br. 07-00-526/2013-02 datum: 2. 12. 2013.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo G. B. iz B, protiv Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd” zbog diskriminacije u oblasti rada. G. B. se prijavio na konkurs koji je objavio GSP „Beograd” i dostavio neophodnu dokumentaciju za radno mesto kontrolora voznih isprava u javnom prevozu. Kada je pozvan na testiranje u pogon Novi Beograd, rečeno mu je, prilikom razgovora sa psihologom da neće biti primljen na ovo radno mesto zato što ima govornu manu. U ovom predmetu mišljenje je doneto na osnovu pravila o raspodeli tereta dokazivanja u diskriminacionim postupcima, koje je propisano čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, podnosilac pritužbe je učinio verovatnim akt diskriminacije, čime je teret dokazivanja da nije povređeno načelo jednakosti prebačen na GSP „Beograd”. GSP „Beograd” do okončanja postupka nije pružio dokaze kojim bi pokazao da su postojali opravdani i objektivni razlozi zbog kojih G. B. nije primljen za radno mesto kontrolora voznih isprava u javnom prevozu, odnosno, da osnov ovakvog postupanja nije govorna mana koju ima G. B. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je JKP GSP „Beograd” prilikom izbora kandidata za obavljanje posla kontrolora voznih isprava u javnom prevozu, G. B. uskratio mogućnost za zasnivanje radnog odnosa zato što ima govornu manu, čime je izvršio akt neposredne diskriminacije na osnovu njegovog ličnog svojstva, zabranjene čl. 2, 6. i 16. Zakona o zabrani diskriminacije. JKP GSP „Beograd” je preporučeno da prilikom izbora kandidata i kandidatkinja za obavljanje posla kontrolora voznih isprava u javnom prevozu poštuje imperativne zakonske propise prema kojima bilo koje lično svojstvo lica mora predstavljati stvarni i odlučujući uslova za obavljanje posla, imajući u vidu prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se obavlja, da mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama GSP „Beograd”, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru obavljanja svoje delatnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije i preduzme sve neophodne mere kako bi sprečio da prilikom izbora kandidata i kandidatkinja dođe do narušavanja jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa, tj. do neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva) koje se zasniva na bilo kom ličnom svojstvu kandidata/kandidatkinja.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratio se G. B, pritužbom koju je podneo protiv Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd”.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd” raspisalo konkurs za prijem u radni odnos na radno mesto kontrolora voznih isprava u javnom prevozu;
– da se na konkurs javio zajedno sa svojim bratom S. B, tako što su sva potrebna dokumenta dostavili na adresu preduzeća JKP GSP „Beograd”, u julu 2013. godine;
– da je dve godine ranije u GSP „Beograd” takođe konkurisao za ovo radno mestu, ali nije bio primljen zato što ima govornu manu;
– da su ubrzo nakon dostavljanja dokumentacije on i njegov brat S. pozvani na razgovor u pogon Novi Beograd, gde su najpre radili test koji se nije odnosio na stručno znanje, nakon čega su imali razgovor sa psihološkinjom;
– da je na razgovor sa psihološkinjom ušao odmah posle brata i da mu je psihološkinja na početku razgovora rekla da je problem što ima govornu manu, da je to razlog zašto nije primljen dve godine ranije kada je konkurisao za isto radno mesto, kao i da ovog puta neće biti primljen zato što muca, da će ga obavestiti o ishodu konkursa, ali mu je predočila da ne očekuje pozitivan rezultat;
– da je 30. jula 2013. godine telefonskim putem obavešten da nije primljen u radni odnos i da narednih šest meseci nema pravo da konkuriše za isto radno mesto;
– da smatra da je odbijen samo zbog govorne mane, s obzirom da mu je to jasno stavljeno do znanja prilikom obavljanja razgovora sa psihološkinjom, odnosno, da je diskriminisan prilikom konkurisanja za posao;
– da ranije nikada nije imao problema prilikom konkurisanja za posao, kao ni u obavljanju poslova koje je do tada radio, a da je ovo jedini put kada je diskriminisan prilikom zapošljavanja.

1.3. U dopuni pritužbe od 6. avgusta 2013. godine dostavio je pisanu izjavu S. B, koji je zajedno sa njim bio na testiranju za radno mesto kontrolora u GSP „Beograd”.

