27. 07-00-575/2016-02 datum: 27. 3. 2017.

MIŠLJENJE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe organizacije C.K.P.R. protiv Železnice Srbije a. d. Beograd. U toku postupka je utvrđeno da je dobrovoljni ispitivač diskriminacije G.A, državljanin I. koji je zatražio azil u Republici Srbiji, 19. novembra 2016. godine pokušao da kupi voznu kartu na prodajnom šalteru Glavne železničke stanice u Beogradu, za relaciju Beograd – Šid, ali u tome nije uspeo. Neposredno nakon toga, kontroloru situacionog testiranja je na istom šalteru prodata karta za istu relaciju. Dalje, u toku postupka utvrđeno je da je u toku 2015. godine došlo do restruktuiranja privrednog društva Železnica Srbije a. d. Beograd i da je formirano novo privredno društvo nadležno za železnički prevoz ljudi „Srbija voz“ a. d. Beograd. U izjašnjenju „Srbija voz“ a. d. Beograd nije negirano da dobrovoljnom ispitivaču diskriminacije nije prodata karta jer je tražilac azila/migrant, već je navedeno „da je moguće“ da je usled „nastale situacije na terenu“ (u Šidu) kod zaposlenih na blagajni došlo do „nedoumica“ kako da postupaju i „eventualnih grešaka u radu“. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je utvrdila da „Srbija voz“ a. d. Beograd nije ponudila ni jedan dokaz da na isti način kao i ostale putnike tretirala tražioca azila/migranta, kao i da ne postoji opravdan i na zakonu zasnovan razlog da tražiocu azila/migrantu ne bude prodata karta na relaciji Beograd – Šid. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je „Srbija voz“ a. d. Beograd odbijanjem da proda voznu kartu G.A, državljaninu I. koji je zatražio azil u Republici Srbiji, zbog toga što je tražilac azila/migrant, izvršio akt diskriminacije, zabranjen članom 6. Zakona o zabrani diskriminacije, u vezi sa članom 17. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je privrednom društvu „Srbija voz“ a. d. Beograd preporučeno da „Srbija voz“ a. d. Beograd upozna sve zaposlene koji rade na poslovima prodaje karata sa mišljenjem i preporukom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom, kai da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratila se organizacija C.K.P.R, koja radi sa tražiocima azila/izbeglicama i rukovodi projektom „I.C.A.“ i navela da ova organizacija ima nameru da sprovede situaciono testiranje u cilju dokazivanja diskriminatornog postupanja Železnice Srbije prema tražiocima azila/migrantima, a u skladu sa odredbom člana 46. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije^[1]. Cilj situacionog testiranja je da se provere tvrdnje nevladinih organizacija sa kojima C.K.P.R. sarađuje da privredno društvo Železnice Srbije a. d. Beograd ne prodaje vozne karte osobama koje su izrazile nameru da zatraže azil u Srbiji ili su azil zatražile.
   • Na osnovu sprovedenog situacionog testiranja, C.K.P.R. podneo je 23. decembra 2016. godine pritužbu protiv privrednog društva Železnice Srbije a. d. Beograd. U pritužbi je navedeno da su 17. novembra 2016. godine dobili informaciju da je migrantima/izbeglicama zabranjeno da kupuju karte za voz. Dalje je navedeno da im je radnica na šalteru Glavne železničke stanice u Beogradu potvrdila da takva zabrana postoji, međutim da je nisu dobili u pisanoj formi, već da su u toku popodneva od šefova iz Železnice Srbije dobile telefonsku instrukciju da migrantima/izbeglicama ne prodaju karte za voz. Dalje je navedeno da je 18. novembar 2016. godine osoba iz I. koji je zatražila azil u Republici Srbiji pokušala da kupi kartu do Šida na šalteru Glavne železničke stanice u Beogradu, ali da joj je rečeno da „danas može da kupi kartu za Suboticu“. Navedeno je da je C.K.P.R. 19. novembra 2016. sproveo situaciono testiranje – dobrovoljno ispitivanje diskriminacije.
   • U izveštaju o situacionom testiranju navedeno je da je testiranje sprovedeno 19. novembra 2016. godine od 17,30 časova pa u narednih desetak minuta. U testiranju su učestvovali G.A, državljanin I. koji je zatražio azil u Republici Srbiji kao dobrovoljni ispitivač diskriminacije i M.S, asistent koordinatora projekta I.C.A. kao kontrolor situacionog testiranja. Dobrovoljni ispitivač diskriminacije pokušao je da kupi kartu za Šid, za voz koji polazi u 21,30 časova, međutim službenica sa šaltera je odbila da mu proda kartu zato što je migrant/izbeglica. Nakon njega kartu za voz za Šid koji polazi u 21,30 časova kupio je M.S, U prilogu su dostavljene izjave dobrovoljnog ispitivača diskriminacije i kontrolora situacionog testiranja.
   • Uz pritužbu i izveštaj o situacionom testiranju je dostavljena i fotokopija vozne karte koja je izdata 19. novembra 2016. godine u 17,36 časova, za voz broj 410 na relaciji Beograd – Šid.
   • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Jugoslava Jovića, v. d. generalnog direktora „Srbija Voz“ a. d. Beograd.
   • U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog je navedeno:

