del. br. 163/2011 datum: 28. 2. 2011.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Sl. Glasnik RS„ br. 22/2009), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje

MIŠLjENjE

Rešenjem o otkazu ugovora o radu br. 328-112/2010-01 od 08. novembra 2010. godine, kojim je direktor Doma za stare i penzionere u M., I. N. otkazao ugovor o radu D. P. iz N. S., nije izvršen akt diskriminacije prema D. P. na osnovu njegove seksualne orijentacije ili bilo kog drugog ličnog svojstva.

O b r a z l o ž e nj e

Pritužbom protiv I. N., direktora Doma za stare i penzionere u M., poverenici za zaštitu ravnopravnosti se obratio D. P. iz N. S.

U pritužbi koju je Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji prosledio 07. decembra 2010. godine poverenici za zaštitu ravnopravnosti, Pokrajinskom ombudsmanu i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, D. P. navodi da je pretrpeo diskriminaciju zbog svoje seksualne orijentacije i to tako što mu je rešenjem direktora Doma za stare i penzionere br. 328-112/2010-01 od 08. novembra 2010. godine otkazan ugovor o radu. Navodi da je ovo rešenje bilo objavljeno na oglasnoj tabli Doma odakle ga je uzeo i fotokopirao, a da je kao razlog za otkazivanje ugovora o radu navedeno neopravdano odsustvo zaposlenog sa rada, i to ukupno sedam dana u oktobru 2010. godine. D. P. u pritužbi navodi da se ne radi o neopravdanom izostanku, već da je on direktora Doma obavestio usmeno o svom učešću u organizaciji Parade ponosa u Beogradu, te da je smatrao da su izostanci sa posla opravdani. Navodi takođe i da direktor Doma nije otkazao ugovor o radu doktoru medicine koji radi u Domu, a koji je dolazio na posao u alkoholisanom stanju.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti.
Direktoru Doma za stare i penzionere u M. je upućen 10. januara 2011. godine zahtev da se u roku od 15 dana izjasni o činjenicama navedenim u pritužbi.

I. N., direktor Doma za stare i penzionere u M. je dostavio izjašnjenje br. 024/2-117/2011-01 od 24. januara 2011. godine, u kojem je navedeno:

– da su netačni navodi D. P. da je rešenje video na oglasnoj tabli i odatle ga fotokopirao, već je direktor Doma, u prisustvu zaposlenih S. V. i E. G., pokušao da uruči rešenje o otkazu ugovora o radu D. P. 8. novembra 2011. godine, ali da je D. P. odbio da rešenje primi. O ovoj činjenici je dostavljena službena beleška br. 328/1-112/2010-01 od 8. novembra 2011. godine. Nakon ovog događaja je rešenje objavljeno na oglasnoj tabli Doma, u skladu sa odredbama Zakona o radu,
– da su netačni navodi D. P. da je dobio usmenu saglasnost direktora I. N. da može da odsustvuje sa posla, već da ga je direktor uputio da se javi izabranom lekaru, otvori bolovanje i dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad,
– da je tačno da je predsednik Gej strejt alijanse iz Beograda uputio dopis direktoru Doma za stare i penzionere dana 21. oktobra 2010. godine u kojem je pokušao da opravda izostanke D. P. sa posla u oktobru 2010. godine,
– da je tačno da je vođen postupak protiv osobe koja je zaposlena na poslovima doktora medicine, kao i da je osoba pisano upozorena,
– da se D. P. ponašao suprotno odredbama ugovora o radu, Zakona o radu i Pravilnika o radu u Domu za stare i penzionere u M., te da mu je morao biti otkazan ugovor o radu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je nakon izjašnjenja direktora Doma za stare i penzionere u M. utvrdila da je među stranama nesporno da D. P. nije dolazio na posao sedam dana u toku oktobra 2011. godine. Podnosilac pritužbe smatra da njegovo odsustvo sa posla nije bilo neopravdano, dok direktor Doma tvrdi da se radi o neopravdanom odsustvu.

Zakonom o radu je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to – ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Pravilnik o radu u Domu za stare i penzionere u M. propisuje članom 72. stav 1. tačka 2. da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu ako svojom krivicom neopravdano izostane sa posla najmanje dva uzastopna radna dana.

Da bi se jedan akt mogao smatrati aktom diskriminacije, potrebno je da se radi o neopravdanom pravljenju razlike ili nejednakom postupanju, a koje je zasnovano na jednom ili više ličnih svojstava.

Imajući u vidu navedene odredbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je otkaz ugovora o radu donet u skladu sa odredbama Zakona o radu i Pravilnika o radu u Domu za stare i penzionere u M., te samim tim nije nedozvoljen. Nadalje, ova pravila važe za svaku zaposlenu osobu koja se nađe u istoj ili sličnoj situaciji, tako da bilo koje lično svojstvo podnosioca pritužbe nije relevantno u ovom slučaju, a takođe nisu od značaja ni razlozi zbog kojih D. P. nije dolazio na posao, jer svoje izostanke nije opravdao u zakonom predviđenoj proceduri. Učestvovanje u organizaciji Parade ponosa ili bilo koje druge manifestacije ili događaja nije i ne može da bude razlog niti opravdanje za neispunjavanje zakonskih obaveza ili obaveza iz ugovora o radu.

Što se tiče navoda podnosioca pritužbe da direktor Doma nije postupio na istovetan način u slučaju osobe zaposlene u Domu na poslovima doktora medicine, Poverenica je mišljenja da se ne radi o uporedivim slučajevima, imajući u vidu njihove okolnosti, odnosno prirodu povrede radne obaveze.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenje da u ovom slučaju nije izvršena diskriminacija.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Pritužba D. P. protiv socijalne ustanove zbog diskriminacije zaposlenog po osnovu seksualne orijentacije