22. 07-00-233/2017-02 datum: 22. 9. 2017.

                                              MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe C. S. Ž. O. I. iz B. protiv banke … (ekspozitura broj … na N. B.) zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta kao ličnog svojstva. U pritužbi je navedeno da ulaz u ovu ekspozituru banke … nije pristupačan za osobe sa invaliditetom koja koriste invalidska kolica, ali i za ostala teško pokretlјiva lica, kao i za roditelјe sa decom u kolicima. U izjašnjenju banke …, između ostalog, navedeno je da banka poslovni prostor u kojem se nalazi ekspozitura broj … iznajmlјuje od Javnog preduzeća za skloništa, te da nije tražila saglasnost zakupodavca za postavlјanje rampe za pristup ulazu, jer je to prethodno učinilo jedno udruženje građana, kojem je Javno preduzeće za skloništa odgovorilo da ono nije korisnik zemlјišta na kojem bi bila postavlјena rampa. Takođe, u izjašnjenju je navedeno da banka … nema saznanja ko je vlasnik, odnosno korisnik zemlјišta na kojem bi bila postavlјena rampa i koji bi jedini imao pravni osnov za dobijanje potrebnih dozvola, ali da je odlučila da preduzme aktivnosti kako bi utrdila ko je vlasnik parcele i sa kojim će se dogovoriti o pribavlјanju potrebne dokumentacije nadležnih organa za dogradnju rampe. U toku postupka je utvrđeno da ulaz u prostor banke … (ekspozitura broj … na N. B.) nije pristupačan osobama sa invaliditetom i ostalim teško pokretlјivim licima, usled čega ni usluge ove banke nisu dostupne osobama sa invalidteom. Takođe, utvrđeno je da banka sve do prijema zahteva Poverenika da se izjasni na navode iz pritužbe C. S. Ž. O. I. nije preduzela aktivnosti kako bi obezbedila dostupnost svojih usluga osobama sa invaliditetom i ostalim teško pokretlјivim licima, kao i da do dana donošenja ovog mišlјenja nije obezbeđena pristupačnost objektu i uslugama osobama sa invaliditetom. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišlјenje da ekspozitura broj … banke … u ulici …. broj …. na N. B. nije pristupačna osobama sa invaliditetom i ostalim teško pokretlјivim licima, čime su prekršene odredbe čl. 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije a u vezi sa odredbama čl. 13. i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, te je preporučio banci … da nastavi aktivnosti na obezbeđivanju pristupačnosti ulaza u prostor koji koristi banka … (ekspozitura broj … na N. B.) u cilјu obezbeđivanja dostupnosti usluga osobama sa invaliditetom i ostalim teško pokretlјivim licima, kao i da obezbedi pristupačnost svojih usluga za osobe sa invaliditetom.

1. TOK POSTUPKA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu S. Ž. O. I. iz B. protiv banke … a.d. B, ekspozitura u … broj …. na N. B, zbog diskriminacije osoba sa invaliditetom.
• U pritužbi C. S. Ž. O. I, između ostalog, navedeno je:

