20. 07-00-00377/2016-02 datum: 20.01.2017.

MIŠLJENJE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbi J.B. iz Beograda protiv Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara, zbog diskriminacije na osnovu bračnog i porodičnog statusa. Podnositeljka pritužbe je navela da je rešenje Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara, kojim je njen zahtev za zasnivanje usvojenja odbijen kao neosnovan, zasnovan na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju, predrasudama i provizornim razlozima za odbijanje podobnosti za usvojiteljicu, čime joj je uskraćena mogućnost da se ostvari u ulozi roditelja. Podnositeljka pritužbe smatra da je u obrazloženju rešenja proizvoljno i neutemeljeno izvršena procena njene porodične situacije i odnosa u primarnoj porodici za koje, osim toga da su netačni, smatra da nisu od značaja u konkretnom slučaju, pri čemu je izrazila sumnju da je na ishod postupka uticala činjenica da u proces usvajanja ulazi sama, bez partnera i da želi da usvoji dete romske nacionalnosti. U izjašnjenju na pritužbu Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara, navedeno je da su tokom sprovođenja stručnog postupka članovi stručnog tima postupali u skladu sa važećim zakonskim normativama, poštujući stručne standarde, pri čemu bračni status podnositeljke pritužbe nije imao uticaja na donošenje negativne odluke, već da je konačna odluka stručnog tima zasnovana na višedimenzionalnoj proceni kapaciteta J.B. za zasnivanje usvojenja. U toku postupka je utvrđeno da su izveštaji članova stručnog tima organa starateljstva, bazirani na razlozima i činjenicama koje nisu u direktnoj vezi sa bračnim i porodičnim statusom podnositeljke pritužbe, već su kroz sveobuhvatnu analizu i procenu kapaciteta J.B. navedeni kao faktička činjenica, bez ocenjivanja njenog statusa kao pozitivnog ili negativnog. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donela mišljenje da u postupku po pritužbama J.B. nije utvrđeno da je odlukom Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara, kojim je zahtev J.B. za zasnivanje usvojenja odbijen kao neosnovan zbog neposedovanja opšte podobnosti za usvojiteljicu, izvršena diskriminacija na osnovu bračnog i porodičnog statusa podnositeljke pritužbe.

1. TOK POSTUPKA

• Poverenici za zaštitu ravnopravnosti B. iz Beograda podnela je pritžbe protiv Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara, zbog diskriminacije na osnovu bračnog i porodičnog statusa.
• Imajući u vidu da su pritužbe podnete povodom iste pravne stvari i zasnovane na istom činjeničnom stanju postupci su spojeni, te je u skladu sa odredbom člana 117. Zakona o opštem upravnom postupku[1] vođen jedinstven postupak.
• U pritužbama je, između ostalog, navedeno :

