br. 07-00-196/2014-02 datum: 12. 8. 2014.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe G. i M. Ć. iz B. B, protiv Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada N, zbog nepriznavanja prava na roditeljski dodatak i prava na jednokratnu novčanu pomoć za usvojeno prvorođeno dete. U toku postupka je utvrđeno da je G. Ć. podnela zahtev za roditeljski dodatak i zahtev za jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete, a da joj nadležni organ nije priznao pravo na roditeljski dodatak, jer prema Instrukciji Ministarstva rada i socijalne politike usvojitelj deteta ne može za usvojeno dete ostvariti ovo pravo, imajući u vidu prirodu prava na roditeljski dodatak. Analiza uslova koji su Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom propisani za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak pokazala je da je roditeljski dodatak mera pronatalne politike, čiji je cilj podsticanje rađanje, da ova mera nema socijalni karakter i da nije usmerena prema materijalno ugroženim slojevima stanovništva. Takođe, kako zakon propisuje da iznos roditeljskog dodatka raste sa redom rođenja deteta, to je očigledno da je roditeljski dodatak usmeren na podsticaj rađanja, a ne na pokrivanje povećanih troškova zbog novorođenog deteta. Iako su u pogledu prava na roditeljski dodatak i prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete usvojitelji deteta stavljeni u nejednak položaj u odnosu na roditelje koji imaju biološku decu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti stoji na stanovištu da je ovo razlikovanje objektivno opravdano, imajući imajući u vidu svrhu roditeljskog dodatka i jednokratne novčane pomoći za prvorođeno dete, propisanu zakonom i aktom jedinice lokalne samouprave. Zbog toga je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala mišljenje da nepriznavanjem prava na roditeljski dodatak i prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno usvojeno dete G. Ć, Uprava za dečiju, primarnu i socijalnu zdravstvenu zaštitu grada N. nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom su se obratili G. i M. Ć. iz B. B, koju su podneli protiv Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada N. U pritužbi je navedeno:

– da su Upravi za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada N. podneli zahtev za roditeljski dodatak, kao i zahtev za jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete;
– da su im ovi zahtevi odbijeni, uz obrazloženje da navedena prava ne mogu da ostvare jer imaju usvojeno dete;
– da su protiv ovih rešenja izjavili žalbu nadležnom drugostepenom organu;
– da su ovakvom odlukom nadležnog organa diskriminisani, s obzirom da je zakonskim propisima biološko dete u svemu izjednačeno sa usvojenim, dok usvojitelji imaju pravni položaj roditelja.

1.2. Uz pritužbu su dostavljena rešenja Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada N. br. 7-132-170/14 od 24. aprila i br. 07-132-168/14 od 22. aprila 2014. godine.

1.3. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje grada N, Uprave dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu.

1.4. U izjašnjenju načelnice M. P, navedeno je:

– da je u postupku priznanja prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvo dete, utvrđeno da je G. Ć, zajedno sa suprugom M. Ć, usvojila maloletno dete na osnovu rešenja Centra za socijalni rad u D.;
– da Odlukom o finansijskoj porodici sa decom na teritoriji grada N. nije obuhvaćena kategorija usvojenja, kao osnov za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć, zbog čega G. Ć. nije priznato pravo na jednokratnu novčanu pomoć za prvo dete u porodici;
– da je u postupku priznanja prava na roditeljski dodatak utvrđeno da nisu ispunjeni uslovi za ostvarivanje ovog prave jer je Instrukcijom Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-413/2011-13 od 23. maja 2011. godine, kojom se bliže uređuju pitanja za ostvarivanje prava propisanih zakonom, određeno da usvojitelji deteta ne mogu za usvojeno dete ostvariti roditeljski dodatak, s obzirom na prirodu instituta roditeljskog dodatka.

1.5. Uz izjašnjenje je dostavljena Odluka o finansijskoj podršci porodice sa decom na teritoriji grada N. i Instrukcija Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-413/2011-13 od 23. maja 2011. godine opštinskim/gradskim upravama o sprovođenju Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Rešenjem Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada N. br. 7-132-1701/14 od 24. aprila 2014. godine, G. Ć. nije priznato pravo na roditeljski dodatak, uz obrazloženje da prema Instrukciji opštinskim/gradskim upravama o sprovođenju Zakona o finansijskoj porodici sa decom Ministarstva rada i socijalne politike, usvojitelj deteta ne može za to dete ostvariti roditeljski dodatak, imajući u vidu prirodu instituta roditeljskog dodatka.

