnoj službi škole sa tvrdnjom da je A. S. izložen vršnjačkom nasilјu.

 

  • Analizom izjašnjenja škole i priloga, pre svega uvidom u fotokopije izvoda Dnevnika rada pedagoga i zapisnika sa sastanaka Tima za zaštitu dece od diskriminacije, nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja, utvrđeno je da je škola preduzela određene aktivnosti povodom prijava majke da je A. S. izložen vršnjačkom nasilјu. Iz priloženih dokaza utvrđeno je da je stručna služba škole obavila razgovore sa majkom A. S. i majkom dečaka koji je naveden kao dečak koji je vršio nasilјe, kao i da su obavlјeni razgovori sa učenicima koji su učestvovali u nasilјu. Zatim su u novembru i decembru 2017. godine održane radionice i razgovori u odelјenju I2 na temu: kako rešavamo sukobe, kome se obraćamo za pomoć i kako se oseća novi drug u našem odelјenju. Tim za zaštitu od diskriminacije održao je 12. januara 2018. godine sastanak na kojem je, između ostalog odlučeno da se sačini Operativni plan zaštite za A. S. koji je donet 14. februara 2018. godine.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je izjavu podnositelјke pritužbe od 11. aprila 2018. godine, koju je dostavila škola u dopuni izjašnjenja, da A. S. „nema više nikakvih problema u odelјenju, po pitanju ponašanja druge dece prema njemu“. Ova izjava nije relevantna u postupku odlučivanja da li je u konkretnom slučaju škola postupila diskriminatorno prema A. S. Izjava je zapravo potkrepila navode da je A. S. bio izložen vršnjačkom nasilјu pre podnošenja pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Pobolјšanje odnosa među učenicima i prestanak nasilnog ponašanja je pozitivno i ohrabrujuće, međutim ne može osloboditi ustanovu eventualne odgovonosti za pretrplјeno nasilјe i nastale posledice.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti napominje da se diskriminacija uvek javlјa kao neki oblik nasilјa. Bilo kao socijalno, psihološko ili fizičko nasilјe. Diskriminacija predstavlјa neopravdano pravlјenje razlike ili stavlјanje u nejednak položaj na osnovu nekog ličnog svojstva. Zbog toga postojanje uzročno-posledične veze između akta koji se smatra diskriminatornim i ličnog svojstva lica izloženog diskriminaciji je jedan od osnovnih elemenata diskriminacije. S druge strane, nasilјe ne mora uvek biti i diskriminacija. Ukoliko je nasilјe usmereno ili izazvano ličnim svojstvom osobe koja je izložena nasilјu, nasilјe je tada ujedno i diskriminacija.

 

  • U pritužbi je navedeno da je A. S. izložen diskriminaciji od prvog dana kada je krenuo u školu, odnosno da su deca njega i podnositelјku pritužbe nazivali „Ciganinom“. Škola se nije izjasnila na ove navode, dok je u dopuni izjašnjenja navedeno da direktor „nema saznanja da deca A. zovu Ciganinom“. Uz pritužbu nisu dostavlјeni dokazi koji potkreplјuju ove navode, kao ni drugi dokazi da je A. S. izložen vršnjačkom nasilјu zbog svoje nacionalne pripadnosti. Analizom izjašnjenja i priloga ne može se zaklјučiti da je do sukoba među učenicima I2 dolazilo zato što je A. S. romske nacionalnosti. U beleškama iz Dnevnika rada pedagoga zabeležene su izjave učenika I2 da je njihovo nasilno postupanje prema A. S. (udaranje, šutiranje, guranje…) uzrokovano nasilnim postupcima A. S. prema drugoj deci (udaranje, guranje, povlačenje za kosu).

 

  • Škola je dostavila dokaze da je preduzela niz aktivnosti još od novembra 2017. godine kao preventivne aktivnosti ili kao odgovor na vršnjačko nasilјe. U izjašnjenju je napomenuto da u školi nema vršnjačkog nasilјa na osnovu nacionalne pripadnosti učenika, da pored A. S. ima još dece iste nacionalnosti, kao i da je šest novih učenika kao i A. S. doselјeno iz Beograda.

