del. br. 07-00-32/2013-01 datum: 16. 7. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju su podneli G. N, K. N. i S. Z. iz P, protiv M. N, preduzetnice, vlasnice „D. B. O.” iz P. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratio se G. N, u svoje ime i u ime K. N. i S. Z. iz P, pritužbom koju je podneo protiv M. N, preduzetnice, vlasnice „D. B. O.” iz P.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je 19. januara 2013. godine imao ugovoren muzički nastup u ugostiteljskom objektu O. u P, koji je trebalo da izvede zajedno sa ćerkom K. N. i kolegom S. Z;
– da je muzički nastup, repertoar i cenu dogovorio telefonom sa menadžerom „B. p. t.” iz Niša;
– da je u dogovorenom terminu sa kolegom i ćerkom došao u ugostiteljski objekat, da su zaposleni odmah, čim su videli da su Romi, kontaktirali vlasnika lokala i menadžera, i da su ih oterali iz lokala, tako što su im rekli da moraju da odu jer gazda ne dozvoljava pristup Romima;
– da mu je I, jedan od zaposlenih konobara objasnio da je njegova dužnost da ih otera u ime vlasnika, jer vlasnik Romima ne dozvoljava da dođu ni na kafu, kao i da on tu radi osam godina i ne želi da izgubi posao, zbog čega mora da ih otera;
– da ga je tog trenutka pozvao i A, menadžer „B. p. t.” sa kojim je i ugovorio muzički nastup i pitao ga da li su oni Romi, a kada mu je G. N. odgovorio da jesu, rekao mu je da ih ne bi ni angažovao da je znao da su Romi jer u taj ugostiteljski objekat dolazi posebna klijentela, kao i da gazda ne trpi Rome;
– da mu je menadžer „B. p. t.” rekao još i da je gazda lokala pitao pre ugovaranja nastupa da li su u pitanju Romi, a menadžer mu je rekao da nisu, jer tu činjenicu nije znao;
– da su nakon razgovora uzeli instrumente i otišli iz lokala poniženi i uvređeni, kao i da nikada do sada nije doživeo veću uvredu i poniženje;
– da ima sačuvane SMS poruke koje je razmenjivao sa menadžerom A, da se u poslednjoj poruci vidi njegovo izvinjenje, odnosno priznanje ovog događaja, kao i da sve navedeno mogu da potvrde K. N. i S. Z, sa kojima je zajedno trebalo da nastupa.

1.3. U dopuni pritužbe G. N. je dostavio sledeće: 1) tačne podatke o licu protiv koga je podneta pritužba – izvod iz registra Agencije za privredne registre za „D. B. O.” iz P, 2) pisane iskaze K. N. i S. Z. i 3) saglasnost K. N. i S. Z. za podnošenje pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

1.4. U iskazu S. Z. navedeno je:

– da su imali zakazan muzički nastup u ugostiteljskom objektu O. u P, koji su ugovorili preko A, menadžera „B. p. t.” iz N;
– da su se pojavili u zakazano vreme, ali da su zaposleni, čim su videli da su Romi, odmah pozvali menadžera „B. p. t.” da ga obaveste da muzički nastup mora da se otkaže jer se radi o Romima;
– da je I, jedan od zaposlenih u ovom lokalu, pomerio G. N. u stranu i počeo da mu objašnjava kako on nije kriv, već da gazda ne trpi Rome, da mu je čak rekao da Rome ne pušta unutra da dođu ni na kafu;
– da je tada G. N. pozvao A, menadžer „B. p. t.” i rekao mu da ne bi ugovarao muzički nastup da je znao da su Romi, jer u ovaj ugostiteljski objekat dolazi specijalna klijentela i gazda ne trpi Rome;
– da su nakon toga uzeli svoje instrumente i poniženi izašli iz ugostiteljskog objekta, na očigled 20-ak gostiju koji su čekali početak muzičkog nastupa;
– da je zbog ovakvog postupanja bio veoma uvređen i da bi želeo da se svi odgovorni kazne za ovakvo postupanje.

1.5. U iskazu K. N. navedeno je:

– da je njen otac G. N, ugovorio muzički nastup sa menadžerom i da je trebalo da nastupaju u ugostiteljskom objektu O. u P;
– da su se zaposleni čudno pogledali kada su došli u dogovoreno vreme, kao i da je I, jedan od zaposlenih konobara, dok su oni unosili instrumente, rekao njenom ocu da se muzički nastup otkazuje jer se radi o Romima;
– da je zatim objašnjavao njenom ocu da gazda ne trpi Rome, pa ih čak ne pušta da dođu ni na kafu;
– da je tada njenog oca pozvao A, menadžer „B. p. t.” i prvo ga je pitao da li su Romi, a kada je G. N. odgovorio da jesu, menadžer mu je rekao da nastup ne bi ni ugovarao da je znao da su Romi, da gazda ne trpi Rome i da u taj ugostiteljski objekat dolazi posebna klijentela;
– da njen otac nikada nije doživeo nešto slično ovome, dok je za nju ovo bio veliki šok, plakala je što su ih isterali i bila besna jer nije mogla da veruje šta joj se desilo, kao i da o ovom događaju ne želi da ćuti.

