Pritužba A. protiv Centra za socijalni rad zbog diskriminacije po osnovu pola i etničke pripadnosti u oblasti pružanja usluga

02. Jun 2017.

  1. 07-00-00581/2016-02 datum: 12.04.2017.

 

 

MIŠLJENJE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je A. u ime R.K. podneo protiv Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu – Odeljenje Zvezdara, zbog diskriminacije R.K. i njene maloletne ćerke na osnovu pola i pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini. U pritužbi je navedeno da su zaposleni u Gradskom centru za socijalni rad – Odeljenje Zvezdara, odbili da 14. septembra 2016. godine uzmu od R.K. izjavu o nasilju u porodici. Prema navodima iz pritužbe R.K. je u A. sačinjena prijava o nasilju u porodici koja je potom dostavljena nadležnim organima i ustanovama. U pritužbi je takođe navedeno da su na Konferenciji povodom navedenog slučaja, predstavnice A. uočile da se nasilje kojem  je izložena R, i direktni i indirektno njena maloletna ćerka, ignoriše i umanjuje, a neprofesionalno postupanje stručnih radnika i radnica Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu – Odeljenje Zvezdara prema R.K. podnositeljke pritužbe smatraju posledicom stereotipnog mišljenja o ulogama i ponašanju žena i predrasudama koje postoje prema romskoj populaciju, njihovim običajima i stilu života. Zbog toga se, kako je u pritužbi navedeno, nasilje kojem su izložene predstavnice ove grupe minimalizuje, a stručnjaci odvraćaju od preduzimanja mera po službenoj dužnosti. U izjašnjenju rukovoditeljke Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu – Odeljenja Zvezdara, navedeno je da „izjava od majke nije uzimana s obzirom na izrazitu uznemirenost i ljutnju, te nepovezanost rečenica, ali je upućena kod psihologa Doma zdravlja, te u A. radi pružanja psihološke i pravne pomoći.“ U izjašnjenju se takođe navodi da su zaduženi na slučaju R.K. procenu načina pružanja pomoći i podrške vršili upravo vodeći računa o marginalizovanoj poziciji koja proizilazi iz njenog socioekonomskog i vaspitnoobrazovanog statusa, statusa porekla i pola, da je vrlo često, bez najave i zakazivanja R K. bila primljena, saslušana i savetodavno usmeravana, kako od zaduženih stručnjaka tako i od strane dežurnih radnika za hitne slučajeve. U toku postupka je utvrđeno da Gradski centar za socijalni rad u Beogradu – Odeljenje Zvezdara, nije ponudio činjenice i dokaze na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da su postojali objektivni razlozi za odbijanje prijema prijave R.K. o nasilju u porodici, dana 14. septembra 2016. godine što potvrđuje i mišljenje Komisije Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je u konkretnom predmetu konstatovalo propuste u radu Odeljenja. Takođe, u toku postupka je utvrđeno da su zaposleni kojima se R. obratila, znali da je njen bivši partner osuđen zbog nasilja u porodici, ali uprkos tome nisu uzeli njenu prijavu o nasilju u porodici, već su je uputili da pomoć potraži u organizaciji civilnog društva. Po sprovedenom postupku, na osnovu izvedenih dokaza, raspoloživih statističkih podataka u ovoj oblasti, pravila o teretu dokazivanja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je donela mišljenje da je odbijanjem stručnih radnika Gradskog centra za socijalni rad – Odeljenje Zvezdara da prime prijavu R.K. o nasilju u porodici, Gradski centar za socijalni rad – Odeljenje Zvezdara izvršio višestruku diskriminaciju R.K. na osnovu njenih ličnih svojstava – pola i nacionalne pripadnosti. Zbog toga je Gradskom centru za socijalni rad – Odeljenje Zvezdara preporučeno da preduzme sve potrebne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema R.K; da uputi pisano izvinjenje R.K. zbog diskriminatornog postupanja prema njoj, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom; organizuje obuku za sve zaposlene u Gradskom centru za socijalni rad – Odeljenje Zvezdara na temu diskriminacije, sa ciljem senzibilisanja i edukovanja službenika i službenica za rad sa romskom populacijom i rad sa ženama žrtvama nasilja u porodici i partnerskim odnosima, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti podneta je pritužba A. (u daljem tekstu: A.) u ime K. protiv Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu – Odeljenje Zvezdara (u daljem tekstu: GCSR Odeljenje Zvezdara), zbog diskriminacije R.K. i njene maloletne ćerke na osnovu pola i pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.
    • U pritužbi i dopuni pritužbe je navedeno:
  • da je R K. izložena nasilju u porodici, zbog čega je njen bivši vanbračni partner pravnosnažno osuđen presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu od 9.11.2015. godine za krivično dela iz člana 194. st. 2 u vezi st. 1. Krivičnog zakonika;
  • da su zaposleni u GCSR Odeljenju Zvezdara odbili da 14. septembra 2016. godine od R.K. uzmu izjavu na zapisnik o nasilju koje se prema njenim rečima dogodilo 11. septembra 2016. godine, iako je pravnica A. u telefonskoj konsultaciji sa rukovoditeljkom službe dobila potvrdu da će to biti učinjeno, nakon čega se R. vratila A. gde joj je sačinjena prijava o nasilju u pisanoj formi koju je potom dostavljena nadležnim organima;
  • da su stručni radnici organa starateljstva onemogućili R.K. da vidi svoju ćerku više od 15 dana, nakon što ju je vanbračni partner odveo dana 11. septembra 2016. godine;
  • da se obratio GCSR Odeljenju Zvezdara sa predlogom za hitno organizovanje Konferencije slučaja u cilju zaštite zajedničke korisnice R.K;
  • da su na Konferenciji slučaja, održanoj dana 12. oktobra 2016. godine, predstavnice A. uočile da se nasilje kome su izložene R. i direktno i indirektno njena maloletna ćerka, ignoriše i umanjuje i došle do saznanja da je bivši vanbračni partner nakon pravnosnažne presude za nasilje u porodici upućen od organa starateljstva na psihosocijalni tretman nasilnika;
  • da postoji sumnja da su supervizorka i voditelj slučaja zloupotrebili službeni položaj, imajući u vidu da su zaposleni u dva odeljenja Gradskog centra za socijalni rad i da su istovremeno članovi udruženja Krizni centar za muškarce, čiji je zakonski zastupnik supervizorka, zbog čega predstavnice A. smatraju da je supervizorka morala da traži izuzimanje sa slučaja;
  • da je A. mišljenja da Romkinje često ne dobijaju efikasnu i pravovremenu pravnu zaštitu zbog predrasuda koje postoje prema romskoj populaciji, njihovom načinu života i običajima, koje je u konkretnom slučaju rezultiralo diskriminacijom njihove korisnice R.K. po osnovu pola i pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

 

