del. br. 1374/2011 datum: 8. 11. 2011.
Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđene mere (član 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Sl. glasnik RS” br. 22/2009), povodom pritužbe D. M. iz N, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje
MIŠLjENjE
U postupku koji je sproveden po pritužbi D. M. iz N. protiv … banke N, povodom neravnopravnog tretmana E. e. banke N. prema osobama sa oštećenjem vida prilikom odobravanja refinansirajućih kredita, utvrđeno je da E. e. banka N. nije izvršila akt diskriminacije zasnovan na ličnom svojstvu – invaliditetu podnosioca pritužbe.
O b r a z l o ž e nj e
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu D. M. iz N. 31. oktobra 2011. godine, u kojoj je navedeno da su osobe sa oštećenjem vida izložene neravnopravnom tretmanu u E. e. banka u N. prilikom odobravanja refinansirajućih kredita.
Podnosilac pritužbe je naveo da je banka od njega, prilikom odobravanja refinansirajućeg kredita, zahtevala da popuni menicu, a da on to nije bio u mogućnosti da uradi jer ne vidi. Ističe da je bio prinuđen da izda punomoćje overeno u sudu drugom licu, koje je umesto njega potpisalo menicu. Podnosilac pritužbe je izjavio prigovor zbog ovakvog tretmana u banci jer smatra da je diskriminisan u odnosu na druge građane i komitente ove banke.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je činjenične navode sadržane u pritužbi sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, kao i relevantne propise iz oblasti menice, kako bi ispitala da li je E. e. banka N. različito tretirala podnosioca pritužbe na osnovu njegovog ličnog svojstva, u odnosu na ostale građane i komitente ove banke.
Članom 103. Zakona o menici („Sl. list FNRJ”, br. 104/46, „Sl. list SFRJ”, br. 16/65, 54/70 i 57/89 i „Sl. list SRJ”, br. 46/96 i „Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja) propisano je da potpis slepih lica na menici vredi samo onda kada ga sud overi, na način propisan članom 102. Zakona o menici, kao i da isto važi i za punomoćje izdato radi meničnog zaduženja. Odredbom člana 102. navedenog zakona propisano je da se nepismeno lice ili lice koje ne može pisati menično obavezuje kada na menici ili alonžu stavi rukoznak koji sud overi, a da se menična obaveza može primiti za nepismeno lice samo na osnovu punomoćja koje je ono izdalo i sud overio. Odredbom stava 3. navedenog člana predviđeno je da u sudsku overu službeno lice mora staviti: da lično ili preko privedenih svedoka poznaje lice koje hoće da se menično obaveže ili da izda punomoćje, zatim da je pomenutom licu pročitana izjava kojom se menično obavezuje ili kojom daje punomoćstvo i da je ono potvrdilo da to odgovara njegovoj volji. Overa mora imati službeni broj, pečat i potpis službenog lica.
Iz navoda pritužbe proizlazi da je zahtev podnosioca pritužbe za dobijanje refinansirajućeg kredita odobren, ali je banka zahtevala menicu kao sredstvo obezbeđenja, što je u skladu sa propisima i predstavlja uslov koji se primenjuje na sve korisnike usluga banke prilikom odobravanja kredita. Imajući u vidu da je banka postupala u skladu sa propisima, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da činjenica da je banka od D. M. zahtevala punomoćje overeno u sudu, kojim ovlašćuje drugo lice da umesto njega popuni i potpiše menicu kako bi se odobrio refinansirajući kredit, ne predstavlja akt diskriminacije na osnovu ličnog svojstva, jer je ovakav postupak uređen propisima Zakona o menici, koje je banka dužna da poštuje.
Međutim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti pristupila je sveobuhvatnoj analizi odredaba Zakona o menici, kao i drugih zakona u kojima je propisan način potpisivanja osoba koje iz bilo kog razloga ne mogu da se potpišu na uobičajeni način, s aspekta njihove usaglašenosti s načelom jednakosti. Ukoliko ova analiza pokaže da su ovi propisi diskriminatorni za određene grupe građana i građanki, pokrenuće inicijativu za izmenu važećih zakonskih propisa.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
dr Nevena Petrušić
Pritužba D. M. protiv banke zbog navodnog neravnopravnog tretmana prema osobama sa oštećenjem vida