2.2. Rešenjem Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada N. br. 7-132-1681/14 od 22. aprila 2014. godine, G. Ć. nije priznato pravo na jednokratnu novčanu pomoć za prvo dete, sa obrazloženjem da Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada N, koja je osnov za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć, kategorija usvojenja nije obuhvaćena. Takođe, odlučujući o žalbi protiv navedene odluke, Gradsko veće grada N. je odbilo žalbu G. Ć, sa obrazloženjem da Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada N, koja predstavlja pravni osnov za odlučivanje o pravu na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete, nije propisano ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć za usvojeno dete u porodici.

2.3. U instrukciji br. 011-00-413/2011-13 od 23. maja 2011. godine koju je Ministarstvo rada i socijalne politike dostavilo opštinskim/gradskim upravama radi sprovođenja Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a kojom se usmerava organizacija poslovanja i način rada opštinskih, odnosno gradskih organa uprave koji vrše poverene poslove u sprovođenju Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, navedeno je da „polazeći od prirode instituta roditeljskog dodatka usvojitelj deteta ne može za to dete ostvariti pravo na roditeljski dodatak.” Ovom instrukcijom je određeno i da se usvojena deca računaju u redosled rođenja majke-usvojiteljke, ukoliko ona kasnije rodi dete.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije , odredbom člana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

3.5. Porodični zakon u čl. 6. propisuje da usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojiteljima kao dete prema roditeljima, dok prema odredbi čl. 7. usvojitelji imaju pravni položaj roditelja. Usvojenjem se između usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelja i njihovih srodnika zasnivaju jednaka prava i dužnosti kao između deteta i roditelja odnosno drugih srodnika.(čl. 104).

3.6. Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom uređuje se finansijska podrška porodici sa decom. Prema odredbi čl. 1. st. 2. ovog zakona, finansijska podrška porodici sa decom obuhvata: 1) poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, 2) poseban podsticaj rađanju dece i 3) podršku materijalno ugroženim porodicama sa decom, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i deci bez roditeljskog staranja. Odredbama čl. 14. definisan je roditeljski dodatak, kao jedan od oblika prava na finansijsku podršku porodici sa decom. U tom smislu, odredbama st. 1 i 2. ovog člana propisano je da roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete, pod određenim uslovima, dok se redosled rođenja utvrđuje prema broju živorođene dece u momentu podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak. Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak, prema odredbi čl. 15. st. 7. podnosi se najkasnije do navršenih šest meseci života deteta, dok su Pravilnikom o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom , u čl. 15. propisani dokazi o ispunjenosti uslova, koje je potrebno podneti u okviru procedure za ostvarivanje ovog prava.

3.7. Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada N. , kao prava na jednokratnu novčanu pomoć utvrđena su: 1) pravo na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete, 2) pravo na mesečnu novčanu pomoć za duple blizance, trojke i četvorke, 3) pravo na paket za novorođenče, 4) jednokratna novčana pomoć za prvorođeno dete u Novoj godini, 5) pravo na paket za đake prvake, 6) pravo na besplatnu užinu, 7) pravo na regresiranje troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi, 8) pravo na regresiranje troškova ishrane u produženom boravku za decu osnovnoškolskog uzrasta do 10 godina. Odredbom čl. 5. ove odluke propisano je da pravo na jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 20.000 dinara ostvaruje majka za svoje prvorođeno dete, ukoliko ima prebivalište, odnosno boravište na teritoriji grada N. najmanje šest meseci, ako je izbeglica ili raseljeno lice sa teritorije Kosova i Metohije i ukoliko se neposredno brine o detetu. Zahtev za ostvarivanje ovog prava podnosi se nadležnoj ustanovi za poslove dečije zaštite, u roku od 6 (šest) meseci od dana rođenja deteta (čl. 8).

Analiza navoda iz izjašnjenja i priloženih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. S obzirom na predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li je Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada N, ne priznajući pravo na roditeljski dodatak i pravo na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete G. Ć. zato što je usvojiteljka, a ne biološka majka deteta izvršila akt diskriminacije.