• da je „Srbija voz“ a. d. od početka migrantske krize aktivno učestvovala u prevozu migranata na svim relacijama gde je to bilo potrebno, kao i da je od početka oktobra 2016. godine zbog povećanog broja migranata koji su putovali ka Hrvatskoj, u međunarodni voz br. 410 koji polazi iz Beograda u 21,20 časova na relaciji Beograd – Šid, dodali vagone (1-2) u zavisnosti od slobodnih kapaciteta;
• da je, prema dnevnim izveštajima iz stanice Šid, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije tamo blokiralo dva dodatna vagona 14, 15. i 16. novembra 2016. godine i da je migrantima bio onemogućen izlazak iz vagona, kao i da su prvim podesnim vozom migranti vraćeni u stanicu u Beogradu;
• da su nadležni iz „Srbija Voz“ a. d. obavešteni da su kapaciteti prihvatnih centara u Šidu puni zbog čega je obustavljeno dodavanje vagona na vozove koji saobraćaju ka Hrvatskoj;
• da je moguće da je kod blagajnika u stanici Beograd, zbog svega navedenog, došlo do nedoumice kako da postupaju i eventualnih grešaka u radu, ali da sigurno nisu posledica diskriminacije prema migrantima.

2. ČINJENIČNO STANJE

• U toku postupka utvrđeno je da su novembra 2016. godine, dobrovoljni ispitivač diskriminacije i kontrolor situacionog testiranja organizacije C.K.P.R, sproveli najavljeno situaciono testiranje diskriminacije na Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu.
• Uvidom u izjavu dobrovoljnog ispitivača diskriminacije i kontrolora situacionog testiranja, utvrđeno je da je dobrovoljni ispitivač diskriminacije otišao na šalter Glavne železničke stanice u Beogradu u 17,30 časova i pokušao da kupi kartu za voz na relaciji Beograd – Šid za polazak u 21,20 časova. Dobrovoljni ispitivač diskriminacije je bio državljanin I. koji je zatražio azil u Republici Srbiji i njemu nije prodata karta za Šid. Nakon njega kartu za relaciju Beograd – Šid, za isti polazak u 21,20 časova, kupio je kontrolor situacionog testiranja, asistent koordinatora projekta I.C.A,
• Utvrđeno je da je odlukom Vlade Republike Srbije 05 broj 023-7361/2015 od 2. jula 2015. godine izvršena statusna promena privrednog društva „Železnica Srbije“ a. d. Beograd, protiv kojeg je podneta pritužba, osnivanjem novih akcionarskih društava: Društvo za upravljanje železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“, Društvo za železnički prevoz putnika „Srbija voz“ i Društvo za železnički prevoz robe „Srbija kargo“. Uvidom u registar Agencije za privredne registre, utvrđeno je da je Akcionarsko društvo za železnički prevoz putnika „Srbija voz“, Beograd upisano u registar privrednih društava 10. avgusta 2015. godine i da obavlja delatnosti javnog prevoza putnika na železničkim prugama u unutrašnjem i međunarodnom železničkom saobraćaju, održavanje železničkih voznih sredstava i vuču vozova. Od 10. avgusta 2015. godine železnički sistem posluje kroz tri izdvojena društva, dok je privredno društvo „Železnice Srbije“ a. d u fazi primopredaje prava i obaveza iz poslovanja jedinstvenog preduzeća, na osnovu Plana statusne promene i Plana reforme Železnice u periodu 2016-2020. godine.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENJE MIŠLJENJA

• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe, izveštaja o situacionom testiranju, izjave dobrovoljnog ispitivača diskriminacije i kontrolora testiranja, kao i izjašnjenje.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]
• Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[3], u članu zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
• Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima[4] u članu 12. stav 1. propisuje da svako ko se zakonito nalazi na teritoriji jedne države ima pravo da se u njoj slobodno kreće i slobodno izabere mesto boravka, dok u stavu 3. propisuje da prava navedena u ovom članu mogu biti ograničena samo ako su ta ograničenja zakonom predviđena, ako su nužna za zaštitu nacionalne bezbednosti, javnog reda, javnog zdravlja ili morala ili za zaštitu prava i sloboda drugih lica i ako su u skladu s ostalim pravima koje priznaje ovaj pakt.
• Ustav Republike Srbije[5] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, odredbama člana 57. Ustava RS garantuje se pravo na utočište, koje se ogleda u tome da stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja, ima pravo na utočište u Republici Srbiji. Stavom 2. ovog člana propisano je da se postupak za sticanje utočišta uređuje zakonom, te je tako Zakonom o azilu[6] propisano da stranac koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije ima pravo da podnese zahtev za dobijanje azila u Republici Srbiji.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba člana 17. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjena diskriminacija u pružanju javnih usluga. Ovaj poseban slučaj diskriminacije postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.

Analiza navoda iz pritužbe, izveštaja o situacionom testiranju, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju zadatak Poverenika bio je da ispita da li je privredno društvo „Srbija voz“ d. Beograd, odbijajući da proda kartu dobrovoljnom ispitivaču diskriminacije G.A, državljaninu I. koji je zatražio azil u Republici Srbiji, prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
• Na osnovu izveštaj o sprovedenom situacionom testiranju, utvrđeno je da je dobrovoljni ispitivač diskriminacije 19. novembra 2016. godine pokušao da na šalteru Glavne železničke stanice u Beogradu kupi kartu za voz na relaciji Beograd – Šid, kao i da je šalterska službenica odbila da mu proda kartu. Iz izveštaja o sprovedenom situacionom testiranju diskriminacije utvrđeno je da je kontrolor situacionog testiranja kupio voznu kartu za polazak Beograd – Šid na istom šalteru, odmah posle dobrovoljnog ispitivača diskriminacije.
• Da bi se utvrdilo da li je postupanje šalterske službenice na Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu, odnosno privrednog društva „Srbija voz“ a. d. Beograd diskriminatorno, od ključne važnosti je pravilna primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja, iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je šalterska službenica izvršila akt diskriminacije prema tražiocima azila/migrantima, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, leži na privrednom društvu „Srbija voz“ a. d. Beograd. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da navodi iz pritužbe Centra za kriznu politiku i reagovanje Beograd i izveštaja o situacionom testiranju pružaju dovoljno osnova za zaključak da je podnosilac pritužbe učinio verovatnim akt diskriminacije. Saglasno tome, mora se ceniti da li činjenice koje je privredno društvo „Srbija voz“ a. d. Beograd ponudilo u prilog svojim tvrdnjama da nije izvršilo diskriminaciju pružaju dovoljno osnova za zaključak da se događaji povodom kojih je pritužba podneta nisu desili na način opisan u pritužbi, odnosno, da su postupci i ponašanje šalterske službenice isti prema tražiocima azila/migrantima kao i prema drugim licima.
• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je navode direktora „Srbija voza“ a. d. Beograd da su „nadležni iz „Srbija voz“ a. d. obavešteni da su kapaciteti prihvatnih centara u Šidu puni i zbog nastale situacije na terenu, obustavljeno je dodavanje vagona na vozove koji saobraćaju ka Hrvatskoj“. Uz izjašnjenje v. d. direktora „Srbija voz“ a. d. nisu dostavljeni dokazi iz kojih bi se saznalo ko je obavestio nadležne da su kapaciteti u prihvatnim centrima popunjeni i da zbog toga treba obustaviti dodavanje vagona na vozove koji saobraćaju ka Hrvatskoj. Nejasno je da li je obaveštenje dobijeno od državnog organa Republike Srbije nadležnog za sprovođenje migracione politike ili je ono sadržano u dnevnim izveštajima iz železničke stanice Šid. Popunjenost kapaciteta prihvatnih centara može uticati na smanjenje broja putnika ka Šidu i opravdati odluku privrednog društva da smanji broj vagona u vozu na toj destinaciji. Međutim, to ne može opravdati odluku da se uskrati usluga prevoza putnicima za koje zaposleni na prodajnom šalteru procene da su izbeglice/tražioci azila.
