br. 07-00-614/2013-02 datum: 23. 12. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe M. Đ. iz S, protiv poslodavca Doma zdravlja S, a povodom konkursa za upis na specijalizaciju i užu specijalizaciju. Tokom postupka utvrđeno je da su Pravilnikom o stručnom usavršavanju propisani kriterijumi za upućivanje na specijalizaciju i užu specijalizaciju, i to: prosečna ocena sa fakulteta, godine radnog staža, uspešnost u radu – radna karakteristika i godine života. Analiza propisanih kriterijuma pokazala je da su godine života kandidata jedini kriterijum koji se ne odnosi na profesionalne sposobnosti i ostvarenja kandidata, a tokom postupka je utvrđeno da su, s obzirom na način bodovanja, očigledno stavljene u nejednak položaj osobe starije od 40 godina u odnosu na mlađe kandidate i kandidatkinje. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da postavljanje kriterijuma koji se odnose na godine života kandidata nije opravdano, jer godine života nisu ni stvarni ni odlučujući uslov za upućivanje na specijalizaciju, sagledavajući kako prirodu i osobenosti pod kojima se stiče specijalistički staž, tako i uslove pod kojima se on obavlja. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je primenom kriterijuma koji se odnosi na godine života na konkursu koji je Dom zdravlja S. raspisao u julu 2013. godine, M. Đ, kao i svi drugi kandidati i kandidatkinje stariji od 40 godina, diskriminisana je na osnovu ličnog svojstva – starosnog doba. Zbog toga je Domu zdravlja S. preporučeno da ukloni kriterijum za upućivanje na specijalizaciju koji se odnosi na godine života kandidata i kandidatkinja, da mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Doma zdravlja, kao i da ubuduće vodi računa da prilikom određivanja kriterijuma za usavršavanje ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila M. Đ. iz S, povodom konkursa za upis na specijalizaciju i užu specijalizaciju koji je raspisao Dom zdravlja S.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je podnositeljka pritužbe zaposlena u Domu zdravlja S. od septembra 1999. godine;
– da je u julu 2013. godine Dom zdravlja S. raspisao konkurs za upis na specijalizacije i uže specijalizacije u skladu sa Pravilnikom o stručnom usavršavanju br. 1299/1 od 25. aprila 2013. godine;
– da su ovim pravilnikom propisani kriterijumi po osnovu kojih direktor odlučuje koji će kandidat biti upućen na specijalizaciju;
– da su kao kriterijumi navedeni prosečna ocena sa fakulteta, godine radnog staža, uspešnost u radu i godine života;
– da je kriterijum kojim se boduju godine života određen tako da kandidati u godini u kojoj konkurišu imaju do 35 godina života dobijaju 5 bodova, od 36 do 37 godina 4 boda, 38 do 39 godina 3 boda, 40 godina 2 boda i preko 40 godina dobijaju 1 bod;
– da je po ovom kriterijumu podnositeljka pritužbe, koja ima 41 godinu, dobila samo 1 bod;
– da imajući u vidu način vrednovanja ostalih kriterijuma, kriterijum koji se odnosi na godine života povlači veći broj bodova nego kriterijum prosečne ocene sa fakulteta i dužine radnog staža, a jednak broj bodova kao kriterijum ocene uspešnosti u radu;
– da je uočljivo da se ovakvim propisivanjem kandidata favorizuju mlađi kandidati u odnosu na starije, pri čemu broj godina života pravi drastičnu razliku u bodovima;
– da ne postoji logično ni stručno objašnjenje od kakvog je značaja razlika od 5 godina (od 35 do 40) u starosti kandidata;
– da podnositeljka pritužbe koja ima 41 godinu, nije dobila specijalizaciju isključivo zahvaljujući ovakvom sistemu bodovanja, jer je po ovom osnovu dobila samo 1 bod i time zauzela niže mesto na rang listi u odnosu na 5-6 godina mlađe kandidate;
– da Dom zdravlja S. od 2001. do 2012. godine nije raspisivao konkurse za specijalizacije za Službu za stomatološku zdravstvenu zaštitu i pored postojeće potrebe. Samim tim, podnositeljka pritužbe bez svoje krivice nije imala mogućnost da u ovom periodu konkuriše za specijalizaciju, a da je sada, zbog proteka vremena, stavljena u neravnopravan položaj u odnosu na mlađe kandidate;
– da su prema raspisanom konkursu za specijalizaciju u 2012. godini, koji je sproveden po tada važećem Pravilniku o stručnom osposobljavanju i specijalizaciji br. 243/1 od 11. februara 2005. godine, pravo na specijalizaciju imali samo kandidati koji imaju do 37 godina, pa je podnositeljka pritužbe koja je tada imala 40 godina zbog ovog kriterijuma bila uskraćena da se prijavi na ovaj konkurs;
– da podnositeljka pritužbe smatra da je propisivanjem godina života kao jednog od uslova za dobijanje specijalizacije, na način na koji je to propisano u Pravilniku o stručnom usavršavanju, izvršen akt diskriminacije na osnovu ličnog svojstva – starosnog doba.