3.9. Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu u izjašnjenju je navela da je u postupku priznanja prava na roditeljski dodatak utvrđeno da je G. Ć. državljanka RS, da ima prebivalište u RS i ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, te da je zajedno sa suprugom M. Ć, usvojila maloletno dete na osnovu rešenja Centra za socijalni rad D. br. 560-1026/13-3 od 26. februara 2014. godine. Međutim, pravo na roditeljski dodatak joj nije priznato jer je Instrukcijom Ministarstva rada i socijalne politike propisano da usvojitelj deteta ne može za usvojeno dete da ostvari pravo na roditeljski dodatak, s obzirom na prirodu instituta roditeljskog dodatka. Nesporno je da je podnositeljki pritužbe uskraćeno pravo na roditeljski dodatak, te da je ona ovakvom odlukom nadležnog organa nejednako tretirana u odnosu na majke koje za svoju biološku decu ostvaruju ovo pravo, uz ispunjenje propisanih uslova.

Da bi se ispitalo da li je u konkretnom slučaju povređeno načelo jednakih prava i obaveza, propisano čl. 8. Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno je ispitati da li je za ovakvo pravljenje razlike, odnosno nejednako tretiranje usvojitelja u odnosu na biološke roditelje u pogledu prava na roditeljski dodatak postoji objektivno i razumno opravdanje.

3.10. Nesporno je da prema Porodičnom zakonu, kojim je regulisan institut usvojenja, usvojitelji imaju pravni položaj roditelja, dok usvojena deca imaju ista prava prema usvojiteljima kao i deca prema roditeljima. Međutim, imajući u vidu predmet pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre je ispitala samu svrhu roditeljskog dodatka, kao jednog od oblika prava na finansijsku podršku porodici sa decom.

3.11. U Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, pored roditeljskog dodatka, definisana su i sledeća prava na finansijsku podršku porodici sa decom: 1) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, 2) dečiji dodatak, 3) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja, 4) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i 5) regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica. Polazeći od osnovnih ciljeva ovog zakona, regulisanih odredbama čl. 1, a to su: 1) poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, 2) poseban podsticaj rađanju dece i 3) podrška materijalno ugroženim porodicama sa decom, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i deci bez roditeljskog staranja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da se propisivanjem više oblika, načina i uslova za ostvarivanje pojedinih prava, jasno razdvajaju dve grupe prava: one koje imaju socijalnu komponentu i one koje su pronatalnog karaktera, što znači da je ovaj zakon instrument ne samo socijalne, već i pronatalne politike u Republici Srbiji.

3.12. Roditeljski dodatak, prema čl. 14. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete, pod uslovom da ima državljanstvo Srbije i prebivalište u Srbiji, da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, da se neposredno brine o detetu za koji je podnela zahtev i da nije lišena roditeljskog prava za stariju decu. Takođe, propisani su i uslovi da majka ili članovi porodice u kojoj živi ne plaćaju porez na imovinu na poresku osnovicu veću od 12.000.000,00 dinara i da roditelji ne žive i ne rade u inostranstvu. Zakon određuje i u kom slučaju pravo na roditeljski dodatak, umesto majke deteta, može ostvariti otac, uz ispunjenje određenih uslova – u slučaju da majka nije živa, ili je napustila dete ili je iz opravdanih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.

3.13. Analiza uslova za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak pokazuje da je cilj ove mere podsticanje rađanja putem finansijskog stimulansa i da ona nema socijalni karakter jer nije usmerena ka siromašnijim slojevima stanovništva. To potvrđuje i činjenica da se za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak ne utvrđuje ukupan dohodak porodice, niti se daje prednost onima porodicama koje su slabijeg imovnog stanja. Takođe, ova mera nije usmerena ni ka zaposlenim majkama ili majkama sa nekim drugim posebnim karakteristikama (radni staž, samohrana majka, itd). Prema tome, očigledno je da se priznavanjem prava na roditeljski dodatak žene podstiču na rađanje, s obzirom da je ovo pravo gotovo univerzalnog karaktera, odnosno, da su isključene samo žene u čijem domaćinstvu one same ili neko od članova, plaćaju porez na imovinu na poresku osnovicu veću od 12.000.000,00 dinara.