• da je Gradski centar za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara, kao nadležni organ starateljstva u postupku procene opšte podobnosti za usvojenje doneo rešenje broj : 56012-3805/2016 od 17. juna 2016. godine, kojim se zahtev za zasnivanje usvojenja J.B. odbija kao neosnovan zbog nepostojanja opšte podobnosti za usvojiteljicu;
• da je posle obaveznog programa pripreme za usvojenje došlo do nagle promene procene ličnosti J.B. od strane stručnih lica koja su vršila procenu podobnosti za usvojenje;
• da je do aprila 2016. godine, prema ohrabrujućim stavovima koje je dobijala, smatrana odličnom kandidatkinjom za dobijanje podobnosti i usvojenje;
• da je J.B. u maju 2016. godine, telefonskim putem saopšteno da nije dobila podobnost;
• da je u više navrata ohrabrivana da odustane od usvojiteljstva i prijavi se za hraniteljstvo jer se time bave „njoj slični“;
• da zbog potpuno oprečnih stavova koji su nastali posle obuke, odbijanje podobnosti ima veze sa činjenicom da je voditeljkama radionice „zapala za oko“ da je u grupi jedino podnositeljka pritužbe bez partnera;
• da je u rešenju posebno uvredljivo to što je odnos J.B. sa primarnom porodicom okarakterisan kao narušen na osnovu činjenice da ne živi u zajednici sa njima i da nisu u svakodnevnom kontaktu;
  • Uz pritužbe su dostavljeni sledeći dokazi: rešenje Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara broj 56012-3805/2016 od 17. juna 2016. godine; žalba na rešenje Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje Zvezdara od 6. jula 2016. godine i rešenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 8. avgusta 2016. godine.
  • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[2], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara. Dopisom od 12. septembra 2016. godine Gradski centar za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara, obavestio je Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da nije u mogućnosti da dostavi traženo izjašnjenje, s obzirom da se od 14. jula 2016. godine kompletni spisi predmeta J.B., po osnovu pritužbe imenovane na rešenje organa starateljstva, nalaze u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Dopisom od 22. septembra 2016. godine, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti zatražio od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da obavesti Poverenika da li se spisi predmeta nalaze u Ministarstvu ili su dostavljeni Gradskom centru za socijalni rad, odeljenje Zvezdara. Dopisom od 13. oktobra 2016. godine, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obavestilo je Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da su spisi predmeta J.B. vraćeni prvostepenom organu. Dopisom od 17. oktobra 2016. godine, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je još jednom zatražila izjašnjenje Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara.
  • U izjašnjenju Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara, navedeno je:
• da postupak posedovanja opšte podobnosti za usvojenje potencijalnih usvojitelja realizuje organ starateljstva, odnosno nadležni centar za socijalni rad, prema adresi prebivališta podnosioca zahteva za pokretanje postupka procene posedovanja opšte podobnosti za usvojenje;
• da je opšta podobnost potencijalnih usvojitelja uređena Porodičnim zakonom;
• da je članom 314. Porodičnog zakona propisano da organ starateljstva utvrđuje da li su budući usvojitelji podobni da usvoje dete (opšta podobnost usvojitelja);
• da se postupak procene posedovanja opšte podobnosti za usvojenje pred organom starateljstva sprovodi se u skladu sa Instrukcijama nadležnog ministarstva;
• da se odluka o opštoj podobnosti usvojitelja donosi na osnovu stručnog nalaza i mišljenja psihologa, pedagoga, socijalnog radnika i pravnika koji čine stručni tim organa starateljstva, kao i lekara;
• da postupak procene posedovanja opšte podobnosti za usvojenje obuhvata: pokretanje postupka za procenu posedovanja opšte podobnosti za usvojenje po zahtevu zainteresovanog lica, pribavljanje potrebne lične dokumentacije u odnosu na podnosioca zahteva, realizovanje razgovora sa podnosiocem zahteva od strane članova stručnog tima, upućivanje podnosioca zahteva na Program pripreme i obuke za usvojenje, realizovanje terenske posete na adresi stanovanja podnosioca zahteva, uzimanje zapisničke izjave od podnosioca zahteva o željenim karakteristikama deteta od strane pravnika i upoznavanje podnosioca zahteva sa zakonskim odredbama i pravnim dejstvima zasnivanja usvojenja, sačinjavanje stručnih nalaza i mišljenja o opštoj podnosti podnosioca zahteva od strane članova stručnog tima, donošenje Odluke stručnog tima o posedovanju/ neposedovanju opšte podobnosti za podnosioca zahteva, u slučaju posedovanja opšte podobnosti za podnosioca zahteva, prosleđivanje spisa predmeta nadležnom ministarstvu radi ocene sprovedenog stručnog postupka i upisa podnosioca zahteva u Jedinstveni matični registar potencijalnih usvojitelja, u slučaju neposedovanja opšte podobnosti podnosioca zahteva, donošenje rešenja o odbijanju zahteva podnosioca;
• da je Gradskom centru za socijalni rad, Odeljenje Zvezdara 30. aprila 2015. godine dostavljen zahtev J.B. za pokretanje postupka za procenu posedovanja opšte podobnosti imenovane za zasnivanje usvojenja;
• da je J.B. priložila potrebnu dokumentaciju i da ispunjava potrebne zakonske uslove za realizaciju postupka procene posedovanja opšte podobnosti za usvojenje;
• da su u skladu sa stručnom procedurom realizovani razgovori od strane članova stručnog tima kao i psihološko testiranje imenovane od strane psihologa Odeljenja, nakon čega je upućena na Program pripreme i obuke za potencijalne usvojitelje koji je, u periodu novembar-decembar 2015. godine, realizovan od strane stručnih radnika Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu;
• da su u okviru postupka procene članovi stručnog tima obavili i terensku posetu podnositeljke pritužbe;
• da su po završetku stručnog postupka obavljene konsultacije članova stručnog tima, koji su uzimajući u obzir podatke dobijene tokom trajanja postupka kao i izveštaj stručnih radnika koji su realizovali Program pripreme i obuke za potencijalne usvojitelje, doneli odluku da J.B. ne poseduje opštu podobnost za usvojenje o čemu je podnositeljka pritužbe obaveštena usmenim i pisanim putem;
• da je na rešenje Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje Zvezdara kojim se zahtev za zasnivanje usvojenja J.B. odbija kao neosnovan, imenovana uložila žalbu Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je odbilo žalbu J.B. kao neosnovanu;
• da su tokom sprovođenja stručnog postupka, članovi stručnog tima sve vreme sprovođenja postupka postupali u skladu sa važećim zakonskim propisima i poštovanjem stručne procedure i da su se prema J.B. ophodili na isti način kao i prma drugim podnosiocima zahteva za procenu opšte podobnosti za usvojenje;
• da aktuelni bračni status J.B. nije imao uticaja na donošenje negativne odluke, već je naveden kao faktička činjenica bez ocenjivanja bračnog statusa u pozitivnom ili negativnom smislu i da je odluka isključivo zasnovana na sveobuhvatnoj i višedimenzionalnoj proceni kapaciteta imenovane za zasnivanje usvojenja.