1.4. U iskazu S. B. navedeno je:

– da je zajedno sa G. B. bio na razgovoru za posao u GSP „Beograd”, pogon Novi Beograd, gde su najpre radili pismeni test, a nakon toga su imali razgovor sa psihološkinjom;
– da je na razgovor ušao prvi i da ga je psihološkinja odmah pitala da li je G.B. njegov brat, s obzirom da je primetila isto prezime, na šta je odgovorio da jeste;
– da je razgovor bio informativnog karaktera, a da ga je u jednom momentu psihološkinja pitala da li je ikada konkurisao za ovaj posao, odgovorio je da on nije, da njegov brat G. jeste konkurisao pre dve godine, ali da bio nije primljen;
– da joj je odgovorio da je i tada dobro uradio test, ali da je odbijen na razgovoru sa psihologom i to samo zbog govorne mane koju ima, zato što muca;
– da je ona tada rekla da to može da bude veliki problem, a kada joj je objasnio da njegov brat G. i pored govorne mane, bez ikakvih problema, može da obavlja posao kontrolora, psihološkinja mu je stavila do znanja da neće primiti G. na ovo radno mesto.

1.5. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje JKP Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd”.

1.6. U izjašnjenju N. Ć, v. d. generalnog direktora JKP GSP „Beograd”, navedeno je:

– da je G. B. bio 14. marta 2011. godine prvi put na selekciji kandidata za radno mesto kontrolora voznih isprava i da nije zadovoljio kriterijume selekcije, a da je 12. jula 2013. godine drugi put konkurisao i testiran je za isto radno mesto, ali da ni tada nije zadovoljio kriterijume selekcije, zbog čega i nije primljen na ovo radno mesto;
– da kandidat za radno mesto kontrolora voznih isprava treba da zadovolji kriterijume koji su deo standardne i ustaljene procedure koja se primenjuje prilikom selekcije kandidata;
– da procedura obuhvata pismeni deo koji čine pristupni list, test opšte intelektualne sposobnosti i testovi ličnosti, kao i intervju;
– da su, prema Etičkom kodeksu psihologa i Zakonu o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti, podaci sa testiranja poverljivi i predstavljaju profesionalnu tajnu;
– da navodi iz pritužbe i razlog neuspeha nisu osnovani, jer je ispitivanje obavljeno profesionalno i objektivno, da je odnos prema kandidatu bio korektan, kao i da tokom intervjua kandidat nije pokazivao znake negodovanja niti bilo kakvog nezadovoljstva tretmanom.

1.7. Dopisom od 1. oktobra 2013. godine poverenica je od GSP „Beograd” zatražila da dostavi dopunu izjašnjenja u kojoj će navesti razloge zbog kojih G. B. nije primljen za obavljanje posla kontrolora u GSP „Beograd”, zatim propisane uslove/kriterijume za prijem kandidata i kandidatkinja za obavljanje posla kontrolora u GSP „Beograd” i pisanu izjavu psihologa koji je razgovarao sa G. B. 12. jula 2013. godine. U dopuni izjašnjenja je navedeno:

– da poslovi kontrolora podrazumevaju kontrolu voznih isprava putnika koji su korisnici javnog gradskog prevoza;
– da priroda ovih poslova podrazumeva da lica koja ih obavljaju budu ljubazna, susretljiva, da imaju visok prag tolerancije i reaguju na adekvatan način u situacijama koje mogu da se dese prilikom kontrole voznih isprava (verbalni napadi putnika, fizički napadi i sl);
– da je G. B. dva puta aplicirao na poziv za angažovanje na poslovima kontrole voznih isprava i to 2011. godine i 2013. godine, a da su testiranje vršili različiti psiholozi;
– da je prvo testiranje izvršio diplomirani psiholog zaposlen na neodređeno vreme, dok je drugo testiranje vršio diplomirani psiholog koji je sa GSP „Beograd” imao zaključen ugovor o dopunskom radu;
– da su oba psihologa konstatovala iste razloge zbog kojih nije data preporuka da se sa G. B. zaključi ugovor za obavljanje posla kontrole voznih isprava, s obzirom da su kod njega uočene osobine suprotne osobinama koje priroda ovih poslova podrazumeva;
– da razlog koji G. B. navodi u pritužbi – govorna mana, nije razlog njegovog neangažovanja na ovim poslovima;
– da u konkretnom slučaju nije povređena zabrana diskriminacije iz čl. 16. st. 3. Zakona o zabrani diskriminacije, kao i da podnosilac pritužbe nije učinio verovatnim akt diskriminacije, shodno odredbi čl. 35. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije;
– da G. B. nije uspešno prošao psihološku selekciju (proveru) koja je bila jedna od uslova koje je kandidat morao da ispuni da bi bio angažovan za poslove kontrole voznih isprava, zbog čega nije ni zaključen ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova;
– da bi se dostavljanjem dokumentacije sa psihološke selekcije kandidata i kandidatkinja postupilo suprotno odredbama Zakona o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti, Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Etičkom kodeksu psihologa;
– da izjavu psihologa koji je testirao G. B. 12. jula 2013. godine nisu u mogućnosti da dostave, s obzirom da lice nije u radnom odnosu sa JKP GSP „Beograd”, već ima zaključen ugovor o dopunskom radu, koji je prestao da važi 15. septembra 2013. godine.