• da organizacioni deo banke … – ekspoziture koja se nalazi u … broj … na N. B. nije pristupačan za osobe sa invaliditetom koje koriste invalidska kolica, ni za ostala teško pokretlјiva lica, kao ni za roditelјe sa decom u kolicima;
• da banke kao poslovni subjekti koji pružaju finansijske usluge koje su definisane zakonom, imaju posebnu odgovornost i moraju voditi računa o postojanju arhitektonskih barijera;
• da ukoliko postoje arhitektonske barijere, banke moraju da prilagode zakuplјeni prostor nameni za obavlјanje delatnosti pružanja bankarskih usluga;
• da je „banka … morala pre otvaranja objekta da zatraži od zakupca da objekat učini pristupačnim, odnosno da dogovori njegovo prilagođavanje i izvrši sve neophodne radnje kako bi objekat bio pristupačan za sve građane i građanke“.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje banke … a.d. B.
  • U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja na pritužbu, između ostalog, navedeno je:
• da je banka … zaklјučila ugovor o zakupu poslovnog prostora u ulici … na N. B. sa Javnim preduzećem za skloništa Beograd, Novi Beograd;
• da je banka, u svojstvu zakupca, blagovremeno inicirala aneksiranje Ugovora o zakupu poslovnog prostora, te da je Javnom preduzeću za skloništa dostavila dopis sa predlogom da se zakup poslovnog prostora produži za narednih pet godina;
• da je predlog novog ugovora o zakupu sačinio Zakupodavac, kao i da su ugovorne strane saglasno nastavile da primenjuju  ugovor iz 2013. godine, dok će novi Ugovor o zakupu poslovnog prostora buti uskoro zaklјučen;
• da se član 11. Ugovora o zakupu poslovnog prostora odnosi na saglasnost Zakupodavca – Javnog preduzeća za skloništa Beograd, Novi Beograd, za eventualne prepravke i adaptaciju poslovnog prostora koji je predmet zakupa, a ne i za mogućnost prilagođavanja ulaza u poslovni prostor u smislu postavlјanja rampe za pristup osoba sa invaliditetom ili drugog sličnog rešenja;
• da je, međutim, inicijativu za izgradnju pristupne rampe za osobe sa invaliditetom 2011. godine pokrenulo Udruženje građana „S.P“, nakon čega je u novembru iste godine izrađen Idejni projekat – Rampa za pristup osoba sa invaliditetom;
• da je idejni projekat izradilo Preduzeće za projektovanje i usluge „A. Š.“ doo iz B, a da je kao odgovorni projektant označena O. D, dok je kao investitor označena banka … B;
• da se Udruženje građana „S. P“ obratilo Javnom preduzeću za skloništa radi davanja saglasnosti za izgradnju rampe za pristup osoba sa invaliditetom na osnovu idejnog projekta;
• da je Javno preduzeće za skloništa, dopisom br.1-284/11-1 od 10. novembra 2011. godine, obavestilo Udruženje građana „S. P“ da bi projektovana rampa bila na zemlјištu koje nije vlasništvo Republike Srbije, odnosno da nema „dovolјno prostora na parceli koju koristi JP za skloništa“;
• da se iz navedenih razloga banka … nije obraćala zakupodavcu zahtevom za davanje saglasnosti, niti ima saznanja ko je vlasnik, odnosno korisnik zemlјišta na kojem bi bila postavlјena rampa i koji bi jedini imao pravni osnov za dobijanje građevinske dozvole ili drugog odobrenja za izvođenje radova na postavlјanju rampe za pristup osoba sa invaliditetom;
• da je banka … preduzela aktivnosti da utvrdi ko je vlasnik parcele, odnosno vlasnik zemlјišta na kojem će se dograditi projektovana rampa;
• da će se banka, po utvrđivanju vlasništva nad predmetnim zemlјištem, obratiti vlasniku zemlјišta radi pribavlјanja potrebne dokumentacije za izgradnju rampe;
• da je 29. avgusta 2017. godine Izvršni odbor banke doneo Zaklјučak broj A01-3-1889/27 IO V-113/27 kojim je naložio nadležnom sektoru banke da hitno preduzme sve neophodne aktivnosti, uklјučujući i pribavlјanje prethodne/naknadne saglasnosti ili dozvole nadležnih organa potrebnih za postavlјanje pristupne rampe za osobe sa invaliditetom, roditelјe sa decom u kolicima i ostala teško pokretlјiva lica radi nesmetanog prilaza u ekspozituru banke u ulici … broj …;
• da će banka, po realizaciji ovog Zaklјučka, odnosno stavlјanja u funkciju prilaza za navedena lica, obavestiti o tome Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

