br. 07-00-668/2015-02 datum: 29.3.2016.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe NVO „C.Z.P.T.A.” iz B. protiv V. banke a.d. N.S. U pritužbi je navedeno da V. banka a.d. N.S. prilikom pružanja usluge transfera novca MoneyGram od tražilaca azila i drugih izbeglih lica traži ispunjenje uslova koje inače ne traži od drugih stranih državljana, te odbija da izvrši uslugu transfera novca ovim licima čime ih stavlja u nejednak položaj u odnosu na druge strane državljane. Navode da se ovoj organizaciji u periodu od februara do novembra 2015. godine, obratilo više izbeglih lica koja su boravila na teritoriji B, a kojima je V. banka odbila da pruži uslugu transfera novca, tako što je zahtevala da dostave potvrdu o prijavi boravka koju inače ne traže drugim strancima. U izjašnjenju V. banke navedeno je da banka za sve strance koji u Srbiji borave duže od 24 časa, zahteva na uvid potvrdu o prijavi boravka, kao i da su transakcije koje vrše migranti na osnovu Smernica za procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma svrstane u kategoriju visoko rizičnih, iz kojih razloga banka na ove klijente i transakcije primenjuje pojačane mere poznavanja i praćenja. Tokom postupka, V. banka nije osporila dokaze koji ukazuju na to da se u praksi ne zahtevaju od svih stranaca isti uslovi za izvršenje navedene transakcije. Takođe, V. banka nije pružila nijedan dokaz da je dodatni dokument koji je zahtevan od lica koje je izrazilo nameru da traži azil, garancija sigurnosti u smislu procene sumnjivih transakcija, niti da uskraćivanje pružanja usluge, u konkretnom slučaju predstavlja opravdanu povredu načela jednakih prava i obaveza. Primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je uskraćivanjem pružanja usluge transfera novca MoneyGram sirijskom državljaninu M.N, V. banka a.d. N.S. prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je V. banci a.d. N.S. preporučeno da bez razlike pruži svim klijentima uslugu pod jednakim uslovima, a da se u slučaju sumnjivih transakcija rukovodi relevantnim činjenicama u svakom konkretnom slučaju bez negativnih generalizacija o pripadnicima određenih nacionalnosti, da obavesti sve zaposlene o sadržini mišljenja i preporuka Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u roku od 15 dana od dana mišljenja sa preporukom i da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. NVO C.Z.P.T.A. iz B. podnela je pritužbu u ime tražilaca azila u Republici Srbiji protiv V. banke a.d. N.S.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
– da V. banka a.d. N.S. prilikom pružanja usluge transfera novca MoneyGram od tražilaca azila i drugih izbeglih lica traži ispunjenje uslova koje inače ne traži od drugih stranih državljana, te odbija da izvrši uslugu transfera novca ovim licima čime ih stavlja u nejednak položaj u odnosu na druge strance koji borave u Republici Srbiji;
– da se ovoj organizaciji u periodu od februara do novembra 2015. godine, obratilo više tražilaca azila koji su boravili na teritoriji B, a kojima je V. banka odbila da pruži uslugu transfera novca, tako što je zahtevala da dostave potvrdu o prijavi boravka koju inače ne traže drugim strancima;
– da se u ovom slučaju radi o sistemskoj diskriminatornoj praksi, pre svega iz razloga što je centrala banke prosledila svim filijalama instrukciju kojom se nalaže da od tražilaca azila zahtevaju dodatne uslove;