Uz pritužbu i dopunu pritužbe dostavljeni su sledeći dokazi: pritužba Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 27. oktobra 2016. godine; presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 1.SPK br. 464/15 od 9. novembra 2015. godine; zapisnik sa sastanka održanog 12. oktobra 2016. godine u prostorijama GSCR Odeljenja Zvezdara; saglasnost R.K. za podnošenje pritužbe; izjava D.M. pravnice A; dopis Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 10. januara 2017. godine; dopis GSCR Odeljenje Zvezdara br. 57103-726/2017 od 28. januara 2017. godine i skeniranu potvrdu o uplati takse za uvid u spise predmeta od 10. februara 2017. godine.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je od GCSR Odeljenja Zvezdara zatraženo da se izjasni o navodima pritužbe.
  • U izjašnjenju G. rukovoditeljke GCSR Odeljenja Zvezdara navedeno je:
  • da se odmah po prvoj prijavi nasilja (1. oktobra 2015. godine) pristupilo postupcima usmerene procene bezbednosti i rizika od recidiva eventualnog nasilja, u okviru koga su posebno obavljeni razgovori sa R. K. i Ž. K.em.
  • da su stručnjaci upozorili vanbračnog partnera R.K. Ž.K. na posledice nasilnog ponašanja, da je zbog razdvojenosti partnera i izrečene zaštitne mere rizik za recidiv nasilja procenjen kao nizak, te da je sa R. i Ž. dogovoren model viđenja deteta do njegovog sudskog regulisanja;
  • da su se nakon nekoliko dana roditelji javili Odeljenju i obavestili zadužene na slučaju da je majka povukla tužbu za nasilje i da su obnovili zajednicu. Primenjena je skala Inventar zlostavljajućeg ponašanja partnera i konstatovano da je rizik od recidiva nasilja nizak;
  • da je Ž.K. predočena mogućnost da može biti uključen u besplatan psihoterapijski – savetodavni tretman kroz koji bi se radilo na jačanju prepoznavanja eventualnog nasilnog reagovanja i uspostavljanja bolje samokontrole koji je Ž. prihvatio i redovno pohađao;
  • da su se u junu mesecu 2016. godine Ž. i R. samoinicijativno ponovo obratili Odeljenju zbog odluke da ne žive zajedno. Nisu prepoznati elementi nasilja ali je komunikacija izrazito narušena. Obavljeno je savetodavno usmeravanje i sačinjen je dogovor oko kontakta sa detetom;
  • da se R. nakon deset dana ponovo obratila Odeljenju gde je došla sa ćerkom tvrdeći da je devojčica izložena nasilju u porodici oca, zbog čega je otac odmah pozvan na razgovor negirajući iznete optužbe. Opservacijom nisu primećene naznake straha i istraumiranosti devojčice, a majčini navodi nisu procenjeni kao autentični, s obzirom da je u više navrata pokazivala ljutnju prema ćerki i odgurivala je dete u prisustvu stručnog radnika;
  • da je majka najpre upućena u Dom zdravlja, kako bi se uputila na specijalni lekarski tim Instituta za majku i dete radi procene prisustva nasilja nad detetom i da uvidom u lekarske nalaze nisu konstatovani znaci fizičkog nasilja ili zanemarivanja deteta;
  • da su nakon ovog događaja roditelji ponovo obnovili zajednicu;
  • da se u septembru mesecu 2016. godine R. samoinicijativno ponovo obratila GCSR Odeljenju Zvezdara. Tom prilikom je, kako se dalje u izjašnjenju navodi, pričala o nasilju „vičući nepovezano i prepričavajući događaje koje je pričala u ranijim razgovorima u odeljenju, a onda vrlo brzo menja temu, otežana komunikacija, dominira osećanje ljutnje i besa kod majke.“;
  • da od R. nije uzimana izjava imajući u vidu njenu izrazitu uznemirenost, ljutnju i nepovezanost rečenica zbog čega je upućena kod psihologa Doma zdravlja, pa potom u A. radi pružanja psihološke i pravne pomoći;
  • da su stručnjaci GCSR Odeljenje Zvezdara uputili R. u A. zbog procenjene potrebe za takvom vrstom podrške i da je dalji rad na slučaju vođen u saradnji sa stručnjakinjama ove organizacije, uključujući planiranje daljih koraka saradnje na slučaju i razmenu stručnih mišljenja na konferencijama slučaja, čiji su zaključci prosleđivani tužilaštvu;
  • da je 3. novembra 2016. godine R. ponovo podnela prijavu CSR Odeljenje Zvezdara za nasilje u porodici;
  • da je netačna tvrdnja da je R.K. odbijan prijem, što se može utvrditi jednostavnim uvidom u List praćenja, i da je osim redovnog rada zaduženih stručnjaka bila primljena i od strane dežurnih radnika za hitne slučajeve;
  • da nije postojao sukob interesa zaposlenih koji sprovode psihosocijalni tretman počinioca nasilja u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu;
  • da je R.K. pružena odgovarajuća pomoć i podrška kroz uslugu savetodavnog usmeravanja i zastupanja pred drugim institucijama u skladu sa procenjenim potrebama;
  • da su svi dalji postupci u radu sa porodicom K. – K. planirani u saradnji sa značajnim referentnim institucijama i stručnjacima, a u skladu sa preporukama izvršenog nadzora od strane nadležnog ministarstva;
  • da je u toku praćenje realizacije postupaka predviđenih planom usluga;
  • da je pred tužilaštvom u toku postupak psihijatrijskog veštačenja za oba roditelja radi utvrđivanja osnova za krivično delo nasilja u porodici.

1.5.  U izjašnjenju voditeljke slučaja GCSR Odeljenje Zvezdara, J.R.K. navedeno je:

  • da je Odeljenju Zvezdara 1. oktobra 2015. godine dostavljen zapisnik o prijemu krivične prijave koju je R K. podnela protiv Ž.K. zbog oduzimanja deteta i fizičkog nasilja zbog čega je Ž. izrečena mera zabrane prilaska R;
  • da je u dogovoru sa rukovodiocem tima za zaštitu dece i mladih dogovoreno da se obavi hitna terenska poseta mesta gde se dete nalazi (u tom trenutku kod oca) i da je tom prilikom konstatovano da joj nisu ugrožene osnovne životne potrebe o čemu je informisan stručni tim;
  • da je obavljen razgovor sa R. koja je izvestila stručni tim o verbalnom kontinuiranom nasilju kojem je svakodnevno izložena i da se jednom dogodilo i fizičko nasilje zbog čega je obavljen razgovor sa Ž;
  • da je slučaj aktiviran nekoliko puta pred Odeljenjem što je već navedeno u izjašnjenju rukovoditeljke Odeljenja D.G;
  • da je spornog dana voditeljka slučaja bila na odmoru zbog čega su razgovor sa R. obavile dežurne stručne radnice, pedagoškinja D.R. psihološkinja J.M. i pravnica Z.D. koja je na prijavu novog nasilja uzela izjavu od Ž.K;
  • da je po zahtevu A. organizovan zajednički sastanak stručnjaka/kinja koji su angažovani u radu sa porodicom K.-K;
  • da je zbog prijave majke da dolazi do nasilja prilikom preuzimanja deteta dogovoreno da maloletnu Nikolinu roditelji preuzimaju u GCSR Odeljenju Zvezdara;
  • da je na sastanku koji je održan u vezi sa planiranjem dalje podrške maloletnoj Nikolini i porodici K.–K. konstatovano da između roditelja nije bilo konflikata, te je dogovoreno da prioritet porodičnog saradnika u narednom periodu bude prikupljanje dokumentacije za upis maloletne N. u vrtić;
  • da je predviđeno dalje praćenje funkcionisanja porodice K.-K.

