del. br. 526 datum: 22. 4. 2012.
Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prima i razmatra pritužbe zbog povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, daje mišljenja i preporuke i izriče zakonom utvrđenje mere (čl. 33. st. 1. t. 1. Zakona o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS”, br. 22/2009), povodom pritužbe udruženja C. z. p. m. iz B, koje zastupa A. Č. iz B, protiv Škole za osnovno i srednje obrazovanje „V.” iz B, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donosi
MIŠLjENjE
U postupku koji je sproveden po pritužbi udruženja C. z. p. m. iz B. protiv Škole za osnovno i srednje obrazovanje „V.” iz B, zbog upisa dece romske nacionalnosti u ovu školu u školskoj 2011/12 godini, nije utvrđeno da je izvršena diskriminacija romske dece na osnovu pretpostavljenog ličnog svojstva – smetnji u razvoju, pa se postupanje Škole za osnovno i srednje obrazovanje „V.” iz B. ne može kvalifikovati kao diskriminatorno.
O b r a z l o ž e nj e
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti primila je pritužbu C. z. p. m. iz B. izjavljenu protiv Škole za osnovno i srednje obrazovanje „V.” iz B. (u daljem tekstu ŠOSO „V.”), povodom upisivanja dece romske nacionalnosti u ovu školu bez mišljenja interresorne komisije i zbog nepoštovanja propisanih procedura za upis. Podnosioci pritužbe smatraju da je time izvršena diskriminacija romske dece na osnovu pretpostavljenog ličnog svojstva – smetnji u razvoju.
U pritužbi je, pored ostalog, navedeno:
– da se ŠOSO „V.” diskriminatorno ponaša pretežno prema deci romske nacionalnosti tako što im uskraćuje pravo na jednako obrazovanje, a što se ogleda u procentu zastupljenosti romskih učenika u ovoj školi i nepoštovanju definisanih procedura upisa kada su u pitanju romski učenici;
– da su deca romske nacionalnosti smeštena u „specijalnu školu” po osnovu pretpostavljenog zdravstvenog stanja, tj. pretpostavljenih smetnji u razvoju;
– da se to što deca romske nacionalnosti slabo poznaju srpski jezik i problemi koje imaju u savlađivanju gradiva, tumači kao smetnja u razvoju i razlog za njihovo smeštanje u „specijalnu školu”;
– da su takvim postupanjem ŠOSO „V.” pogođena „ako ne i ciljana” deca iz porodica lošeg imovnog stanja, kako bi zbog materijalnih olakšica roditelji lakše prihvatili da se njihova deca upišu u „specijalnu školu”;
– da je školske 2011/12. godine u ŠOSO „V.” upisano 15-oro dece romske nacionalnosti u prvi razred bez mišljenja interresorne komisije, što je suprotno važećim propisima, kao i da je 5-8 učenika starijih razreda prebačeno iz redovnih osnovnih škola u ovu „specijalnu školu” bez ikakve dokumentacije;
– da je od ukupno 126 učenika ove „specijalne škole”, čak 108 romske nacionalnosti;
– da „iako navodno postoji” saglasnost roditelja ovih učenika, roditeljima nisu pojašnjene razlike, odnosno, mane obrazovanja u „specijalnoj školi”, već su im samo predočene prednosti koje će imati u vidu besplatne užine, prevoza i slično, što je roditelje lošeg imovnog stanja opredelilo da daju saglasnost za upis dece u „specijalnu školu”;
– da su osnovne škole iz kojih su romska deca ispisana, uključene u DILS projekat Ministarstva prosvete i nauke i imaju obezbeđena materijalna sredstva da romskoj deci iz siromašnih porodica obezbede užinu, školski pribor i prevoz do škole.