1.3. Uz pritužbu je dostavila sledeće: izvod iz Pravilnika o stručnom usavršavanju br. 1299/1 od 25. aprila 2013. godine; prigovor br. 4/500 od 26. jula 2013. godine; odgovor direktora Doma zdravlja na prigovor br. 4/500 od 31. jula 2013. godine; zahtev za dobijanje saglasnosti na Odluke o odobravanju specijalizacije br. 1720/41 od 23. avgusta 2013. godine i izvod iz Pravilnika o stručnom osposobljavanju i specijalizaciji br. 243/1 od 11. februara 2005. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje od V. I, direktorke Doma zdravlja S.

1.5. U izjašnjenju je, između ostalog, navedeno:

– da je prema Pravilniku o stručnom osposobljavanju i specijalizaciji od 2005. godine sproveden svaki konkurs do 2012. godine, i da je tek 2012. godine bilo primedbi na način bodovanja;
– da je tačno da se za specijalizacije iz stomatoloških grana nije participiralo 11 godina, ali da je to propust službe i zaposlenih koji nisu iskazivali potrebe, jer se specijalizacija iz ostalih grana redovno tražila i na nju su upućivali zaposleni;
– da nakon uloženog prigovora Inspektoratu za rad i sprovedenog nadzora, nisu uočene nepravilnosti u izbornom postupku, već je data preporuka da se pravilnik koriguje;
– da je po njenom dolasku na mesto direktorke 1. januara 2012. godine, donet novi Pravilnik o stručnom usavršavanju kojim se reguliše postupak i način upućivanja kandidata na specijalizacije i uže specijalizacije i sve druge vidove usavršavanja;
– da je, poštujući instrukciju Inspekcije rada da iz pravilnika koji je ranije bio u primeni trebalo isključiti godine života kao granični uslov za upućivanje na specijalizaciju, to i učinjeno i stvoreni su uslovi da svi kandidati mogu da učestvuju na konkursu;
– da kao dokaz, u prilog činjenici da godine nisu ograničavajući faktor, navodi da se na ovaj konkurs prijavio lekar koji ima 58 godina;
– da bodovanje nije diskriminatorno, jer je podnositeljka pritužbe u grupi kandidata koji su koji su dobili maksimalan broj bodova na godine staža, što mlađi kandidati nisu mogli;
– da je na ovaj način ostavljen prostor da se spreči učestvovanje kandidata na konkursu po bilo kom osnovu;
– da je konkurs za upis na specijalizacije i uže specijalizacije u 2013. godini, raspisan i sproveden u skladu sa Pravilnikom o stručnom usavršavanju Doma zdravlja S. br. 1299/1 od 25. aprila 2013. godine;
– da je ovaj pravilnik usvojio Stručni savet i Upravni odbor Doma zdravlja S, na inicijativu doktora iz stomatologije nakon konkursa iz 2012. godine;
– da je apsurdno da podnositeljka pritužbe nije imala primedbe na tekst pravilnika kada je bio okačen na oglasnoj tabli i da tek nakon objavljivanja rezultata konkursa, svojim aktivnostima pokušava da Službu za stomatologiju ostavi bez specijalizacija;
– da smatra da nema osnova za podnošenje pritužbe i da niko nije diskriminisan, jer da bi to bio slučaj bilo bi potrebno da neko dobije maksimalan broj bodova po svakom osnovu ili da mu je iz nekog razloga onemogućeno da učestvuje na konkursu;
– da ima prostora da se podnositeljka pritužbe obrati Upravnom odboru Doma zdravlja S, kako bi se razmotrile eventualne izmene kriterijuma na koje prigovara;
– da ustanova nije u mogućnosti da istovremeno uputi sve doktore stomatologije na specijalizaciju, ali da će u budućem periodu redovno tražiti specijalizacije za Službu za stomatološku zdravstvenu zaštitu;
– da je M. Đ. uz navođenje istih razloga uputila prigovor na odluku direktora i Ministarstvu zdravlja, te da ministarstvo nije prihvatilo prigovor i dalo je saglasnost na Odluku o prijemu kandidata.