– kao primer i dokaz navedene diskriminatorne prakse V. banke a.d. N.S, naveden je slučaj M.N. iz Sirije kojem je ova banka, 12. februara 2015. godine odbila da izvrši uslugu transfera novca preko MoneyGram, odnosno za pružanje usluge tranfera novca tražila je od tražioca azila ispunjenje dodatnih uslova koji nisu traženi od drugih stranaca, a sve s obzirom na njegovo lično svojstvo, da je tražilac azila u Republici Srbiji i da je strani državljanin – sirijski državljanin, čime je direktno stavila u nepovoljniji položaj tražioce azila i državljane Sirije, u odnosu na druge strance koji borave na teritoriji Republike Srbije;
– da je u navedenom slučaju, C.Z.P.T.A. pismenim putem zatražio izjašnjenje V. banke a. d. N.S, nakon što je tražilac azila M.N. onemogućen da izvrši transfer novca u ovoj banci;
– da je službenik filijale V. banke a. d. u B, R, dana 12. februara 2015. godine, odbio da M.N, državljaninu Sirije i tražiocu azila pruži uslugu transfera novaca, iako je kod sebe imao važeći sirijski pasoš i referentni broj transakcije, ali da nije posedovao potvrdu o prijavi boravka u Republici Srbiji, a koju potvrdu banka ne zahteva od drugih stranaca koji borave u Republici Srbiji;
– da je tražilac azila izrazio nameru da traži azil u Republici Srbiji i da je saglasno tome dobio Potvrdu o izraženoj nameri sa rokom važenja od 72 časa, da se u navedenom roku javio u Centar za azil u Krnjači gde je boravio u toku postupka azila. Da je u skladu sa Zakonom o azilu, nadležna Kancelarija za azil MUP-a, bila dužna da tražioca azila registruje i izda mu ličnu kartu za lica koja traže azil, što ona nije učinila te je tražilac azila u Republici Srbiji imao jedino sopstveni pasoš kao identifikacionu ispravu;
– da dostavljanje potvrde o prijavi boravka kao dodatni uslova za transfer novca nije predviđen opštim uslovima poslovanja MoneyGram, ni propisima koje donosi Narodna banka Srbije, kao ni drugim propisima Republike Srbije, već je rezultat samovolje V. banke i njenog arbitrarnog i diskriminatornog postupanja, jer je očigledno da se takvi uslovi ne zahtevaju od drugih stranih državljana, a da su postavljeni uslovi stvar internih instrukcija;
– da je D.I, šef za odnose sa klijentima u ekspozituri u Ruzveltovoj ulici u Beogradu, u elektronskoj prepisci istakao da zahtevanje važeće prijave boravka u Republici Srbiji odnosno važeće potvrde o izraženoj nameri za azil, lične karte za lica koja traže azil, koja su dobila azil ili koja su dobila privremenu zaštitu predstavlja instrukciju za postupanje prema tražiocima azila u Srbiji tj. da se od tražilaca azila zahteva adekvatan dokument koji potvrđuje status lica tražioca azila čime se dokazuje da su ispoštovani propisi Republike Srbije;
– da poslovna banka nije ovlašćena da utvrđuje osnov boravka bilo kog lica, pogotovo u situaciji kada su te osobe ispoštovale sve propise a da je neposedovanje lične karte posledica nezakonitog postupanja organa državne uprave;
– da imajući u vidu da se banka u elektronskoj prepisci pozvala na regulativu Narodne banke, C.Z.P.T.A. pribavio je mišljenje Narodne banke koje potvrđuje da ona ne propisuje uslove za transfer novca preko MoneyGram;
– da su zbog strukture svog posla članovi ove organizacije u svakodnevnom kontaktu sa tražiocima azila, i da je prema njihovom iskustvu V. banka jedina banka koja je odbila da im izvrši transfer novca, te su ovu uslugu mogli da dobiju u svim drugim bankama;
– da smatraju da ovakvo postupanje V. banke a.d. N.S. predstavlja diskriminaciju u pružanju javnih usluga tražiocima azila.