Uz pritužbu su, naknadno, podneti sledeći dokazi: izveštaj o preduzetim merama za prevođenje učenika romske nacionalnosti iz ŠOSO “V.” u redovan obrazovni sistem i zapisnik sa sastanka tima DILS/REF – „Obrazovna inkluzija Roma” sa članovima opštinskog tima održanog 28. novembra 2011. godine.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa čl. 35. st. 4. i 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje ŠOSO “V.”, u kojem je navedeno sledeće:
– da su se ŠOSO „V.” u septembru 2011. godine obratili roditelji 13-oro dece romske nacionalnosti sa pisanim zahtevom za upis dece u prvi razred i roditelji petoro dece romske nacionalnosti sa pisanim zahtevom za prebacivanje dece iz „redovne škole u specijalnu školu”;
– da u trenutku kada su roditelji podneli zahteve, nisu bili ispunjeni uslovi iz čl. 98. st. 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja , odnosno, da zbog nepostojanja mišljenja opštinske Interresorne komisije, ŠOSO „V.” nije mogla da izvrši upis ove dece (13+5);
– da se ŠOSO „V.” po službenoj dužnosti i u zakonom propisanom roku od 7 dana za svako dete, po redosledu prijema pisanog zahteva roditelja, obratila opštinskoj Interresornoj komisiji radi utvrđivanja prava na dodatnu podršku upućivanjem u školu za decu sa smetnjama u razvoju;
– da se ŠOSO „V.” ponovo obratila opštinskoj Interresornoj komisiji 21. oktobra 2011. godine, sa zahtevom da se ubrza procedura oko dobijanja mišljenja i odlučivanja o daljem školovanju dece;
– da je ŠOSO „V.” do januara 2012. godine dobila mišljenje za tri deteta sa preporukom za nastavak obrazovanja i vaspitanja u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, uz već postojeću saglasnost roditelja;
– da je problem oko navodnog upisa i diskriminatornog stava ŠOSO „V.” prema deci romske nacionalnosti dobio „javno značenje” uključivanjem kancelarije DILS programa u Srbiji odeljenja Ministarstva prosvete i nauke u Zaječaru. ŠOSO „V.” je dobila zadatak da preduzme mere za hitno prebacivanje sve dece romske nacionalnosti u redovne škole, zaključno sa 9. 12. 2011. godine, bez obzira na zahtev roditelja i na tekuću proceduru pred opštinskom Interesornom komisijom, nakon čega su sva deca (10+5) počev od 12. decembra 2011. godine prebačena u redovne škole;
– da je izvršen i vanredni inspekcijski nadzor i kontrola „(ne)zakonitog” upisa dece u ovu školu, po pisanoj predstavci, i da je istim nadzorom utvrđeno da škola nije izvršila upis dece romske nacionalnosti (13+5), kao i da je postupala u skladu sa zakonom;
– da u ŠOSO „V.” u okviru osnovne škole ima 63 učenika romske nacionalnosti od ukupno 86 učenika, kao i da je sve do 2010. godine škola mogla da upisuje učenike isključivo na osnovu rešenja nekadašnje opštinske Komisije za razvrstavanje. Od navedenog broja, trenutno je prvom razredu troje dece, a u drugom razredu šestoro dece romske nacionalnosti.