1.7. U prilogu izjašnjenja, dostavljeni su sledeći dokazi: žalba J.B. na rešenje Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu broj 56012-3805/2016 od 17. juna 2016. godine, Odeljenje Zvezdara, mišljenje tima stručnjaka drugostepenog organa, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja br. 560-02-00383/2016-14 od 8. avgusta 2016. godine i rešenje Ministarstva, br. 560-02-00383/2016-14 od 8. avgusta 2016. godine.

2. ČINJENIČNO STANJE

• B. iz Beograda podnela je Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara, 30. aprila 2015. godine zahtev za pokretanje postupka za procenu posedovanja opšte podobnosti za usvojenje, na osnovu koga je upućena na Program pripreme i obuke za potencijalne usvojitelje koji je, u trajanju od šest nedelja, realizovan od strane stručnih radnika Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu.

• Gradski centar za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara kao nadležni organ starateljstva u postupku procene opšte podobnosti za usvojenje doneo je rešenje broj 56012-3805/2016 od 17. juna 2016. godine, kojim se zahtev J.B. za zasnivanje usvojenja odbija kao neosnovan jer nije utvrđena opšta podobnost imenovane za zasnivanje usvojenja. U obrazloženju odluke navedeno je da imenovana u procesu pripreme za usvojenje nije pokazala potrebnu aktivnost, da nije završila pripremu za usvojitelje jer nije prisustvovala poslednjoj radionici – spremnost za prihvat deteta u porodicu kao i da ne poseduje adekvatne stambene uslove. Na osnovu svega navedenog i izveštaja psihologa, pedagoga, socijalnog radnika i pravnika, kao i izveštaja sa pripreme usvojitelja za usvojenje zaključeno je da odluka J.B. za usvojenje nije dovoljno sazrela, pa je doneta odluka kao u dispozitivu rešenja.