Uz izjašnjenje GCSR Odeljenje Zvezdara, dostavljeni su sledeći dokazi: Periodični izveštaj o radu Porodičnog saradnika za porodicu K./K. broj 05/5-1039 od 3. marta 2017. godine; izveštaj lekara specijaliste od 27. juna 2016. godine, 13. septembra 2016. godine i 24. oktobra 2016. godine i List praćenja kontakata i rada na slučaju K. N. broj 38598 u periodu od 12. avgusta 2013. do 17. marta 2017. godine.

 

  1. ČINJENIČNO STANJE

 

2.1. Među strankama nije sporno da se R. K. 14. septembra 2016. godine, obratila GCSR Odeljenju Zvezdara radi prijave nasilja u porodici koje se prema njenim navodima dogodilo 11. septembra 2016. godine i da joj tom prilikom nije uzeta izjava, već je upućena u A. radi pružanja psihološke i pravne pomoći.

  • Uvidom u izjavu pravnice D.M. zaposlene u A. utvrđeno je da je 14. septembra 2016. godine R K. došla u prostorije A. zbog nasilja koje trpi od vanbračnog partnera Ž.K. U izjavi D.M. navedeno je da se R istog dana obratila GCSR Odeljenju Zvezdara kako bi prijavila nasilje koje se dogodilo 11. septembra 2016. godine, ali da su u GCSR Odeljenju Zvezdara odbili da je saslušaju i da nisu zabeležili njenu prijavu nasilja. Nakon što je upućena u GCSR Odeljenje Zvezdara, R. se istog dana vratila u kancelarije A. navodeći da njena prijava ponovo nije zabeležena, jer nisu verovali njenom iskazu i da su joj rekli da im se više ne obraća. Nakon toga je, kako stoji u izjavi, D.M. sačinila pisanu prijavu o nasilju u porodici koju je R. K. potpisala i koja je istog dana poštom upućena GCSR Odeljenju Zvezdara, Policijskoj stanici Zvezdara i Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

 

  • Uvidom u izjavu o davanju saglasnosti za podnošenje pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti utvrđeno je da je R. K. izjavila da se 14. septembra 2016. godine obratila J. voditeljki slučaja u GCSR Odeljenju Zvezdara, kako bi prijavila nasilje u porodici. Međutim, kako je istakla, J. nije želela da je sasluša, rekla joj je da laže i upozorila je da zbog toga može i krivično da odgovara. Nakon pretnji oduzimanjem deteta i smeštanjem u hraniteljsku porodicu, R. K. navela je da joj je rečeno da se obrati nekom drugom. Daljim uvidom u izjavu utvrđeno je da je R. izjavila da su „i D. i S. iz Centra za socijalni rad Zvezdara“ razgovarale sa njom na isti način kada je u septembru 2016. godine odvela dete kako bi pokazala modrice , odnosno, navela je: „govorile su mi da lažem i da izađem napolje iz kancelarije“.

 

  • Uvidom u zapisnik sa sastanka održanog 12. oktobra 2016. godine utvrđeno je da su ovom sastanku prisustvovali: J. R.K. voditeljka slučaja GCSR Odeljenja Zvezdara, J.M. i S.I. – psihološkinje GCSR Odeljenja Zvezdara, D.V. i J.R. voditelji psihosocijalnog tretmana za počinioce nasilja u partnerskim odnosima, D.M. pravnica iz organizacije A. i D.P. socijalna radnica iz organizacije A. Daljim uvidom u zapisnik utvrđeno je da je na sastanku, nakon predstavljanja porodice K.-K. i rada organa starateljstva na ovom slučaju, istaknuto da je partnerska zajednica više puta prekidana i ponovo obnavljana, da je u tri navrata obavljena procena prisustva nasilja, da su voditeljka slučaja, oba psihologa i pedagog više puta obavljali razgovore i opservirali odnos roditelja i deteta, da je obavljeno više terenskih poseta, da je pribavljen nalaz pedijatra i da je uključena i usluga porodičnog saradnika u svrhu podrške roditeljima za funkcionisanje u datim okolnostima.

 

  • Daljim uvidom u zapisnik sa sastanka kojem su prisustvovali zaposleni u GCSR Odeljenja Zvezdara i predstavnice A. utvrđeno je da je na sastanku navedeno da je 13. septembra 2016. godine psihološkinja koja je bila dežurna za neodložne intervencije obavila procenu po poslednjoj prijavi nasilja, opservirala odnos roditelja i deteta, da su pedagog i pravnik obavili svoje procene i da tada nisu konstatovani elementi nasilja. Uvidom u zapisnik utvrđeno je da je na sastanku D.M. istakla da je R.N. partner Ž.K. osuđen za nasilje u porodici uslovno, da je delo izvršeno 2015. godine i da je u toku njegova uslovna osuda. D.M. je, potom, istakla da je u maju 2016. godina R. A. prijavila fizičko, a 11. septembra 2016. godine seksualno i fizičko nasilje, da im se prvenstveno obratila zbog deteta, ali da je u toku razgovora iznela brojne informacije u vezi sa nasiljem koje trpi, te da joj Ž. nije dozvolio da vidi dete nekoliko dana. Stoga, prema proceni i primenjoj listi indikatora nasilja, A. konstatovao je visok rizik od nasilja. Daljim uvidom u zapisnik sa sastanka održanog 12. oktobra 2016. godine, utvrđeno je da su stručnjaci savetovališta konstatovali da je Ž. redovno dolazio na tretman i da je pokazao aktivan pristup, te da su prepoznali „sniženo raspoloženje i zabrinutost da je pod pritiskom žene koja ga lažno prijavljuje centru“. Prema njihovim navodima, Ž. doživaljaj supruge je da se oni potuku u smislu „sportskog sparinga“ i da on dobije batine od nje. Uvidom u zapisnik utvrđeno je da je D.V. voditeljka psihosocijalnog tretmana za počinioce nasilja u partnerskim odnosima, konstatovala da su na tretmanu analizirane sve vrste nasilja, da je Ž. otvoren za komunikaciju, da se nije stekao utisak da on protiv volje majke zadržava dete i da u delu obrade teme seksualnosti nisu uočeni indikatori poremećaja. Uvidom u zapisnik utvrđeno je da na osnovu obavljenog razgovora dogovoreno da A. dostavi Odeljenju potvrdu o obraćanju i listu sa procenjenim rizikom, da voditelj slučaja traži od PS Zvezdara izveštaj o svim evidentiranim prijavama i intervencijama u porodici, da se s obzirom na sumnju za seksualno uznemiravanje deteta pokrene stručni postupak za utvrđivanje/proveru, da se pribavi mišljenje porodičnog saradnika o konstatacijama u porodici i da se ponovni sastanak zakazuje za 11. novembar 2016. godine na koji će se pozvati predstavnici policije, tima za procenu rizika od nasilja deteta sa Instituta za majku i dete, A. i porodični saradnik.