– da su svi stariji učenici upisani isključivo na osnovu rešenja Komisije za razvrstavanje o „razvrstavanju u kategoriju mentalne ometenosti”, kao i da prevaga da romska deca upisuju ovu školu postoji preko 30 godina;
– da su o ovom trendu redovno obaveštavani opština i prosvetna „vlast”, da su svi podaci sadržani u redovno i obavezno podnošenim godišnjim planovima i izveštajima o radu ŠOSO „V.”, ali da niko nikada nije tražio razloge za ovakvo stanje niti predlagao rešenja za prevazilaženje ovakvog trenda;
– da se ŠOSO „V.” bavi vaspitanjem i obrazovanjem dece „ometene u razvoju” i ne razlikuje decu po nacionalnoj pripadnosti, kao i da se smatra odgovornom prema svakom detetu i obaveznom da postupa u najboljem interesu deteta;
– da svi učenici u ŠOSO „V.”, uključujući i decu romske nacionalnosti, ispoljavaju „realno zaostajanje u mentalnom razvoju i ukupno loša obrazovna postignuća” i da ova škola čini sve da svoj deci pruži obrazovanje do nivoa funcionalne pismenosti;
– da su napori koje je ŠOSO „V.” preduzimala i koje će preduzimati i ubuduće potvrđeni pozitivnim izjavama kancelarije DILS projekta i davanjem prilike da ŠOSO „V.” bude deo projekta i programa sa ciljem unapređenja inkluzivnog obrazovanja;
ŠOSO „V.” je uz izjašnjenje dostavila i sledeće priloge: zapisnik prosvetne inspekcije OU Bor o izvršenom inspekcijskom nadzoru u ŠOSO „V.” del. broj: 614-64/11-III-06 od 13.12.2011. godine, izveštaj o preduzetim merama za prevođenje učenika romske nacionalnosti iz ŠOSO „V.” u redovan obrazovni sistem del. broj: 980/1 od 12. decembra 2011. godine, odgovor DILS/REF koordinatora za obrazovnu inkluziju Roma i potvrdu o odobrenju granta iz DILS projekta za unapređenje kapaciteta škola za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u toku postupka, na osnovu izjašnjenja i dostavljenih priloga podnosioca pritužbe i ŠOSO „V.”, utvrdila da su na početku školske 2011/2012. godine za upis u prvi razred ŠOSO „V.” zahteve podneli i roditelji desetoro dece čija dokumentacija nije bila kompletna, odnosno, nije postojalo mišljenje opštinske Interresorne komisije, zbog čega ova deca nisu mogla biti upisana u ŠOSO „V.”.
U toku postupka utvrđeno je i da je ŠOSO „V.”, po službenoj dužnosti, inicirala pokretanje postupka za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške za decu čiji su roditelji podneli zahtev za njihovo upisivanje u ŠOSO „V.”, kao i da interresorna komisija nije odlučila u propisanom roku po ovim zahtevima. Iz zapisnika o izvršenom inspekcijskom nadzoru ŠOSO „V.” broj: 614-64/11-III-06 od 13. decembra 2011. godine utvrđeno je da je ŠOSO „V.” dopisom br. 779 od 21. oktobra 2011. godine zahtevala od opštinske Interresorne komisije da intenzivira rad i donese mišljenje za desetoro dece, kao i da je o ovom problemu ŠOSO „V.” obavestila Školsku u pravu u Zaječaru.
Dalje, u periodu od 17. do 22. novembra 2011. godine, ŠOSO „V.” su se obratili i roditelji još petoro dece, takođe bez mišljenja interesorne komisije, sa zahtevom da njihova deca nastave školovanje u ŠOSO „V.” – jedan zahtev za četvrti razred, tri za peti i jedan za šesti razred. Uvidom u Zapisnik o izvršenom inspekcijskom nadzoru u ŠOSO „V.” koji je izvršila Prosvetna inspekcija, Odeljenja za inspekcijske poslove Opštinske uprave Bor broj: 614-64/11-III-06 od 13. decembra 2012. godine utvrđeno je da deca koja nisu imala mišljenje interresorne komisije (10 učenika/ca prvog razreda i pet učenika/ca viših razreda) nisu ni bila upisana u ŠOSO „V.”, kao i da ovi učenici nisu bila ni na nastavi.
Na osnovu dostavljenih priloga utvrđeno je i da je u rešavanje ovog slučaja bilo uključeno više različitih aktera, kao i da je održana konferencija slučaja 28. novembra 2011. godine na kojoj su prisustvovali predstavnici DILS/REF, predstavnici opštine Bor, predstavnici učesnika u projektu „Obrazovna inkluzija Roma”, predstavnici ŠOSO „V.”, prosvetni savetnik Školske uprave Zaječar, kordinator svih osnovnih škola u Boru, predstavnici romske nacionale zajednice i dr. Na ovoj konferenciji je, između ostalog, dogovoreno da se sva deca koja nemaju mišljenje interresorne komisije vrate u redovne škole, kao i da se zajedničkim radom svih aktera reši problem do 9. decembra 2011. godine. Postupajući u skladu sa ovim dogovorom, ŠOSO „V.” je preuzela obavezu da u saradnji sa pedagoškim asistentima organizuje roditeljske sastanke, na kojima će obavestiti roditelje koji su podneli zahteve da im se deca obrazuju u ŠOSO „V.”, o svim zaključcima konferencije slučaja, a pre svega o tome da je dogovoreno da će deca nastaviti školovanje u „redovnim školama” i to najkasnije od 9. decembra 2011. godine.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) u čl. 21. propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjen svaki oblik diskriminacije po bilo kom osnovu.