1.5. Uz izjašnjenje su dostavlјeni sledeći dokazi: 1) Izvod iz zapisnika sa 113. sednice Petog saziva Izvršnog odbora banke … od 29. avgusta 2017. godine; 2) zahtev Udruženja „S. P“ za saglasnost od 1. decembra 2017. godine; 3) predlog novog Ugovora o zakupu poslovnog prostora 4) zahtev za nastavak zakupa br. C-11-2-13548 od 19. oktobra 2016. godine;  5) ugovor o zakupu poslovnog prostora br. C-12-2-902 od 26. jula 2013. godine; 6) dopis Javnog preduzeća za skloništa od 10. novembra 2011. godine; 7) Idejni projekat (postojeće stanje i projektovano stanje); 8) Rampa za pristup osoba sa invaliditetom od novembra 2011. godine.

2. ČINјENIČNO STANјE

• Uvidom u navode pritužbe i izjašnjenja, nesporno je da je ulaz u prostorije ekspoziture broj … banke … (u ulici …, na N. B.) nepristupačan osobama sa invaliditetom i ostalim teško pokretlјivim licima.
• Uvidom u ugovor o zakupu poslovnog prostora zaklјučenog između zakupodavca Javno preduzeće za skloništa i zakupca banke … a.d. B. utvrđeno je da ovim ugovorom zakupodavac izdaje, a zakupac prima u zakup poslovni prostor u ulici …, N. B, na period od 5 godina, počev od 1. januara 2012. godine do 1. februara 2017. godine. Članom 11. ovog ugovora propisano da zakupac u zakuplјenom prostoru ne može vršiti bilo kakve prepravke poslovnog prostora ili promene namene poslovnog prostora, bez pismene saglasnosti zakupodavca.
• Uvidom u zahtev za nastavak zakupa i investicono održavanje poslovnog prostora u ulici … br. … od 19. oktobra 2016. godine utvrđeno je da je banka … zainteresovana za nastavak zakupa pomenutog poslovnog prostora uz napomenu da su potrebne intervencije na investicionom održavanju (na prilaznom stepeništu objekta oštećeno je više pločica koje treba zameniti i hidrantska mreža nema vode), a da tom prilikom u napomenama nije konstatovano da postoji potreba za izradom rampe.
• Uvidom u zahtev koji je 1. decembra 2011. godine Udruženje građana „S. P“ uputilo banci … za saglasnost za izgradnju pristupne rampe za osobe sa invaliditetom na objektu u ulici …, N. B, utvrđeno je da ovo udruženje građana tražilo od banke … da im izdaju saglasnost za izgradnju pristupne rampe prema projektu koji su dostavili u prilogu ovog zahteva. Uvidom u navedeni idejni projekat o izgradnji rampe za pristup osoba sa invaliditetom za Banku …, ekspozitura … u ulici … br. …, iz novembra 2011. godine, koji je izradilo preduzeće „A. Š.“ doo iz B, utvrđeno je da je kao investitor naznačena banka … B.
• Uvidom u odgovor koji je 10. novembra 2011. godine Javno preduzeće za skloništa uputilo Udruženju građana „S. P“, utvrđeno je da je ovo javno preduzeće informisalo udruženje građana da su prilikom izgradnje poslovnog objekta u ulici … imali u vidu potrebu izgradnje pristupne rampe za kretanje invalidskih kolica, ali da nisu imali dovolјno prostora na parceli, čije su granice određene granicama izgrađenog objekta, tako da je predložena rampa na zemlјištu koje nije vlasništvo RS – korisnik Javno preduzeće za skloništa. Dalјe je navedeno da su, što se tiče same izgradnje, saglasni sa predloženim idejnim rešenjem i da Udruženju građana „S. P“ žele uspeh u naporima u dogovoru sa nadležnim državnim državnim organima.
• Uvidom u Zaklјučak broj A01-3-1889/27 IO V-113/27 od 29. avgusta 2017. godine, a nakon dostavlјanja pritužbe na izjašnjenje Banci …, utvrđeno je da je Izvršni Odbor Banke … naložio Sektoru za logistiku da hitno preduzme sve neophodne aktivnosti, uklјučujući i pribavlјanje prethodne/naknadne saglasnosti ili dozvola nadležnih organa potrebnih za postavlјanje adekvatnog prilaza – pristupne rampe za osobe sa invaliditetom, roditelјe sa decom u kolicima i za ostala teško pokretlјiva lica radi nesmetanog prilaza ekspozituri Banke u ulici … broj … Takođe je utvrđeno da je direktor Sektora za logistiku obavezan da nakon okončanih radova, odnosno nakon stavlјanja u funkciju adekvatnog prilaza o tome obavesti Izvršni odbor Banke, i Sektor za pravne poslove radi obaveštavanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, što nije učinjeno do dana donošenja ovog mišlјenja.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode sadržane u pritužbi i izjašnjenju, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[3].

