br. 07-00-519/2014-02 datum: 9. 3. 2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe A. B, koju je podnela njegova majka H. B, protiv OŠ „I. B.” Z. P. U pritužbi je navedeno da je H. B. u junu 2014. godine odvela sina na lekarski pregled i upisala ga u prvi razred u OŠ „I. B.” u Z. P. Međutim, A. B. nije bio na listi prvaka 1. septembra 2014. godine, a zamenica direktora škole rekla je da moraju da sačekaju zato što „ima mnogo Romske dece” i da za A. nema mesta u školi. U izjašnjenju direktora škole navedeno je da navodi iz pritužbe nisu tačni, da dečak nije mogao biti upisan u školu u junu s obzirom da se deca upisuju u periodu od 1. aprila do 31. maja. Navedeno je i da je A. testiranje za prvi razred zakazano za 3. septembar 2014. godine, a ove navode potvrdila je pedagoška asistentkinja izjavom da je ona zakazala termin za testiranje za 3. septembar 2014. godine, jer majka nije zakazala testiranje do 25. avgusta 2014. godine. U toku postupka utvrđeno je da je OŠ „I. B.” Z. P. dostavila dokaze da nije odbila da upiše A. B. u prvi razred, kao i da je pokazala da A. nije bio na spisku prvaka 1. septembra 2014. godine, jer je testiran i upisan u prvi razred 3. septembra 2014. godine. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da u postupku koji je sproveden po pritužbi A. B. iz Z. P. protiv OŠ „I. B.” Z. P, nije utvrđeno da je prilikom upisa u prvi razred osnovne škole izvršen akt diskriminacije prema A. B, na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila H. B. u ime svog maloletnog sina A. B, protiv OŠ „I. B.” Z. P.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da su H. B. i njena porodica romske nacionalnosti i da su živeli u „kontejnerskom naselju” u K, a da su sada korisnici stana za socijalno stanovanje;
– da je u junu 2014. godine njen sin A. završio sve zdravstvene preglede za upis u prvi razred osnovne škole i da ga je upisala u OŠ „I. B.” u Z. P.;
– da je 1. septembra 2014. godine otišla u školu sa A, ali da on nije bio na spisku đaka prvog razreda;
– da je pitala zamenicu direktora škole zašto njen sin nije na spisku prvaka i da je zamenica izjavila da H. mora da sačeka zato što „ima mnogo Romske dece” i da za A. nema mesta;
– da se obratila pedagoškoj asistentkinji koja je razgovarala sa direktorom škole, nakon čega su A. primili u školu.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka od OŠ „I. B.” u Z. P. zatraženo da se izjasni o navodima pritužbe. Dodatno je zatraženo da se škola izjasni koliko dece romske nacionalnosti pohađa OŠ „I. B.” Z. P, ukupno i po razredima, kao i da li je u školi, prilikom upisa u školsku 2014/2015 godinu, bilo dece čiji je zahtev za upis odbijen, uz podatke o broju dece i razlozima za odbijanje upisa u školu. B. G, direktor OŠ „I. B.” u Z. P. dostavio je izjašnjenje u ostavljenom roku.

1.4. U izjašnjenju direktora škole navedeno je:

– da nisu tačne činjenice navedene u pritužbi povodom upisa A. B. u prvi razred;
– da se prema odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, upis učenika i učenica u prvi razred osnovne škole vrši od 1. aprila do 31. maja, a ne u junu kako je navedeno u pritužbi;
– da je A. B. testiran i upisan u prvi razred 3. septembra 2014. godine, te da zbog toga nije ni mogao biti na spisku upisanih učenika u prvi razred 1. septembra 2014. godine;
– da škola upisuje učenike i učenice i kada prođu svi rokovi za upis, pa i u toku školske godine;
– da smatra da škola nije izvršila diskriminaciju A. B.

1.5. U prilogu izjašnjenja dostavljena su i sledeća dokumenta: 1) fotokopija obrasca Podaci o učeniku-prvaku del. broj 146/2014 od 3. septembra 2014. godine; 2) izjava pedagoške asistentkinje S. A. od 4. decembra 2014. godine; 3) fotokopija izveštaja psihološkinje M. Š. o upisu učenika u prvi razred od 4. decembra 2014. godine i 4) fotokopija spiska upisanih učenika u osnovnu školu školske 2014/2015 godine.

1.6. U izjavi pedagoške asistentkinje S. A. od 4. decembra 2014. godine navedeno je:

– da je ona obavestila H. B. da se javi pedagogu škole i zakaže termin testiranja za prvi razred, kao i da je H. B. bila obaveštena da je upis dece u prvi razred tokom marta i aprila 2014. godine;
– da je ona, pošto H. B. nije zakazala termin za dečakovo testiranje ni posle 25. avgusta 2014. godine, zakazala dečaku testiranje za 3. septembar 2014. godine u 11,30 časova, o čemu postoji trag u Dnevniku rada pedagoga škole od 3. septembra 2014. godine, kao i da je dete naknadno upisano i raspoređeno u odeljenje 1/6.