1.6. Uz izjašnjenje je dostavljeno rešenje Ministarstva zdravlja br. 153-06-1021/2013-04 od 2. oktobra 2013. godine.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u izvod iz Pravilnika o stručnom usavršavanju Doma zdravlja S. br. 1299/1 od 25. aprila 2013. godine, utvrđeno je da je članom 16. propisano da se za izbor kandidata koji će se uputiti na specijalizaciju raspisuje interni konkurs, kao i da su kriterijumi na osnovu kojih direktor odlučuje koji će kandidat biti upućen na specijalizaciju sledeći: prosečna ocena sa fakulteta, godine radnog staža, uspešnost u radu – radna karakteristika i godine života. Utvrđeno je da je način bodovanja kandidata sledeći:

– Prosečna ocena sa fakulteta – kandidat dobija onoliko bodova kolika mu je prosečna ocena za vreme studija;
– Radni staž nakon položenog stručnog ispita – kandidat dobija: 1 bod za radni staž do 3 godine, 2 boda za radni staž od 3 do 6 godina i 3 boda za radni staž preko 6 godina;
– Uspešnost u radu/radne karakteristike – kandidat može da dobije maksimalno 5 bodova. Ocenu uspešnosti daje načelnik službe […] bodovima od 1 do 5;
– Godine života – kandidati koji u godini u kojoj konkurišu imaju do 35 godina dobijaju 5 bodova, kandidati koji imaju 36-37 godina dobijaju 4 boda, kandidati koji imaju 38-39 dobijaju 3 boda, kandidati koji imaju 40 godina dobijaju 2 boda a kandidati koji imaju više od 40 godina dobijaju 1 bod.

2.2. Uvidom u prigovor br. 4/500 od 26. jula 2013. godine, utvrđeno je da je M. Đ. uputila direktorki Doma zdravlja S. prigovor zbog bodovanja kandidata za upućivanje na specijalizaciju na osnovu godina radnog staža i godina života kandidata. U odgovoru na prigovor od 31. jula 2013. godine, V. I, direktorka Doma zdravlja S. navedeno je da nema osnova za podnošenje prigovora na konkurs, ali da ima prostora da se M. Đ. obrati Upravnom odboru Doma zdravlja S. kako bi se razmotrile eventualne izmene kriterijuma na koje prigovara. Iz prigovora (bez broja i datuma) koji je M. Đ. uputila Ministarstvu zdravlja, može se konstatovati da podnositeljka pritužbe smatra da je načinom bodovanja po važećem pravilniku oštećena, jer je bodovanjem dužine radnog staža i godina života kandidata uskraćena mogućnost da kandidati ravnopravno učestvuju na konkursu.

2.3. Uvidom u zahtev za dobijanje saglasnosti na Odluku o odobravanju specijalizacije za potrebe Doma zdravlja S. br. 1720/41 od 23. avgusta 2013. godine, koji je upućen Ministarstvu zdravlja, utvrđeno je da je V. I, direktorka Doma zdravlja S. obavestila nadležno ministarstvo da su tokom izbornog postupka tri kandidata odustala, da je bilo prigovora na način bodovanja, kao i koji su kandidati izabrani za upućivanje na specijalizaciju. Uvidom u rešenje Ministarstva zdravlja br. 153-06-1021/2013-04 od 2. oktobra 2013. godine, utvrđeno je da je data saglasnost na Odluku direktora Doma zdravlja S. o odobrenju specijalizacije iz ortopedije vilica dr A. M.

2.4. Uvidom u Pravilnik o stručnom osposobljavanju i specijalizaciji br. 243/1 od 11. februara 2005. godine, utvrđeno je da je u čl. 5. propisano da centar upućuje zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike na specijalizaciju ako nisu stariji od 35 godina, ako konkurišu za specijalizacije […] maksilofacijalna i oralna hirurgija i da nisu stariji od 40 godina ako konkurišu za specijalizaciju opšta stomatologija […]

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 16. stav 1. zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada. Pored ostalog, odredbom čl. 23. st. 1. propisano je da je zabranjena diskriminacija lica na osnovu starosnog doba. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 8. kojom je propisano da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.

3.5. Zakon o radu takođe zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama čl. 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na uslove osposobljavanja, usavršavanja i napredovanja na poslu.

Analiza navoda i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je Dom zdravlja S. propisivanjem i primenom kriterijuma za upućivanje na specijalizaciju u Pravilniku o stručnom usavršavanju br. 1299/1 od 25. aprila 2013. godine, diskriminisao podnositeljku pritužbe na osnovu njenog ličnog svojstva – starosnog doba. Zbog toga je bilo potrebno razmotriti da li su podnositeljki pritužbe uskraćena prava koja se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, te da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se kandidati za upućivanje na specijalizaciju različito boduju u odnosu na godine života.

3.7. Nesporno je da je Dom zdravlja S. raspisao konkurs za upućivanje na specijalizaciju i užu specijalizaciju u julu 2013. godine, kao i da M. Đ. nije odobrena specijalizacija iz Opšte stomatologije. Na osnovu dokaza koji su dostavljeni uz pritužbu i izjašnjenje, utvrđeno je da je da su Pravilnikom o stručnom usavršavanju Doma zdravlja S. br. 1299/1 od 25. aprila 2013. godine propisani kriterijumi za upućivanje na specijalizaciju i užu specijalizaciju, i to: prosečna ocena sa fakulteta, godine radnog staža, uspešnost u radu/radna karakteristika i godine života.

3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je potrebno utvrditi „uporednika”, odnosno, osobu koja se nalazi u istoj ili sličnoj situaciji u kojoj se nalazi i podnositeljka pritužbe. U konkretnom slučaju, relevantno je to što podnositeljka pritužbe koja je konkurisala za specijalizaciju iz Opšte stomatologije, ima 41 godinu. Dakle, uporednik, u konkretnom slučaju je osoba koja ima manje od 41 godine, dok su svi ostali parametri isti:

– Npr. ako uporedimo kandidata/kinju od 35 godina sa kandidatom/kinjom od 41 godine, razlika u bodovima na osnovu godina života biće 4 boda. To znači da bi osoba od 35 godina imala prednost, odnosno, bila na višoj poziciji na rang listi u odnosu na osobu od 41 godine:

• i u situaciji da je završila fakultet sa prosečnom ocenom od npr. 6,10, u odnosu na npr. prosek 10,00 osobe koja ima 41 godinu, ili
• i ako joj je uspešnost u radu/radne karakteristike ocenjena sa 2 boda, u odnosu na maksimalnih 5 koje bi mogla da ima osoba od 41 godinu, ili
• ako je prosečna ocena osobe od 35 godina npr. 8,35 i ima 3 boda za uspešnost u radu/radni učinak, u odnosu na osobu od 41 godine, koja ima prosek 10,00 i 5 bodova za uspešnost u radu/radni učinak.

– Ovu razliku ne može da promeni ni kriterijum bodovanja godina radnog staža, s obzirom da je maksimalna razlika u bodovima po osnovu radnog staža ukupno 2 boda, kao i da je maksimalan broj bodova za godine radnog staža 3 boda (za sve kandidate koji imaju preko 6 godina radnog staža). Iz ovoga jasno proizlazi da broj bodova koji je umanjen kandidatima i kandidatkinjama na osnovu starosnog doba nije moguće nadoknaditi godinama radnog staža.

Analiza kriterijuma koji se odnosi na godine života kandidata sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije i drugih relevantnih propisa, pokazala je da su postavljanjem ovog kriterijuma i načinom bodovanja, očigledno stavljene u nejednak položaj osobe koje imaju više od 40 godina u odnosu na osobe koje imaju manje od 40 godina.

3.9. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje, a nakon utvrđivanja „uporednika” i upoređivanja situacije u kojoj se nalazi podnositeljka pritužbe sa uporednikom, potrebno je ispitati da li je postavljanje kriterijuma i određivanje načina bodovanja koji se odnosi na godine života kandidata, u suprotnosti sa imperativnim propisima kojima je diskriminacija zabranjena i koji su obavezujući za sve. To podrazumeva ispitivanje: a) da li je cilj koji se postiže ovom merom dopušten i opravdan i b) da li se cilj mogao postići samo propisanom merom, odnosno, da li postoji srazmera između preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju.

3.10. Nesporno je da je Dom zdravlja S, kao i sve druge zdravstvene ustanove, dužan da obezbedi stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika i da može da propisuje uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za specijalizaciju u određenim granama medicine i stomatologije, kao i da se pri tome rukovodi potrebom bolje i efikasnije organizacije rada i profesionalnim standardima rada. U skladu s tim, Dom zdravlja S, kao poslodavac, ima pravo da izdvaja sredstva za različite oblike usavršavanja zaposlenih, da utvrđuje kriterijume za usavršavanje i da u skladu sa tim kriterijumima vrši izbor kandidata. To pravo se ni na koji način ne dovodi u pitanje. Sagledavajući iznete činjenice, može se konstatovati da je cilj određivanja kriterijuma za upućivanje na specijalizacije i uže specijalizacije, dopušten i opravdan.

3.11. Imajući u vidu opravdani i dopušteni cilj određivanja kriterijuma za upućivanje na specijalizacije i uže specijalizacije, bilo je potrebno analizirati propisane kriterijume i načina na koji se ti kriterijumi boduju. Poverenica je na početku analize utvrdila uporednike – osobe koje su u istoj ili sličnoj situaciji sa podnositeljkom pritužbe, sa ciljem da utvrdi da li postoji objektivno i razumno opravdanje za eventualne razlike u postupanju prema podnositeljki pritužbe u odnosu na njene godine života. Analiza je pokazala da je podnositeljka pritužbe bodovana manjim brojem bodova u odnosu na mlađe kandidate sa istim profesionalnim kompetencijama, kao i da ovakav način bodovanja dovodi do mogućnosti da mlađi kandidati da nižim prosekom u toku studija i sa lošijim ocenama za uspešnost u radu/radni učinak, imaju veći broj bodova i budu na višem mestu na rang listi. Analiza je pokazala da ni bodovanje radnog staža, uz pretpostavku da stariji kandidati i kandidatkinje imaju više radnog staža, ne može da nadoknadi broj bodova koje kandidati i kandidatkinje stariji od 40 godina „izgube” zbog svog starosnog doba. Takođe, analizom propisanih kriterijuma utvrđeno je da je ovo jedini kriterijum koji nije u vezi sa profesionalnim sposobnostima, ekspertizom i uspešnosti u radu.

3.12. Od Doma zdravlja S, između ostalog, zatraženo je da se posebno izjasni o razlozima zbog kojih je kao jedan od kriterijuma za upućivanje na specijalizaciju propisano starosno doba kandidata. Međutim, Dom zdravlja S. nije se izjasnio o razlozima za propisivanje ovog kriterijuma.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je članom 16. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana. Slična odredba je sadržana i u članu 22. stav 1. Zakona o radu kojom je propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. Zakona o radu predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla i da je svrha koja se time želi postići opravdana.

Stoga, potrebno je ispitati da li u konkretnom slučaju godine života kandidata predstavljaju stvarni i odlučujući uslov, imajući u vidu prirodu i osobenost ovog stručnog usavršavanja, kao i da li je svrha koja se time želi postići opravdana. Specijalizacija i uža specijalizacija definisana je kao sticanje znanja i veština zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika , te se može konstatovati da je svrha specijalizacije upravo sticanje novih znanja i savladavanje konkretnih veština iz određene grane medicine ili stomatologije. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da za sticanje specijalističkog staža iz medicine ili stomatologije, kao i za druge vidove stručnog usavršavanja, nije od odlučujućeg značaja starosno doba kandidata ili zaposlene osobe. Naime, specijalistički staž jednako stručno i adekvatno mogu da započnu i završe osobe bilo kog starosnog doba, ukoliko ispunjavaju ostale uslove koji se odnose na obrazovanje i radno iskustvo. U vezi sa tim, Poverenica konstatuje da Ustav RS i relevantni zakonski propisi zabranjuju pravljenje razlike ili nejednako postupanje prilikom propisivanja uslova za zapošljavanje i izbor kandidata i kandidatkinja za obavljanje određenog posla na osnovu njihovih ličnih svojstava, između ostalih i starosnog doba, tako da se izuzeci od ovog pravila moraju veoma restriktivno tumačiti i prihvatati kao opravdani samo u situacijama kada je starosno doba stvarni i odlučujući faktor za mogućnost, odnosno, nemogućnost obavljanja određenog posla, imajući u vidu njegovu prirodu i osobenosti.

3.13. U pogledu navoda iz izjašnjenja da sistem bodovanja nije diskriminatoran jer su na ovaj način mlađi kandidati, koji ne mogu da ostvare visok broj bodova po kriterijumu koji se odnosi na godine staža izjednačeni sa starijim kolegama, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je prethodna analiza pokazala da ova dva kriterijuma nisu proporcionalna jer bez obzira na veći broj bodova koje stariji zaposleni ostvare na osnovu godina staža, to nije mera za izjednačavanje mlađih kandidata sa starijim, s obzirom da je broj bodova koji se ostvaruje na osnovu godinama života znatno veći nego broj bodova koji se može ostvariti na osnovu radnog iskustva, odnosno, više bodova se „izgubi” na godinama života nego što se „dobije” za godine radnog staža. Pri tome, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti imala je u vidu i da je mogući cilj propisivanja kriterijuma bio da se pruži prednost najboljim kandidatima. Međutim, Dom zdravlja S. je mogao da propiše neki drugi pogodniji kriterijum koji se ne odnosi na lična svojstva kandidata, kao npr. dužina studiranja, objavljeni naučni radovi, učešće na stručnim skupovima i slično.

3.14. Određivanjem načina bodovanja kojim se, bez opravdanog razloga, veći broj bodova daje mlađim kandidatima, kandidati koji imaju preko 40 godina života stavljeni su u neravnopravan položaj u odnosu na kandidate koji imaju manje od 40 godina, jer će bez obzira na profesionalne kvalifikacije dobiti manji broj bodova na osnovu starosnog doba. Imajući u vidu cilj i posledice koje ovakav način bodovanja kriterijuma koji se odnosi na godine života kandidata proizvodi, Poverenica je mišljenja da starosno doba nije ni stvarni ni odlučujući uslov za upućivanje na specijalizaciju, sagledavajući kako prirodu i osobenosti pod kojima se stiče specijalistički staž, tako i uslove pod kojima se on obavlja. Stoga, analiza pokazuje da kriterijum koji se odnosi na godine života i način bodovanja ovog kriterijuma, nema objektivno i razumno opravdanje, jer propisivanje ovog kriterijuma nije bilo opravdano ni s aspekta svrhe, ni s aspekta posledica koje je izazvalo.

3.15. Takođe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća na činjenicu da zdravstveni radnik može da upiše specijalizaciju pod uslovom da je zaposlen u zdravstvenoj ustanovi i ako mu zdravstvena ustanova odobri specijalizaciju, uz saglasnost Ministarstva zdravlja. S obzirom na specifičnost ovog vida usavršavanja, odnosno, nemogućnost da se specijalistički staž ostvari samostalno i nezavisno od zdravstvene ustanove, kao što je to slučaj sa master ili doktorskim studijama, zdravstvena ustanova pri propisivanju kriterijuma mora obratiti posebnu pažnju kako bi se svim kandidati i kandidatkinje omogućilo da na jednakoj osnovi budu vrednovani. Potrebno je napomenuti i da je odredbom člana 184. st. 9. i 10. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, zdravstveni radnik dužan da zaključi ugovor sa zdravstvenom ustanovom o pravima, obavezama i odgovornostima za vreme stručnog usavršavanja u toku specijalizacije i uže specijalizacije, a dužan je da u zdravstvenoj ustanovi provede u radnom odnosu dvostruko duži period od perioda trajanja specijalizacije, odnosno uže specijalizacije. Imajući u vidu da je samim zakonom propisano da se ugovorom regulišu međusobna prava i obaveze zdravstvenog radnika i zdravstvene ustanove, uz obavezu zdravstvenog radnika da u zdravstvenoj ustanovi provede u radnom odnosu dvostruko duži period od perioda trajanja specijalizacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je ove odredbe pružaju dovoljno garancije zdravstvenoj ustanovi da će imati koristi od ulaganja u zdravstvenog radnika kome odobri specijalizaciju, bez obzira na njegove/njene godine života. Eventualno ograničenje koje se odnosi na starosno doba moglo bi imati opravdanje u slučajevima ako bi zdravstveni radnik koji konkuriše za specijalizaciju stekao uslov za starosnu penziju pre proteka vremena koje je dužan da provede u radnom odnosu nakon specijalizacije, iako bi i u tom slučaju bilo potrebno analizirati opravdanost i srazmernost takvog ograničenja, imajući u vidu činjenicu da se ugovorom može propisati obaveza naknade troškova specijalizacije i naknade štete, ukoliko zdravstveni radnik ne ispuni svoje zakonom propisane dužnosti.

3.16. Povodom navoda iz pritužbe da je i Pravilnik o stručnom osposobljavanju i specijalizaciji br. 243/1 od 11. februara 2005. godine sadržao diskriminatorne uslove za prijavljivanje na konkurs za specijalizaciju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nije analizirala ovaj pravilnik sa aspekta antidiskriminacionih propisa, imajući u vidu činjenicu da se više ne primenjuje.

3.17. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da Dom zdravlja S. ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će uputiti na specijalizaciju, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Ono što Dom zdravlja S. ne sme da čini jeste da postavlja uslove za upućivanje na specijalizaciju koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

4. MIŠLjENjE

Pravilnikom o stručnom usavršavanju Doma zdravlja S. br. 1299/1 od 25. aprila 2013. godine propisan je kriterijum za specijalizaciju i užu specijalizaciju koji se odnosi na godine života kandidata. Primenom ovog kriterijuma na konkursu koji je Dom zdravlja S. raspisao u julu 2013. godine, M. Đ, kao i svi drugi kandidati i kandidatkinje stariji od 40 godina, diskriminisana je na osnovu ličnog svojstva – starosnog doba.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Domu zdravlja S. iz S. da:

5.1. Uskladi tekst Pravilnika o stručnom usavršavanju br. 1299/1 od 25. aprila 2013. godine sa antidiskriminacionim propisima, i to tako što će ukloniti kriterijum za upućivanje na specijalizaciju koji se odnosi na godine života kandidata i kandidatkinja.

5.2. Mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Doma zdravlja S, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom. Potrebno je da mišljenje i preporuka budu istaknuti najmanje 8 dana na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Doma zdravlja S.

5.3. Ubuduće vodi računa da prilikom određivanja kriterijuma za usavršavanje ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da se suzdrži da od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na starosnom dobu ili bilo kom drugom ličnom svojstvu.

Potrebno je da Dom zdravlja S. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Dom zdravlja S. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba M. Đ. protiv Doma zdravlja S. zbog diskriminacije po osnovu starosnog doba u oblasti rada i zapošljavanja