12. 07-00-634/2016-02 datum: 12.4.2017.

MIŠLJENJE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela I.J. iz B. protiv R.T, advokatkinje iz B, zbog diskriminacije prilikom konkurisanja za stručnu praksu i usavršavanje. Podnositeljka pritužbe je navela da ju je advokatkinja R.T, tokom telefonskog razgovora za prijem na stručnu praksu, pitala o porodičnom statusu, odnosno gde i sa kim živi, ima li brata ili sestru, da li je on/ona zaposlen/a i da li je stariji/a ili mlađi/a od nje. U svom izjašnjenju, advokatkinja R.T. je navela da se ne seća telefonskog razgovora sa podnositeljkom pritužbe, niti u evidenciji ima njen telefonski broj kao zainteresovane kandidatkinje, te i da čak i da je razgovarala sa podnositeljkom pritužbe, razgovor „sadržine brata, sestre i sl.“ sigurno nije vodila. U toku postupka utvrđeno je da je advokatkinja R.T, u okviru programa Nacionalne službe za zapošljavanje, bila u procesu prijema kandidata na stručnu praksu i usavršavanje i da je razgovarala sa podnositeljkom pritužbe, ali nije utvrđeno da je prilikom telefonskog razgovora pitala pitanja koja se odnose na njen porodični status. Zbog toga je dato mišljenje da nije utvrđeno da je advokatkinja R.T. izvršila akt diskriminacije prema I. J. na osnovu njenog porodičnog statusa.

TOK POSTUPKA

• Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila I.J. iz B. protiv R.T, advokatkinje iz B.
• U pritužbi je navedeno:

• da je od Nacionalne službe za zapošljavanje dobila broj telefona advokatkinje R.T;
• da je advokatkinja, prilikom telefonskog razgovora sa podnositeljkom pritužbe, pitala gde i sa kim živi, ima li brata ili sestru, da li je on/ona zaposlen/a i da li je stariji/a ili mlađi/a od nje;
• da je podnositeljka pritužbe pitala zašto je to bitno za posao advokatskog pripravnika, na šta je advokatkinja odgovorila da je njoj to važno;
• da je to poslednji ali ne i jedini slučaj prilikom kog su podnositeljku pritužbe pitali za bračni i porodični status ili starosno doba.
  • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje R.T, advokatkinje iz B.
  • U izjašnjenju na pritužbu, R.T. je, između ostalog, navela:
• da njena kancelarija nije objavila konkurs za upražnjeno radno mesto;
• da je u pitanju prijem advokatskih pripravnika na stručnu praksu i usavršavanje u trajanju od 12 meseci koje finansira Nacionalna služba za zapošljavanje grada B.;
• da joj je, s obzirom da je advokatkinja sa radnim iskustvom u advokatskoj praksi skoro 30 godina, dostavljena odluka NSZ za prijem na stručnu praksu, nakon čega su je kontaktirali zainteresovani kandidati;
• da se ne seća telefonskog razgovora sa I.J, podnositeljkom pritužbe, niti ima evidentiran njen broj telefona kao zainteresovane kandidatkinje;
• da, kao iskusna advokatkinja, vodi računa o načinu, tonu i sadržini svakog telefonskog razgovora sa klijentom, posebno uvažavajući njegovu/njenu ličnost, te da je sigurno da, čak i da je razgovarala sa podnositeljkom pritužbe, razgovor sadržine „brata, sestre i sl.“ sigurno nije vodila, osim razgovora koji se tiču profesionalne prakse, motivacije, obrazovanja i posebno opšteg obrazovanja, što je za rad u advokatskoj kancelariji od suštinske važnosti;
• da smatra da je pritužba neosnovana, te da moli da se postupak obustavi.
  • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, naknadno je zatražila od J, podnositeljke pritužbe dopunu pritužbe u vezi sa pozivom koji je uputila advokatkinji R.T. Podnositeljka pritužbe dostavila je specifikaciju saobraćaja „VIP mobile“ mobilne mreže za broj telefona njenog oca sa kog je upućen poziv.

2. ČINJENIČNO STANJE

• Na osnovu navoda iz izjašnjenja, utvrđeno je da je Nacionalna služba za zapošljavanje organizovala program stručne prakse koji podrazumeva stručno osposobljavanje nezaposlenog za samostalan rad u struci, bez zasnivanja radnog odnosa, koji je namenjen nezaposlenim licima bez radnog iskustva u struci sa najmanje srednjim obrazovanjem i traje najduže 12 meseci. Advokatkinja R.T. bila je prijavljena kao poslodavka za taj program, nakon čega joj je dostavljena odluka Nacionalne službe za zapošljavanje za prijem na stručnu praksu i usavršavanje.

• Uvidom u specifikaciju saobraćaja za broj telefona sa kog je prema navodima iz pritužbe upućen poziv, utvrđeno je da je 28. novembra 2016. godine sa tog telefonskog broja pozvan broj telefona za koji je uvidom u Imenik advokata Advokatske komore B, ustanovljeno da je naveden kao broj telefona advokatkinje R.T.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENJE MIŠLJENJA

• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]
• Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4 Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije,  koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbom člana 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl.15.-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije, dok član 16. ovog zakona zabranjuje diskriminaciju u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa i lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, prema članu 16. stav 2. ovog zakona.

• Zakon o radu^[4] sadrži set odredaba koje se odnose na zabranu diskriminacije: čl. 18. je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, dok je članom 20. stav 1. propisano da je diskriminacija zabranjena u odnosu na uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla; uslove rada i sva prava iz radnog odnosa; obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje; napredovanje na poslu i otkaz ugovora o radu.