1.3. Uz pritužbu su dostavili: 1) elektronsku prepisku Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i V. banke od 24. i 25. februara 2015. godine, 2) elektronsku prepisku M.G.C. i V. banke od 25. februara 2015. godine, 3) uputstvo o uslovima korišćenja servisa MoneyGram, 4) elektronsku prepisku sa Narodnom bankom Srbije od 10. marta 2015. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od M. V, predsednika izvršnog odbora V. banke a.d. N.S.

1.5. U izjašnjenju V. banke, koje je dostavljeno dopisima broj 6034 i 6265, navedeno je:
– da su uslovi korišćenja usluge MoneyGram definisani Opštim uslovima poslovanja i ugovorom sklopljenim između MoneyGram i banke. Ugovorom je predviđeno da banka pruža usluge transfera novca klijentima u skladu sa politikama MoneyGram, svojim politikama i procedurama;
– da MoneyGram nije propisao posebne uslove za usluge transfera novca stranim državljanima, te se u tom delu banka oslanja na svoje politike i procedure u skladu sa Ugovorom (tačka 17a). U oktobru 2015. godine banka je imala kontrolu MoneyGram-a, koji nije imao primedbe na rad banke;
– da se banka u redovnom poslovanju oslanja na zakone, pre svega Zakon o bankama, Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, Zakona o azilu i Zakona o strancima;
– da banka za sve strance koji u Srbiji borave duže od 24 časa, zahteva na uvid potvrdu o prijavi boravka koju izdaje MUP, a za migrante zahteva da uz važeći pasoš prilože i jedan od navedenih dokumenata: potvrdu o izraženoj nameri da se traži azil, izdatu od strane MUP-a, Uprave za strance ili adekvatan dokument koji potvrđuje status lica tražioca azila ili dokument izdat od strane Centra za azil, kojim dokazuju boravak u Republici Srbiji;
– da u slučaju koji je naveden kao primer M.N, navode da je on imao potvrdu o izraženoj nameri za traženje azila čija je važnost od 72 časa istekla, kao i da je banka u drugim slučajevima prihvatala i potvrde koje izdaju centri za azil koje ovo lice nije posedovalo;
– da banka ima obavezu da se zaštiti da ne bude upotrebljena u svrhe pranja novca i finansiranja terorizma i u skladu sa Zakonom o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i da je dužna da primenjuje pojačane mere poznavanja i praćenja stranke;
– da sve navedeno V. banka a.d. primenjuje u skladu sa zakonskom regulativom i procenom rizika.

1.6. Kako izjašnjenje V. banke nije sadržalo sve potrebne činjenice za vođenje postupka, na zahtev Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, izjašnjenje je dopunjeno. U dopuni izjašnjenja je navedeno sledeće:
– da odredba člana 7. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, obavezuje banke, kao obveznike po ovom zakonu da za svaku vrstu klijenta, poslovnog odnosa, transakcije ili usluge koju pruža klijentima izvrši procenu rizika,
– da odredba člana 28. navedenog zakona obavezuje banku da primenjuje pojačane radnje i mere poznavanja klijenta uvek kada proceni da zbog prirode poslovnog odnosa, oblika i načina vršenja transakcije, poslovnog profila stranke, odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom postoji ili bi mogao postojati visok stepen rizika za pranje novca ili finansiranje terorizma;
– da su transakcije koje vrše migranti na osnovu Smernica za procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma svrstane u kategoriju visoko rizičnih, iz kojih razloga banka na ove klijente i transakcije primenjuje pojačane mere poznavanja i praćenja;
– da su razlozi za svrstavanje u kategoriju visokog rizika pre svega geografski rizik primaoca sredstava i često pošiljaoca transfera novca, rizik stranke po kojem su nerezidenti svrstani u kategoriju visokog rizika i na kraju rizik usluge transfera novca, pošto je u pitanju vrsta usluge kod koje nije prethodno uspostavljen poslovni odnos klijenta i banke, odnosno nije otvoren račun i izvršena identifikacija;
– da se prilikom identifikacije i pravila poslovanja sa strancima i nerezidentima, osim Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Zakona o deviznom poslovanju, banka pridržava i Zakona o strancima i Zakona o azilu, gde se eksplicitno navodi dokumentacija koju obe vrste klijenata moraju da poseduju prilikom boravka u Republici Srbiji;
– da Banka za sve strance koji u Srbiji borave duže od 24 sata, zahteva na uvid potvrdu o prijavi boravka izdatu od strane nadležnog MUP-a, a za migrante uz važeći pasoš zahteva da priloži potvrdu o izraženoj nameri da se traži azil, izdatu od strane MUP-a- Uprava za strance ili adekvatan dokument koji potvrđuje status lica tražioca azila;
– da V. banka ne vrši diskriminaciju po bilo kom osnovu, već ispunjava zakonsku obavezu identifikacije lica koja nisu klijenti Banke, odnosno nemaju otvoren račun, o čemu u prilog govori činjenica i da je od početka 2015. godine izvršila nekoliko hiljada isplata transfera novca azilantima;
– da iz svega navedenog Banka nije tražila niti jedan dokument više nego je propisano navedenim zakonima i podzakonskim aktima.