3.14. Da je roditeljski dodatak mera pronatalne politike i da je usmerena na podsticaj rađanja potvrđuje i činjenica da je zakonom propisano da iznos roditeljskog dodatka raste sa redom rođenja deteta, s obzirom da je za iznos za drugo dete veći od iznosa za prvo, i tako sve do četvrtog deteta. Iz ovoga jasno proizlazi da je roditeljski dodatak očigledno usmeren na podsticaj rađanja, a ne na pokrivanje povećanih troškova zbog novorođenog deteta, imajući u vidu činjenicu da bi se u tom slučaju iznos mogao smanjivati sledećim rođenjem deteta, jer su troškovi za drugo i svako sledeće dete manji nego za prvo, s obzirom da se deo dečije opreme može iskoristiti od ranije rođene dece. Pronatalni karakter roditeljskog dodatka potvrđuje i pravilo sadržano u Instrukciji Ministarstva rada i socijalne politike, kojim je određeno da se usvojena dece računaju u redosled rođenja majke – usvojiteljke ukoliko ona kasnije rodi dete, pa majka koja nakon prvog usvojenog deteta u porodici, rodi dete, može ostvariti pravo na roditeljski dodatak u iznosu koji je određen za drugo dete.

3.15. Imajući u vidu da je stopa fertiliteta u Srbiji decenijama ispod potrebne za prostu reprodukciju, legitimno je pravo države da odgovarajućim finansijskim stimulativnim merama podstiče rađanje. U tom smislu priznavanje prava na roditeljski dodatak majkama koje su rodile dete, kao pronatalna mera ima dopušten cilj, a sadržina same mere je takva da vodi ostvarivanju cilja. Imajući u vidu navedene činjenice, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da privilegovanje žena koje rađaju decu u pogledu prava na roditeljski dodatak ima objektivno i razumno opravdanje, te se zato ne može kvalifikovati kao diskriminacija majki koje su usvojile dete.

3.16. U pogledu prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete, koje je propisano Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada N, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je i u ovom slučaju u pitanju mera pronatalne politike koju realizuje jedinice lokalne samouprave, sa ciljem podsticaja rađanja na teritoriji jedinice lokalne samouprave. Pored toga, uslovi koji su propisani za ostvarivanje ovog prava, prema čl. 5. Odluke o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada N, slični su uslovima propisanim za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak iz Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, s obzirom da ovo pravo ostvaruje majka za svoje prvorođeno dete, a ukoliko prilikom prvog porođaja rodi dvoje ili više dece, majka ostvaruje pravo ne jednokratnu novčanu pomoć za svako dete.

3.17. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da prema podacima iz jedinstvenog ličnog registra usvojenja, na dan 31. decembar 2013. godine, u Republici Srbiji je bilo 85 dece u postupku izbora domaćih usvojitelja, dok je broj usvojitelja koji je čekaju na realizaciju usvojenja iznosio 768. Na međunarodno usvojenje je čekalo 35 dece, dok je za još 60 dece izvršen izbor usvojitelja i ova deca su bila u procesu uzajamnog prilagođavanja. Treba imati u vidu da je broj dece podobne za usvojenje daleko manji od broja usvojitelja koji čekaju na dete, u odnosu sedam usvojitelja naspram jednog deteta. Zbog toga nije neophodno da država propisuje posebne mere kojima će finansijski stimulisati usvajanje dece. Kad su u pitanju prava na finansijsku podršku porodici sa decom koji imaju socijalni karakter, ova prava roditelji ostvaruju pod jednakim uslovima, bez obzira da li su roditelji biološke ili usvojene dece.

3.18. Saglasno svemu navedenom, iako su u postupku ostvarivanja prava na roditeljski dodatak i prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete na teritoriji opštine N, usvojitelji deteta stavljeni u nejednak položaj u odnosu na roditelje koji imaju biološku decu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je postupanje Uprave za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada N. objektivno opravdano, imajući u vidu cilj i svrhu roditeljskog dodatka i prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno dete, propisanu zakonom i aktom jedinice lokalne samouprave, zbog čega je dala mišljenje da nema povrede prava u smislu Zakona o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

Nepriznavanjem prava na roditeljski dodatak i prava na jednokratnu novčanu pomoć za prvorođeno usvojeno dete G. Ć, Uprava za dečiju, socijalnu i primarnu zdravstvenu zaštitu grada N. nije prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba G. Ć. protiv Uprave za dečju zaštitu zbog diskriminacije po osnovu porodičnog statusa u oblasti socijalne zaštite