 

  • Iz svega navedenog, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti zaklјučuje da se ne može utvrditi da je vršnjačko nasilјe kojem je A. S. bio izložen od drugih učenika odelјenja I2 ujedno i diskriminacija, odnosno ne može se utvrditi da je nasilјe bilo uzrokovano nacionalnom pripadnošću A. S. Navodi izjašnjenja, kao i zapisnika sa sastanka Tima za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja ukazuju da A. S. ima poteškoća sa adaptacijom i uklјučivanjem u novo odelјenje, odnosno da se naknadno priklјučio odelјenju I2 nakon doselјenja u M, kao i da je od tada više dana izostajao sa nastave, što sve otežava njegovu socijalizaciju i uklapanje u vršnjačku grupu.

 

  • I pored toga što se u konkretnom slučaju ne može utvrditi da se radi o diskriminaciji, odnosno da je nasilјe kojem je A. S bio izložen u uzročno posledičnoj vezi sa njegovim ličnim svojstvom (nacionalna pripadnost), evidentno je da rizik od nasilјa i dalјe postoji i da je potrebno da škola nastavi sa kontinuiranim preduzimanjem svih mera u cilјu prevencije nasilјa. Prilikom preduzimanja mera i aktivnosti, potrebno je posebno imati u vidu i da su deca iz romske populacije u većem riziku od prestanka školovanja. Naime, prema Strategiji za socijalno uklјučivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine, usled teškoća sa kojim se susreću Romi i Romkinje u toku obrazovanja (diskriminacija, siromaštvo, itd), svega 64% romske dece završi osnovno obrazovanje, dok je ovaj procenat u opštoj populaciji 93%.

 

  • S obzirom da i diskriminacija često može biti uzrok nasilјa, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je škola ispravno postupila preduzimajući brojne edukacije i druge aktivnosti, te da je potrebno da nastavi na razbijanju stereotipa i predrasuda, kao i edukaciji, kako nastavnog osoblјa, tako i dece o načinima zaštite i mogućnostima reagovanja na diskriminaciju. Strategija za socijalno uklјučivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji ukazuje da su zbog raširenih negativnih stereotipa i predrasuda u društvu i među zaposlenima u obrazovanju, deca i mladi iz romske zajednice izloženi različitim oblicima posredne i neposredne diskriminacije. Zbog toga, škola i druge obrazovne ustanove imaju obavezu da pruže zaštitu učenicima od svih oblika vršnjačkog nasilјa i diskriminacije.

 

  • Konvencija o pravima deteta naglašava da pojam obrazovanja ide široko iznad formalnog školovanja i obuhvata širok raspon životnih iskustava i procesa učenja, koja deci omogućavaju da individualno i kolektivno razvijaju svoju ličnost, samopoštovanje, samopouzdanje i sposobnost da žive punim i zadovolјavajućim životom u društvu. Imajući u vidu ulogu škole kao vaspitno-obrazovne ustanove u razvoju ličnosti svakog deteta, Poverenik je u skladu sa svojim nadležnostima, propisanim članom 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dao OŠ „D. B. V.“ preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti u cilјu stvaranja bezbednog okruženja za sve učenike, bez diskriminacije.

 

  1. MIŠLjENјE

 

U postupku koji je sproveden po pritužbi M. S. iz M. protiv OŠ „D. B. V.“ u M, nije utvrđeno da je A. S. bio diskriminisan na osnovu romske nacionalne pripadnosti.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa propisanom nadležnošću iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje Osnovnoj školi „D. B. V.“ u M. da nastavi sa preduzimanjem mere i aktivnosti na podsticanju tolerancije, razumevanju fenomena diskriminacije i mehanizmima zaštite od diskriminacije učenika u ustanovi, kako bi se sprečila diskriminacija i vršnjačko nasilјe.

Potrebno je da OŠ „D. B. V.“ u M. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Protiv ovog mišlјenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] Zakona o zabrani diskriminacije, član 33.

[4] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[5] Ustava Republike Srbije, član 21.

[6] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[7] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.

[8] „Službeni glasnik RS”, br. 88/17 i 27/18 – dr. zakoni

[9] Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 79. stav 2. tačka 4.

[10] „Službeni glasnik RS“, broj 26/16

[11] Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilјe, zlostavlјanje i zanemarivanje, („Službeni glasnik RS“, broj 30/10)

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

 

microsoft-word-iconPritužba M.S. protiv OŠ zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanjaPreuzmi

 

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top