• B. je blagovremeno izjavila žalbu 6. jula 2016. godine Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na rešenje Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara.

• Uvidom u Mišljenje tima stručnjaka drugostepenog organa od 22. jula 2016. godine, koji je dostavljen uz izjašnjenje Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara utvrđeno je da je pravnik zaključio da imenovana ispunjava sve zakonske uslove za utvrđivanje opšte podobnosti za usvojiteljku. Uvidom u Mišljenje utvrđeno je da je pedagog u svom stručnom nalazu i mišljenju između ostalog procenio da J.B. ima kapacitete da podsticajno utiče na obrazovanje deteta koje bi usvojila, da pravilno shvata značaj obrazovanja za ukupni razvoj deteta, posebno kada su u pitanju deca iz marginalizovanih društvenih grupa sa kojima ima iskustva kroz volonterski rad, ali da je odluka imenovane nedovoljno prorađena, suštinski idealizovana i bazirana na iskustvu iz volonterskog rada sa jednom grupacijom dece. Pored toga je utvrđeno da je psiholog u svom nalazu i stručnom mišljenju između ostalog potencijalnu usvojiteljku ocenio kao zatvorenu osobu po pitanju ličnih iskustava na temu porodičnih i privatnih odnosa i da je kompletan unutrašnji proces promišljanja o usvojenju deteta potencijalne usvojiteljke nezavršen i na početnim pozicijama. U izveštaju stručnjaka organa starateljstva koji su realizovali program pripreme za usvojenje, između ostalog navedeno da je J.B. pokazala zainteresovanost za sadržaj pripreme ali da je njeno aktivno učešće uglavnom dolazilo do izražaja prilikom rada u manjim grupama, da je po pitanju prirode motivacije za usvojenje imenovana ostala na nivou inforamcija koje je prethodno prezentovala stručnjacima organa starateljstva, da je prilikom obrade teme koja se odnosi na specifičnog razvoja dece bez roditeljskog staranja ostavila utisak zainteresovanosti bez oglašavanja na pomenutu temu i da radionici posvećenoj temi stvaranja psihološkog prostora unutar porodice za usvojenje deteta nije prisustvovala, iz objektivnih razloga. U Mišljenju je navedeno da je socijalni radnik u svom stručnom nalazu i mišljenju između ostalog ocenio J.B. kao zatvorenu osobu po pitanju odnosa u široj porodici, da imenovana najprisniji emocionalni odnos ima sa sestrom sa kojom živi u komfornom stanu, da nije sklapala bračne ni vanbračne zajednice, da se u individualnim razgovorima predstavila kao srdačna osoba što ne odgovara utisku koji je ostavila tokom realizacije pripreme programa za buduće usvojitelje, kao i da ne prezentuje jasnu sliku o modelu porodičnog života koji bi bio ponuđen detetu.

• Uvidom u rešenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja utvrđeno je da je žalba J.B., izjavljena na rešenje Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara, odbijena kao neosnovana. U obrazloženju rešenja drugostepenog organa ocenjeno je da je u zakonito sprovedenom stručnom i upravnom postupku, a na osnovu uvida u celokupne spise predmeta, prvostepeni organ pravilno i potpuno utvrdio odlučne činjenice i procenio da J.B. nema opštu podobnost za usvojenje, odnosno da imenovana nema lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će roditeljsko pravo vršiti u najboljem interesu deteta.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENJE MIŠLJENJA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu činjenične navode navedene u pritužbama, izjašnjenju, kao i podnete dokaze.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[3]