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da Ustav Republike Srbije[4] propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta[5].

3.3. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavlјaju ili su stavlјeni u nepovolјniji položaj, ili bi mogli biti stavlјeni u nepovolјniji položaj. Pored toga, odredbom člana 17. stav 1. propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupa lica, odnosno, ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica, dok je stavom 2. istog člana propisano da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi u skladu sa zakonom. Članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

3.4. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[6], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Odredbama člana 13. stav 1. izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, dok je stavom 2. istog zakona propisano da se pod uslugom, u smislu ovog zakona smatra svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Pored toga, odredbom člana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 2. propisano, da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovoreno drugačije.

3.5. Za omogućavanje fizičke pristupačnosti objekata značajan je Zakon o planiranju i izgradnji[7] koji propisuje između ostalog, uslove i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemlјišta i izgradnju objekata. Odredbama člana 5. propisano je da se zgrade javne i poslovne namene moraju projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

3.6. Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[8] se bliže utvrđuju tehnički standardi pristupačnosti za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom. Pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, rezultat je primene tehničkih rešenja u projektovanju i građenju građevina, kojim se osobama sa invaliditetom omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u tim građevinama na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama. Odredbom člana 2. ovog Pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno korišćenje, pa je između ostalog propisano da tu spadaju i banke. Odredbama člana 3. propisano je da su osobe smanjene pokretlјivosti osobe sa fizičkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i/ili druge osobe čija je mogućnost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjena usled barijera sa kojima se susreću u okruženju, kao i da je prepreka fizička, komunikacijska i/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu može ometati i/ili sprečavati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i/ili radu. Odredbama člana 5. propisano je da su obavezni elementi pristupačnosti: 1) elementi pristupačnosti za savladavanje visinskih razlika; 2) elementi pristupačnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekti za javno korišćenje i 3) elementi pristupačnosti javnog saobraćaja. Dalјe, pravilnikom je objašnjeno na koje načina prevazići određene barijere (rampa, kosa ravan, vizuelna i zvučna najava i druge).

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je Banka … neobezbeđivanjem pristupačnog ulaza u prostor ekspoziture broj …, u ulici … na N. B, diskriminisala osobe sa invaliditetom i ostala teško pokretlјiva lica.