1.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je saglasno čl. 37. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, uputila zahteve V. S, psihološkinji koja je obavljala razgovor sa kandidatima i kandidatkinjama za radno mesto kontrolora voznih isprava u GSP „Beograd”. Od V. S. je, između ostalog, zatraženo da se izjasni i da li je među kandidatima i kandidatkinjama sa kojima je obavljala razgovor bilo osoba koje imaju neku govornu manu, ukoliko jeste koliko je bilo ovih lica, kao i da li je nekima od ovih lica dala preporuku da mogu da obavljaju posao kontrolora u GSP „Beograd”, odnosno, da se izjasni da li je govorna mana smetnja za obavljanje ovog posla.

1.9. U iskazu V. S, psihološkinje, navedeno je:

– da je ugovorom o dopunskom radu bila angažovana za obavljanje poslova stručnog saradnika u Sektoru za kadrovske i opšte poslove JKP GSP „Beograd” i da je radila psihološku procenu kandidata po zahtevima i ranije definisanoj proceduri u JKP GSP „Beograd”;
– da je celokupnu dokumentaciju predala naručiocu posla i da nije bila u obavezi da vodi bilo kakvu evidenciju o kandidatima, pa ni o kandidatima sa govornom manom.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je G. B. konkurisao za radno mesto kontrolora voznih isprava u JKP GSP „Beograd” i da je 12. jula 2013. godine bio na testiranju u pogonu Novi Beograd. Utvrđeno je, takođe, da nije zadovoljio kriterijume psihološke procene kandidata, koju je vršila psihološkinja S. V, zbog čega nije primljen za obavljanje ovog posla. GSP „Beograd” ga je obavestio 30. jula 2013. godine, telefonskim putem, da nije primljen na ovo radno mesto.

2.2. Uvidom u Poziv koji je JKP GSP „Beograd” objavio u više dnevnih listova 19. juna 2013. godine („Novosti, „Alo”, „24 sata”, „Naše Novine”, „Informer” i „Politika”) utvrđeno je da su kandidati i kandidatkinje koji konkurišu za radno mesto kontrolora voznih isprava bili dužni da uz prijavu dostave biografiju, fotokopiju lične karte i fotokopiju diplome o završenom školovanju (najmanje III stepen stručne spreme). Takođe, u ovom pozivu je navedeno da će biti obavljena provera psiho-fizičkih sposobnosti, kao i da nakon završene uspešne provere, kandidati treba da dostave potvrdu da nisu osuđivani.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Uredbom o ratifikaciji Konvencije Međunarodne organizacije rada (MOR) br. 111 o diskriminaciji (zaposlenje i zanimanje), propisano je da diskriminacija predstavlja svako pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva koje ima za posledicu ukidanje ili narušavanje jednakosti mogućnosti ili tretmana u zaposlenju ili zanimanju koje utvrdi zainteresovana članica nakon savetovanja sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika, ukoliko postoje, i drugih odgovarajućih tela.

3.4. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustavnom zabranom diskriminacije, kao pojave koja je suprotna principima demokratskog društva, obezbeđuje se ostvarivanje načela jednakosti i stvaraju pretpostavke da pravni subjekti ostvaruju prava pod jednakim uslovima.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije. Prema odredbi čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupe lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako u čl. 16. st. 1. propisana zabrana diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz st. 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu.

Analiza dokaza dostavljenih uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja

3.6. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je među stranama nesporno da je G. B. konkurisao za radno mesto kontrolora voznih isprava u GSP „Beograd” i da je 12. jula 2013. godine bio na psihološkoj proveri u pogonu Novi Beograd, ali da nije primljen na ovo radno mesto.