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u članu 8 propisuje da svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske. Član 14. Konvencije zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[5], kojim je propisano da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.
• Republika Srbija je 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[6], koja u članu 3. 1. i 2. propisuje da u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interes deteta biće od prvenstvenog značaja, te da su svi obavezni da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonskih staratelja ili drugih pojedinaca koji su odgovorni za dete i u tom cilju će preduzeti sve zakonodavne i administrativne mere.
• Porodičnim zakonom[7], propisano je da se usvojenje zasniva odlukom organa starateljstva. Članom 100. navedenog zakona propisano je da usvojiti može samo lice za koje je utvrđeno da ima lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će roditeljsko pravo vršiti u najboljem interesu deteta. Članom 101. Porodičnog zakona propisano je da usvojiti mogu supružnici ili vanbračni partneri, a izuzetno ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje i licu koje živi samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi.  Članom 102. ovog zakona propisano je da usvojiti može samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po posebnom programu, osim ako ne usvaja supružnik ili vanbračni partner roditelja, odnosno usvojioca deteta. Odluka o opštoj podobnosti donosi se na osnovu nalaza i stručnog mišljenja psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, pravnika i lekara. Organ starateljstva donosi pismeno rešenje o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja ako utvrdi da podnosioci zahteva nisu podobni za usvojtelje (opšta podobnost usvojitelja), odnosno da dete nije podobno da bude usvojeno (opšta podobnost usvojenika).
• Pravilnik o organizaciji, normativama i standardima rada centra za socijalni rad[8], propisuje je da u vršenju javnih ovlašćenja centar, između ostalog, odlučuje i o usvojenju i da tom prilikom sprovodi postupak procene opšte podobnosti hranitelja, usvojitelja i staratelja. Članom 7. Pravilnika propisana je dužnost centra da zastupa interese i prava korisnika i da obezbedi jednak pristup uslugama za koje je nadležan svim građanima, nezavisno od etničkih, kulturnih, verskih, rodnih ili socio-ekonomskih razlika, invaliditeta i seksualne orijentacije.
• Pravilnik o programu pripreme za usvojenje[9] propisuje da je cilj Programa sticanje potrebnih znanja o detetu i veštine postupanja sa detetom, kako bi budući usvojitelji što bolje odgovorili na potrebe deteta koje će usvojiti. Priprema za usvojenje obavlja se tokom procene opšte podobnosti usvojitelja, ali obavezno pre donošenja konačne odluke o opštoj podobnosti za usvojenje, osim ako ne usvaja supružnik ili vanbračni partner roditelja, odnosno usvojioca deteta. Rezultati realizacije programa pripreme za usvojenje obuhvataju se nalazima i stručnim mišljenjima stručnjaka organa starateljstva.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predmet analize je utvrđivanje postojanja eventualne diskriminacije u postupku koji je rezultirao odbijanjem zahteva J.B. za zasnivanje usvojenje, odnosno da li je bračni i porodični status J.B. predstavljao odlučujući razlog za donošenje rešenja Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara, kojim je zahtev podnositeljke pritužbe za zasnivanje usvojenja odbijen kao neosnovan.
• Prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu i analize razloga na osnovu kojih je utvrđeno da J.B. ne poseduje opštu podobnost za usvojiteljku, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je u skladu sa članom 314. Porodičnog zakona propisano da se odluka o opštoj podobnosti donosi na osnovu nalaza i stručnog mišljenja psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, pravnika i lekara. S tim u vezi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti posebno je cenila navode iz nalaza i mišljenja stručnjaka organa starateljstva sa aspekta antidiskriminacionih propisa, koji su u okviru Mišljenja tima stručnjaka drugostepenog organa dostavljeni uz izjašnjenje Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, kao i izveštaj stručnih radnika koji su realizovali Program pripreme i obuke za potencijalne usvojitelje.