1.6. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje M. N, preduzetnice, vlasnice ugostiteljskog objekta „D. B. O.” iz P.

1.7. U izjašnjenju M. N, vlasnice „D. B. O.”, navedeno je:

– da je muzički nastup u njenom ugostiteljskom objektu ugovoren sa „B. p. t.” iz N;
– da je dva dana pre zakazanog nastupa menadžer ugostiteljskog objekta otkazao nastup A. C, predstavniku „B. p. t.” iz N. jer se muzičari nisu prethodno pojavili kako bi se dogovorili o repertoaru i upoznali sa menadžerom i prostorijom gde je trebalo da sviraju;
– da su se, prema tvrđenju menadžera, muzičari pojavili i da im je tada rečeno da je muzički nastup otkazan kod agencije „B. p. t.” dva dana pre nastupa, i da nema razloga da sviraju;
– da je vlasnica ugostiteljskog objekta O. u P. već 25 godina, kao i da je u tom periodu bilo puno izvođača Roma i nikada nije bilo nikakvih pritužbi;
– da je I. T. iz P. menadžer lokala koji je bio u kontaktu sa agencijom „B. p. t.” radi ugovaranja muzičkog nastupa i da je on razgovarao sa G. N, K. N. i S. Z. kada su došli u lokal.

1.8. Od M. N. je zatraženo dopisima od 29. aprila i 10. juna 2013. godine da dostavi dokaze kojima potkrepljuje tvrđenja izneta u izjašnjenju, a posebno dokaz za tvrdnju da su u njenom lokalu nastupali izvođači romske nacionalnosti, kao i da dostavi tačne adrese i podatke o licu iz „B. p. t.” iz N, koje je ugovorilo muzički nastup. U dopuni izjašnjenja je navedeno:

– da je za sporni događaj čula tek sutradan od menadžera lokala I. T, imajući u vidu činjenicu da svirke i ostale događaje u lokalu ne organizuje ona, već menadžeri koji su proteklih 25 godina radili u njenom lokalu;
– da je tačno da su u njenom ugostiteljskom objektu nastupali mnogi izvođači, među kojima i pripadnici romske nacionalne manjine, ali da je apsurdno o tome tražiti dokaz, jer je nemoguće da ona navodi imena bendova i izvođača kada nikada nije ugovarala muzičke nastupe, već su to radili zaposleni i menadžeri;
– da su u njenom ugostiteljskom objektu bili zaposleni pripadnici romske nacionalnosti, uz navođenje njihovih imana i adresa, kao i da svakodnevno lokal posećuju pripadnici romske nacionalnosti, kao i da nikada niko nije bio isteran iz lokala ili otišao neuslužen;
– da nema nikakav dokaz o poslovnoj saradnji sa „B. p. t.” iz N, jer za tim nema potrebe, s obzirom da ona kao vlasnica „D. B. O.”, neposredno plaća izvođače koji nastupaju u lokalu, dok je „B. p. t.” obavezan da im pošalje postere i plakate sa slikom benda ili izvođača, kao i ostali reklamni materijal;
– da su svi dogovori obavljeni telefonskim putem sa A, menadžerom „B. p. t.”, te da podatke o „B. p. t.” nema, jer joj nisu ni potrebni, osim broja telefona menadžera, kao i da sa „B. p. t.” iz N. nema nikakve finansijske transakcije;
– da svi podaci o „B. p. t.” iz N. mogu da se dobiju od menadžera A.

1.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u daljem toku postupka, saglasno čl. 37. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, uputila zahteve I. T. iz P, zaposlenom u „D. B. O.” i A. C, predstavniku „B. p. t.” iz N, kako bi se izjasnili o činjenicama koje su relevantne u ovom predmetu. I. T. je dostavio pisani iskaz, dok su zahtevi za izjašnjenje upućeni „B. p. t.” iz N. od 29. aprila i 17. maja 2013. godine vraćeni sa izveštajem pošte da je „nepotpuna adresa”.

