Pritužba I. M. protiv Ž. P. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti privatnih odnosa • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

07-00-69/2014-02 datum: 26. 9. 2014.

<h2 style=”text-align: center;”>MIŠLjENjE</h2>

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela I. M. iz R. protiv Ž. P. iz R, zbog diskriminacije na osnovu ličnog svojstva člana porodice – nacionalne pripadnosti njenog supruga S. M. U pritužbi je navedeno da Ž. P. „na svaki način i u svakoj prilici” vređa podnositeljku pritužbe i njenog supruga tako što ih naziva „Ciganima”. Uz pritužbu je dostavljen iskaz M. M, majke podnositeljke pritužbe. Ž. P. je u izjašnjenju na navode iz pritužbe navela da je ona rođena sestra M. M. i da su njihovi porodični odnosi poremećeni zbog nesuglasica oko podele imovine. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatrala je da postoje izgledi da se situacija opisana u pritužbi razreši mirnim putem i predložila je sprovođenje postupka medijacije. Međutim, podnositeljka pritužbe nije dostavila saglasnost za sprovođenje postupka medijacije, te je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nastavila dalje postupak u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije. U toku postupka je utvrđeno da svedokinja M. M. nema neposrednih saznanja o događajima koji su navedeni u pritužbi, odnosno, da je Ž. P. vređala i omalovažavala I. M, njenog supruga i dete na osnovu nacionalne pripadnosti. U toku postupka nije utvrđeno da je Ž. P. izgovorila navedene reči, tako da akt diskriminacije nije učinjen verovatnim, pa je, saglasno tome, dato mišljenje da Ž. P. nije izvršila akt diskriminacije I. M. i njene porodice na osnovu nacionalne pripadnosti člana porodice, supruga S. M.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se 27. februara 2014. godine obratila I. M. iz R, koju je podnela protiv Ž. P. iz R.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da Ž. P, od marta 2013. godine, „na svaki način i u svakoj prilici” vređa I. M. i njenog supruga S. M, da ih naziva „Ciganima” i da raspiruje rasnu i versku netrpeljivost, da govori da su se „Cigani nakotili” oko njene kuće, da se podruguje S. M. nazivajući ga „debelim Ciganom”;

– da se podnositeljka pritužbe, zbog uvreda i priča koje Ž. P. širi o njenoj porodici, plaši za sebe, za bezbednost porodice i imovine, kao i da je brine da će priče Ž. P. naškoditi poslovnom ugledu S. M. koji je privatni preduzetnik.

1.3. U dopuni pritužbe od 8. aprila 2014. godine, podnositeljka pritužbe navela je imena i adrese svedoka koji su prisustvovali događajima navedenim u pritužbi – K. T. i M. M.

1.4. Svedocima je 9. aprila 2014. godine upućen zahtev da se u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, izjasne da li su prisustvovali događajima navedenim u pritužbi, odnosno, da li imaju saznanja da je Ž. P. omalovažavala i vređala I. M, njenog supruga i/ili dete na osnovu njihove nacionalne pripadnosti ili nacionalne pripadnosti članova njihove porodice i, ukoliko jesu, da opišu šta se tom prilikom dogodilo.

1.5. Svedok K. T. nije se izjasnio u ostavljenom roku, a zahtev je primio 14. aprila 2014. godine. U izjavi svedokinje M. M, između ostalog, navedeno je:

– da je ona majka podnositeljke pritužbe i da strahuje za bezbednost ćerke i unuka kad zet ode na posao, jer je komšinica Ž. P. ranije fizički napadala ljude;

– da je iza poprečnog zida koji deli dvorišta, jasno čula komšinicu koja nju nije videla, kako je izjavila „Evo opet debeli dovlači Cigane, juče dvoje kola parkiranih u dvorištu, puno dvorište Cigana”;

– da je kroz prozor od kupatila čula komšinicu „kako se podsmeva I. M. koja je izašla da pokupi plastične flaše” rečima „Evo ciganska posla, počeli da skupljaju plastiku”;

– da je prvi komšija čuo da je Ž. P, posle rasprave sa podnositeljkom pritužbe i njenim suprugom, rekla „Neće meni ovde Cigani da narađuju, sad će on da vidi”, posle čega je pozvala policiju čiji je dolazak veoma uznemirio podnositeljku pritužbe.