 

  • Uvidom u dopis koji je A. uputio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, utvrđeno je da je uložena pritužba na rad voditeljke slučaja J.R.K. iz GCSR – Odeljenje Zvezdara, supervizora i psihologa Savetovališta GCSR koji sprovode program rada sa učiniocima nasilja, S. I. i J.R. iz GCSR – Odeljenje Novi Beograd, zbog nepreduzimanja mera iz propisane nadležnosti u cilju zaštite R.K. i njene maloletne ćerke N. K. kao i zbog prikrivanja informacija i činjenica o slučaju i odbijanja prijema prijave nasilja od R.K.

 

  • Uvidom u dopis Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja broj: 551-00-00665/2016-14 od 10. januara 2017. godine utvrđeno je da je komisija Ministarstva izvršila nadzor nad stručnim radom GCSR Odeljenja Zvezdara, po pritužbi A. i da je tom prilikom konstatovala da stručnjaci centra za socijalni rad, angažovani u predmetu R.K. nisu u dovoljnoj meri postupali u skladu sa standardima stručnog rada propisanog Pravilnikom o organizaciji, normativama i standardima rada centra za socijalni rad i da su konstatovani propusti Centra za socijalni rad u doslednoj primeni Opšteg protokola o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama i u partnerskim odnosima i primeni Posebnog protokola o postupanju centara za socijalni rad u slučajevima nasilja u porodici i nasilja nad ženama u partnerskim odnosima. Ministarstvo je konstatovalo da je Centar za socijalni rad bio u obavezi da primeni i Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Daljim uvidom u dopis Ministarstva utvrđeno je da je nakon konstatovanih propusta u radu na konkretnom predmetu, komisija Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sačinila izveštaj u kome je detaljno ukazala na sve nedostatke u radu na predmetu i obavezala Centar za socijalni rad da po ispravljanju navedenih nedostataka o tome obavesti Ministarstvo.

 

  • Uvidom u presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu 1.SPK br. 464/15 od 9. novembra 2015. godine utvrđeno je da okrivljeni Ž.K. na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela, pravnosnažno osuđen za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i da mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci sa rokom proveravanja 2 godine (uslovna osuda).

 

  • Uvidom u periodični izveštaj o radu Porodičnog saradnika za porodicu K.-K. utvrđeno je da su zadaci koje je voditelj slučaja poverio porodičnom saradniku usmereni na uspostavljanje kvalitetne komunikacije između roditelja i jačanje roditeljskih kapaciteta, kao i pružanje psihološke podrške Ž. i R. U izveštaju je navedeno da su preduzete aktivnosti koje nisu nisu bile deo porodičnog plana, a koje su se odnosile na pružanje materijalne podrške porodici u iznosu od 6.000,00 dinara i kupovinu pribora za ličnu higijenu. U zaključku porodične saradnice S.G. navedeno je da su u odnosu na početak pružanja usluge primećene pozitivne „ponašajne“ promene u okviru partnerskih i roditeljskih relacija, ali da je neophodno nastaviti sa pružanjem podrške u cilju uspostavljanja kvalitetnije međusobne komunikacije.

 

  • Uvidom u Izveštaj lekara specijaliste od 27. juna 2016. godine koji je dostavljen uz izjašnjenje, utvrđeno je da je prilikom pregleda maloletne N. dr M.V. konstatovao hematom 1h1 cm, plavičasto prebojen. U izveštaju je navedeno da je dete upućeno iz Doma zdravlja Zvezdara, da su po navodima majke, dete fizički zlostavljali otac i stariji brat kod kojih je boravila u periodu od 22. juna 2016. – 26. juna 2016. godine i da je o dešavanju obavešten MUP.

 

  • Uvidom u Izveštaj doktora specijaliste od 13. septembra 2016. godine, koji je dostavljen uz izjašnjenje, utvrđeno je da lekar u svom izveštaju konstatovao da je dete doveo otac na pregled, da je vesela i komunikativna, nema tragova nasilja u vidu modrica. Konstatovani su tragovi ujeda insekta u predelu oko vrata i na potkolenicama.

 

  • Uvidom u Izveštaj lekara specijaliste od 24. oktobra .2016. godine, koji je dostavljen uz izjašnjenje, utvrđeno je da je dr Z. S. obavio konsultativni pregled na predlog GCSR Odeljenja Zvezdara, zbog sumnje na seksualno zlostavljanje i nakon lokalnog ginekološkog pregleda konstatovao da nema znakova sinehija, povreda i hiperemije.

 

  • Uvidom u List praćenja kontakata i rada na slučaju N. K. broj 38598 koji je dostavljen uz izjašnjenje, utvrđeno je da podaci o kontaktu i radu na konkretnom slučaju datiraju od 12. avgusta 2013. godine zaključno sa 13. martom 2017. godine. Pregledom podataka o kontaktu i radu na slučaju utvrđeno je da je 14. septembra 2016. godine S.I. konstatovala „identifikacioni broj prijave nasilja N. K.: zvezdara0052, ID broj K. R. je: zvezdara0071“. Istog dana, J.M. je konstatovala da je stariji brat dostavio nalaz pedijatra iz koga se vidi da nema tragova nasilja po telu i da je higijena zadovoljavajuća.