1.10. U iskazu I. T, zaposlenog u „D. B. O.” navedeno je:

– da je 19. januara 2013. godine radio u ugostiteljskom objektu O. u P, kada su došli G. N, K. N. i S. Z;
– da „D. B. O.” iz P. sarađuje sa „B. p. t.” iz N, na taj način što „D. B. O.” preko njih ugovara razne promocije, nastupe izvođača i druge događaje u lokalu, kao i da on ugovara sve događaje sa menadžerom „B. p. t.”;
– da je nedelju dana ranije, u petak 11. januara 2013. godine, razgovarao sa menadžerom „B. p. t.” kako bi se dogovorili o bendu koji bi nastupao u lokalu sledećeg vikenda (19. januar 2013. godine);
– da mu je menadžer „B. p. t.” rekao da će mu poslati bend koji je iz P, a da G. N. predvodi ovaj bend;
– da je praksa da svako ko nastupa u njihovom lokalu prvo obavi razgovor sa menadžerom „B. p. t.”, koji ugovara nastup, a zatim sa njim, nakon čega dolazi u lokal 3-4 dana pre nastupa da bi dogovorili repertoar i sva bitna pitanja u vezi sa nastupom;
– da je dobio broj telefona G. N. i da ga je pozvao u utorak 15. januara 2013. godine, da su se dogovorili da dođe sutradan u lokal kako bi ugovorili ostale detalje, ali da sutradan niko od članova benda, pa ni G. N. nije došao u lokal, niti se javio telefonom;
– da je otkazao ugovoreni nastup menadžeru „B. p. t.”, pošto mu se niko od članova benda nije javio;
– da su 19. januara 2013. godine u lokal došli G. N, K. N. i S. Z, kao i da je tada prišao G. N. i rekao mu da neće biti muzičkog nastupa, jer je nastup otkazao par dana ranije menadžeru „B. p. t.”, koji je inače i ugovorio sa njima nastup, pa je trebalo i da im nastup otkaže;
– da su tada uzeli svoje muzičke instrumente i izašli napolje i da ih niko nije vređao što su romske nacionalnosti, a da je razlog što nisu nastupali te večeri procedura koju je opisao, a ne njihova nacionalna pripadnost;
– da radi u lokalu O. u P. već osam godina i da za to vreme nije bilo nikakvih neprijatnosti prema pripadnicima romske nacionalnosti, niti prema bilo kome „po sličnom osnovu”, a da lokal redovno posećuju pripadnici romske nacionalnosti, koji su uvek bili usluženi i ispoštovani kao i svi drugi.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da su G. N, K. N. i S. Z. imali ugovoreni muzički nastup 19. januara 2013. godine u ugostiteljskom objektu „D. B. O.” u P, čija je vlasnica M. N, kao i da su 19. januara 2013. godine došli u ovaj ugostiteljski objekat, ali da nisu održali muzički nastup.

2.2. Utvrđeno je da je G. N. ugovorio muzički nastup sa menadžerom „B. p. t.” iz N, sa kojim „D. B. O.” ima poslovnu saradnju.

2.3. Uvidom u registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre, odnosno, pretragom podataka o privrednim subjektima, utvrđeno je da „B. p. t.” iz N. nije registrovan ni u jednoj formi privrednog društva.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustavnom zabranom diskriminacije, kao pojave koja je suprotna principima demokratskog društva, obezbeđuje se ostvarivanje načela jednakosti i stvaraju pretpostavke da pravni subjekti ostvaruju prava pod jednakim uslovima. Članom 76. Ustava RS pripadnicima nacionalnih manjina garantovana je ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije, i da je zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja ili jezika (čl.24). Prema odredbi čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupe lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.

3.5. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina zabranjen je svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj osnovi, prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.6. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nesporno da su G. N, K. N. i S. Z. imali ugovoren muzički nastup, koje je trebalo da izvedu 19. januara 2013. godine u ugostiteljskom objektu „D. B. O, vlasnice M. N. iz P. Nesporno je, takođe, da su navedenog dana došli u ovaj ugostiteljski objekat, ali da muzički nastup nisu izveli.

3.7. Imajući u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi iz kojih razloga G. N, K. N. i S. Z. nije dopušteno da izvedu ugovoreni muzički nastup, odnosno, da li je otkazivanje ovog nastupa zasnovano na njihovoj nacionalnoj pripadnosti. Budući da je u ovom predmetu podnosilac pritužbe učinio verovatnim akt diskriminacije, saglasno čl. 45. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, na M. N, vlasnici „D. B. O.”, protiv koje je pritužba podneta, leži teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela ravnopravnosti.

3.8. Prema tvrđenju G. N, 19. januara 2013. godine došao je sa S. Z. i K. N. u ugostiteljski objekat O. u P. zbog izvođenja ugovorenog muzičkog nastupa, ali su ih zaposleni u ovom lokalu oterali kada su videli da su pripadnici romske nacionalne manjine. Ove tvrdnje su potvrđene u iskazima K. N. i S. Z, koji su dostavljeni uz dopunu pritužbe.

