br. 07-00-96/2015-02   datum: 17.6.2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe I. S, koju je podneo protiv B. M, direktora proizvodnje u preduzeću „M. D.” iz S, zbog diskriminacije na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini. U pritužbi je navedeno da je B. M, prilikom rasprave u hali fabrike, podnosiocu pritužbe opsovao „majku Cigansku”. U svom izjašnjenju, B. M. je negirao navode iz pritužbe u delu koji se odnosi na psovku. U toku postupka je utvrđeno da je tačno da je došlo do verbalnog i fizičkog sukoba između I. S. i B. M. ali da nije utvrđeno da je B. M. podnosiocu pritužbe opsovao „majku Cigansku”. Zbog toga je dato mišljenje da nije utvrđeno da je B. M. izvršio akt diskriminacije prema I. S. na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio I. S, bivši radnik preduzeća „M. D.” iz S, protiv B. M, direktora proizvodnje, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je 11. decembra 2014. godine, u radno vreme, u krugu fabrike „M. D.” u S., u hali mehaničke linije, B. M. podnosiocu pritužbe uputio reči: „J… ti majku Cigansku” a potom i: „Videćeš šta ću da ti uradim”;

– da su svedoci događaja i izgovorenih reči V. T. i M. M. iz S;

– da je podnosilac pritužbe pripadnik romske nacionalne manjine koji od rođenja živi u S, gde je stekao ugled, kako među pripadnicima romske, tako i među pripadnicima srpske nacionalnosti;

– da je radio u preduzeću „M. D.” iz S. 20 godina, bez ikakvih problematičnih situacija;

– da je nakon opisanog događaja dobio otkaz ugovora o radu i da nije dobio nikakvu zaštitu iz firme;

– da je teško podneo taj događaj jer smatra da je svojim ponašanjem i zalaganjem na poslu zaslužio poštovanje a ne uvrede.

1.3. U prilogu pritužbe dostavljena je fotokopija krivične prijave protiv B. M, zbog krivičnog dela povreda ugleda zbog rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti iz čl. 174 KZ RS, koju je I. S. podneo Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje B. M, direktora proizvodnje preduzeća „M. D.” iz S.

1.5. U izjašnjenju B. M, između ostalog, navedeno je:

– da nije psovao podnositelju pritužbe „majku Cigansku” kako je navedeno u pritužbi, nije mu pretio rečima: „videćeš ti šta ću da ti uradim”, niti na bilo koji drugi način;

– da je saglasan da se izvedu dokazi – izjave svedoka V. T. i M. M, ali i da se uzmu u obzir i izjave još nekoliko radnika koji su bili očevici događaja;

– da je tačno da je I. S. podneo krivičnu prijavu protiv njega i da se predmet vodi pod brojem KT br.437/15 u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu, ali i da se protiv I. S. vodi krivični postupak;

– da je sve vreme u toku napada, odnosno predmetnog događaja, pored B. M. bio S. S. koji je mogao da čuje pretnje i psovke koje mu je uputio I.S;

– da je tačno da je I. S. otkazan ugovor o radu jer je učinio teške povrede radne obaveze i radne discipline. Naime, razlog otkaza ugovora o radu je fizički i verbalni napad na njega, kao direktora proizvodnje u službenim prostorijama;

– da smatra da su pritužba i krivična prijava podnete kako bi I. S.  zloupotrebio pripadnost romskoj nacionalnoj manjini, da bi pokušao da opravda nasilničko ponašanje – gađanje metalnim predmetom teškim oko 0,5 kg u visini njegove glave i time uspeo u sporu koji se vodi u Osnovnom sudu u Nišu čiji je predmet prestanak radnog odnosa I. S;

– da mu nije poznato da je podnosilac pritužbe tražio zaštitu od poslodavca, niti od njega kao posrednog rukovodioca;

– da je u stvari on taj kome treba zaštita državnih organa od podnosioca pritužbe, da je on njega psovao, pretio mu i napao ga naočigled svih i da mu je time narušen ugled, čast i ugrožena bezbednost na radnom mestu.

1.6. Uz izjašnjenje su podneti i sledeći dokazi: 1) rešenje o otkazu ugovora o radu I. S. od 27. januara 2015. godine; 2) službena beleška Policijske uprave u Nišu o izjavi D. M; 3) iskaz S. S; 4) izjava B. M. koja je predata Policijskoj upravi u S. i 5) video snimak događaja od 11. decembra 2014. godine, snimljen na kompakt disku.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u rešenje o otkazu ugovora o radu utvrđeno je da je podnosiocu pritužbe otkazan ugovor o radu kod poslodavca „M. D.” iz S. 27. januara 2015. godine, jer je „zaposleni svojom krivicom, postupajući u gruboj nepažnji, učinio teške povrede radne obaveze i radne discipline – nepoštovanje radnog vremena i odlazak sa rada bez dozvole, tuča, izazivanje nereda u prostorijama, ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se izrazito otežava izvršavanje radnih obaveza”. Takođe, utvrđeno je da je zaposleni, podnosilac pritužbe, 11. decembra 2014. godine oko 14 časova, neovlašćeno prekinuo sa radom u radno vreme i napustio svoje radno mesto „da bi fizički i verbalno napao direktora proizvodnje u službenim prostorijama poslodavca”.