Imajući u vidu predmet ove pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u ovom predmetu zadatak Poverenika je da ispita da li je donošenjem odluke da G. B. ne primi za obavljanje posla kontrolora voznih isprava, JKP GSP „Beograd” diskriminisao G. B. zbog njegovog ličnog svojstva govorne mane, koja se ogleda u mucanju.

Da bi se utvrdilo li je u konkretnom slučaju postupanje GSP „Beograd” bilo diskriminatorno, od ključne važnosti je pravilna primena pravila o preraspodeli, odnosno prebacivanju tereta dokazivanja iz čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositelj pritužbe treba da učini verovatnim da je GSP „Beograd” prema njemu izvršio akt diskriminacije, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza leži na GSP „Beograd”.

Prema tvrđenju G. B, GSP „Beograd” ga je po prijemu dokumentacije pozvao na razgovor u pogon Novi Beograd, gde je bilo zakazano testiranje kandidata i kandidatkinja. Tom prilikom, psihološkinja koja je obavljala razgovor sa njim, otvoreno mu je rekla da ne očekuje pozitivan rezultat zato što muca i da zbog toga neće biti primljen na posao za ovo radno mesto. Ove tvrdnje potvrdio je u pisanom iskazu i njegov brat S. B, koji je razgovor sa psihološkinjom obavio neposredno pre G. Naime, rekla mu je da G. ne može da obavlja ovaj posao zato što muca, ali da će on biti primljen. Na osnovu ovih saglasnih izjava, podnosilac pritužbe je učinio verovatnim akt diskriminacije, u smislu čl. 45. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije. S obzirom na to, teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi JKP GSP „Beograd”. Saglasno tome, mora se oceniti da li činjenice i dokazi koje je GSP „Beograd” ponudio u prilog tvrđenju da u konkretnom slučaju nije povređeno načelo jednakosti pružaju dovoljno osnova za zaključak da postoje objektivni faktori zbog kojih sa podnosiocem pritužbe nije zaključen ugovor o privremenim i povremenim poslovima za radno mesto kontrolora voznih isprava, koji nisu ni u kakvoj vezi sa njegovom govornom manom, a koji pružaju objektivno i razumno opravdanje za takvo postupanje GSP „Beograd”.

3.7. U svom izjašnjenju GSP „Beograd” je naveo da G. B. nije zadovoljio kriterijume selekcije, pri čemu je negirao da je govorna mana bila razlog njegovog neangažovanja na ovim poslovima. Međutim, do okončanja postupka GSP „Beograd” nije izneo činjenice i dokaze na osnovu kojih bi se, u smislu čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije moglo zaključiti da su zaista postojali opravdani i objektivni razlozi koji su uticali na odluku da G. B. ne bude primljen za radno mesto kontrolora voznih isprava u javnom prevozu, odnosno, da osnov ovakvog postupanja nije njegova govorna mana. Iz dopune izjašnjenja GSP „Beograd” od 14. oktobra 2013. godine proizlazi da je na odluku da G. ne bude angažovan na poslove kotrolora voznih isprava u javnom prevozu uticao zaključak psihološkinje koja je obavljala razgovor sa njim, navodeći da je psihološkinja konstatovala da su „kod G. uočene osobine suprotne osobinama koje priroda ovih poslova podrazumeva”, bez ikakvih dodatnih pojašnjenja i objašnjenja, uključujući i navođenje konkretnih osobina koje su kod njega uočene. Važno je istaći da ni samom G. B. nije pruženo bilo kakvo objašnjenje u pogledu navodnih njegovih osobina koje su suprotne „osobinama koje priroda poslova podrazumeva”. Prema navodima iz izjašnjenja GSP „Beograd” priroda poslova kontrolora podrazumeva da lice koje ih obavlja bude ljubazno, susretljivo, da ima visok prag tolerancije i reaguje na adekvatan način u situacijama koje mogu da se dese prilikom kontrole voznih isprava (verbalni napadi putnika, fizički napadi i sl).

