del. br. 84 datum: 20. 1. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđenje mere (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS”, br. 22/2009), povodom pritužbe D. z. r. d. m. – O. k. iz N., Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE

OŠ A. S. L. D., selo V. – B. kod N. P. je formiranjem segregisanih odeljenja u kojima su isključivo deca romske nacionalnosti i to iz raseljenih romskih porodica, izvršila diskriminaciju dece iz raseljenih romskih porodica na osnovu nacionalne pripadnosti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačka 1. i članu 39. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, da je OŠ A. S. L. D., selo V. – B. kod N. P.

PREPORUKU

1. D. M., direktor OŠ A. S. L. D., selo V. – B. kod N. P će po hitnom postupku preduzeti sve neophodne radnje i mere kojima će izvršiti desegregaciju odeljenja u kojima su učenici isključivo deca romske nacionalnosti iz raseljenih romskih porodica.

2. Direktor škole će bez odlaganja preduzeti sve neophodne radnje i mere kojima će obezbediti da svi zaposleni u školi prođu obuku/stručno usavršavanje na temu zabrane diskriminacije, kako bi se obezbedila veća senzibilisanost svih zaposlenih.

3. Direktor škole će preduzeti sve neophodne mere iz svoje nadležnosti kako bi se kroz odgovarajuće programe, obuke i edukacije među učenicima/cama razvijao duh tolerancije, prihvatanja različitosti i nediskriminatornog ponašanja.

4. Direktor škole će ubuduće voditi računa da organizovanjem nastave i svojim odlukama ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da se suzdrži od neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja i propuštanja (isključivanja, ograničavanja ili davanja prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom ličnom svojstvu.

5. Direktor škole će obavestiti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja i preporuke, o merama koje će sprovesti u cilju postupanja po preporuci.

Obrazloženje

D. z. r. d. m. – O. k. iz N. uputilo je Poverenici za zaštitu ravnopravnosti 13. oktobra 2011. godine pritužbu u kojoj je navedeno da se u isturenom odeljenju OŠ A. S. L. D., selo V. – B., već petu godinu za redom formiraju segregisana odeljenja za romsku decu, i to naročito za raseljenu romsku decu, čime se vrši diskriminacija romske dece po osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

U pritužbi se, takođe, navodi:

– da je i školske godine 2007/2008 formirano segregisano odeljenje prvog razreda, koje se sastojalo samo od romske dece, i to zbog izuzetnih pritisaka i pretnji meštana sela V.-B. koji su srpske i bošnjačke nacionalnosti;
– da je opština N. P. donela odluku da na placu u selu V. smesti raseljene romske porodice koje su do tada boravili u blizini kvantaške pijace u N. P. a koji su po prijavi sanitarne i komunalne policije, morali da se sa tog mesta isele;
– da je opština ovakvu odluku najverovatnije donela zbog toga što u blizini postoji i naselje lokalnih Roma;
– da se raseljena romska deca upisuju u školu uz negodovanje, pretnje i bojkot srpskih i bošnjačkih roditelja koji ne žele da njihova deca budu u istom odeljenju sa raseljenom romskom decom, kao i da naročito imaju primedbe na higijenu romske dece;
– da je naselje raseljenih romskih porodica nelegalizovano tako da se snabdeva vodom pomoću cisterne koja se dva puta nedeljno puni iz gradskog vodovoda dok je priključenje na struju obezbeđeno od komšija;
– da je školske godine 2009/2010 ponovo formirano segregisano odeljenje;
– da je održan sastanak sa predstavnicima opštine, škole i prosvetne inspekcije i da je napravljen okvirni i nikad formalizovan plan desegregacije;
– da je kao jedna od mogućnosti, zbog starijeg uzrasta učenika koji su školske 2007/2008 upisani u školu, predloženo njihovo upućivanje na obrazovanje odraslih kao i da su zaposleni u školi prošli obuku za uključivanje u program Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih Roma, ali da ovaj program nikad nije zaživeo u školi;
– da je na početku školske godine 2010/2011 O. k. dobio poziv direktora škole da prisustvuje roditeljskom sastanku u prvom razredu, za koji je povod bio zahtev roditelja neromske dece da se formira segregisano odeljenje za romsku decu;
– da su sastanku prisustvovali predstavnici grada N. P. (gradski većnik i romski koordinator), kao i romski i neromski roditelji, direktor i učiteljica, da su tom prilikom su predstavnici O. d. pozvali roditelje na solidarnost sa ljudima koji žive u ekstremnom siromaštvu i podsetili na jednaka prava na kvalitetno obrazovanje i zakonsku zabranu segregacije;
– da direktor nakon tog sastanka nije popustio pod pritiskom i da je zadržao formirano mešovito odeljenje prvog razreda, što je bilo moguće zbog manjeg broja dece upisane u prvi razred;
– da je školske 2011/2012 godine povećan broj dece upisane u prvi razred i da su neromski roditelji vršili veliki pritisak i to tako što su doneli odluku da njihova deca bojkotuju nastavu;
– da je formirano segregisano odeljenje prvog razreda koje pohađaju samo raseljena romska deca, a da su u drugom odeljenju prvog razreda pre svega neromska deca i par lokalne romske dece koja su „prihvatljiva” za neromske roditelje i koja će biti „ponuđena” kao dokaz da u školi nema segregacije;
– da je segregacija specifična i po prostornim resursima škole jer renovirana školska zgrada ima četiri učionice, nastavničku kancelariju, prostoriju za pomoćno osoblje i toalete, tako da prepodnevnom i popodnevnom smenom škola pokriva sva odeljenja od I do VIII razreda. U neposrednoj blizini ove renovirane zgrade nalazi se stara zgrada sa dve učionice koju koriste predškolske pripremne grupe, segregisano odeljenje prvog razreda i segregisano odeljenje trećeg razreda, a do prošle godine i segregisano odeljenje četvrtog razreda;
– da stara zgrada ima stari brodski pod, stare klupe i stolice i nikakav didaktički materijal, osim onog koji se koristi za pripremni predškolski program;
– da se u segregisanom odeljenju četvrtog razreda smanjio broj dece, pa su deca koja su nastavila školovanje u petom razredu prebačena u mešovito odeljenje, gde imaju probleme u adaptaciji, nedostaje im samopouzdanje za usmeno odgovaranje, kao i da im neki učenici novog odeljenja zabranjuju učestvovanje u ekipnim sportskim aktivnostima kada su bez nadzora nastavnika.