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENJE MIŠLJENJA

 

  • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje usvoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]
  • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre podseća da je Republika Srbija, prepoznajući da je nasilje nad ženama manifestacija istorijski nejednakih odnosa moći između žena i muškaraca koji su doveli do dominacije i diskriminacije nad ženama,potpisala a zatim i ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.[3] Članom 20. Konvencije propisana je obaveza svih strana potpisnica da preduzmu sve neophodne zakonodavne i druge mere i obezbede žrtvama pristup uslugama zdravstvene i socijalne zaštite, adekvatnu opremljenost tih službi i obučenost zaposlenih za pomoć žrtvama. Konvencija se odnosi na sve vidove nasilja nad ženama, uključujući nasilje u porodici, koje žene pogađa nesrazmerno.[4]
  • Ustav Republike Srbije[5] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Zakon o zabrani diskriminacije[6] diskriminaciju definiše kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Pored toga, članom 15. propisano je da svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti, kao i da se diskriminatorsko postupanje službenih lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti, smatra težom povredom radne dužnosti, u skladu sa zakonom. Članom 24. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.
  • Porodičnim zakonom[7] nasilje u porodici se definiše kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Nasiljem u porodici se između ostalog smatra i nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, vređanje kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.
  • Zakon o ravnopravnosti polova[8] definiše diskriminaciju po osnovu pola kao svako neopravdano pravljenje razlika ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje koje ima za cilj ili posledicu, da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti. Pod neopravdanim razlikovanjem, isključivanjem, ograničavanjem i postupanjem ili drugim preduzetim merama u smislu ovog zakona naročito se smatra ako preduzeta mera nije opravdana zakonitim ili legitimnim ciljem, odnosno ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se preduzetim merama ostvaruje. Svi članovi porodice imaju jednako pravo na zaštitu od nasilja u porodici. Organi javne vlasti dužni su da planiraju, organizuju, sprovode i finansiraju mere namenjene podizanju svesti javnosti o potrebi sprečavanja nasilja u porodici.
  • Zakonom o socijalnoj zaštiti[9] zabranjena je diskriminacija korisnika socijalne zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, seksualne orijentacije, veroispovesti, političkog, sindikalnog ili drugog opredeljenja, imovnog stanja, kulture, jezika, invaliditeta, prirode socijalne isključenosti ili drugog ličnog svojstva. Članom 29. ovog zakona propisana je da se socijalna zaštita ostvaruje na način kojim se obezbeđuje pravovremeno uočavanje potreba korisnika i pružanje usluga radi sprečavanja nastanka i razvoja stanja koja ugrožavaju bezbednost i zadovoljavanje životnih potreba i ometaju uključivanje u društvo.
  • Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016-2025. godine[10] Vlada Republike Srbije je kao opšti cilj postavila poboljšanje socijalno-ekonomskog položaja romske nacionalne manjine u Republici Srbiji, uz puno uživanje manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i postizanja veće socijalne uključenosti Roma i Romkinja u sve segmente društva. Kao posebni ciljevi u oblasti socijalne zaštite istaknuto je jačanje savetodavne uloge centara za socijalni rad u radu sa romskim porodicama i korisnicima romske nacionalnosti, senzibilizacija i edukacija uz dodatne obuke stručnih radnika za rad sa osetljivim grupama, ovladavanje veštinama pregovaranja i zastupanja. Takođe, jedna od mera koje treba preduzeti su uvođenje obuke o antidiskriminaciji radi podizanja svesti zaposlenih o problemima romske nacionalne manjine i doneti pravilnik o postupanju u slučaju diskriminacije.
  • Strategijom prevencije i zaštite od diskriminacije[11], kao jedan od posebnih ciljeva propisano je sprečavanje diskriminacije nad pripadnicima romske nacionalne manjine[12], u okviru kojeg je istaknuta potreba iskorenjivanja različitih slučajeva diskriminacije i diskriminatornih praksi u postupcima pred organima javne vlasti.
  • Pravilnikom o organizaciji, normativama i standardima rada Centra za socijalni rad[13] propisano je da je u ostvarivanju prava i pružanju usluga centar dužan da poštuje ljudska prava i dostojanstvo korisnika. Članom 7. ovog pravilnika propisano je da je centar dužan da zastupa interese i prava korisnika i da obezbedi jednak pristup uslugama za koje je nadležan svim građanima, nezavisno od etničkih, verskih, kulturnih, rodnih ili socioekonomskih razlika, invaliditeta i seksualne orijentacije, te da u radu sa korisnicima neposredno ili preko ugovora sa drugim službama, između ostalog, neće na osnovu navedene pripadnosti korisnika da ih ograničava na bilo koji način u korišćenju usluga, informacija, pomoći i pravne zaštite koju pruža.
  • Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima propisuje da je radi uspostavljanja efikasnog sistema zaštite žrtava nasilja u partnerskom odnosu i u porodici neophodno uspostaviti kontinuiranu multisektorsku saradnju između institucija koje su nosioci sistema zaštite. To podrazumeva saradnju između ustanova socijalne zaštite, posebno centara za socijalni rad, policije, tužilaštva, istražnih sudova i zdravstvenih ustanova, kao i udruženja građana koja po svom programu imaju aktivnosti vezane za pružanje usluge žrtavama nasilja. U cilju izbegavanja sekundarne viktimizacije žrtava, odgovorni su dužni da postupaju na način kojim se poštuje njihovo dostojanstvo. Tokom postupanja prema žrtvama nasilja u porodici, svi odgovorni su dužni da postupaju na rodno osetljiv način.
  • Poseban protokol o postupanju centara za socijalni rad – organa starateljstva u slučajevima nasilja u porodici i ženama u partnerskim odnosima, propisuje da centar za socijalni rad, kao ključna institucija sistema socijalne i porodično pravne zaštite, pored direktnog pružanja pomoći i podrške ima i koordinatsku dužnost, kako bi akcije drugih insitucija društveno organizovanih sistema pomoći i podrške bile pravovremene i celovite, i pre svega usmerene na zadovoljavanje potreba žrtve porodičnog nasilja i žrtve u partnerskim odnosima.

 