1.6. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. stav 4. o čl. 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Ž. P. iz R, u kojem je, između ostalog navedeno:

– da je ona rođena sestra M. M, majke podnositeljke pritužbe, odnosno da je tetka podnositeljke pritužbe i da živi u kući pored kuće u kojoj živi podnositeljka pritužbe;

– da su navodi iz pritužbe lažni, da je medicinska sestra u penziji, vaspitavana u duhu bratstva i jedinstva i da jednako poštuje ljude bez obzira na veru i rasu, kao i da nikada nikom nije uputila ružnu reč na osnovu njegove boje ili vere;

– da se u ovoj pritužbi radi o lažnom predstavljanju situacije i nameri M. M, majke I. M, da nju uznemirava. Sa sestrom M. i članovima njene porodice nije u dobrim odnosima godinama zbog neslaganja oko podele imovine i nasledstva, zbog čega je pokrenut i sudski postupak;

– da je komunalna inspekcija dolazila više puta po prijavama podnositeljke pritužbe, zbog psa i kokošaka i da nikada nije utvrđen prekršaj. Takođe, da je Ž. P. pozvala policiju posle rasprave u kojoj je S. M. bio bahat i pretio joj.

1.7. Ocenjujući da postoje izgledi da se situacija na koju je I. M. ukazala u svojoj pritužbi razreši mirnim putem, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti predložila je sprovođenje postupka medijacije, pa je u skladu sa članom 38. Zakona o zabrani diskriminacije, Ž. P. uputila poziv za sprovođenje postupka mirenja 9. jula 2014. godine. Ž. P. je dostavila potpisanu saglasnost za sprovođenje postupka medijacije 18. jula 2014. godine.

1.8. I. M. primila je 28. jula 2014. godine poziv za sprovođenje postupka medijacije, uz rok od 8 dana za davanje saglasnosti. Međutim, I. M. nije dostavila potpisanu saglasnost u ostavljenom roku, zbog čega je postupak po pritužbi nastavljen.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je Ž. P. rođena sestra M. M, majke podnositeljke pritužbe, kao i da živi u kući pored kuće svog pokojnog oca, u kojoj sada živi podnositeljka pritužbe.

2.2. Takođe, utvrđeno je da Ž. P. i M. M. već godinama nisu u dobrim rodbinskim odnosima zbog neslaganja oko podele imovine i nasledstva, kao i da je vode sudski postupak.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije.

3.5. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.6. Imajući u vidu predmet pritužbe, potrebno je ispitati da li je Ž. P. uvredljivo i ponižavajuće postupala prema I. M, S. M. i njihovom detetu na osnovu nacionalne pripadnosti S. M.

3.7. Prema tvrđenju podnositeljke pritužbe, Ž. P, od marta 2013. godine, „na svaki način i u svakoj prilici” vređa nju i njenog supruga S. M, nazivajući ih „Ciganima”. U iskazu svedokinje M. M. navedeno je da je čula Ž. P. kako govori „Evo opet debeli dovlači Cigane”, „Puno dvorište Cigana”, „Ciganska posla, eno skuplja plastiku, eto Cigani”. Međutim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da navodi M. M. nisu relevantni u konkretnom slučaju, jer je u pitanju njena rođena sestra sa kojom je u poremećenim porodičnim odnosima. Naime, analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja pokazala je da su poremećeni odnosi između I. M. i njene tetke Ž. P, kao i da njihov sukob, po svojoj prirodi, predstavlja poremećene rodbinske odnose. Utvrđeno je da takvi odnosi postoje duže vreme između majke podnositeljke pritužbe M. M. i Ž. P. i da su uzrokovani nesuglasicama oko podele imovine koja je deo nasleđa, a u vezi čega je pokrenut i sudski spor. Dodatno, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti imala je i vidu da je M. M. navela u svom iskazu da je izjave Ž. P. čula „iza poprečnog zida”, „kroz prozor od kupatila” i od „prvog komšije”. Ni u jednom od opisanih događaja svedokinja nije neposredno prisustvovala situaciji u kojoj je Ž. P. vređala i omalovažavala I. M, njenog supruga i dete na osnovu nacionalne pripadnosti ili nacionalne pripadnosti članova njihove porodice.

3.8. Pored toga, Ž. P. je osporila navode iz pritužbe, ističući da nisu tačni, kao i da podnošenje pritužbe predstavlja način njene sestre, tj. majke podnositeljke pritužbe da je uznemirava zbog poremećenih rodbinskih odnosa usled nesuglasica oko podele imovine koja je deo nasleđa.

3.9. S obzirom na sve navedeno, kao i na osnovu raspoloživih dokaza, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da u postupku nije utvrđeno da je Ž. P. uopšte izgovorila navedene reči, te da, samim tim, akt diskriminacije nije učinjen verovatnim.

4. MIŠLjENjE

U toku postupka koji je sproveden po pritužbi I. M. iz R. protiv Ž. P. iz R, nije utvrđeno da je Ž. P. izvršila akt diskriminacije, odnosno da je uznemiravala i ponižavala I. M, njenog supruga i dete na osnovu njihove nacionalne pripadnosti ili nacionalne pripadnosti članova njihove porodice.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba I. M. protiv Ž. P. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti privatnih odnosa