2.2. M. M, radnik preduzeća „M. D.” iz S, naznačen u pritužbi kao svedok, dostavio je iskaz u kojem je navedeno:

– da je 11. decembra 2014. godine, oko 14:25 časova bio na radnom mestu u hali mehaničke obrade i da je u jednom trenutku izašao iz kabine za zavarivanje i krenuo prema kancelariji, kada je primetio da se I. S. i B. M. guraju a da je S. S. pokušavao da ih razdvoji;

– da je čuo da se I. S. obratio B. M. rečima: „Dođi ovamo, ne beži” a da je on odgovorio: „Šta je, šta hoćeš?”;

– da je I. S. u jednom trenutku izgovorio: „Ti ćeš da mi psuješ majku, i još se smeješ, cinički se smeješ” i da je zatim potrčao prema M. i da su ponovo počeli da se guraju;

– da mu razlog i motivi svađe nisu poznati.

2.3. S. S, radnik preduzeća „M. D.” iz S. dostavio je iskaz u kojem je navedeno:

– da se 11. decembra 2014. godine, oko 14:00 časova nalazio na liniji mehanička obrada, na sredini hale sa direktorom B. M. koji je pratio proces proizvodnje.

– da je u halu ušao I. S. i krenuo ka B. M. koji se, krećući se unazad, udaljavao od njega;

– da je u tom trenutku došlo do verbalnog i fizičkog napada I. S. na B. M, da ga je psovao „ali kojim tačno rečima ne mogu da se setim”;

– da B. M. nije psovao niti vikao, već se samo branio i odgurivao S. od sebe;

– da je I. S. krenuo ka izlazu a onda uzeo metalni predmet i gađao M, nakon čega je ponovo krenuo ka izlazu i ponovo se okrenuo i jurnuo ka M;

– da je došlo do fizičkog sukoba i da je on stao između njih i zaustavio I. S. u njegovom napadu;

– da je pitao M. zašto ga je S. napao a da je on bio zbunjen i odgovorio da ne zna i da je zatečen njegovim ponašanjem, da ga je napao a da mu se on nije ni obratio;

– da ga je M. zamolio da ga otprati do kancelarije jer se bojao da će se sresti sa S;

– da za sve vreme dok je bio sa M. nije čuo da je psovao, pretio ili na bilo koji drugi način pogrdno nazvao I. S.

2.4. Uvidom u službenu belešku PU u Nišu o izjavi V. T, koji je u pritužbi naznačen kao svedok, a koji Povereniku za zaštitu ravnopravnosti nije dostavio iskaz, navedeno je:

– da je 11. decembra 2014. godine, oko 14:20 časova bio na radnom mestu u hali mehaničke obrade i da je u jednom trenutku čuo galamu i kada se okrenuo video je I. S. i B. M. kako se guraju i trče po hali;

– da nije video da li su se tukli ali je čuo da je I. S. rekao: „Šta se smeješ i psuješ mi majku Cigansku”;

– da je sutradan S. S. izjavio da je čuo da je B. M. psovao majku svim radnicima u mehaničkoj hali i govorio kako će da ga zapamte.

2.5. Uvidom u službenu belešku PS u S. o izjavi D. M, navedeno je:

– da se 11. decembra 2014. godine, oko 14:20 časova nalazio u hali mehaničke obrade i da je video da je I. S. napao B. M. i to tako što je zamahivao rukama da ga udari u predelu glave i tela, da se M. branio rukama i bežao od njega pokušavajući da se sakrije iza leđa S. S, koji je stao između njih;

– da je I. S. psovao B. M. i u jednom trenutku je rekao: „Nemoj da se cinički smeješ” nakon čega je sa palete uzeo komad gvozdenog materijala i njime gađao u pravcu M, ali ga nije pogodio;

– da je prišao S. i upozorio ga da ne pravi probleme, na šta on nije ništa odgovorio već je izašao iz hale.