Analiza navoda iz pritužbe, priloga i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritužbe i izjašnjenja koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije, a ne i oni navodi koji se odnose na eventualne druge propuste u radu ili postupanju, za koje su nadležni drugi državni organi.
  • Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, zadatak Poverenika bio je da utvrdi da li je R K. odbijanjem zaposlenih u GCSR Odeljenje Zvezdara, da 14. septembra 2016. godine od nje prime prijavu o nasilju u porodici, diskriminisana na osnovu pola i pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini. Da bi se odgovorilo na pitanje da li je u konkretnom slučaju postupanje centra za socijalni rad bilo diskriminatorno, od ključne važnosti je pravilna primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz čl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je centar za socijalni rad izvršio akt diskriminacije zbog pola i nacionalne pripadnosti R.K. a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza, leži na centru za socijalni rad.
  • Stoga, prvi zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti bio je da utvrdi da li su podnosioci pritužbe učinili verovatnim da je centar za socijalni rad diskriminisao R. K. na osnovu njenih ličnih svojstava – pola i nacionalne pripadnosti. Naime, prema podacima iz pritužbe i izjašnjenja sa sigurnošću se može utvrditi da su zaposleni u centru za socijalni rad odbili da prime R. u prijavu nasilja u porodici, čime su nesporno povredili njena prava, ali da bi ova povreda prava bila i diskriminacija, potrebno je utvrditi da li je bila zasnovana na njenim ličnim svojstvima. S tim u vezi, važno je napomenuti da se u slučajevima neposredne i posredne diskriminacije neretko kao dokaz koriste statistički podaci, te da čak i mali procenat pripadnika neke osetljive društvene grupe, u određenim okolnostima, može biti dovoljan da se određena praksa nekog organa kvalifikuje kao diskriminatorna, posebno ako dugoročna primena tog pravila (prakse) može vremenom da produbi nejednakost. Korišćenje statističkih podataka propisano je i u Preambuli Direktive o rasnoj nejednakosti koja predviđa mogućnost da diskriminacija bude dokazana bilo kojim dokaznim sredstvima, uključujući i statističke podatke.
  • Zbog specifičnosti ovog slučaja, a prilikom razmatranja da li su podnosioci pritužbe učinili verovatnim akt diskriminacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti analizirala je izloženost žena nasilju u porodici, posebne probleme koji se javljaju prilikom prijavljavanja nasilja, kao i situaciju u kojoj se nalaze Romkinje onda kada trpe nasilje u porodici i kada odluče da nasilje prijave.
  • Naime, uprkos relativno dobrom strateškom i pravnom okviru i brojnim aktivnostima koje su tokom poslednjih godina preduzete, u Srbiji još uvek postoje problemi u pružanju delotvorne zaštite od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja nad ženama, o čemu svedoči broj ubijenih žena – žrtava partnerskog nasilja. Prema raspoloživim podacima, u Srbiji je tokom 2016. godine najmanje 33 žene stradalo u porodično – partnerskom nasilju. Imajući u vidu da možda nisu svi slučajevi ubistava žena dospeli u medije, kao i da nema informacija koliko žena umre od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja, moguće je da je broj stradalih žena i veći od navedenog. Prema Izveštaju „Femicid u Srbiji” za 2016. godinu Mreže Žene protiv nasilja sve ubijene žena poznavale su učinioca, a od 33 njih 24 su ubijene od strane partnera (bivšeg/sadašnjeg, bračnog/vanbračnog). Iako su u pojedinim slučajevima institucije odgovarale da nisu imale saznanja o nasilju, utvrđeno je da je u 11 od 33 slučaja nasilnik bio prijavljen nadležnim institucijama pre nego što je počinio ubistvo.[14]
  • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je situacija u pogledu nasilja u porodici i partnerskim odnosima još teža i komplikovanija kada je reč o nasilju kojem su izložene Romkinje. Položaj Romkinja je dvostruko teži jer se, osim predrasuda i stereotipa sa kojima se suočavaju sve žene, sučavaju i sa onima koje su karakteristične za pripadnike/ce romske nacionalne manjine, čime postaju žrtve višestruke diskriminacije. Prema podacima Romskog ženskog centra „Bibija“, sveobuhvatnog istraživanja rasprostranjenosti nasilja nad Romkinjama koje bi jasno definisale ovaj problem za sada nema, ali grube brojke kažu da 75% žena izjavljuju da su bile žrtva nasilja u porodici u nekom periodu svog života. Najčešće pominjani oblici nasilja u porodici su fizička i verbalna maltretiranja od strane članova porodice. Činjenica da Romkinje ne prijavljuju nasilje rezultat je nedostatka poverenja u institucije, pre svega u centre za socijalni rad. Česti su slučajevi Romkinja koje se nakon prijave nasilja suočavaju sa slabom podrškom institucija, često im se ne veruje, a nasilje se pripisuje „romskoj tradiciji i načinu života“ kao i „privatnoj stvari porodice“[15].
  • Stoga, imajući u vidu prethodno prikazane statističke podatke i analize, može se uočiti da određeni broj zaposlenih u organima javne vlasti i dalje čini propuste u radu onda kada treba da reaguju povodom prijava nasilja u porodici, usled čega, u nekim slučajevima, dolazi i do najdrastičnijih posledica po žene žrtve rodno zasnovanog nasilja – femicida. O tome posebno svedoči činjenica da je trećina žena koje su tokom prethodne godine ubijene u porodičnom nasilju prijavljivalo nasilje nadležnim organima, ali im adekvatna i efikasna zaštita nije pružena. Takođe, posebno je značajna činjenica da grubi statistički podaci pokazuju da je oko 75% pripadnica romske nacionalne manjine bilo izloženu nasilju u porodici i da pri pokušaju prijave nasilja nisu naišle na adekvatnu reakciju i podršku nadležnih državnih institucija, zbog raširenih stereotipa i predrasuda da je nasilje normalan i uobičajen način života u romskim porodicama. [16] Stoga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.
  • Imajući sve to u vidu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da su podnosioci pritužbe učinili verovatnim akt diskriminacije u smislu člana stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi GCSR Odeljenje Zvezdara. Saglasno tome, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je da li činjenice i dokazi koje je centar za socijalni rad ponudio pružaju dovoljno osnova za zaključak da postupanje zaposlenih prema R.K. nije zasnovano na njenim ličnim svojstvima.
  • Razmatrajući navode iz pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ponovo konstatuje da je među strankama nesporno da su zaposleni u GCSR Odeljenje Zvezdara, odbili da 14. septembra 2016. godine uzmu na zapisnik od R.K. prijavu o nasilju u porodici. Naime, u izjašnjenju GCSR Odeljenja Zvezdara navedeno je da „od majke nije uzimana izjava s obzirom na izrazitu uznemirenost i ljutnju, te nepovezanost rečenica, ali je upućena kod psihologa Doma zdravlja, te u A. radi pružanja psihološke i pravne pomoći“. Ceneći ove navode, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Opštim protokolom o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima propisano da su učesnici koji su nosioci sistema zaštite od nasilja u porodici dužni da kroz delotvornu saradnju postave prava žrtve u središte svih mera koje se primenjuju, da bi ispunili svoje zakonske obaveze i svrhu intervencije koje pružaju. U tom smislu saradnja institucija mora biti vrlo jasno definisana, kao i njihovo pojedinačno i koordinisano intervenisanje, kako bi se izbegla situacija prebacivanja odgovornosti sa jedne na drugu službu. Takođe, Posebnim protokolom o postupanju centara za socijalni rad-organa starateljstva u slučajevima nasilja u porodici i ženama u partnerskim odnosima propisano je da je u slučaju neposrednog načina saznanja o izvršenom nasilju u porodici, odnosno postojanju rizika od nasilja u porodici, centar za socijalni rad dužan da odmah pokrene postupak po službenoj dužnosti, pristupi otvaranju slučaja, izvršenju početne procene i određivanju stepena prioriteta reagovanja, i o svemu tome sačini službenu belešku. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da ništa od predviđenog nije učinjeno, što se osim navoda D.G. potvrđuje i uvidom u List praćenja kontakata i rada na slučaju, na dan 14. septembra 2016. godine.
  • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na navode iz izjašnjenja na osnovu kojih se može jasno utvrditi da su R K. i njen bivši partner Ž.K. od ranije bili poznati zaposlenima u GCSR Odeljenje Zvezdara, odnosno, zaposleni kojima se R. obratila znali su da je ona u situaciji porodičnog nasilja i da je njen bivši partner osuđen zbog nasilja u porodici, ali uprkos svemu tome nisu želeli da uzmu njenu prijavu za nasilje, već su je uputili da pomoć potraži u organizaciji civilnog društva. Štaviše, iz navoda izjašnjenja može se uočiti da su zaposleni u GCSR Odeljenje Zvezdara odlučili da podršku pruže njenom bivšem partneru, kroz pružanje psihosocijalnog tretmana, dok je njihov odnos prema R. praćen velikom rezervom i sumnjom u njene izjave da trpi porodično nasilje. Može se primetiti da je tokom sastanka sa predstavnicama A. veća pažnja zaposlenih u GCSR Odeljenje Zvezdara poklonjena R. bivšem partneru, Ž. i tvrdnjama stručnjaka iz GCSR Odeljenje Zvezdara „da je Ž. otvoren za komunikaciju, da se nije stekao utisak da on protiv volje majke zadržava dete i da u delu obrade teme seksualnosti nisu uočeni indikatori poremećaja“, nego R. prijavama da je žrtva fizičkog i seksualnog nasilja, te da joj je potrebna zaštita. Iz navedenog može se zaključiti da su zaposleni u GCSR Odeljenje Zvezdara stavili R. u nejednak položaj u odnosu na njenog bivšeg partnera, čijim je njegovim tvrdnjama poklonjena veća vera, uprkos činjenici da je osuđen za krivično delo nasilje u porodici koje je počinio nad R. Ovako očigledno različito tretiranje u konkretnom slučaju pobuđuje sumnju na duboko ukorenjene stereotipe prema kojima se od muškarca očekuje da „kazni“ ženu/partnerku ukoliko je to svojim ponašanjem „zaslužila“.
  • U vezi navoda iz izjašnjenja kojima se odbijanje prijema prijave o nasilju opravdava time što je R. bila ljuta i uznemirena, odnosno govorila je nepovezano, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je prikupljanje podataka o nasilju težak i osetljiv zadatak, koji iziskuje dodatno angažovanje stručnjaka koje u njemu učestvuju. S tim u vezi, treba imati u vidu da nedoslednost u iskazima žrtve često predstavlja posledicu emotivne uzbuđenosti zbog oživljavanja traumatskog iskustva. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti zbog toga smatra da je obaveza centra za socijalni rad, kao ključne institucije sistema socijalne i porodičnopravne zaštite, da u svim fazama realizacije svog delokruga, od prevencije, otkrivanja i reagovanja, ostvaruje aktivnu ulogu i pruža pomoć i podršku osobama koje trpe nasilje, a naročito ukoliko dolaze iz marginalizovanih društvenih grupa.
  • U prilog tome da je postupanjem GCSR Odeljenja Zvezdara R. diskriminisana na osnovu pola, govori i praksa Evropskog suda za ljudska prava, koji je donošenjem odluke u slučaju Eremia protiv Moldavije[17], načinio veliki korak u pravcu razumevanja suštinske jednakosti i potrebe da se prepoznaju i eliminišu rodne predrasude u institucijama sistema. U predmetu Eremia protiv Moldavije odluka Suda bazirana je na činjenici da zakonski mehanizmi zaštite, koji su solidno projektovani, nisu efikasno postavljeni što je u suštini posledica institucionalnog seksizma. Prilikom razmatranja predstavke, Evropski sud je primenjujući „test efikasnosti“ utvrdio da mere koje je preduzela država nisu uzele u obzir da je gospođa Eremia „posebno ranjiva“. Posebno je važan stav Evropskog suda da neuspeh vlasti da primenjuje domaće zakone predstavlja rezultat unapred stvorene ideje o ulozi žene u porodici, što predstavlja kršenje njihovog prava na nediskriminaciju. Evropski sud za ljudska prava je stava da nasilje u porodici utiče na žene drugačije i neproporcionalno i zato se mora tretirati kao pitanje rodne diskriminacije i da je suštinski uzrok propusta državnih organa da adekvatno procesuiraju nasilje, minimiziranje samog problema nasilja u porodici i ignorisanje njegovih rodnih aspekata. Utvrđujući da moldavska vlada nije uspela da spreči, istraži, krivično goni i kazni diskriminatorno nasilje, Evropski sud za ljudska prava je iskoračio iz uskih okvira formalne jednakosti i po prvi put priznao da je „institucionalni seksizam“ suštinski uzrok zbog kojeg je izostala delotvorna zaštita žrtve nasilja. Iako u konkretnom slučaju državni organi nisu bili inertni, niti je njihova reakcija bila neblagovremena, prema oceni Evropskog suda za ljudska prava, postupanje je rezultat diskriminatornog odnosa prema gospođi Eremii kao ženi, kao i propuštanje da se sagledaju ozbiljnost i obim problema nasilja u porodici u Moldaviji i njen diskriminatorni uticaj na žene.
  • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da borba protiv nasilja nad ženama ne može biti uspešna ukoliko se ne sagledava u kontekstu rodnih stereotipa, predrasuda i diskriminatornih stavova duboko ukorenjenih i široko rasprostranjenih među profesionalcima koji rade na sprečavanju i procesuiranju nasilja nad ženama. Takođe, neophodno je imati na umu da je nasilje nad ženama najdrastičniji oblik diskriminacije žena, te da oni koji ne reaguju na nasilje i odbijaju da pruže delotvornu zaštitu, a naročito onda kada prete žrtvama nasilja i optužuju ih da izmišljaju, kao što je to bilo u R. slučaju, zapravo diskriminatorno postupaju prema ženama i minimiziraju problem koji predstavlja najgrublje kršenje ženskih ljudskih prava.
  • Zatim, odbijanje da prime prijavu za nasilje u porodici od R.K. u konkretnom slučaju, ukazuje i na stereotipne stavove zaposlenih u GCSR Odeljenje Zvezdara o ulogama i ponašanju Romkinja, kroz stereotipno posmatranje tzv. običaja i stila života romske populacije u kojem se nasilje posmatra kao nešto što se podrazumeva. Ovakav stereotipan način razmišljanja zaposlenih u GCSR Odeljenje Zvezdara posebno se ogleda u naglašavanju izjava R. bivšeg partnera da se „njih dvoje tuku (sparinguju)“, bez iskazivanja jasnog zaključka da se zapravo radi o nasilju kojem je R. izložena. Upravo ovakav stav zaposlenih u organu starateljstva doveo je do toga da veliki broj Romkinja ne veruje nadležnim organima i odlučuje da ne prijavi nasilje koje trpi upravo kako bi izbegle odbijanje i uvrede da izmišljaju. Zbog toga, Poverenica ukazuje da je nedopustivo da se nasilje kojem su izložene Romkinje posebno minimalizuje, kao i da stručnjaci ne preduzimaju mera po službenoj dužnosti.
  • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti imala je u vidu i činjenicu da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na osnovu izvršenog nadzora konstatovalo da stručnjaci GCSR Odeljenja Zvezdara, koji su angažovani u radu na ovom predmetu, nisu u dovoljnoj meri postupali u skladu sa standardima stručnog rada propisanog Pravilnikom o organizaciji, normativama i standardima rada centra za socijalni rad i da su utvrđeni propusti u potpunoj i doslednoj primeni Opšteg protokola o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama i u partnerskim odnosima i Posebnog protokola o postupanju centara za socijalni rad u slučajevima nasilja nad ženama i u partnerskim odnosima. S tim u vezi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da Zakon o zabrani diskriminacije pod izrazom diskriminacija i diskriminatorno postupanje osim aktivnih radnji koje se ogledaju u neopravdanom pravljenju razlika ili nejednakom postupanju, podrazumeva i pasivne radnje, koje se ogledaju u aktima propuštanja, u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovoh porodica ili njima bliska lica lica na osnovu njihovog ličnog svojstva. Imajući u vidu da je nasilje nad ženama po svojoj strukturnoj prirodi rodno zasnovano nasilje koje predstavlja kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije žena koje dovodi ili može da dovede do raznih vrsta povreda i patnje žene, uključujući i fatalan ishod, odbijanje prijema prijave nasilja od centra za socijalni rad, može se smatrati neopravdanim propuštanjem zasnovanim na stereotipnim rodnim ulogama, po kojim muškarci imaju pravo da „kažnjavaju“ svoje žene, kao i na stereotipnim stavovima o običajima i načinu života pripadnika romske nacionalne manjine.
  • Imajući u vidu da je teret dokazivanja da diskriminacija nije izvršena prebačen na GCSR Odeljenje Zvezdara, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da činjenice i dokazi koje je GCSR Odeljenje Zvezdara ponudilo, ne pružaju dovoljno osnova za zaključak da je odbijanje prijema prijave nasilja zasnovano na objektivnim i opravdanim razlozima koji nisu u vezi sa polom i nacionalnom pripadnošću R.K. Zbog svega navedenog, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je odbijanjem da od R.K. primi prijavu o nasilju u porodici, GCSR Odeljenje Zvezdara izvršio akt diskriminacije na osnovu ličnih svojstava R.K. – pola i pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.
  • Što se tiče ćerke R.K. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da podnosioci pritužbe nisu dostavili dokaze kojima bi učinili verovatnim postojanje uzročno-posledične veze između postupaka GCSR Odeljenja Zvezdara i bilo kog ličnog svojstva R. ćerke. Stoga se Poverenica fokusirala samo na utvrđivanje postojanja diskriminacije prema R.K.
  • Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da nasilje nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima predstavlja oblik diskriminacije i ozbiljno kršenje ženskih ljudskih prava koje ne ugrožava samo žene, već predstavlja pretnju društvu kao celini. Zbog toga je obaveza države i društva kao celine da ovom problemu pristupi odgovorno i stane na put poražavajućoj statistici kada je reč o broju ubijenih žena u partnerskim odnosima i porodičnom nasilju. Svaki uspešno rešen slučaj rodno zasnovanog nasilja bez obzira na to u kojoj se sferi događa, predstavlja doprinos izgradnji društva u kojem se nasilje nad ženama shvata kao najteži oblik kršenja ljudskih prava žena, kao pojava koja se ne toleriše već uspešno kažnjava, a žrtvama nasilja pruža potrebna socioekonomska pomoć kako bi izašle iz začaranog kruga nasilja.