1.7. Uz izjašnjenje su dostavljeni dokazi, i to: 1) International money transfer agreement by and between MoneyGram Payment System Inc. and Vojvodjanska banka a.d. 2) Instrukcija za rad sa fizičkim licima – nerezidentima od 15. januara 2015. godine, 3) Procedura za isplatu doznake upućene putem sistema za brzi transfer novca br. 03.08.01.01 od 20. maja 2015. godine, 4) Odluku o usvajanju procedure za isplatu doznake upućene putem sistema za brzi transfer novca br. 01-6840/5 od 8. maja 2015. godine, 5) Politika o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, 6) Politika prihvatljivosti klijenta.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u elektronsku prepisku Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i V. banke od 20, 24. i 25. februara 2015. godine, utvrđeno je da se O. Đ. iz „C.Z.P.T.A.” kao punomoćnik M.N, iz Sirije obratila Banci sa zahtevom da Banka objasni razloge zbog kojih je M.N. odbila zahtev za isplatu novca preko MoneyGram-a, iako je prezentovao važeći pasoš Sirijske države i referentni broj transakcije, kao i koja dokumenta su dodatno potrebna da se dostave Banci prilikom preuzimanja novca. Elektronskim pismom je zatraženo da Banka objasni razloge zbog kojih je odbila isplatu novca ovom licu iako su ispunjeni svi uslovi propisani opštim uslovima poslovanja MoneyGram-a.

2.2. Dana 25. februara 2015. godine, sa mejl adrese .. dostavljen je odgovor u kojem je navedeno da su zaposleni u svim ekspoziturama Banke dužni da poštuju instrukciju koja im je dostavljena iz Centrale a koja se tiče isplate novca klijentima za MoneyGram i Western Union transfer novca; da svi nerezidenti koji imaju važeću putnu ispravu/pasoš i važeću prijavu boravka mogu dobiti novac preko MoneyGram ili Western Union; da klijent M.N. iz Sirije, koji se obratio Banci 12. februara 2015. godine, je Banci dostavio Potvrdu o izraženoj nameri da traži azil koja je izdata 4. februara 2015. godine, i da je rok važenja ove potvrde od 72 časa od datuma izdavanja, istekao. Dalje je navedeno da kako je u pitanju državljanin Sirije sa važećim pasošem, Banka može da isplati novac uz već pomenutu potvrdu ne stariju od 72 časa, ili ličnu kartu za lice koje traži azil, ili ličnu kartu za lice kome je odobren azil ili ličnu kartu za lice kome je odobrena privremena zaštita. U sledećem odgovoru navedeno je da pored važećeg pasoša i uz adekvatan dokument koji potvrđuje status lica tražioca azila, izdat od strane C.Z.P.T.A, a čime se dokazuje da su ispoštovani propisi Republike Srbije, ne postoji prepreka da se novac isplati azilantima, kao i da ukoliko klijent ne priloži Banci bilo koji od navedenih dokumenata uz važeći pasoš, klijent ne samo da ne može da podigne novac preko MoneyGram i Western Union, nego ne može nijedan drugi posao da sklopi u Banci (otvori bilo koji račun…). U odgovoru je takođe navedeno da V. banka a. d. kao i druge poslovne banke, posluje po regulativi Narodne banke Srbije i u potpunosti se pridržava svih odredaba zakona propisanih od strane Narodne banke.