D. z. r. d. m. – O. k. je, pored pritužbe, dostavilo i dopis Ministarstvu prosvete od 31. januara i 9. septembra 2008. godine, kao i zapisnik sa sastanka „Zaštita dece romske nacionalne manjine od diskriminacije” od 7. aprila 2008. godine.

U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije upućen je zahtev D. M., direktoru OŠ A. S. L. D., selo V. – B. kod N. P da se izjasni o osnovanosti pritužbe.

OŠ A. S. L. dostavila je izjašnjenje u kojem se navodi sledeće:

– da navodi u pritužbi o segregisanim odeljenjima apsolutno nisu tačni, te dostavlja broj učenika i odeljenja škole za tekuću školsku godinu, na osnovu čega se može zaključiti koliko je podela u odeljenju bilo za prethodnih pet godina:

1. prvi razred 29 učenika – 2 odeljenja,
2. drugi razred 25 učenika – 1 odeljenje,
3. treći razred 37 učenika – 2 odeljenja,
4. četvrti razred 25 učenika – 1 odeljenje,
5. peti razred 24 učenika – 1 odeljenje,
6. šesti razred 15 učenika – 1 odeljenje,
7. sedmi razred 12 učenika – 1 odeljenje,
8. osmi razred 19 učenika – 1 odeljenje;

– da je istina da je dosadašnje odeljenje petog razreda bilo, od prvog do četvrtog razreda podeljeno u dva odeljenja, iz razloga što su deca iz raseljenih područja romske populacije u školu dovedena sa zakašnjenjem i da su se svi zajedno složili da to bude posebno odeljenje, što se pokazalo kao opravdano, iako su za to bili tuženi kod Ministarstva prosvete, ali nisu okrivljeni jer su radili po savetu školskih uprava i ministra;
– da su za tekuću školsku godinu imali dece iz dve grupe koja su pohađale predškolsku nastavu i da je direktor osnovne škole prijavio jedno odeljenje prvog razreda od 25 učenika i da je, zbog toga, jedan učitelj morao biti proglašen tehnološkim viškom;
– da su roditelji isključivo tražili da odeljenja ostanu kakva su bila i u predškolskoj nastavi ili u protivnom neće slati svoju decu u školu; da su prvih nekoliko dana školu pohađali samo učenici romske populacije i da su o tome i direktor i roditelji obavestili Školsku upravu u N. P. i K. i da su školu obišli opštinski inspektori, načelnik Školske uprave N. P. i republički inspektor iz K.;
– da je prvi razred podeljen na dva odeljenja jer u jednom odeljenju ne sme biti više od 2-3 učenika koji rade po posebnom programu inkluzivnog obrazovanja i da trenutno ima 15 učenika u jednom odeljenju, gde je osam učenika srpske nacionalnosti, jedan bošnjačke i šest romske nacionalnosti, od kojih dvoje rade po posebnom programu, a da u drugom odeljenju trenutno ima takođe 15 učenika romske nacionalnosti od kojih troje rade po posebnom programu;
– da oba odeljenja prvog razreda rade u istoj smeni, po istom rasporedu časova, međusobno sarađuju i zajedno su na časovima fizičkog vaspitanja i veronauke i da protiv ovakve podele nije bio nijedan roditelj romske populacije;
– da je teško utvrditi broj romske dece po odeljenjima, jer njihov broj iz godine u godinu, odnosno iz razreda u razred opada; da ih ima najviše u septembru, a kasnije njihovo pohađanje nastave postepeno opada;
– da je u prvom razredu od 30 učenika njih 21 romske nacionalnosti, da su raspoređeni u dva odeljenja (I-1 šest učenika i I-2 15 učenika) u II razredu – osam učenika, u III razredu 23 učenika (III-1 šest učenika i III-2 17 učenika), u IV razredu 12 učenika, u V razredu deset učenika, u VI razredu jedan učenik, u VII nema učenika romske nacionalnosti i u VIII razredu jedan učenik romske nacionalnosti;
– da su romska deca samo u dva slučaja izdvojena u posebna odeljenja – a) zato što većina njih nije pohađala predškolsko obrazovanje, b) nepoznavanje srpskog jezika i v) totalna higijenska zapuštenost, zatim različito starosno doba (bilo je i oženjenih u prvom razredu);
– da nema ni malo istine da neko namerno vrši segregaciju učenika po nacionalnoj osnovi, već smatraju da na taj način pomažu deci da se što brže uključe u rad škole.

Uz izjašnjenje je dostavljen i zapisnik o inspekcijskom nadzoru broj: 423-614-00380/2011-12 od 19. septembra 2011. godine.

Ustav Republike Srbije u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Zakon o zabrani diskriminacije u članu 19. propisuje da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Stavom 2. istog člana je zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Odredbe člana 22. Zakona o zabrani diskriminacije propisuju da svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da su u ustanovi zabranjene aktivnosti koje ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, između ostalog, i po osnovu nacionalne, etničke, jezičke pripadnosti i imovnog stanja. Takođe, zabranjeno je i podsticanje ili nesprečavanje ovih aktivnosti. Diskriminacija lica ili grupe lica je svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva.

Analizom pritužbe O. k. i izjašnjenja OŠ A. S. L. D., selo V. – B. kod N. P, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrđuje da su u nejednak položaj stavljena deca romske nacionalnosti, posebno deca iz raseljenih porodica, u odnosu na decu neromskih nacionalnosti. Segregacija dece ogleda se u formiranju posebnog odeljenja prvog razreda osnovne škole samo za decu romske nacionalnosti iz raseljenih porodica. Učenici segregisanih odeljenja prvog i trećeg razreda osnovne škole nastavu pohađaju, zajedno sa decom predškolskog programa, u posebnoj zgradi (zgradi stare škole), dok učenici drugih odeljenja osnovne škole nastavu pohađaju u novoj, renoviranoj školskoj zgradi.

U izjašnjenju D. M., direktora OŠ A. S. L. vidi se da su formirana dva odeljenja prvog razreda sa ukupno 30 učenika. Odeljenje I-1 pohađa petnaestoro dece, od čega su šestoro Romi, a u odeljenju I-2 ima 15 učenika romske nacionalnosti. U dva odeljenja trećeg razredu ukupno ima 37 učenika, od čega III-1 pohađa šestoro Roma, a III-2 17 učenika isključivo romske nacionalnosti. Segregisana odeljenja čine deca romske nacionalnosti iz raseljenih porodica, dok se u drugom odeljenju nalazi nekoliko dece romske nacionalnosti iz porodica meštana. Na taj način vrši se izdvajanje i razvrstavanje dece po ličnom svojstvu, dok je prisustvo malog broja dece romske nacionalnosti iz porodica meštana samo način da se prikrije očigledna segregacija romske dece. Sagledavajući iznete argumente, evidentno je da nije bilo i da ne može biti opravdanih i razumnih razloga da se jedna grupa dece segregiše u odnosu na svu ostalu decu na osnovu nacionalne pripadnosti i činjenice da su iz raseljenih porodica.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da je Republika Srbija usvojila Strategiju za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji kojom se postavljaju osnovi za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji i smanjenje razlika između romske populacije i ostalog stanovništva. Obrazovanje i diskriminacija su, između ostalog, oblasti kojima je posvećena posebna pažnja, te je navedeno da su Romi često izloženi različitim oblicima prikrivene ili otvorene diskriminacije u vezi obrazovanja i to od strane školskih vlasti, nastavnika, školskog osoblja, druge dece i neromskih roditelja, kao i da povremeno dolazi do formiranja segregisanih odeljenja. Takođe, u Strategiji se navodi da se formiranje ovakvih odeljenja često pravda potrebom da se odeljenja ujednače kako bi se nastava odvijala efikasnije i uspešnije, što ukazuje na didaktički pristup koji akcenat stavlja na nastavnika i nastavu, a ne na individualizaciju i kooperativni pristup.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. tačke 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje i preporučila direktoru OŠ A. S. L. D., selo V. – B. kod N. P. preduzimanja odgovarajućih mera u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba D. z. r. d. m. protiv OŠ A. s. l. d. zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti u oblasti obrazovanja