1.7. U izveštaju o upisu učenika u prvi razred psihološkinje M. Š. navedeno je:

– da je A. B. upisan u prvi razred školske 2014/2015 godinu 3. septembra 2014. godine, kada je obavljen razgovor sa majkom i ispitivanje zrelosti deteta za upis u prvi razred i da je testiranje obavio pedagog škole;
– da je A. upisan u prvi razred pod rednim brojem 145 – naknadni upis i da je raspoređen u odeljenje 1/6 kod učiteljice S. R.;
– da u OŠ „I. B.” Z. P. nastavu pohađa 346 dece romske nacionalnosti, po odeljenjima: u prvom razredu – 48 učenika/ca, u drugom razredu 53 učenika/ca, u trećem razredu 57 učenika/ca, u četvrtom razredu 65 učenika/ca, u petom razredu 44 učenika/ca, u šestom razredu 38 učenika/ca, u sedmom razredu 29 učenika/ca i u osmom razredu 12 učenika/ca.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u obrazac Podaci o učeniku – prvaku del. broj 146/2014, za učenika A. B, utvrđeno je da obrazac nosi datum 3. septembar 2014. godine i da sadrži podatke o A. B. i njegovoj majci, kao i ličnu anamnezu. Uvidom u spisak upisanih učenika u OŠ „I. B.” Z. P. za školsku 2014/2015 godinu, utvrđeno je da je A. B. upisan pod rednim brojem 146, bez datuma upisa.

2.2. Uvidom u izjavu pedagoške asistentkinje S. A, utvrđeno je da je A. B. zakazan termin za testiranje za upis u prvi razred za 3. septembar 2014. godine i da je raspoređen u odeljenje 1/6. Pored toga, utvrđeno je da A. nije pohađao pripremni predškolski program, da je pedagoška asistentkinja obavestila H. B. da je potrebno zakazati termin za testiranje i upis u prvi razred, kao i da je termin zakazala pedagoška asistentkinja jer majka nije to uradila do 25. avgusta 2014. godine.

2.3. Uvidom u izjavu psihološkinje škole M. Š, utvrđeno je da je A. B. upisan u prvi razred 3. septembra 2014. godine, kada je obavljen razgovor sa majkom i ispitivanje zrelosti deteta za upis u prvi razred.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta .

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, gde je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje diskriminaciju u oblasti obrazovanja i propisuje da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, a zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isključiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

3.5. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja takođe je zabranjena diskriminacija , odnosno, aktivnosti kojima se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ovaj zakon propisuje da je diskriminacija lica ili grupe lica svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva, dok ne smatra diskriminacijom posebne mere koje su uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.

3.6. Donošenjem Strategije za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji (2009), Vlada Republike Srbije postavila je kao strateški cilj unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji i smanjenje razlika koje postoje između položaja romske populacije i ostalog stanovništva. Ovaj dokument se, pored drugih pitanja, bavi i ostvarivanjem prava na obrazovanje.

3.7. U delu Strategije za unapređivanje položaja Roma koji se odnosi na stanje u sistemu obrazovanja, između ostalog, navedeno je i da su Romi često izloženi različitim oblicima prikrivene ili otvorene diskriminacije koju vrše školske vlasti, nastavnici, školsko osoblje, druga deca i roditelji druge dece. Strategija ukazuje na problem da su očekivanja učitelja i nastavnika u vezi sa postignućima romske dece niža, što dovodi do smanjivanja podrške koja se pruža romskim učenicima, snižavanja kriterijuma, skraćivanja gradiva, pa i prevođenja u viši razred bez savladavanja gradiva. Takođe, ukazano je i na praksu etiketiranja škola sa većim brojem romske dece i praksu roditelja većinskog stanovništva da iz ovih škola ispisuju decu, zbog stava da takve škole ne nude dovoljan obrazovni nivo. Kao neke od prioriteta u poboljšanju položaja Roma, naznačeno je pravovremeno i efikasno uključivanje romske dece u predškolsko i osnovno obrazovanje, između ostalog stručnim usavršavanjem nastavnog osoblja za individualizovan obrazovni rad i interaktivnu nastavu, a posebno za suzbijanje stereotipa, predrasuda i diskriminacije, kao i sistematsko praćenje i sankcionisanje diskriminacije i drugih oblika ponašanja zasnovanih na etničkim i drugim predrasudama u predškolskim i školskim sredinama, posebno među vaspitačima, nastavnicima i osobljem ovih institucija.