 

  1. MIŠLJENJE

Odbijanjem stručnih radnika GCSR Odeljenja Zvezdara da prime prijavu R.K. o nasilju u porodici, GCSR Odeljenje Zvezdara izvršio je višestruku diskriminaciju R.K. na osnovu njenih ličnih svojstava – pola i nacionalne pripadnosti.

 

  1. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti na osnovu člana 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije preporučuje GCSR Odeljenju Zvezdara da:

5.1. Preduzmu sve potrebne mere u cilju otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema R.K.

5.2. Upute pisano izvinjenje R.K. zbog diskriminatornog postupanja prema njoj, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

5.3. Organizuju obuku za sve zaposlene u GCSR Odeljenje Zvezdara na temu diskriminacije, sa ciljem senzibilisanja i edukovanja službenika i službenica za rad sa romskom populacijom i rad sa ženama žrtvama nasilja u porodici i partnerskim odnosima.

5.4. Da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krše antidiskriminacione propise.

Potrebno je da GCSR Odeljenje Zvezdara, obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko GCSR Odeljenje Zvezdara ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09)

[3] Zakon o potvrđivanju konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici  („Službeni glasnik RS-međunarodni ugovori“, broj 12/13)

[4]  Zakon o potvrđivanju konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici  („Službeni glasnik RS-međunarodni ugovori“, broj 12/13) član 2.

[5] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[6] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09)

[7] Porodični zakon („Službeni glasnik RS“, br. 218/11, 72/11 i 6/15) član 197.

[8] Zakon o ravnopravnosti polova („Službeni glasnik RS“, broj 104/09) član 4.

[9] Zakon o socijalnoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 24/11) član 25.

[10]  Strategija za socijalno uključivanje  Roma i Romkinja  u RS za period 2016-2025. godina („Službeni glasnik RS“, broj 27/09)

[11] „Službeni glasnik RS“, broj  60/13

[12] Posebni ciljevi 4. 2. 5. 4.

[13] Pravilnik o organizaciji, normativama i standardima rada centra za socijalni rad („Službeni glasnik RS“, br. 58/08, 37/10, 39/11 – dr. pravilnik i 1/12 – dr. pravilnik) član 6.

[14] http://www.zeneprotivnasilja.net/images/pdf/FEMICID-Kvantitativno-narativni_izvestaj_za_2016_godinu.pdf

[15]  http://www.bibija.org.rs/publikacije/71-monitoring-javnih-politika-efekti-dekade-roma-na-polozaj-romkinja-u-republici-srbiji

[16] http://www.bibija.org.rs/publikacije/71-monitoring-javnih-politika-efekti-dekade-roma-na-polozaj-romkinja-u-republici-srbiji

[17]  Eremia v. Republic of Moldova (Application no.3564/11)

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon Pritužba A. protiv Centra za socijalni rad zbog diskriminacije po osnovu pola i etničke pripadnosti u oblasti pružanja uslugaDownload

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top