3.6. Odredbom člana 15. Zakona o ravnopravnosti polova[5]  propisano je da prilikom javnog oglašavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odlučivanje o izboru lica koja traže zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja, nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu, osim ako postoje opravdani razlozi utvrđeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad. Ova odredba je u vezi sa odredbom člana 26. stav 2. Zakona o radu[6], prema kojoj poslodavac ne može od kandidata prilikom zasnivanja radnog odnosa da zahteva podatke o porodičnom, tj. bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno, dostavljanje drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.

Analiza navoda iz pritužbe sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je advokatkinja R.T, prilikom telefonskog razgovora za prijem na stručnu praksu i usavršavanje,  postavila I.J. pitanja koja se tiču njenog porodičnog statusa, a ukoliko jeste, da li je postavljanjem takvih pitanja diskriminisala podnositeljku pritužbe.

3.8. Naime, analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja pokazala je da se navodi podnositeljke pritužbe ne podudaraju sa navodima iz izjašnjenja advokatkinje R.T. Naime, podnositeljka pritužbe tvrdi da joj je advokatkinja u telefonskom razgovoru za prijem na stručnu praksu postavila pitanja gde i sa kim živi, ima li brata ili sestru, da li je on/ona zaposlen/a i da li je stariji/a ili mlađi/a od nje. S druge strane, advokatkinja R.T. navodi da se ne seća telefonskog razgovora sa podnositeljkom pritužbe, niti u evidenciji ima njen telefonski broj kao zainteresovane kandidatkinje. Takođe, navela je da čak i da je razgovarala sa podnositeljkom pritužbe, razgovor sadržine „brata, sestre i sl.“ sigurno nije vodila, osim razgovora koji se tiču profesionalne prakse, motivacije, obrazovanja i opšteg obrazovanja.

3.9. Međutim, na osnovu dokaza dostavljenih uz pritužbu, odnosno, činjenice da se broj telefona iz specifikacije poziva koji je dostavila podnositeljka pritužbe poklapa sa brojem telefona advokatkinje R.T. koji je naveden u Imeniku advokata Advokatske komore B, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da su podnositeljka pritužbe i advokatkinja nesumnjivo razgovarale telefonom. Ipak, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se samo iz navoda pritužbe i izjašnjenja ne može utvrditi sadržaj njihovog razgovora, posebno imajući u vidu da se njihove tvrdnje o tome šta je tačno izgovoreno u potpunosti razlikuju. S obzirom da je analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja pokazala da je sporno da li se razgovor opisan u pritužbi dogodio na opisani način, može se konstatovati da u toku postupka nisu ponuđeni dokazi koji bi potvrdili ili opovrgli navode da se događaj opisan u pritužbi dogodio, odnosno, da je advokatkinja R.T. diskriminisala I.J. na osnovu njenog ličnog svojstva – porodičnog statusa. Stoga, u toku postupka po pritužbi I.J. nije bio moguće utvrditi da je ona diskriminisana od strane advokatkinje R.T.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je, uprkos tome što se ne može utvrditi da li je advokatkinja R.T. podnositeljki pritužbe postavila pitanja o njenom porodičnom statusu, potrebno ukazati na štetnost i posledice zahteva poslodavaca da se kandidati koji konkurišu za određeni vid posla, izjasne o svom bračnom ili porodičnom statusu. Poverenica smatra da, iako se najčešće ovaj akt diskriminacije javlja prilikom konkurisanja za zasnivanje radnog odnosa, prema članu 16. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, zaštitu od disrkiminacije u oblasti rada uživa i lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, što u konkretnom slučaju podrazumeva da se zabrana diskriminacije odnosi i na konkurisanje za obavljanje stručne prakse i usavršavanja. Naime, podaci pokazuju da su u Srbiji žene u lošijem položaju na tržištu rada, da uprkos činjenici da čine više od polovine stanovništva radnog uzrasta, one su manjina među zaposlenima i čine najveću ranjivu grupu na tržištu rada Republike Srbije[7]. Kako pokazuje praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ženama često na razgovorima za posao postavljaju pitanja u vezi sa bračnim i porodičnim statusom, planiranjem porodice, statusom u porodici itd. Iako je nesporno da poslodavci mogu da propisuju uslove koji kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za rad na određenim radnim mestima, kao i da se pri tome rukovode potrebom bolje i efikasnije organizacije rada i profesionalnim standardima rada, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, međutim, konstatuje da ostvarivanje legitimnog cilja ne sme da dovede do diskriminacije. Ono što poslodavac ne sme da čini jeste da prilikom oglašavanja poslova i samog postupka prijema na stručnu praksu, u radni odnos ili drugi vid učestvovanja u radu, zahteva podatke koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

4. MIŠLJENJE

U postupku koji je sproveden po pritužbi I.J. nije utvrđeno da je advokatkinja R.T. diskriminisala I.J. na osnovu njenog ličnog svojstva – porodičnog statusa.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik  RS“, broj 98/06)

[4] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09, 32/13, 75/14 i 13/17 – odluka US

[5] „Službeni glasnik  RS“, broj 104/09

[6] „Službeni glasnik  RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13 i 75/14

[7] Nacionalna strategija zapošljavanja

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba I.J. protiv advokatkinje R.T. zbog diskriminaicje po osnovu porodičnog statusa u oblasti rada i zapošljavanja