2.3. Uvidom u elektronsku prepisku koja je dostavljena uz pritužbu, između M.G.C. i V. banke a. d. od 25. februara 2015. godine, utvrđeno je da je na pitanje M.G.C. šta je neophodno od dokumenata kada strani državljani (konkretno njen suprug koji je francuske nacionalnosti) preuzimaju novac preko MoneyGram, od kontakt centra banke dobila dogovor da je dovoljan samo važeći pasoš.

2.4. Iz uvida u Opšte uputstvo o uslovima korišćenja servisa MoneyGram, koje je dostavljeno uz pritužbu u delu: Prijem novca u tri koraka, u koraku dva navedeno je da je potrebno da lice poseti najbližu MoneyGram lokaciju – ponese svoj referentni broj i jedan ili više identifikacionih dokumenata izdatih od strane Vlade i podigne svoj novac. Kao forme identifikacionih dokumenatanavedene su: pasoš, vozačka dozvola, lična karta, identifikacioni dokument izdat od strane Vlade. (Visit your nearest MoneyGram location – – Take your reference number and one or more forms govermment issued identification to pick up your money. Forms of ID include: Passport; Drivers license; National identity card; Government issued ID).

2.5. Takođe, iz uvida u elektronsku prepisku NVO C.Z.P.T.A. sa Narodnom bankom Srbije od 10. marta 2015. godine, utvrđeno je da je Narodna banka istakla da je Zakonom o deviznom poslovanju propisano da se platni promet sa inostranstvom obavlja preko banke, s tim u vezi Narodna banka Srbije je propisala uslove pod kojima banka otvara dinarske i devizne račune nerezidentima, kao i dokumentaciju koju su ta lica dužna da dostave (Odluka o uslovima otvaranja i načina vođenja računa nerezidenata, „Službeni glasnik RS”, br. 16/07, 12/08 i 61/08). Takođe je navedeno da imajući u vidu da za transfer novca preko MoneyGram i Western Union nerezident ne otvara račun u banci, nisu propisani posebni uslovi za transfer novca preko institucija za brzi transfer, pa samim tim ni dokumentacija koja se tom prilikom dostavlja banci. Pored toga, navedeno je da Narodna banka, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja tj. da je problem nastao kada je banka od nerezidenta tražila radi njegove identifikacije prijavu boravka u Republici Srbiji, pretpostavlja da je u konkretnom slučaju banka primenila propise koji uređuju kretanje i boravak stranaca za koje je nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova, s obzirom da banke u svom poslovanju primenjuju i druge propise a ne samo propise iz oblasti deviznog poslovanja. Dalje je navedeno da banka svojim internim aktima može predvideti i dodatnu dokumentaciju u odnosu na onu koja je minimalno propisana. U dopisu je navedeno da što se tiče pitanja koja se odnose na kontrolu poslovanja banaka po poslovima brzog transfera novca, Narodna banka Srbije je nadležna za kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka, a da se prilikom kontrole tog poslovanja vrši kontrola zakonitosti postupanja banke u platnom prometu sa inostranstvom u skladu sa zakonom koji uređuje devizno poslovanje i podzakonskim propisima donetim na osnovu tog zakona.

2.6. Uvidom u Ugovor između MoneyGram i V. banke a.d. pod nazivom – International money transfer agreement by and between MoneyGram Payment System Inc. and Vojvodjanska banka a.d, u članu 17. pod tačkom (a) propisano je da prodavac može pružiti usluge transfera novca (Money Transfer Services) korisnicima samo u skladu sa sopstvenim pravilima postupanja i pravilima postupanja MoneyGram.

2.7. Instrukcijom za rad sa fizičkim licima – nerezidentima V. banke a.d. od 15. januara 2015. godine, nerezidenti su definisani kao: fizičko lice sa prebivalištem u inostranstvu, osim lica kojima privremeni boravak u našoj zemlji traje duže od jedne godine; fizičko lice domaći državljanin koji na osnovu dozvole za boravak odnosno radne vize boravi u inostranstvu duže od jedne godine; i fizičko lice strani državljanin zaposlen u stranim diplomatskim predstavništvima u zemlji i članovi njegove porodice. Dalje je propisano da je u skladu sa Zakonom o kretanju i boravku stranaca svaki nerezident fizičko lice dužno da se prijavi kod nadležnog organa Republike Srbije.