Ustavna zabrana diskriminacije je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, te je odredbom čl. 2. st. 1. t. 1. diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Zakon o zabrani diskriminacije čl. 19. zabranjuje diskriminaciju u oblasti obrazovanja i propisuje da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, a zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili ih isključiti iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u čl. 98. reguliše upis učenika u osnovnu školu, tako što propisuje, između ostalog, da u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju mogu da se upišu deca na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učeniku uz saglasnost roditelja.
Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku uređeni su bliži uslovi za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu i učeniku i sastav i način rada interresorne komisije. Procena potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške deteta i učenika zasniva se na celovitom i individualizovanom pristupu, zasnovanom na jednakim mogućnostima u sagledavanju potreba deteta i učenika, sa ciljem da se pružanjem odgovarajuće podrške omogući društvena uključenost kroz pristup pravima, uslugama i resursima. Dodatna podrška obezbeđuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu svakom detetu iz društveno osetljivih grupa, kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju, zdravstvu ili socijalnoj zaštiti. Članom 5. je propisano da se procena potreba deteta za pružanjem dodatne podrške vrši po zahtevu roditelja/staratelja i po službenoj dužnosti, na inicijativu obrazovne, zdravstvene ili ustanove socijalne zaštite, odnosno pružaoca usluge socijalne zaštite, uz saglasnost roditelja/staratelja deteta. Sastanak interresorne komisije radi razmatranja zahteva, odnosno, inicijativa za pokretanje postupka procene održava se u roku od sedam dana od dana dobijanja zahteva.
Ključno pitanje koje se u ovom slučaju postavlja jeste da li su postupanjem ŠOSO „V.” povodom zahteva desetoro roditelja romske nacionalnosti da njihova deca budu upisana u ovu školu i zahteva petoro roditelja roditelja romske nacionalnosti da njihova deca nastave školovanje u ovoj školi, ova deca diskriminisana, tj. da li je ŠOSO „V.” prekršila propise o zabrani diskriminacije na koje se ukazuje u pritužbi.
U toku postupka utvrđeno je da su roditelji podneli zahteve za upis dece ŠOSO „V.”, kao i da je ŠOSO „V.”, po prijemu ovih zahteva, inicirala pokretanje postupka po službenoj dužnosti za dobijanje mišljenja interresorne komisije. Pored toga, utvrđeno je i da interresorna komisija nije donela mišljenja u roku koji je propisan Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku, te da zbog nepostojanja mišljenja komisije, ŠOSO „V.” nije ni mogla da izvrši upis dece u prvi razred. Ova situacija je dovela do toga da deca koja nisu imala mišljenje interesorne komisije, a čiji su roditelji podneli zahteve za njihov upis u ŠOSO „V.”, formalno ne budu upisana ni u jednu školu u periodu od septembra do decembra 2011. godine. Takođe, činjenica je i da su u trenutku podnošenja pritužbe Centra za prava manjina iz Beograda, sva deca koja nisu imala mišljenje interesorne komisije za upis u ŠOSO „V.” ili za nastavak školovanja u ovoj ustanovi obrazovanja, bila već upisana u „redovne škole”.