3.8. Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja pokazuje da je nesporno da ulaz u Banku … (ekspozitura broj … na N. B.) nije pristupačan osobama sa invaliditetom i ostalim teško pokretlјivim licima. Naime, u pritužbi je navedeno da ulaz u pomenutu ekspozituru Banke … nije pristupačan za osobe sa invaliditetom koja koriste invalidska kolica i za ostala teško pokretlјiva lica, kao i za roditelјe sa decom u kolicima. Sa druge strane, u izjašnjenju Banke … navedeno je da banka ima zaklјučen ugovor o zakupu poslovnog prostora sa Javnim preduzećem za skloništa od 1. decembra 2012. godine i da je članom 11. tog ugovora propisano da je za eventualne prepravke i adaptaciju samog poslovnog prostora koji je predmet zakupa potrebna saglasnost zakupodavca, ali ne i za mogućnost prilagođavanja ulaza u poslovni prostor u smislu postavlјanja rampe za pristup osoba sa invaliditetom ili drugog sličnog rešenja. Takođe, u izjašnjenju Banke …, između ostalog je navedeno da je inicijativu za izgradnju pristupne rampe za osobe sa invaliditetom 2011. godine pokrenulo Udruženje građana „S. P“, nakon čega je u novembru iste godine izrađen Idejni projekat – Rampa za pristup osoba sa invaliditetom. S tim u vezi, Udruženje građana „S. P“ obratilo se Javnom preduzeću za skloništa radi davanja saglasnosti za izgradnju rampe za pristup osoba sa invaliditetom na osnovu idejnog projekta, te da se Banka iz tog razloga nije obraćala zakupodavcu (Javnom preduzeću za skloništa) za davanje saglasnosti. Dalјe, u izjašnjenju je navedeno da banka nema saznanja ko je vlasnik, odnosno korisnik zemlјišta na kojem bi bila postavlјena rampa i koji bi jedini imao pravni osnov za dobijanje građevinske dozvole ili drugog odobrenja za izvođenje radova na postavlјanju rampe za pristup ulazu, te da je banka preduzela aktivnosti da utvrdi ko je vlasnik parcele, odnosno vlasnik zemlјišta na kojem će se dograditi projektovana rampa, te da će se po utvrđenju vlasništva obratiti tom licu i dogovoriti o njegovom angažovanju na pribavlјanju potrebne dokumentacije nadležnih organa za dogradnju rampe.

3.9. Imajući u vidu dosadašnju analizu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je pravnim aktima Republike Srbije propisano da prepreku čini svaka fizička, komunikacijska i/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koju osobu može ometati i/ili sprečavati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i/ili u radu[9]. Takođe, pored obaveze projektovanja i izgradnje objekata pristupačnih svim građanima i građankama, propisana je i obaveza održavanja objekata tako da je obezbeđen nesmetan pristup, kretanje i boravak svim korisnicima.

3.10. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na nekoliko činjenica. Naime, prilikom odabira poslovnog prostora za ekspozituru broj … na N. B, a u cilјu obezbeđivanja pristupačnosti svojih usluga za sve građane i građanke, Banka … imala je obavezu da pronađe pristupačan objekat ili da, ukoliko to nije bilo moguće, odmah po zakupu preduzme sve potrebne mere kako bi objekat učinila pristupačnim osobama sa invaliditetom i drugim teško pokretlјivim licima. Takođe, ukoliko je poslovni prostor zakuplјen pre donošenja propisa kojim se određuje obaveza obezbeđivanja pristupačnosti za sve objekte u javnoj upotrebi, banka je bila u obavezi da nakon usvajanja ovih propisa preduzme sve potrebne mere kako bi obezbedila da objekat u kojem se nalazi njena ekspozitura bude pristupačan osobama sa invaliditetom i ostalim teško pokretlјivim licima. Naime, propuštanje da se obezbedi pristupačnost ulaza u ekspozituru banke dovodi do posledice da je određenoj grupi lica koja ne mogu da savladaju fizičke barijere onemogućeno da koriste usluge banke ravnopravno sa drugim građanima i građankama, što je u suprotnosti sa članom 17. Zakona o zabrani diskriminacije.