• Takođe, u izjašnjenju nisu osporavani navodi pritužbe i izveštaja o situacionom testiranju da na šalteru železničke stanicu u Beogradu nisu prodali kartu dobrovoljnom ispitivaču diskriminacije jer je izbeglica. Analiza izjašnjenja na pritužbu pokazala je da „Srbija voz“ a. d. ne negira navode iz pritužbe i izveštaja o situacionom testiranju. Navedeno je da je, zbog informacije da su kapaciteti prihvatnih centara u Šidu puni, „moguće da je kod blagajnika u stanici Beograd došlo do nedoumica kako da postupaju i eventualnih grešaka u radu“. U skladu sa tim, nedopustivo je da zaposleni na prodajnim šalterima paušalno cene na osnovu izgleda, boje kože i jezika, ko je od putnika migrant/izbeglica, kao i da svojevoljno odlučuju kome će pružiti uslugu prevoza železnicom, a kome ne. Pored toga, uskraćivanjem usluge prevoza, privredno drušvo „Srbija voz“ a. d. Beograd može da utiče na ostvarivanje prava tražioca azila na međunarodnu zaštitu. Naime, tražioci azila koji su izrazili nameru za traženje azila u Republici Srbiji imaju zakonski rok od 72 sata da se jave u centar za azil koji im je dodeljen. Opšte je poznato da se kod Šida nalaze tri tranzitna centra za izbeglice – u Šidu, Principovcu i Adaševcima, kao i da Uprava za strance upućuje izbeglice u tranzitne centre zbog popunjenosti kapaciteta u centrima za azilante. Ukoliko se tražilac azila u roku od 72 sata ne prijavi u centar u koji ga je uputio Centar za strance, rizikuje da ne bude primljen u centar, kao i da se obustavi postupak pružanja međunarodne zaštite, odnosno azila.
• Imajući sve to u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da je podnosilac pritužbe, dostavljanjem izveštaja o situacionom testiranju, učinio verovatnim akt diskriminacije u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Stoga, teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi „Srbija voz“ a. d. Beograd. Saglasno tome, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice koje je „Srbija voz“ a. d. ponudio pružaju dovoljno osnova za zaključak da je postupanje zaposlene na šalteru Glavne železničke stanice u Beogradu bilo isto prema migrantima/izbeglicama kao i prema drugim licima, odnosno, da nije bilo zasnovano na ličnom svojstvu putnika.
• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da privredno društvo „Srbija voz“ a. d. ne negira navode pritužbe da dobrovoljnom ispitivaču diskriminacije nije prodata karta zato što je migrant/ Takođe, privredno društvo nije podnelo ni jedan dokaz koji bi potvrdio da je u konkretnom slučaju pravljenje razlike između putnika na osnovu njihovog ličnog svojstva zasnovano na zakonu, kao i da postoji opravdani i legitimni cilj koji se ovakvim postupanjem želi postići. Takvo postupanje diskriminiše ova lica u odnosu na osobe koje nemaju ovo lično svojstvo. Osobe koje nisu tražioci azila i izbeglice imale su mogućnost da kupe voznu kartu za polazak na relaciji Beograd – Šid, dok dobrovoljni ispitivač diskriminacije koji je tražilac azila tu mogućnost nije imao.
• Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da izveštaji državnih organa i organizacija civilnog društva pokazuju da u Srbiji svakako ne postoji sistemska diskriminacija izbeglica i migranata, ali da do pojedinačnih incidenata ipak dolazi. Postupanja kao što je odbijanje pružanja usluge tražiocu azila/migrantu je diskriminatorno i ova lica stavlja u neopravdano lošiji položaj u odnosu na ostale građane. Istraživanje^[7] Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazalo je da je socijalna distanca građana Srbije prema tražiocima azila/migrantima veća u odnosu na ranije sprovedeno ovakvo istraživanje, kao i da stereotipi i predrasude mogu da stvore potencijalno neprijateljsko okruženje.

1. MIŠLJENJE

Privredno društvo „Srbija voz“ a. d. Beograd odbijanjem da proda voznu kartu G.A, državljaninu I. koji je zatražio azil u Republici Srbiji, zbog toga što je tražilac azila/migrant, izvršilo je akt diskriminacije, zabranjen članom 6. Zakona o zabrani diskriminacije, u vezi sa članom 17. Zakona o zabrani diskriminacije.

1. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje privrednom društvu „Srbija voz“ a.d. Beograd:

• Da „Srbija voz“ a. d. Beograd upozna sve zaposlene koji rade na poslovima prodaje karata sa mišljenjem i preporukom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
• Da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da „Srbija voz“ a.d. Beograd obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko „Srbija voz“ a. d. Beograd ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] član 33. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09)

[3] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori”, broj 9/03

[4] „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 7/71

[5] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06)

[6] „Službeni glasnik RS”, broj 109/07

[7]Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja „odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“, Povernik za zaštitu ravnopravnosti, Beograd, decembar 2016. godine

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba C.K.P.R. protiv Železnice Srbije a.d. zbog diskriminacije po osnovu ličnog svojstva,  migrant u oblasti pružanja usluga