Na osnovu utvrđenih činjenica, dostavljenih dokaza i relevantnih propisa, ne može se utvrditi da je u konkretnom slučaju ŠOSO „V.” diskriminatorno postupala preduzimajući aktivnosti u vezi sa upisom dece romske nacionalnosti koja nisu imala mišljenje interresorne komisije u ovu školu. Naime, odluka o tome da li će dete biti upisano u „redovnu” ili „specijalnu” školu ne zavisi od škole, već od mišljenja interresorne komisije i saglasnosti roditelja. ŠOSO „V.”, nakon prijema zahteva za upis dece u školu bez mišljenja interresorne komisije, inicirala je pokretanje postupka za pribavljanje mišljenja, odnosno, postupila je u skladu sa propisima koji regulišu upis dece u školu.
U odnosu na tvrdnje da su postupanjem ŠOSO „V.” u pogledu upisivanja romske dece u školu, ciljana deca iz porodica lošijeg imovnog stanja, i to tako što su roditeljima predočene prednosti obrazovanja u „specijalnoj školi” koje se odnose na besplatan prevoz, užine i druge olakšice u toku celokupnog školovanja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da Centar za prava manjina nije ponudio nijedan dokaz kojima bi ove tvrdnje učinio verovatnim. Na istinitost ovih tvrdnji ne ukazuju ni činjenice koje su u toku postupka utvrđene.
U pogledu svih tvrdnji iz pritužbe koje se odnose na visok procenat zastupljenosti romske dece u ovoj školi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je reč o opisu zatečenog stanja koje je posledica višedecenijske obrazovne politike. Potrebno je napomenuti i da su propisi koji su donedavno važili u oblasti obrazovanja, ali i celokupan društveni kontekst i položaj pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine u našem društvu, proizveli zabrinjavajuće posledice u vezi sa obrazovanjem romske dece i doveli do toga da veliki broj romske dece obrazovanje stiče u školama za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju, iako nemaju bilo kakve smetnje u razvoju.
Ohrabrujuće je da je način na koji je sada regulisana oblast obrazovanja i vaspitanja, takav da je moguće sprečiti ovaj trend, odnosno, da upis u škole za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju nije moguć ukoliko za to ne postoje opravdani razlozi, obrazloženi u mišljenju interresorne komisije i uz saglasnost roditelja. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine, promenjen je pristup obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju, pa je između ostalog, procedura upisa u školu za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju jasno propisana, tako što sada škola za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju nema mogućnost da odlučuje o prijemu konkretnog deteta. Promenom pristupa obrazovanju omogućeno je svoj deci da se upišu u redovne škole, bez obzira da li imaju smetnje u razvoju ili ne, i to tako što se promovišu inkluzivno obrazovanje, jednake šanse i nediskriminacija, uz olakšavanje procedure za upis u školu. S druge strane, procedura za upis u školu za decu sa smetnjama u razvoju, složenija je nego ranije.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je neophodno da svi društveni akteri preduzmu mere iz svoje nadležnosti, kako bi se sveukupan položaj romske nacionalne manjine poboljšao. Poražavajuća je činjenica da je, i pored mera koje su usmerene na poboljšanje položaja Roma, ova nacionalna manjina još uvek jedna od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji, kao i da mere koje se preduzimaju još uvek nisu dovele do bitnijeg unapređenja uslova života pripadnika i pripadnica ove nacionalne manjine.
Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da činjenica da u ovom konkretnom slučaju nije utvrđeno da je ŠOSO „V.” diskriminatorno postupala prema deci romske nacionalnosti, ne isključuje mogućnost da je u ovom slučaju bilo povrede nekih drugih prava, koje nisu u nadležnosti ovog državnog organa.
Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. stav. 1. tačke. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mišljenje da nije utvrđeno da je ŠOSO „V.” diskriminatorno postupala prema deci romske nacionalnosti postupajući po zahtevima njihovih roditelja da se deca upišu u ŠOSO „V”.
POVERENICA ZA ZAŠTITU
RAVNOPRAVNOSTI
dr Nevena Petrušić
Pritužba C. z. p. m. protiv Škole za osnovno i srednje obrazovanje zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u oblasti obrazovanja i vaspitanja 