3.11. Sa druge strane, što se tiče navoda iz izjašnjenja da Banka … do sada nije imala saznanja ko je vlasnik, odnosno korisnik zemlјišta na kojem bi bila postavlјena rampa za pristup osobama sa invaliditetom, Poverenik ukazuje da ta činjenica ne umanjuje obavezu banke da obezbedi da ulaz u prostorije ekspoziture broj …, a samim tim i usluge banke, budu dostupne osobama sa invaliditetom. Navedeno obrazloženje je naročito neprihvatlјivo kada se ima u vidu da u izjašnjenju Banke … nije navedeno, niti su dostavlјeni dokazi koji pokazuju da je banka, pre zahteva Poverenika da se izjasni na pritužbu C. S. Ž. O. I, pokazala spremnost da pronađe vlasnika/korisnika zemlјišta na kojem bi bila postavlјena rampa, niti da je preduzela bilo kakve mere kako bi obezbedila dostupnost svojih usluga osobama sa invaliditetom i ostalim teško pokretlјivim licima, posebno imajući u vidu da su podaci iz katastra nepokretnosti javno dostupni. Zatim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na činjenicu, utvrđenu tokom postupka, da se Udruženje građana „S. P“ obratilo Banci … i Javnom preduzeću za skloništa, tražeći saglasnost za izgradnju pristupne rampe i obaveštavajući ih da su sačinili idejni projekat o izgradnji rampe, ali da ni ova inicijativa udruženja građana nije podstakla banku da preduzme potrebne mere kako bi svoju ekspozituru učinila pristupačnom.

3.12. Imajući u vidu sve navedeno, može se konstatovati da je propuštanje Banke … da obezbedi adekvatan pristup ekspozituri broj … u ulici … dovelo do neposredne diskriminacije osoba sa invaliditetom. Takvim propuštanjem se osobe sa invaliditetom dovode u neravnopravan položaj u odnosu na sve ostale korisnike bankarskih usluga, jer nisu u mogućnosti da na ravnopravan način pristupe banci i svim uslugama koje ona nudi. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da pristupačnost predstavlјa jedan od osnovnih preduslova za jednako učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života na ravnopravnoj osnovi. Zapravo, puna inkluzija osoba sa invaliditetom u sve društvene oblasti treba da bude cilј celokupnog društva radi ostvarivanja zajedničkog interesa i prosperiteta, a ne individualna stvar i problem osoba sa invaliditetom.

3.13. Na kraju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pozdravlјa odluku Izvršnog Odbora Banke …, donetu na sednici održanoj 29. avgusta 2017. godine, a nakon što je Poverenik dostavio Banci pritužbu na izjašnjenje, kojom je Sektoru za logistiku naloženo da hitno preduzme sve neophodne aktivnosti, uklјučujući i pribavlјanje prethodne/naknadne saglasnosti ili dozvola nadležnih organa potrebnih za postavlјanje adekvatnog prilaza – pristupne rampe za osobe sa invaliditetom, ali i za ostala teško pokretlјiva lica i roditelјe sa decom u kolicima, u ekspozituri Banke u ulici … broj … na N. B.

4. MIŠLjENјE

Ekspozitura broj … Banke … u ulici … broj … na N. B. nije pristupačna osobama sa invaliditetom i ostalim teško pokretlјivim licima, čime su prekršene odredbe čl. 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije a u vezi sa odredbama čl. 13. i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Banci …. a.d. B:

5.1. Da nastavi aktivnosti na obezbeđivanju pristupačnosti ulaza u prostor koji koristi Banka …. (ekspozitura broj … na N. B.) u cilјu obezbeđivanja dostupnosti usluga osobama sa invaliditetom i ostalim teško pokretlјivim licima, kao i da obezbedi pristupačnost svojih usluga za osobe sa invaliditetom.

5.2. Da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da Banka …. a.d. B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Banka … ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33.

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[5] Član 21. Ustava Republike Srbije

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14 i 145/14

[8] „Službeni glasnik RS“, broj  22/15

[9] Član 3. stav 1. tačka 6) Pravilnika o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invalidtetom, deci i starim osobama („Službeni glasnik RS“, 22/15)

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba CSŽOI protiv Banke zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga