br. 07-00-94/2014-02 datum: 11. 9. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela advokatkinja L. S. iz B, u ime i uz saglasnost grupe građana „D” protiv M. M. iz B. U toku postupka utvrđeno je da je 11. decembra 2013. godine, u organizaciji Unije studenata Filozofskog fakulteta, održana tribina pod nazivom „Štetnost genetski modifikovanih organizama u ishrani”. Na tribini je najavljeno učešće pet govornika, među kojima su bili i M. Ž, koordinator kampanje „D” – „Za Srbiju bez GMO” i B. Đ, novinarka. Ispred amfiteatra, pre početka tribine, grupa studenata je protestovala, noseći transparent na kojem je pisalo „Ovde su vam dveri zatvorene”, kao i transparent na kojem se u crvenom krugu nalazio precrtan kukasti krst. Nakon što je grupa predavača/ica ušla u amfiteatar, studenti su sa transparentima ušli za njima i insistirali da M. Ž. i B. Đ. napuste tribinu, što su oni i učinili. Nakon ovog događaja, tribina je održana bez njih. Utvrđeno je da je M. M. bio u grupi studenata koji su protestovali ispred i u amfiteatru. Na osnovu izjave samog M. M. utvrđeno je da je on jedno vreme nosio transparent sa parolom „Ovde su vam dveri zatvorene”, ali nije utvrđeno da je nosio transparent na kojem se nalazio precrtan kukasti krst, niti da je vređao predavače/ce. Sagledavajući kontekst celokupnog događaja, Poverenica ocenjuje da je M. M, kao i druge osobe koje su uoči održavanja tribine izrazile svoj protest povodom najavljenog govora pripadnika/ce GG „D”, na pravno dopušten način izrazio svoj odnos prema političkoj ideologiji GG „D”, tj. sistemu uverenja, ideja i predstava o društvu i o uređenju društvenih odnosa, koji su sadržani u programu ove grupe građana. Saglasno tome, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ocenjuje da M. M, svojim postupanjem na tribini održanoj na Filozofskom fakultetu u Beogradu, nije izvršio diskriminaciju GG „D”.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila advokatkinja L. S. iz B, u ime i uz saglasnost grupe građana „D”. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je 11. decembra 2013. godine, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, došlo do „grube povrede ravnopravnosti – diskriminacije fašisoidnim ispoljavanjem govora mržnje organizovanim od više lica, prikazivanjem poruka i simbola na javnom mestu, udruženo radi diskriminacije grupe lica zbog političke pripadnosti”,
– da je diskriminacija „uperena” protiv grupe lica koji su, u svojstvu predavača/ica, trebalo da gostuju na tribini pod nazivom „Štetnost genetski modifikovanih organizama u ishrani”,
– da je organizator tribine bila Unija studenata filozofskog fakulteta u Beogradu, te da je uprava fakulteta odobrila održavanje tribine,
– da su predavači na tribini trebalo da budu M. Ž, istraživač u oblasti GMO, najavljen kao koordinator kampanje „D” – „Za Srbiju bez GMO”; B. Đ, novinarka; M. K. K, novinarka lista „P”; profesor biologije dr B. R. i profesor poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr M. Š,
– da je grupa studenata, među kojima je bio M. M, pripadnik organizacije „M”, ušla na fakultet i razvila transparente uvredljivog sadržaja, odnosno, transparent na kome je pisalo „Ovde su vam dveri zatvorene” i transparent na kome je bio crveni saobraćajni znak zabrane parkiranja u čijem krugu je bio nacrtan crni kukasti krst,
– da je ova grupa studenata dočekivala posetioce sa razvijenim transparentima, a kada su se pojavili predavači/ce, studenti su mahali transparentima i vređali ih,
– predavači/ce su zauzeli mesta u amfiteatru, a grupa mladih ljudi sa transparentima stala je ispred govornice i fizički onemogućavala početak tribine, čime su uslovili da određena lica napuste tribinu,
– da su u grupi koja je sprečila početak tribine prednjačili devojka sa kapom i mladić sa šalom preko dve trećine lica koji je držao transparent sa nacrtanim kukastim krstom,
– da je sa fotografija, koje su sačinjene tokom ovog događaja, identifikovan M. M, kao mladić sa šalom preko lica,
– da su predavaču M. Ž. govorili da je pripadnik fašističke organizacije „D”, a novinarki B. Đ. da je klerofašistkinja i simpatizerka O.,
– da su M. Ž. i B. Đ. samoinicijativno napustili tribinu kako bi zaštitili svoj fizički i moralni integritet, a najviše iz razloga da omoguće održavanje tribine, jer su saznali da grupa okupljenih studenata neće dozvoliti održavanje tribine dok se oni ne udalje,
– da isticanje simbola kukastog krsta na transparentima okupljenih studenata predstavlja najgrublje vređanje pripadnika udruženja „D”, jednako kao i reči da su klerofašisti koji ne mogu da ostanu na tribini,
– da su ovakvim postupanjem M. M, organizacije „M” i drugih studenata koji su onemogućavali početak tribine, izvršeni prekršaji iz Zakona o zabrani diskriminacije , kao i krivično delo nasilničko ponašanje protiv grupe lica zbog njihovog političkog ubeđenja i pripadnosti političkom pokretu.

1.2. Uz pritužbu su dostavljene četiri fotografije snimljene ispred i u amfiteatru Filozofskog fakulteta u Beogradu pre početka tribine „Štetnost genetski modifikovanih organizama u ishrani” .

1.3. Pošto u pritužbi nije bilo precizno navedeno u čije je ime i protiv koga je pritužba podneta, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti zatražila je da se pritužba dopuni navođenjem podataka o licu u čije ime je podneta, kao i podataka o licima protiv kojih je podneta. U dopuni pritužbe navedeno je da je pritužba podneta u ime udruženja građana „D”, a protiv M. M, mladića koji je u priloženim fotografijama identifikovan kao „osoba koja nosi šal preko nosa i drži transparent na kome je nacrtan kukasti krst”. U dopuni je ukazano da je advokatkinja bila u upravi Filozofskog fakulteta kako bi utvrdila identitet drugih osoba sa fotografija, te da su joj u upravi fakulteta rekli da im se obrati pisanim putem. Ostalo je nepoznato kakav je ishod ovog obraćanja. Što se tiče organizacije „M”, kojoj, navodno, M. M. pripada, u dopuni pritužbe navedeno je da ona nije registrovana u APR-u, niti u registru organizacija u Privrednom sudu, već da deluje preko svog sajta. Kako u toku postupka nisu navedeni podaci o identitetu drugih lica za koja se tvrdi da su ometali održavanje skupa, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se pritužba odnosi samo na M. M.

1.4. Uz dopune pritužbe dostavljen je članak objavljen 13. decembra 2013. godine u dnevnom listu „Blic”, pod nazivom „Studenti Filozofskog fakulteta oterali govornike „D” i „O.”.

1.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pribavila je u toku postupka izjašnjenje M. M. iz B. U izjašnjenju, između ostalog, navedeno je:

– da se među fotografijama, koje su mu dostavljene u prilogu pritužbe, pronašao na tri, ali da on nije mladić koji nosi šal preko lica,
– da su se on i njegove kolege i koleginice zaista okupili prvo ispred amfiteatra, a potom i u njemu, nakon što su neki od govornika/ca ušli u amfiteatar na drugi ulaz,
– da nije učestvovao u onemogućavanju početka tribine, već njenog održavanja u planiranom sastavu, odnosno, da je sa svojim kolegama i koleginicama insistirao da M. Ž. iz pokreta „D” i B. Đ, koja na svom Fejsbuk profilu promoviše organizaciju „O.”, napuste zgradu Filozofskog fakulteta,
– da je jedno vreme nosio transparent sa parolom „Ovde su vam dveri zatvorene”, ali da ne zna ko je od osoba kojima su se obraćali član/ica „D”,
– da nikome nisu pretili, naročito ne rečima da su klerofašisti koji ne mogu da ostanu na tribini, već su samo želeli da obrazlože svoju intervenciju,
– da ničiji fizički integritet nisu ugrozili, s obzirom da ni na koga nisu fizički nasrtali.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka utvrđeno je da je 11. decembra 2013. godine, u organizaciji Unije studenata Filozofskog fakulteta, održana tribina pod nazivom „Štetnost genetski modifikovanih organizama u ishrani”. Na tribini je najavljeno učešće pet govornika, među kojima su bili i M. Ž, koordinator kampanje „D” – „Za Srbiju bez GMO” i B. Đ, novinarka. Ispred amfiteatra, pre početka tribine, grupa studenata je protestovala, noseći transparent na kojem je pisalo „Ovde su vam dveri zatvorene”, kao i transparent na kojem je u crvenom krugu nalazio precrtan kukasti krst. Nakon što je grupa predavača/ica ušla u amfiteatar, studenti su sa transparentima ušli za njima i insistirali da M. Ž. i B. Đ. napuste tribinu, što su oni i učinili. Nakon ovog događaja, tribina je održana bez njih.

2.2. Utvrđeno je da je M. M. bio u grupi studenata koji su protestovali ispred i u amfiteatru, izražavajući negodovanje što su među najavljenim govornicima M. Ž. i B. Ć. i tražeći da oni ne govore na tribini i napuste zgradu Filozofskog fakulteta. Nije, međutim, utvrđeno da je M. M. osoba za koju se u pritužbi tvrdi da je „mladić sa šalom preko dve trećine lica” jer podnosilac pritužbe nije ponudio dokaze u prilog ovom tvrđenju, a sa fotografija koje su dostavljene u prilogu pritužbe ne može se utvrditi na kojoj se fotografiji on nalazi. Na osnovu izjave samog M. M. utvrđeno je da je on jedno vreme nosio transparent sa parolom „Ovde su vam dveri zatvorene”, ali nije utvrđeno da je nosio transparent na kojem se nalazio precrtan kukasti krst, niti da je vređao predavače/ce.

2.3. U dopuni pritužbe navedeno je da se pritužba podnosi u ime i uz saglasnost udruženja građana “D”, ali je u toku postupka utvrđeno da nije u pitanju udruženje građana, u smislu Zakona o udruženjima , već da se radi o grupi građana „D” (u daljem tekstu: GG „D”), što potvrđuje i pečat koji je stavljen na saglasnost za podnošenje pritužbe.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja i dostavljene dokaze.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine (u daljem tekstu EKZLjP), u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Čl. 9. konvencije štiti slobodu misli, savesti i veroispovesti na taj način što propisuje da svako ima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti, te da ova sloboda podleže samo onim ograničenjima koja su propisana zakonom i koja su neophodna u demokratskom društvu u interesu javne sigurnosti, zaštite javnog reda, zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i slobode drugih. Odredbama čl. 10. propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja, te da ovo pravo uključuje slobodu mišljenja i slobodu primanja i prenošenja informacija i ideja, bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Stavom 2. ovog člana propisano je da ostvarivanje ovih sloboda, budući da uključuje obaveze i odgovornosti, može da podleže takvim formalnostima, uslovima, ograničenjima ili sankcijama predviđenim zakonom i koje su neophodne u demokratskom društvu u interesu nacionalne sigurnosti, teritorijalnog integriteta ili javne sigurnosti, sprečavanja nereda ili zločina, zaštite zdravlja i morala, ugleda ili prava drugih, sprečavanja širenja poverljivih informacija ili u interesu očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

3.4. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Saglasno čl. 19. Ustava, kojim je posredno formulisana zabrana zloupotrebe prava, ustavno jemstvo prava na nediskriminaciju, uključujući i pravo na zaštitu od diskriminacije, kao i kada je reč o drugim ljudskim i manjinskim pravima, služi očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je propisano da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 25. st. 1. zabranjena diskriminacija zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno zbog pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci, odnosno sindikalnoj organizaciji.

3.6. U član 3. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije konkretizovan je princip zabrane zloupotrebe prava, koji je na posredan način formulisan u čl. 19. Ustava Republike Srbije, tako što je propisana zabrana vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, zadatak Poverenice bio je da utvrdi da li je M. M. svojim ponašanjem, pre početka tribine održane 11. decembra 2013. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, diskriminisao GG „D”, u čije ime je pritužba podneta.

3.8. Prvo pitanje koje se u ovom predmetu postavlja jeste u čemu se tačno ogleda navodni akt diskriminacije, tj. kojim je to konkretnim ponašanjem (radnjama) M. M, protiv koga je pritužba podneta, izvršio navodnu diskriminaciju. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, ponašanje M. M, koje u ovom predmetu treba oceniti s aspekta propisa o zabrani diskriminacije, ogleda se u sledećem: 1) M. M. se nalazio u grupi studenata i studentkinja koji su se okupili uoči početka najavljene tribine „Štetnost genetski modifikovanih organizama u ishrani” 2) zajedno sa ostalim studentima i studentkinjama negodovao je što su među najavljenim govornicima M. Ž, koji je najavljen kao koordinator kampanje „D” – „Za Srbiju bez GMO” i B. Đ, novinarka, i tražio da oni ne govore na tribini i napuste zgradu Filozofskog fakulteta, i 3) izvesno vreme je nosio transparent sa parolom „Ovde su vam dveri zatvorene”.

3.9. Drugo pitanje na koje je treba odgovoriti odnosi se na to ko je u konkretnom slučaju navodna žrtva diskriminacije. U vezi sa tim, Poverenica najpre ukazuje da, saglasno čl. 2. tač. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, zaštitu od diskriminacije uživaju ne samo fizička lica, već i grupa fizičkih lica, pravna lica, kao i svi oblici udruživanja fizičkih i pravnih lica. Da bi se propisi o zabrani diskriminacije pravilno primenili, neophodno je da se u svakom pojedinačnom slučaju razgraniči prema kome je uperena diskriminacija. U konkretnom slučaju izražavanje protesta i isticanje zahteva M. M. da na tribini ne govore M. Ž. i B. Ć, za koje se u pritužbi tvrdi da su diskriminisani „zbog njihovog političkog ubeđenja i pripadnosti političkom pokretu”, usmereni su na ova lica, a ne i na samu GG “D”. S druge strane, nošenje transparenta sa parolom „Ovde su vam dveri zatvorene”, predstavlja radnju M. M. koja je upravljena i protiv GG “D” i protiv najavljenih govornika.

3.10. Konačno, prilikom razmatranja pritužbe potrebno je utvrditi šta u konkretnom slučaju predstavlja osnov diskriminacije. U pritužbi se navodi da je osnov diskriminacije „politička pripadnost”. Razmatrajući ovaj osnov diskriminacije, Poverenica konstatuje da je u čl. 25. Zakona o zabrani diskriminacije propisana zabrana diskriminacije lica ili grupa lica zbog njihovih političkih ubeđenja, kao i zbog pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci. U tom smislu, nejednakom tretmanu na osnovu političke pripadnosti mogu biti izloženi jedno ili množina lica koji su pripadnici određene političke stranke ili nekog drugog oblika političkog organizovanja, a ne i sama politička stranka, odnosno drugi oblik političkog organizovanja.
Kad su u pitanju političke stranke, kao i drugi oblici političkog organizovanja, oni mogu biti izloženi nejednakom tretmanu na osnovu političkih uverenja, uprkos tome što je političko ubeđenje, po prirodi stvari, imanentno fizičkim licima. Zabrana diskriminacije na osnovu političkog ubeđenja u neraskidivoj je vezi sa slobodom misli, savesti i veroispovesti, koja je domaćim i međunarodnim pravnim propisima garantovana svakom građaninu/ki. Termini „misao”, „uverenje” i „savest” mogu se odnositi na širok spektar intelektualne i duhovne aktivnosti pojedinca, ali tek javno izražavanje misli i ubeđenja može da otvori pitanja koja se tiču prava na slobodu izražavanja u kontekstu prava na nediskriminaciju. Polazeći od činjenice da je sloboda misli, savesti i veroispovesti jedan od najznačajnijih elemenata identiteta ličnosti i njenog koncepta života, kakav je stav zauzeo Evropski sud za ljudska prava u predmetu Kokkinakis protiv Grčke iz 1993. godine , evidentno je da političko ubeđenje (kao i veroispovest), predstavlja rezultat intelektualnog i duhovnog procesa i čini deo identiteta osobe, pa, kao takvo, predstavlja lično svojstvo koje je, po prirodi stvari, vezano za pojedince/ke, tj. fizička lica. Međutim, iako se političko ubeđenje, kao osnov diskriminacije, vezuje za fizička lica, tako da politički entiteti koje ova lica stvaraju objektivno ne mogu imati političko ubeđenje, ipak, same političke organizacije, odnosno drugi oblici političkog organizovanja mogu biti diskriminisani na osnovu političkih ubeđenja svojih članova jer bi im, u protovnom, bilo uskraćeno pravo na zaštitu od diskriminacije po osnovu ovog ličnog svojstva. Pri tome, treba imati u vidu da se zaštitom od diskriminacije po ovom osnovu ne štiti se individualno pravo pojedinaca/ki, već njihov zajednički, kolektivni interes.

3.11. U konkretnom slučaju pritužba je podneta u ime GG “D”. Iako ova grupa nema status pravnog lica, već je u pitanju grupa fizičkih lica, nesumnjivo je da lica koja čine ovu grupu dele ista politička ubeđenja, i to upravo ona koja su formulisana u političkom programu GG „D”. Ova grupa građana kandidovala se na poslednjim parlamentarnim izborima, ima svoj politički program, politička načela i temelje svoje politike, a zabrana prometa genetski modifikovane hrane sastavni je deo njenog političkog i izbornog programa. U tom smislu, ova grupa je, suštinski posmatrano, oblik političkog organizovanja građana. Saglasno tome, u javnim nastupima o pitanjima obuhvaćenim njenim političkim programom građani koji ovu grupu čine mogu se smatrati protagonistima njenih političkih ideja i stavova, pa mogu biti i diskriminisani na osnovu toga što su članovi ove grupe.

3.12. Načelno posmatrano, političke partije i drugi oblici političkog organizovanja ne mogu koristiti svoje pravo na zaštitu od diskriminacije kada su diskriminaciji izloženi njihovi članovi. Međutim, u konkretnom slučaju, budući da u pritužbi podnetoj u ime GG „D” nije sasvim jasno razgraničeno povodom kojih je konkretnih radnji uperenih protiv ove grupe pritužba podneta, Poverenica je zauzela stav da je potrebno razmotriti, s aspekta antidiskriminacionih propisa, kako postupanje M. M. koje je neposredno upereno prema M. Ž. i B. Đ, tako i njegovo postupanje prema samoj grupi GG „D”, kao grupi fizičkih lica.

3.13. Nesporno je da je M. M. bio među studentima koji su protestovali ispred i u amfiteatru Filozofskog fakulteta u Beogradu, da je izrazio svoje protivljenje da M. Ž. i B. Đ. govore na tribini, kao i svoj zahtev da napuste zgradu fakulteta, te da je jedno vreme nosio transparent na kome je pisalo „Ovde su vam dveri zatvorene”. Da bi se odgovorilo na pitanje da li je ovakvim svojim postupanjem M. M. prekršio propise o zabrani disrkiminacije, neophodno je ispitati da li je njegovo postupanje bilo u okvirima slobode izražavanja mišljenja ili je izašlo iz ovih okvira.

3.14. Sagledavajući kontekst celokupnog događaja, Poverenica ocenjuje da je M. M, kao i druge osobe koje su uoči održavanja tribine izrazile svoj protest povodom najavljenog govora pripadnika/ce GG „D”, na pravno dopušten način izrazio svoj odnos prema političkoj ideologiji GG „D”, tj. sistemu uverenja, ideja i predstava o društvu i o uređenju društvenih odnosa, koji su sadržani u programu ove grupe građana. Zauzimajući ovakav stav, Poverenica je imala u vidu ustavne garancije slobode izražavanja utvrđene čl. 46. st. 2. Ustava Republike Srbije, garancije koje pruža čl. 10. EKZLjP, kao i jurisprudenciju koju je Evropski sud za ljudska prava razvio odlučujući u predmetima vezanim za kršenje prava na slobodu izražavanja.

3.15. U mnogim svojim odlukama Evropski sud za ljudska prava izrazio je stav da sloboda izražavanja predstavlja jedan od osnovnih temelja demokratskog društva, jedan od os¬novnih uslova njegovog napretka i razvoja svakog pojedinca/ke. Zbog toga su i granice slobode izražavanja postavljene veoma široko, tako da ovo pravo uživa zaštitu i kada je u pitanju govor koji se može smatrati šokantnim, uvredljivim ili uznemiravajućim, što nameću zahtevi tolerancije, pluralizma i slobodoumlja, bez kojih nema demokratskog društva (videti presudu u predmetu Handyside protiv Ujedinjenog Kraljevstva od 7. decembra 1976, serija A br. 24. par. 49). Svakako, sloboda izražavanja nije apsolutno pravo, već je podložna ograničenjima, pod uslovima propisanim čl. 10. st. 2. EKZLjP i čl. 46. st. 2. Ustava Republike Srbije. Prilikom zauzimanja stava Poverenica je imala u vidu i činjenicu i stavove ESLjP izražene u presudama koje se odnose na slobodu političke rasprave, koja čini srž demokratskog društva. U presudi Vides Aizsardzibas protiv Letonije iz 2004. godine ovaj sud je potvrdio da je uloga nevladinih organizacija, kao „psa čuvara” u komentarisanju pitanja od javnog interesa, suštinska za očuvanje i razvoj demokratije. Zbog toga, iako političari imaju pravo da štite svoju reputaciju, granice dozvoljene kritike, kada su u pitanju političari, znatno su šire nego kada su u pitanju oni koji se ne bavi politikom. Naime, političari neminovno i svesno izlažu svoje stavove i svoj rad detaljnom preispitivanju šire javnosti, tako da moraju pokazati veći stepen tolerancije na kritike koje im se upućuju. U presudi Evropskog suda u predmetu Oberschlick protiv Austrije iz 1991. godine posebno je apostrofirano da političar koji iznosi svoje stavove može da očekuje snažnu reakciju javnosti.

3.16. Poverenica konstatuje da, kada je reč o slobodi izražavanja, ne treba zanemariti ni aspekt ove slobode vezan za izražavanje u obliku javnih protesta ili demonstracija. Presuda Evropskog suda za ljudska prava Steel i drugi protiv UK iz 1998. godine , odnosila se na različite vidove mirnog protesta, pa je sud ustanovio da to što su protestanti fizički ometali aktivnosti u vezi sa kojima su negodovali, ipak prestavlja izražavanje mišljenja koje je u okvirima slobode izražavanja mišljenja, garantovane čl. 10. EKLjP.

3.17. Imajući u vidu prirodu i sadržinu prava na slobodu izražavanja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti stoji na stanovištu da je postupanje M. M. kretalo u granicama slobode izražavanja. Noseći transparent sa ispisanim tekstom „Ovde su vam dveri zatvorene” i ističući zahtev da na tribini ne govore pripadnici ove političke opcije sa čijim se stavovima ne slaže, M. M. je, zapravo, izražavao svoj politički stav i aktivno učestvovao u protestu. Konstatujući da u postupku nije utvrđeno da je M. M. fizički napadao pripadnike/ce GG „D”, Poverenica je mišljenja da je svojim postupanjem M. M. izrazio kritiku političkih stavova GG „D”, grupe koja predstavlja oblik političkog organizovanja. Zbog toga građani koji ovu grupu čine, uključujući i osobe koje je organizator tribine najavio kao govornike, a za koje tvrdi da su diskriminisani zbog „njihovog političkog ubeđenja i pripadnosti političkom pokretu”, moraju imati veći stepen tolerancije na poruke koje im šira javnost upućuje.

3.18. U svetlu ovih okolnosti, imajući u vidu kontekst celokupnog događaja, u konkretnom slučaju samo podnošenje pritužbe zbog diskriminacije može se smatrati svojevrsnim vidom zloupotrebe prava, u smislu čl. 3. st. 3. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je izričito propisana zabrana vršenja prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se uskrate, povrede ili ograniče prava i slobode drugih.

3.19. Sagledavajući sve činjenice i okolnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ocenjuje da M. M, svojim postupanjem na tribini održanoj na Filozofskom fakultetu u Beogradu, nije izvršio diskriminaciju GG „D”.

4. MIŠLjENjE

M. M, izražavanjem svojih stavova, pre početka tribine pod nazivom „Štetnost genetski modifikovanih organizama u ishrani”, održanoj na Filozofskom fakultetu u Beogradu 11. decembra 2013. godine nije prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba GG „D“ protiv M. M. zbog diskriminacije na osnovu političkog ubeđenja u oblasti delovanja u političkoj stranci