Razmatrajući navode iz svakog pojedinačnog nalaza i mišljenja člana stručnog tima organa starateljstva i posmatrajući ih sveukupno, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da nije utvrđeno da je bračni i porodični status podnositeljke pritužbe bio razlog za donošenje odbijajuće odluke. Naime, nesporno je da je u svakom od ovih nalaza konstatovano da je podnositeljka pritužbe bez partnera i da u proces usvajanja ulazi sama, ali se navođenje bračnog statusa kroz svako od ovih nalaza i mišljenja pojavljuje kao faktička činjenica, bez bilo kakve pozitivne ili negativne ocene i konteksta. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je članom 101. Porodičnog zakona propisano da ministar nadležan za porodičnu zaštitu izuzetno može dozvoliti usvajanje i licu koje živi samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi. Time je, navođenje bračnog statusa podnositeljke zahteva za utvrđivanje opšte podobnosti za zasnivanje usvojenja, u ovom kontekstu našlo svoje opravdanje. Iz svakog od navedenih nalaza i stručnih mišljenja, članova stručnog tima organa starateljstva, gotovo istovetno proizilazi zaključak da je odluka o usvojenju potencijalne usvojiteljke, odnosno podnositeljke pritužbe, nedovoljno prorađena, bazirana na iskustvu iz volonterskog rada sa jednom grupacijom dece i suštinski idealizovana, čime je okarakterisana kao nedovoljno sazrela. S toga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da bračni status podnositeljke pritužbe ne predstavlja razlog za odbijanje zahteva J.B. za zasnivanje usvojenja.

• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je i izveštaj stručnjaka organa starateljstva koji su realizovali Program pripreme za usvojenje u kome je takođe, kao faktička činjenica, navedeno da je podnositeljka pritužbe „u grupi u kojoj je realizovan program pripreme budućih usvojitelja bila jedini pojedinac, što je donekle oblikovalo njen položaj unutar grupe.“ Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je ocena podnositeljke pritužbe i potencijalne usvojiteljke u ovom izveštaju isključivo data sa aspekta odnosa prema aktivnostima koje je iskazala u grupi, pri čemu se ni u jednom segmentu izveštaja ne postavlja kao problematično pitanje njenog bračnog statusa, već je konstatovano da je više pokazala kroz neverbalnu komunikaciju, a nedovoljno kroz aktivnost u grupi. Time je, kako je navedeno u izveštaju, otežana objektivna procena pomaka koji je eventualno napravljen tokom pripreme kroz proces informisanja i učenja u grupi. U izveštaju je takođe konstatovano da je J.B. propustila poslednju radionicu koja je posvećena temi stvaranja psihološkog prostora unutar porodičnog sistema za usvojenje deteta i priprema i reorganizacija života u porodici za dolazak deteta, zbog čega se napredak u razumevanju date teme u odnosu na početne stavove nije mogao utvrditi. Imajući u vidu da je Porodičnim zakonom propisano da usvojiti može samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po posebnom programu za usvojenje, Pravilnik o programu pripreme za usvojenje kojim je propisano da se rezultati realizacije programa obuhvataju nalazima i stručnim mišljenjima stručnjaka organa starateljstva, kao i činjenice navedene u izveštaju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da nije utvrđeno da je konačna ocena stručnjaka, koji su realizovali program pripreme za usvojenje, na bilo koji način bila motivisana bračnim statusom J.B., već da je on u izveštaju naveden kao faktička činjenica.
• Po pitanju navoda iz pritužbe da su na konačnu odluku organa starateljstva eventualno uticale činjenice da je podnositeljka pritužbe zatvorena za razgovor na temu odnosa u široj porodici zbog čega je njen odnos sa roditeljima, prevashodno ocem, pogrešno okarakterisan kao narušen, da svoju odluku o usvajanju definiše kao isključivo ličnu odluku bez obzira na stavove u širem porodičnom kontekstu kao i da je isključivo bila zainteresovana da usvoji dete romske nacionalnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da se ove činjenice ne smatraju ličnim svojstvom u smislu Zakona o zabrani diskriminacije[10], te se nije dalje upuštala u razmatranje i ocenu istih.
• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da naše porodično zakonodavstvo poznaje samo jednu vrstu usvojenja – potpuno usvojenje, kojim se u potpunosti imitira srodnički odnos koji nastaje rađanjem. Kao porodično-pravni odnos, usvojenje spada u red najkompleksnijih i najodgovornijih oblika zaštite dece bez roditeljskog staranja, kojim se dete u potpunosti integriše u porodicu usvojitelja i istovremeno raskida sve veze sa prirodnom porodicom, zbog čega odluka o adopciji ne može biti doneta bez sprovođenja procedure čiji je krajnji cilj provera ispunjenosti traženih uslova, a prevashodno interes deteta da bude usvojeno. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je osnovni cilj usvajanja postavljen tako da ono mora biti korisno za dete, čime interes usvojenika ima karakter rukovodnog načela tokom celog postupka usvajanja, o čemu organ starateljstva tokom celog postupka mora voditi računa. Zbog toga je i uloga organa starateljstva u celom ovom postupku odlučujuća, a od radnika koji učestvuju u postupku procene opšte podobnosti za potencijalne usvojitelje se zahteva da temeljno i stručno pristupe sveobuhvatnoj analizi procene ličnosti, oslobođenoj svake vrste individualnih vrednosnih stavova i mogućih predrasuda. Upravo je ta procena polazna osnova za stvaranje porodične sredine u kome će dete bez roditeljskog staranja zadovoljiti svoje najosnovnije potrebe i koja će se najaktivnije uključiti u njegov celokupan proces razvoja i sazrevanja.
•  Ceneći navode iz pritužbi, izjašnjenja i ponuđenih dokaza Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je rešenje Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje Beograd, zasnovano na pojedinačnim nalazima i stručnim mišljenjima stručnjaka organa starateljstva, u kome su objektivno integrisane činjenice koje su procenjene kao sporne za utvrđivanje opšte podobnosti za usvojenje deteta. U toku postupka nije dokazano da je Gradski centar za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara, odbijanjem zahteva J.B. za zasnivanje usvojenja izvršio akt dirskiminacije. Imajući sve ovo u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da se u konkretnom slučaju ne može utvrditi da je Gradski centar za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara, odbijanjem zahteva za zasnivanje usvojenja diskriminisao J.B., zbog njenog bračnog i porodičnog statusa. S druge strane, ovo ne znači da u događaju koji je opisan nije došlo do eventualne povrede nekog drugog prava, koje nije u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