2.8. Uvidom u Proceduru za isplatu doznake upućene putem sistema za brzi transfer novca br. 03.08.01.01 od 20. maja 2014. godine, utvrđuje se da banka uslugu isplate sredstava putem brzog transfera novca obavlja preko kompanija MoneyGram i Western Union. Procedura se inicira dolaskom klijenta u banku sa zahtevom da mu se isplati doznaka, u daljem tekstu detaljno je opisana procedura kroz korake. U koraku Identifikacija klijenta navedeno je da saradnik u filijali prima neophodnu dokumentaciju od klijenta i proverava potpunost i valjanost dokumenata. Neophodna dokumentacija za svaki tip klijenta navedena je u dokumentu „Politika za kontrolu i sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma”.

2.9. Iz uvida u akte V. banke Politika o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, i Politika prihvatljivosti klijenta V. banke, pod poglavljem 6 – Politika prihvatljivosti klijenta, navedeno je da Compliance funkcija, imajući u vidu važeću regulativu i preporuke međunarodnih institucija u vezi sa procenom rizika, postavlja kriterijume u kojim slučajevima klijenti nisu prihvatljivi i/ili je izvršenje transakcije odbijeno. Prilikom definisanja kriterijuma, Compliance uzima u obzir sve dostupne interne i eksterne izvore, uključujući saopštenja i direktive međunarodnih organizacija (npr. FATF). U delu 7 koji se bavi Klasifikacijom klijenata korišćenjem pristupa zasnovanog na rizicima, navedeno je da se između ostalih kao visoko rizični klijenti zbog njihovog porekla i/ili tipa transakcije klasifikuju nerezidenti.

U okviru Priloga N – Pojačane mere poznavanja i praćenja klijenata pod tačkom 1. regulisano je poslovanje sa nerezidentima i njihova identifikacija. Posebno, od nerezidenata se traži da podnesu svoje pasoše (ili lične karte za one koji dolaze iz država članica EU) koji su izdati u njihovim zemljama porekla, plus privremena dozvola/prijava boravka ili drugi jednaki dokument, ulazna viza i pečat, gde je to potrebno.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i priloge i u postupku utvrđene činjenice.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine , u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21.). Takođe, odredbom člana 57. Ustava RS garantuje se pravo na utočište, koje se ogleda u tome da stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja, ima pravo na utočište u Republici Srbiji (stav 1.), da se postupak za sticanje utočišta uređuje zakonom (stav 2.).

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. U skladu sa članom 17. stav 1. ovog zakona da je zabranjena diskriminacija u pružanju javnih usluga. Ovaj poseban slučaj diskriminacije postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.

3.6. Odredbom člana 75. Zakona o strancima propisano je da pravna i fizička lica koja pružaju usluge smeštaja strancima uz naknadu, kao i lica kod kojih stranci dolaze u posetu, dužna su da nadležnom organu prijave boravak stranca, u roku od 24 časa od časa pružanja usluge smeštaja strancu, odnosno od časa dolaska stranca u posetu (stav 1.); da stranac koji ne koristi smeštaj iz stava 1. ovog člana dužan je da nadležnom organu prijavi boravak i promenu adrese stana u roku od 24 časa od dolaska u mesto boravišta, odnosno od dana promene adrese stana u boravištu (stav 2.).
Odredbom člana 2. Pravilnika o načinu prijavljivanja boravišta, prebivališta i promene adrese i odjave prebivališta stranca propisana je da se po izvršenoj prijavi strancu izdaje potvrda (stav 4.).

3.7 Zakonom o azilu propisano je da stranac koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije ima pravo da podnese zahtev za dobijanje azila u Republici Srbiji (član 4. stav 1.); da prilikom granične kontrole na ulasku u Republiku Srbiju, ili unutar njene teritorije, stranac može usmenim ili pismenim putem da izrazi nameru da traži azil pred ovlašćenim policijskim službenikom Ministarstva unutrašnjih poslova (član 22. stav 1.); stranac koji je izrazio nameru da traži azil će se evidentirati i uputiti u Kancelariju za azil, odnosno u Centar za azil i dužan je da se javi u roku od 72 sata ovlašćenom službeniku Kancelarije za azil, odnosno Centra za azil (član 22. stav 2.). Ovlašćeni policijski službenik Ministarstva unutrašnjih poslova pred kojim je stranac izrazio nameru da traži azil izvršiće njegovo evidentiranje (član 23. stav 1.); koje obuhvata izdavanje propisane potvrde koja sadrži lične podatke koje je stranac dao o sebi ili se mogu utvrditi na osnovu raspoloživih isprava i dokumenata koje ima sa sobom (član 23. stav 2.); nakon izvršene registracije strancu se izdaje lična karta za lica koja traže azil (član 24. stav 4.), dok se postupak za davanje azila pokreće podnošenjem zahteva za azil ovlašćenom službeniku Kancelarije za azil na propisanom obrascu u roku od 15 dana od dana registracije, a u opravdanim slučajevima, na zahtev stranca, Kancelarija za azil ovaj rok može produžiti (član 25. stav 1.). Takođe navedenim zakonom propisano je da će ministarstvo unutrašnjih poslova licu koje je izrazilo nameru da traži ili je podnelo zahtev za azil i licu koje je odobren azil izdati sledeće isprave: potvrdu za lice koje je izrazilo nameru da traži azil, ličnu kartu za lice koje traži azil, ličnu kartu za lice kome je odobren azil i putnu ispravu za izbeglice (član 58. stav 1.).

3.8. Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma pod obveznicima pored ostalih podrazumeva i banke (član 4. stav 1. tačka 1.). Obveznik je dužan da izradi analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa smernicama koje donosi organ nadležan za vršenje nadzora nad primenom ovog zakona (član 7. stav 1.), koja sadrži procenu rizika za svaku grupu ili vrstu stranke, poslovnog odnosa, usluge koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcije. Saglasno odredbama navedenog zakona Uprava za sprečavanje pranja novca donosi indikatore za prepoznavanje sumnjivih transakcija (član 65 stav 1. tačka 3.), u čiji proces donošenja su uključene i same banke, kao krajnji korisnici tih indikatora, kao i NBS-Sektor za kontrolu banaka, kao nadzorni organ koji prati aktivnosti banka.

Analiza navoda iz izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.12 Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju zadatak Poverenika bio je da ispita da li je V. banka a.d. N.S, u pružanju usluga transfera novca MoneyGram tražiocima azila, prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je potrebno razmotriti da li su tražiocima azila uskraćena prava ili nametnute obaveze koja se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, odnosno strancima koji nisu tražioci azila.

3.13. Iz izjašnjenja Banke i dostavljenih priloga proizilazi da banka prilikom identifikacije klijenata od nerezidenata zahteva da podnesu svoje pasoše (ili lične karte za one koji dolaze iz država članica EU) koji su izdati u njihovim zemljama porekla, plus privremena dozvola/prijava boravka ili drugi jednaki dokument, ulazna viza i pečat, gde je to potrebno.

U svom izjašnjenju Banka je navela da za sve strance koji u Srbiji borave duže od 24 časa, zahteva dokaz o prijavi boravka. Međutim, elektronska prepiska između V. banke i francuske državljanke koja je dostavljena kao dokaz uz pritužbu govori suprotno ovim tvrdnjama, odnosno u slučaju da francuski državljanin zahteva uslugu transfera novca, za ovu transakciju bio bi mu bio dovoljan samo pasoš. Banka navedenu tvrdnju u svom izjašnjenju nije osporila.