3.8. G. B. je ispunjavao uslove koji su bili propisani u pozivu za prijavu kandidata koje je GSP „Beograd” raspisao (biografija, fotokopija lične karte, fotokopija diplome o završenom školovanju), s obzorom da mu je GSP Beograd, nakon što je dostavio neophodnu dokumentaciju, uputio poziv za psihološku procenu kandidata. Kako prema navodima GSP „Beograd” G. B. nije zadovoljio „psihološku selekciju”, koju je za potrebe GSP „Beograd” obavljala psihološkinja na osnovu ugovora o delu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je od GSP „Beograd” i od psihološkinje V. S. zahtevala da pruže podatke i izjasne se o konkretnim razlozima zbog kojih G. B. nije primljen za obavljanje ovog posla, što oni nisu učinili. Naime, GSP „Beograd” u izjašnjenju navodi da nije u mogućnosti da dostavi dokumentaciju sa psihološke selekcije, kao ni izjavu psihološkinje, s obzirom da je istekao ugovor na osnovu kojeg je S. V. obavljala posao. Sa druge strane, S. V. je u iskazu od 14. novembra 2013. godine navela da „nije bila u obavezi da vodi bilo kakvu evidenciju o kandidatima, pa ni o kandidatima sa govornom manom.”

3.9. Imajući ovo u vidu, može se konstatovati da je neosnovano pozivanje GSP „Beograd” na odredbu čl. 16. st. 3. Zakona o zabrani diskriminacije, jer je ovom odredbom propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključivanje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana. GSP „Beograd” navodi da govorna mana nije bila razlog za neangažovanje G. B. za obavljanje posla kontrolora voznih isprava u javnom prevozu, ali tokom postupka nije naveo niti pružio dokaz da bilo koje lično svojstvo lica koja su konkurisala za obavljanje ovog posla predstavlja poseban uslov, te je nejasno koje lično svojstvo je GSP „Beograd” imao u vidu prilikom odabira kandidata za radno mesto kontrolora isprava u javnom prevozu.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije sva lica u oblasti rada koja po bilo kom osnovu učestvuju u radu, uživaju zaštitu od diskriminacije. Zakon o radu takođe zabranjuje svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama čl. 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog i u odnosu na uslove rada i izbor kandidata za obavljanje određenog posla. Prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Sl. glasnik RS” br. 36/2009 i 88/2010) poslodavac je obavezan da obezbedi jednak tretman lica koja su mu se javila radi razgovora o zaposlenju. Kako do okončanja postupka nisu pruženi dokazi koji bi potvrdili da su postojali opravdani razlozi za neangažovanje G. B. na ovim poslovima, to Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je G. B. uskraćena mogućnost da pod jednakim uslovima, u postupku izbora lica za obavljanje ovog posla, budu vrednovana njegova stručna sprema i sposobnosti, zbog govorne mane koju ima.

3.11. S tim u vezi, Poverenica konstatuje da JKP GSP „Beograd” u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, ima punu slobodu odlučivanja o izboru lica koja će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja i sposobnosti. Međutim, JKP GSP „Beograd” ne sme da prilikom izbora kandidata koju konkurišu za posao isključuje ili daje prvenstvo određenim licima čija lična svojstva nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo postupanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte

3.12. Saglasno navedenom, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, utvrđeno činjenično stanje i primenu pravila o teretu dokazivanja u diskriminacionim postupcima, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je na odluku da G. B. ne može da obavlja poslove kontrolora voznih isprava u GSP „Beograd” uticala isključivo činjenica da ima govornu manu, što je suprotno imperativnim propisima o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

GSP „Beograd” je prilikom izbora kandidata za obavljanje posla kontrolora voznih isprava u javnom prevozu, G. B. uskratio mogućnost za zasnivanje radnog odnosa zato što ima govornu manu, čime je izvršen akt neposredne diskriminacije na osnovu njegovog ličnog svojstva, zabranjen čl. 2, 6. i 16. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa čl. 33. tač. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje JKP GSP „Beograd” da:

5.1. Prilikom izbora kandidata i kandidatkinja za obavljanje posla kontrolora voznih isprava u javnom prevozu poštuje imperativne zakonske propise o zabrani diskriminacije.

5.2. Mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama JKP GSP „Beograd”. Potrebno je da mišljenje i preporuka budu istaknuti najmanje 8 dana na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama JKP GSP „Beograd”.

5.3. Da ubuduće, u okviru obavljanja svoje delatnosti, ne krši antidiskriminacione propise, kao i da preduzme sve neophodne mere kako bi sprečio da prilikom izbora kandidata i kandidatkinja dođe do narušavanja jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa, tj. do neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva) koje se zasniva na bilo kom ličnom svojstvu kandidata i kandidatkinja.

Potrebno je da JKP GSP „Beograd” obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko JKP GSP „Beograd” ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba G. B. protiv GSP Beograd zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti rada i zapošljavanja