3.9. Od M. N, vlasnice ugostiteljskog objekta, zatraženo je da dostavi dokaze za navode iz izjašnjenja da je G. N, S. Z. i K. N. muzički nastup otkazan „jer se nisu prethodno pojavili kako bi se dogovorili o repertoaru muzike, upoznali sa menadžerom i prostorijom u kojoj će svirati, kao i da je za 25 godina rada u lokalu bilo puno izvođača koji su Romi”. U svom izjašnjenju, M. N. navodi da je „apsurdno tražiti od nje ove dokaze i da ne može da navede imena bendova i izvođača u njenom lokalu, s obzirom da ona nikada nije ugovarala muzičke nastupe, već zaposleni u njenom lokalu”. Pored toga, u izjašnjenju na pritužbu navedeno je da „B. p. t.” posluje kao društvo sa ograničenom odgovornošću, sa sedištem u N, pa je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti zahteve za izjašnjenje, u smislu čl. 37. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije uputila „B. p. t.” na navedenu adresu, i to 30. aprila i 21. maja 2013. godine. Međutim, oba dopisa su vraćena sa obaveštenjem pošte da je „adresa nepotpuna”. Dopisom od 6. juna 2013. godine zatraženo je od M. N. da dostavi tačne podatke o „B. p. t.” iz N. (naziv, adresu sedišta, podatke o licu ovlašćenom za zastupanje, dokaz o poslovnoj saradnji između „D. B. O.” i „B. p. t.”), s obzirom da u registru privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre nije bilo podataka o „B. p. t.” iz N. U izjašnjenju M. N. povodom ovog zahteva, navedeno je da „osim broja telefona menadžera A, podatke o „B. p. t.” iz N. nema, niti su joj potrebni, jer sa njima nema nikakve finansijske transakcije”.

3.10. Iako se u izjašnjenju na pritužbu, kao i iskazu I. T, zaposlenog u ugostiteljskom objektu O. u P. navodi da je muzički nastup otkazan menadžeru „B. p. t.”, jer niko od članova grupe nije prethodno došao u ugostiteljski objekat kako bi se dogovorili o detaljima muzičkog nastupa koji je trebalo da izvedu 19. januara 2013. godine, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je reč o paušalnom tvrđenju koje M. N, vlasnica „D. B. O.” iz P. nije potkrepila dokazima. Za ovakva tvrđenja M. N. je bila dužna da pruži dokaze, u smislu čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije, kako bi pokazala da su postojali opravdani i objektivni razlozi za otkazivanje muzičkog nastupa, odnosno, da osnov ovakvog postupanja nije nacionalna pripadnost G. N, K. N. i S. Z, što u konkretnom slučaju nije učinila.

3.11. Prilikom odlučivanja u ovom predmetu Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je imala u vidu da M. N, vlasnica „D. B. O.” nije lično odbila izvođenje muzičkog nastupa G. N, K. N. i S. Z. zbog njihove nacionalne pripadnosti, jer tada nije ni bila u ugostiteljskom objektu, kao i da sa njima lično nije ni ugovarala muzički nastup, ali ove okolnosti nisu od uticaja za donošenje mišljenja u konkretnom slučaju. Naime, M. N. je preduzetnica i vlasnica ugostiteljskog objekta i lično je odgovorna za celokupno poslovanje i obaveze „D. B. O.”, saglasno čl. 83. i 85. Zakona o privrednim društvima , pa tako i za postupanje prema članovima muzičkog benda G. N, K. N. i S. Z.

3.12. Saglasno navedenom, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, utvrđeno činjenično stanje i primenu pravila o teretu dokazivanja u diskriminacionim postupcima, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je otkazivanje ugovorenog muzičkog nastupa 19. januara 2013. godine u „D. B. O.” u P. zasnovano na ličnom svojstvu G. N, K. N. i S. Z. – pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

4. MIŠLjENjE

G. N, K. N. i S. Z. otkazano je izvođenje ugovorenog muzičkog nastupa 19. januara 2013. godine u „D. B. O.” u P. jer su pripadnici romske nacionalne manjine, čime je izvršen akt neposredne diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti, zabranjen čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije, u vezi čl. 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa čl. 33. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje M. N, vlasnici „D. B. O.” iz P. da:

5.1. Uputi pisano izvinjenje G. N, K. N. i S. Z, zbog diskriminatornog postupanja prema njima, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

5.2. Mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, zajedno sa pisanim izvinjenjem, objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama „D. B. O.”, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom. Potrebno je da mišljenje i preporuka, kao i pisano izvinjenje budu istaknuti najmanje 8 dana na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama „D. B. O”.

5.3. Da ubuduće, u okviru obavljanja svoje delatnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

Potrebno je da M. N, vlasnica „D. B. O.” iz P. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom,

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko M. N, vlasnica „D. B. O.” iz P. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba G. N. i K. N. protiv M. N. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti pružanja usluga