del. br. 704/2011 datum: 26. 7. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđenje mere (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS” br. 22/2009), povodom pritužbe K. I. iz Z, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE

Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 broj: 116-5040/2010 od 8. jula 2010. godine, kojim je odobrena isplata jednokratne pomoći u iznosu od 5.000,00 dinara zaposlenima na neodređeno vreme u direktnim i indirektnim korisnicima budžeta Republike Srbije, korisnicima sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, naučno-istraživačkim i inovacionim organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno Autonomna pokrajina, a koje su upisane u registre koje vodi ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost, direktnim i indirektnim korisnicima budžeta jedinica lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, kao i zaposlenima AP Kosovo i Metohija koji iz budžeta primaju naknadu plate, odnosno zarade u iznosu manjem od 50.000,00 dinara, nije izvršen akt diskriminacije prema I. K, nastavniku po ugovoru o radu na određeno vreme u P. š. u Z, na osnovu bilo kog ličnog svojstva.

O b r a z l o ž e nj e

Poverenici za zaštitu ravnopravnosti se pritužbom od 11. novembra 2010. godine obratio I. K. iz Z. koji je zaposlen na određeno vreme u P. š. u Z. Navodi da je diskriminisan Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 br. 116-5040/2010 od 8. jula 2010. godine, kojim je predviđena isplata jednokratne pomoći od 5000,00 dinara svim licima zaposlenim u javnom sektoru čija primanja ne prelaze 50.000,00 dinara, jer se ovo pravo priznaje samo osobama koje su u stalnom radnom odnosu, a ne i osobama koje rade na određeno vreme. Takođe navodi da je prethodnih godina ovu vrstu jednokratne pomoći dobijao, iako je i tada bio zaposlen na određeno vreme.

Na zahtev ovog državnog organa, podnosilac pritužbe dopunjuje pritužbu 01. decembra 2010. godine, i to tako što dostavlja primerak Zaključka Vlade Republike Srbije 05 br. 116-5040/2010 od 8. jula 2010. godine uz obaveštenje da ranije odluke na osnovu kojih je vršena isplata jednokratne pomoći u prethodnom periodu ne poseduje ni on, ni ustanova u kojoj je zaposlen.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je sprovela postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka Vladi Republike Srbije upućen zahtev 09. decembra 2011. godine, ponovljen 31. januara i 10. marta 2011. godine, kojim je zatraženo da se u roku od 15 dana izjasni o osnovanosti pritužbe. Kako se Vlada Republike Srbije u ostavljenom roku nije izjasnila Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je donela mišljenje na osnovu činjenica i dokaza koji su joj bili dostupni.

Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 br. 116-5040/2010 od 8. jula 2010. godine predviđena je isplata jednokratne pomoći od 5000,00 dinara zaposlenima na neodređeno vreme u: direktnim i indirektnim korisnicima budžeta Republike Srbije, korisnicima sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, naučnoistraživačkim i inovacionim organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno Autonomna pokrajina, a koje su upisane u registre koje vodi ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost, direktnim i indirektnim korisnicima budžeta jedinica lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, kao i zaposlenima AP Kosovo i Metohija koji iz budžeta primaju naknadu plate, odnosno zarade. Jednokratna pomoć se isplaćuje zaposlenima čija je osnovna neto plata ispod 50.000,00 dinara.

Članom 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da povreda načela jednakosti postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.

Ocenjujući da li je Zaključkom vlade izvršena diskriminacija I. K. iz Z, Poverenica je razmotrila da li su osobe koje rade na određeno vreme u istom položaju kao i osobe koje rade na neodređeno vreme jer je to od ključne važnosti za utvrđivanje eventualne povrede načela jednakosti.

Odredbama člana 132. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da se radni odnos na određeno vreme, kada se radi o nastavnicima, može zasnovati samo u slučaju zamene odsutnog zaposlenog i u slučaju kada za određeno mesto zaposlenog nema, ali samo do okončanja izbornog postupka po konkursu. Rad na određeno vreme nastavnika može trajati najduže do povratka odsutnog zaposlenog ili najduže do završetka školske godine ukoliko po raspisanom konkursu nije izabran nijedan kandidat (na konkurs se ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od kandidata ne ispunjava uslove).

Imajući u vidu da se na prava i obaveze zaposlenih u školskim ustanovama primenjuje i Zakon o radu , u delu koji nije regulisan Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je uzela u obzir i odredbe Zakona o radu, koji izjednačava prava i obaveze svih zaposlenih bez obzira da li su radni odnos zasnovali na određeno ili neodređeno vreme, sa retkim izuzecima (npr. oglašavanje viška zaposlenih i pravo na otpremninu, koje se priznaje samo zaposlenima na neodređeno vreme i sl.), i kojim su izričito propisani slučajevi zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme.

U konkretnom slučaju, odobravanjem jednokratne novčane pomoći samo zaposlenima na neodređeno vreme, Vlada Republike Srbije nije neopravdano napravila razliku između zaposlenih, imajući u vidu razlike koje postoje između zaposlenih na određeno i neodređeno vreme i cilj ove mere.

Radni odnos na određeno vreme je privremenog karaktera i predviđen je kao izuzetak, u zakonom određenim slučajevima, dok je radni odnos na neodređeno vreme pravilo. Naime, saglasno propisima, zaposleni koji rade na određeno vreme privremeno su angažovani kod određenog poslodavca i imaju mogućnost da nađu drugi posao nakon isteka ugovora, dok su zaposleni na neodređeno vreme mnogo čvršće vezani za poslodavca jer im je ugovorni odnos trajnijeg karaktera. Samim tim, poslodavci imaju osnova da uvode određene pogodnosti i povlastice (u ovom slučaju isplatu jednokratne pomoći) svojim zaposlenima. U tom smislu, opravdan je cilj mere uvedene Zaključkom Vlade RS.

Poverenica smatra da eventualne nepravilnosti koje poslodavci čine kada zasnivaju sa zaposlenima radni odnos na određeno vreme mimo zakonom utvrđenih uslova (npr. produžavanje ugovora na određeno vreme svake školske godine), u konkretnom slučaju nisu relevantne za ocenu opravdanosti razlikovanja zaposlenih na određeno i neodređeno vreme jer nisu od uticaja na radnopravni status zaposlenih. Imajući to u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da zaključkom Vlade Republike Srbije 05 broj: 116-5040/2010 od 8. jula 2010. godine, kojim je zaposlenima na neodređeno vreme sa primanjima ispod 50.000,00 dinara odobrena novčana pomoć od 5.000,00 dinara, nije neopravdano napravljena razlika u odnosu na zaposlene na određeno vreme, jer se ove dve kategorije zaposlenih ne nalaze u istom pravnom položaju.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenje da Zaključkom Vlade RS 05 broj: 116-5040/2010od 8. jula 2010. godine, nije izvršen akt diskriminacije prema podnosiocu pritužbe na osnovu bilo kog ličnog svojstva.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba I. K. protiv Vlade Republike Srbije zbog diskriminacije u ostvarivanju prava na jednokratnu pomoć osoba zaposlenih na određeno vreme