3.8. Prema podacima MICS 2014 samo 63% dece predškolskog uzrasta iz romskih naselja pohađa ili je pohađalo pripremni predškolski program u odgovarajućem uzrastu, samo 69% dece uzrasta za polazak u osnovnu školu iz romskih naselja pohađa prvi razred osnovne škole, 85% dece uzrasta od 6 -13 godina pohađa osnovnu školu, dok 15% dece ne ide u školu. Od ukupnog broja dece iz romskih naselja koja upišu osnovnu školu, samo njih 64% je završi. Da bi postigla svoj puni potencijal, svoj deci je potrebno kvalitetno obrazovanje, međutim romska deca se neretko već na početku svog školovanja susreću sa neprijateljskim okruženjem i nalaze se u nejednakom položaju, što povećava rizik od prevremenog napuštanja školovanja. Zbog toga škola i nastavno osoblje imaju pojačanu ulogu i obavezu da pokažu veći stepen senzibilnosti u radu sa romskom decom, kao i da učine sve što je u njihovoj nadležnosti da pruže neophodnu podršku kako bi se romskoj deci pružila jednaka mogućnost da koriste svoje zakonsko pravo na obrazovanje.

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je OŠ „I. B.” u Z. diskriminisala A. B. na osnovu ličnog svojstva – pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini, neupisivanjem dečaka u prvi razred osnovne škole i izjavom zamenice direktora škole da „ima mnogo Romske dece i da za A. nema mesta”.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je i navode direktora škole da je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano da se upis u prvi razred osnovne škole vrši od 1. aprila do 31. maja svake godine. Međutim, vreme u koje škola vrši upis dece u prvi razred nije utvrđeno Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja , kao ni drugim propisima. Period od početka aprila do kraja maja je kroz praksu škola postao ustaljen period za upis dece u narednu školsku godinu , ali ne i jedini period kada se upis može izvršiti. I u izjašnjenju direktora je navedeno da škola upisuje učenike i učenice i „kada svi rokovi prođu, pa i u toku školske godine”, što je i u konkretnom slučaju potvrđeno, upisom A. u prvi razred 3. septembra 2014. godine. Ostalo je, međutim, nejasno iz kojih razloga škola nije izvršila testiranje dečaka ili bar zakazala termin za testiranje i upisala ga u prvi razred u junu 2014. godine kada je, prema navodima iz pritužbe H. B. dolazila u školu da upiše dete.

3.11. U izjašnjenju direktora škole, osporeno je da je H. B. upisala sina u prvi razred u junu 2014. godine, s obzirom da je upis završen 31. maja. Navedeno je da je, A. B. upisan u prvi razred, i to 3. septembra 2014. godine jer A. B. nije prijavljen ranije niti doveden na testiranje kod pedagoga, zbog čega nije mogao da bude na listi učenika prvog razreda 1. septembra. Ovi navodi direktora potkrepljeni su saglasnim iskazima pedagoške asistentkinje S. A. i psihološkinje M. Š. Pedagoška asistentkinja je navela da je zakazala testiranje dečaka kod pedagoga škole za 3. septembar 2014. godine, jer majka do 25. avgusta 2014. godine nije zakazala termin za testiranje. Takođe, psihološkinja škole je potvrdila da je dečak testiran 3. septembra 2014. godine i naknadno upisan u prvi razred. Za ove navode ponuđeni su dokazi, i to: fotokopija dokumenta Podaci o učeniku-prvaku i spisak upisanih učenika u osnovnu školu školske 2014/2015 godine, iz kojih se vidi da je A. B. upisan u prvi razred 3. septembra 2014. godine.

3.12. Što se tiče navoda iz pritužbe da je zamenica direktora škole navodno izjavila da u školi „ima mnogo Romske dece i da za A. nema mesta”, Poverenica konstatuje da nisu izneti dokazi u prilog ovog navoda, pa se ne može utvrditi da li je ovakva izjava data.

3.13. Imajući u vidu sve činjenice i okolnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su dokazi koje je OŠ „I. B.” Z. P. pružili dovoljno osnova za zaključak da škola nije odbila da upiše A. u prvi razred, kao i da je pruženo razumno obrazloženje zašto A. nije bio na spisku učenika prvog razreda 1. septembra 2014. godine.

3.14. Imajući sve navedeno u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da nije utvrđeno da je OŠ „I. B.” u Z. P. diskriminisala A. B. prilikom upisa u prvi razred osnovne škole na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden protiv OŠ „I. B.” Z. P, nije utvrđeno da je prilikom upisa u prvi razred osnovne škole A. B. diskriminisan na osnovu ličnog svojstva – pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba H. B. protiv OŠ IB zbog diskriminacije po osnovu etničkog porekla u oblasti obrazovanja