3.14. Nesporno je da su banke u obavezi da u svakom konkretnom slučaju vrše procenu rizika koje takve transakcije mogu da nose, u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima kojima je cilj da se spreče nezakonite radnje, finansiranje terorizma i pranje novca. Međutim, banka u konkretnom slučaju, nije pružila nijedan dokaz niti pouzdani osnov za uverenje da je istek roka važenja potvrde koja se izdaje za tako kratak period, predstavlja bezbednosni rizik za obavljanje novčane transakcije. Naprotiv, prijavljivanjem kod nadležnih organa, i to pri Ministarstvu unutrašnjih poslova koje mu je izdalo navedenu potvrdu, tražilac azila je upravo pokazao poštovanje prema propisima naše države, i spremnost da svoj identitet učini dostupnim u evidencijama državnih organa.

Da bi se utvrdilo da li je u konkretnom slučaju postupanje V. banke a.d. N.S. bilo diskriminatorno, od ključne važnosti je pravilna primena pravila o preraspodeli, odnosno prebacivanju tereta dokazivanja iz čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositelj pritužbe treba da učini verovatnim da je V. banka a.d. N.S. prema tražiocu azila izvršila akt diskriminacije, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza leži na V. banci a.d. N.S.

Dostavljenim dokazima uz pritužbu NVO C.Z.P.T.A. je učinio verovatnim da je u konkretnom slučaju izvršen akt diskriminacije odnosno da je povređeno načelo jednakih prava i obaveza u smislu čl. 45. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Saglasno tome, mora se oceniti da li činjenice i dokazi koje je V. banka a.d. N.S. ponudila idu u prilog tvrđenju da u konkretnom slučaju nije povređeno načelo jednakosti. Banka u svom izjašnjenju nije dokazala da usled njihovog postupanja (uskraćivanjem pružanja usluge) nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, dakle banka je od tražioca azila zahtevala da ispuni dodatne uslove koje očigledno ne zahteva od drugih nerezidenata, u konkretnom slučaju francuskog državljanina. Pored važećeg pasoša, banka je od tražioca azila zahtevala da dostavi i potvrdu o izraženoj nameri da traži azil, pri čemu kada je tražilac azila ovu potvrdu dostavio, usluga mu je bila odbijena uz obrazloženje da je istekao rok važnosti od 72 časa.

3.15. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da jedna osoba samo na osnovu činjenice da ima status tražioca azila i da traži uslugu transfera novaca ne može sama po sebi da bude osnov da se neko smatra visokorizičnim klijentom bez ulaženja u to da li postoji rizik u konkretnom slučaju.

3.16. Na kraju, iako se predmet pritužbe ne odnosi na ovu konkretnu stvar, Poverenica je prilikom analize dokumentacije naišla na nepravilnost na koju želi da ukaže. Naime, postavljanjem imena oca kao jednog od traženih podataka neophodnih za utvrđivanje identiteta, koji je predviđen u Politici o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, politika prihvatljivosti klijenta V. banke, mogu se dovesti u neravnopravan položaj sva ona lica koja nemaju upisan podatak o ocu u matičnoj knjizi rođenih ili iz bilo kog drugog razloga ne žele da navedu ime oca. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da ne postoji ni jedan objektivan i valjan razlog da se od klijenata prilikom identifikacije zahteva da navedu isključivo ime oca. Ukoliko je ovakvo pitanje neophodno, od klijenata i osoba koje traže usluge banke se eventualno može zahtevati da navedu ime jednog roditelja.

4. MIŠLjENjE

V. banka a.d. N.S. je odbila da pruži uslugu transfera novca MoneyGram sirijskom državljaninu M.N, na koji način je prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti na osnovu člana 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije preporučuje V. banci a.d. N.S:

5.1. Da bez razlike pruži svim klijentima uslugu pod jednakim uslovima, a da se u slučaju sumnjivih transakcija rukovodi relevantnim činjenicama u svakom konkretnom slučaju bez negativnih generalizacija o pripadnicima određenih nacionalnosti,

5.2. Obavesti sve zaposlene o sadržini mišljenja i preporuka Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u roku od 15 dana od dana mišljenja sa preporukom.

5.3. Da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.
Potrebno je da V. banka a.d. N.S. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko V. banka a.d. N.S. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba C.Z.P.T.A. protiv V. Banke zbog diskriminacije po osnovu ličnog svojstva – migrant u oblasti pružanja usluga