del. br. 593 datum: 14. 5. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije i daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima (čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, „Sl. glasnik RS”, br. 22/09) povodom pritužbe M. B. iz L, protiv „M. C. & C.” d. o. o. iz B, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donosi

MIŠLjENjE

Opštim uslovima prodaje za kupovinu i pristup kupaca „M. C. & C.” d. o. o. iz B propisao je zabranu ulaska u prodajne objekte sa kolicima za decu, a pritom nije omogućio drugi način da kupci koji dođu sa decom uđu u prodajni objekat, čime je ova kategorija kupaca diskriminisana u pogledu mogućnosti korišćenja usluga na osnovu porodičnog statusa i time je izvršio akt diskriminacije – povreda načela jednakih prava i obaveza, zabranjen članom 8. Zakona o zabrani diskriminacije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. st. 1. t. 1. i čl. 39. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje privrednom društvu „M. C. & C.” d. o. o. iz B

PREPORUKU

1. „M. C. & C.” d. o. o. iz B preduzeće bez odlaganja sve neophodne mere kako bi obezbedio nesmetan i bezbedan pristup prodajnim objektima osobama koje dođu sa decom.

2. „M. C. & C.” d. o. o. iz B vodiće računa da ubuduće svojim aktima i odlukama ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da se suzdrži od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu.

3. „M. C. & C.” d. o. o. iz B obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o merama koje će sprovesti u cilju postupanja po preporuci, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

O b r a z l o ž e nj e

M. B. iz L. podnela je 1. februara 2012. godine pritužbu protiv „M. C. & C.” d. o. o. iz B, jer joj nije omogućen bezbedan pristup prodajnom objektu sa bebom tokom obavljanja kupovine. U pritužbi je navedeno sledeće:

– da je 25. decembra 2011. godine krenula u kupovinu sa suprugom i bebom, kada ih je na ulazu u prodajni objekat „M. C. & C.” d. o. o. u K. zaustavio radnik koji im je saopštio da ne mogu da uđu sa kolicima za bebu;
– da je pitala radnika na ulazu da li oni imaju svoja kolica za bebe i šta sada da radi sa bebom; dobila je odgovor da nemaju, ali joj je radnik predložio da bebu stave u kolica za kupovinu, što je podnositeljka pritužbe odbila;
– nakon odbijanja da stavi bebu u kolica za kupovinu, podnositeljka pritužbe navodi da joj je radnik ovog objekta predložio da stavi bebu u dečije sedište za automobil, pa zatim sedište stavi u kolica za kupovinu, što je takođe odbila smatrajući da je to krajnje nebezbedno, jer nije predviđeno da se sedište za automobil koristi bez pojasa za vezivanje;
– podnositeljka pritužbe i njen suprug su napustili ovaj prodajni objekat, jer su onemogućeni da obave kupovinu, a da pritom njihovo dete bude bezbedno;
– podnositeljka pritužbe smatra da je diskriminisana na osnovu porodičnog statusa, jer je pravilom zabrane ulaska sa kolicima za bebu, odnosno, neobezbeđivanjem alternativnog načina za bezbedan smeštaj dece, onemogućena da obavi kupovinu sa bebom.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

V. P. (V. P.), predsednica Upravnog odbora i K. H. (C. H.), član Upravnog odbora privrednog društva „M. C. & C.” d. o. o. iz B, dostavili su zajedničko izjašnjenje, u kojem je navedeno:

– da u Republici Srbiji postoji devet prodajnih objekata–skladišno distributivnih centara, u kojima se trgovina obavlja prema Pravilniku i klasifikaciji trgovinskih formata;
– da se u svim prodajnim objektima Metroa obavlja prodaja robe na veliko i da se kao kupci pojavljuju pravna lica i preduzetnici, a ne fizička lica;
– da su svi kupci Metroa dužni da zaključe Opšte uslove prodaje za kupovinu i pristup kupaca, te da na osnovu ovog sklopljenog sporazuma kupac dobija karticu kojom se ovlašćuje na pristup i kupovinu;
– da prodajni objekti Metroa ne predstavljaju obične markete i da se, s obzirom na veliku količinu, roba nalazi na visokim policama, pa su tako viljuškari aktivni tokom 24 časa;
– da bi se smanjila mogućnost ugrožavanja života i zdravlja kupaca, Metro je bio prinuđen da odredi izvesna pravila ponašanja u objektima koja važe za kupce, isključivo radi njihove bezbednosti;
– da kupci prihvataju pravila ponašanja koja su sadržana u Opštim uslovima prodaje za kupovinu i pristup kupaca;
– da je pravilo koje kupcima ne dozvoljava ulazak u prodajne objekte sa kolicima za decu, uvedeno jedino i isključivo zbog bezbednosti kupaca;
– da je visina viljuškara takva da vozač viljuškara prilikom kretanja sa pozicije u kojoj se nalazi nije u mogućnosti da blagovremeno uoči dečija kolica, što može dovesti do tragičnih posledica;
– da je ideja ovog pravila da kupci koji su prinuđeni da u objekte M. dođu sa malom decom tokom kupovine imaju punu kontrolu nad njima, što se jedino može postići ukoliko svoju decu drže u naručju;
– da je jasno da ovo pravilo ne zabranjuje ulazak u distributivne centre Metroa roditeljima sa malom decom, već samo zabranjuje ulazak sa kolicima za decu;
– da se ovim pravilom ne vrši diskriminacija kupaca po bilo kom osnovu, već da se isključivo radi o brizi za bezbednost kupaca;
– da je podnositeljki pritužbe data tačna informacija da ovo pravilo predstavlja politiku kompanije, ali da je pritom pogrešno instruirana od radnika da može ući u objekat vozeći svoju bebu u kolicima za kupovinu, te će M. dodatno raditi na obuci zaposlenih u pogledu pravila ponašanja u prodajnim objektima;
– da podnositeljka pritužbe nije držalac M. kartice, niti predstavnica držaoca kartice, pa samim tim verovatno nije bila upoznata sa ovim pravilom što je doprinelo nesporazumu i njenom shvatanju da se radi o diskriminaciji;
– da je M. član „M. G.”, koja posluje na tri kontinenta i u preko 30 zemalja, te da su identična pravila ponašanja, uključujući i pravilo zabrane ulaska sa kolicima za decu, na snazi u svim zemljama u kojima „M. G.” posluje;
– da je pritužba neosnovana i plod nesporazuma.

Uz izjašnjenje „M. C. & C.” d. o. o. iz B dostavio je Opšte uslove prodaje za kupovinu i pristup kupaca u svim distributivnim centrima.

Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je analizirala sve navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

U toku postupka utvrđeno je da podnositeljki pritužbe 25. decembra 2011. godine nije dozvoljeno da sa detetom u kolicima uđe u prodajni objekat „M. C. & C.” u K. Obaveštena je da je to pravilo poslovanja ovog privrednog društva i da je uvedeno iz razloga sigurnosti. Takođe, utvrđeno je da „M. C. & C.” d. o. o. iz B, nema u svojim prodajnim objektima sopstvena kolica za decu, koja bi roditelji koji dođu u kupovinu sa decom mogli da koriste, imajući u vidu da nije dozvoljen ulazak u objekte sa uobičajenim kolicima za decu. Ove činjenice su utvrđene iz navoda podnositeljke pritužbe, koji nisu osporeni u izjašnjenju „M. C. & C.” d. o. o. iz B.

Utvrđeno je i da je Opštim uslovima prodaje za kupovinu i pristup kupaca, kojim „M. C. & C.” d. o. o. iz B reguliše odnose sa kupcima i propisuje uslove pod kojima je moguće koristiti usluge prodajnih objekata, tačkom 5. propisano pravilo da pri ulasku u distributivni centar, iz razloga sigurnosti, nije dozvoljen ulazak sa kolicima za decu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/06) u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustavnom zabranom diskriminacije, kao pojave koja je suprotna principima demokratskog društva, obezbeđuje se ostvarivanje načela jednakosti i stvaraju pretpostavke da pravni subjekti ostvaruju prava pod jednakim uslovima.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Članom 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. S obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 17. Zakona o zabrani diskriminacije prema kojoj diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.

Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode iz izjašnjenja da je sporno pravilo uvedeno radi bezbednosti kupaca, kao i da predstavlja politiku ovog privrednog društva. Nesporno je da je „M. C. & C.” d. o. o. iz B, kao i sva druga privredna društva, ovlašćen da donosi opšte akte kojima uređuje svoje poslovanje, ali svi akti privrednog društva moraju da budu usklađeni sa Ustavom i zakonskim propisima, kako onima iz oblasti poslovanja privrednih društava, tako i sa drugim propisima Republike Srbije, uključujući i propise koji zabranjuju diskriminaciju. Što se tiče tvrdnje koja je izneta u izjašnjenju, a koja je saopštena podnositeljki pritužbe prilikom ulaska u prodajni objekat, da je u pitanju pravilo politike kompanije, Poverenica ističe da to što je neko pravilo politika kompanije, ne znači da ono može biti suprotno antidiskriminacionim i svim drugim propisima koji u Republici Srbiji važe.

U odnosu na navode iz izjašnjenja prema kojima se u prodajnim objektima ovog privrednog društva kao kupci pojavljuju isključivo pravna lica i preduzetnici, a ne fizička lica, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na opštepoznatu činjenicu da pravna lica ne mogu samostalno da obavljaju kupovine, već da to, po prirodi stvari, uvek rade ovlašćena fizička lica za potrebe pravnog lica. Iako je nesporno da je u pitanju specifičan oblik prodaje robe na veliko, to svakako ne isključuje mogućnost da fizičko lice dođe u kupovinu sa detetom.

Takođe, u izjašnjenju je navedeno da je jedan od razloga za propisivanje ovog pravila to što vozač viljuškara nije u mogućnosti da vidi kolica za decu zbog njihove visine. S tim u vezi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da prema dostupnim podacima, prosečna visina dečijih kolica iznosi od 1,00 do 1,60 metara, što je veoma mala razlika u odnosu na visinu standardnih kolica za kupovinu koja iznosi oko 1,06 metara . Samim tim, ne stoje navodi da vozač viljuškara ne može da vidi dečija kolica, odnosno, da mu smetaju kolica za decu tokom vožnje, jer su prodajni objekti puni kolica za kupovinu, koja su otprilike iste visine, a ne predstavljaju prepreku prilikom vožnje viljuškara. Stoga su ovi navodi neprihvatljivi.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je neprihvatljiva tvrdnja da je jedini bezbedan način da deca borave u prodajnim objektima, taj da se drže u naručju. Naime, jedna od osnovnih funkcija dečijih kolica jeste da deca budu bezbedno smeštena. S druge strane, svakako ne može biti bezbedno držanje dece u naručju, dok se u istom momentu uzima roba sa police i spušta u kolica za kupovinu. Mnogo je bezbednije da se kupovina obavlja slobodnih ruku, dok je dete bezbedno smešteno u dečija kolica.

Nadalje, u odnosu na navode iz izjašnjenja da podnositeljka pritužbe nije držalac kartice, niti predstavnica ovlašćenog držaoca kartice, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da ova činjenica nije relevantna jer se predmet ovog postupka uopšte ne odnosi na to da li je podnositeljka pritužbe imala pravo da koristi usluge objekata „M. C. & C.” d. o. o. iz B. Naime, u ovom postupku predmet analize jesu uslovi poslovanja ovog privrednog društva s aspekta antidiskriminacionih propisa, pa utvrđivanje činjenice da li je podnositeljka pritužbe potpisala Opšte uslove prodaje za kupovinu i pristup kupaca, nije od značaja za odlučivanje u konkretnom slučaju.

Zbog navoda iz izjašnjenja da „je M. član M. G, koja posluje na tri kontinenta i u preko 30 zemalja, te da su identična pravila ponašanja, uključujući i pravilo koje se tiče dečijih kolica na snazi u svim zemljama u kojima M. G. posluje”, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sagledala je opšte uslove poslovanja i u drugim zemljama u kojima ovo privredno društvo posluje. Tako je, na primer, opštim uslovima poslovanja koji se primenjuju u Austriji i Bugarskoj , propisano da su roditelji odgovorni za bezbednost i postupke svoje dece dok su u prodajnim objektima, ali nije propisana zabrana ulaska u prodajne objekte sa dečijim kolicima. Isto tako su u Belgiji , Velikoj Britaniji i Rumuniji opštim uslovima poslovanja regulisana prava i obaveze kupaca, ali ne postoji zabrana ulaska u objekte sa kolicima za decu. S obzirom na ove činjenice, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se ne može prihvatiti tvrđenje da su opšti uslovi poslovanja i ponašanja kupaca, u svim zemljama u kojima ovo privredno društvo posluje, jednako regulisani, jer je samo u opštim aktima privrednog društva u Republici Srbiji izričito propisana zabrana ulaska u prodajne objekte sa kolicima za decu.

U konkretnom slučaju, potrebno je ispitati da li je propisivanjem pravila kojim se zabranjuje ulazak u prodajne objekte sa kolicima za decu, „M. C. & C.” d. o. o. iz B povredio načelo jednakih prava i obaveza. S tim u vezi, potrebno je razmotriti: a) da li su cilj ili posledica preduzetih mera opravdani, kao i b) da li postoji srazmera između preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju.

Nije sporno da je cilj propisivanja ovog pravila bio da se kupcima pruži veći stepen bezbednosti prilikom boravka u prodajnim objektima, pa se može zaključiti da je cilj opravdan. Međutim, činjenica da nije omogućen drugi način na koji bi osobe sa decom mogle bezbedno da pristupe objektima, dovodi do neopravdanih posledica za osobe koje su došle u prodajni objekat sa decom. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je, takođe, imala u vidu navode sve navode iz izjašnjenja kojima je obrazloženo propisivanje ovog pravila, ali je mišljenja da su ovi navodi neprihvatljivi i nikako ne mogu biti opravdanje za kršenje odredaba Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenica ukazuje da je potrebno propisati pravilo, odnosno, stvoriti mogućnost da sve osobe mogu da uđu u objekat, bez obzira na činjenicu da li su došli sa decom ili ne – npr. obezbeđivanje posebnih kolica za decu ili preduzimanjem nekih drugih pogodnih mera. Saglasno tome, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je posledica primene ovog pravila neopravdana, jer je osobama sa decom znatno otežan pristup prodajnim objektima.

U tom smislu, pravilo koje je privredno društvo „M. C. & C.” d. o .o. iz B propisalo, uz činjenicu da nije obezbeđen drugi način za pristup dece, osim držanja u naručju, dovodi do nejednakog tretmana osoba sa decom u odnosu na osobe koje su u kupovinu došle bez dece. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je propisanim pravilom povređeno načelo jednakih prava i obaveza, kao i da je ovo privredno društvo u obavezi da obezbedi nesmetan pristup i dolazak u prodajne objekte osobama sa decom.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje i preporučila privrednom društvu „M. C. & C.” d. o. o. iz B preduzimanje odgovarajućih radnji u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ako „M. C. & C.” d. o. o. iz B ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba M. B. protiv M. S. i C. zbog diskriminacije na osnovu porodičnog statusa u oblasti pružanja usluga