4. MIŠLJENJE

U postupku koji je sproveden po pritužbi J.B. iz Beograda, nije utvrđeno da je rešenjem Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Zvezdara, kojim je zahtev za zasnivanje usvojenja J.B. odbijen kao neosnovan zbog nepostojanja opšte podobnosti za usvojiteljicu, izvršena diskriminacija na osnovu bračnog i porodičnog statusa podnositeljke pritužbe.

Protiv ovog mišljenja, u skladu sa zakonom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

[1] „Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10

[2] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[3] Član 33. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj  22/09)

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj  98/06)

[5] Član 2. stav 1. tačka. 1. Zakona o zabrani diskriminacije

[6] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori, broj 4/96 i 2/97)

[7] Porodični zakon RS( „Službeni glasnik RS“, br. 18/05, 72/11 i 6/15)

[8] Pravilnik o organizaciji, normativama i standardima rada centra za socijalni rad ( „Službeni glasnik RS“, br. 59/08, 37/10, 39/11 i 1/12)

[9] Pravilnik o programu pripreme za usvojenje („Službeni glasnik RS“, br. 60/05) čl.2, 10. i čl. 11

[10] Član 2. stav 1. tačka. 1. Zakona o zabrani diskriminacije

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba J.B. protiv Centra za socijalni rad Zvezdara zbog diskriminaicje po osnovu bračnog i porodičnog statusa u postupku usvajanja deteta