2.6. Uvidom u video snimak događaja u radionici preduzeća „M. D.” iz S, od 11. decembra 2014. godine, utvrđeno je:

– da je u hali došlo do verbalne rasprave između I. S. i B. M;

– da je tom prilikom I. S. zamahivao rukama prema B. M. pokušavajući da ga udari, dok se M. branio izbegavajući udarce, nakon čega se sklonio iza prisutnog radnika preduzeća;

– da se I. S. obraćao B. M, pošao ka izlazu i potom uzeo komad predmeta i gađao ga, ali je B. M. izbegao da ga predmet pogodi;

– da je nakon toga I. S. ponovo krenuo ka izlazu ali se vratio trčećim korakom prema B. M. i fizički nasrnuo na njega, nakon čega se konačno udaljio;

– da se B. M. sve vreme napada branio, a nakon odlaska I. S. iz hale, dok su radnici gledali u njega, slegao ramenima.

2.7. S obzirom da je video snimak dostavljen bez tonskog zapisa, nije bilo moguće utvrditi koje reči su upućene prilikom opisanog događaja.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Prilikom odlučivanja u ovom predmetu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti  cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja,  dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Republika Srbija je 1998. godine ratifikovala Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina , koja u čl. 4. st. 1. zabranjuje bilo kakvu diskriminaciju na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini. Stavom 2. ovog člana propisana je obaveza država da putem odgovarajućih mera obezbede punu i stvarnu jednakost pripadnika nacionalne manjine i pripadnika većinskog naroda.

3.4. Ustav Republike Srbije  u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije. Prema odredbi čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije, zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako u čl. 16. st. 1. propisana zabrana diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.6. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je B. M, direktor proizvodnje u preduzeću „M. D.” iz S. diskriminisao podnosioca pritužbe, na osnovu njegove pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisni državni organ u čijoj je nadležnosti, između ostalog, postupak po pritužbama koje se odnose na akte diskriminacije. Saglasno tome, predmet analize u ovom slučaju ograničen je na utvrđivanje postojanja eventualne diskriminacije, u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije i drugih relevantnih propisa, dok eventualne povrede radnih prava ne spadaju u nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

3.7. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja, može se konstatovati da je 11. decembra 2014. godine u hali preduzeća „M. D.” iz S. došlo do konflikta između I. S. i B. M, nakon čega je I. S. otkazan ugovor o radu. Međutim, izjave podnosioca pritužbe i B. M. su protivrečne u delu koji je relevantan za ocenu da li je došlo do diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti. Naime, prema navodima iz pritužbe, B. M. je podnosiocu pritužbe, prilikom rasprave opsovao „majku Cigansku” i pretio rečima: „Videćeš šta ću da ti uradim”, dok je B. M. u svom izjašnjenju naveo da nije psovao I. S. uopšte, nije opsovao „majku Cigansku” niti mu je pretio.

3.8. Nesporno je da se iskazi sva četiri očevica podudaraju u vezi sa glavnim elementima spornog događaja. Poverenica konstatuje da je u izjavi koju je V. T. dao PU Niš 12. decembra 2014. godine, navedeno da je I. S. prilikom rasprave izjavio: „Šta se smeješ i psuješ mi majku cigansku”. V. T. je poslat zahtev da dostavi iskaz na ove i druge okolnosti koje su mu poznate u vezi sa spornim događajem, ali kako on svoj iskaz nije dostavio u ostavljenom roku, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti bili su na raspolaganju samo iskazi drugih svedoka, kao i navodi iz pritužbe i izjašnjenja. Prema iskazima očevidaca D. M. i S. S, koje je uz izjašnjenje dostavio B. M. i M. M, koji je u pritužbi naznačen kao svedok i koji je svoj iskaz dostavio u svojstvu svedoka, može se utvrditi da je 11. decembra 2014. godine došlo do verbalnog i fizičkog sukoba između I. S. i B. M, ali da nijedan od trojice očevidaca nije čuo da je B. M. opsovao I. S. „majku Cigansku,” niti da je I. S. rekao da ga je on psovao tim rečima.

3.9. Na osnovu video snimka događaja koji je predmet pritužbe, može se konstatovati da jeste došlo do svađe između I. S. i B. M, odnosno do napada I. S. na B. M, ali se usled nedostatka tonskog zapisa, ne može utvrditi koje reči su tom prilikom uputili jedan drugome.

3.10. Imajući sve ovo u vidu, može se konstatovati da u toku postupka nisu ponuđeni dokazi koji bi potkrepili navode iz pritužbe da je B. M, direktor proizvodnje u preduzeću „M. D.” iz S, prilikom rasprave 11. decembra 2014. godine, opsovao I. S. „majku Cigansku”.

3.11. Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da nije utvrđeno da je B. M, direktor proizvodnje preduzeća „M. D.” iz S. diskriminatorno postupio prema I. S.

4. MIŠLjENjE

Nije utvrđeno da je B. M, direktor proizvodnje preduzeća „M. D.” iz S. diskriminatorno postupio prema I. S. na osnovu njegovog ličnog svojstva – pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba I.S. protiv B.M. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosi u oblasti rada