br. 07-00-153/2015-02   datum: 15.6.2015.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi A. I. iz K, protiv privrednog društva „L. L. H.” d.o.o. B, zbog diskriminacije na osnovu bračnog statusa prilikom zapošljavanja. U pritužbi je navedeno da se A. I. prijavio na oglas privrednog društva „L. L. H.” d.o.o. B, za radno mesto profesionalni prodavac – prezenter, kao i da su mu tokom razgovora za posao, postavljana neprimerena pitanja u vezi sa bračnim statusom, te da posao nije dobio nakon što je odbio da odgovori na ovo pitanje. U izjašnjenju „L. L. H.” d.o.o. B. navedeno je da je pitanje o bračnom statusu kandidata elementarno, zbog prirode posla koji obavlja prodavac u ovoj kompaniji, a naročito zbog čestih putovanja i odsustva od kuće, kao i da podatak o bračnom statusu nema uticaj na donošenje odluke o izboru kandidata. U toku postupka poslodavac nije pružio činjenice i dokaze koji potvrđuju da je postojalo objektivno i razumno opravdanje zbog kojih je traženo da se kandidati izjasne o svom bračnom statusu, odnosnom, koji pružaju dovoljno osnova za zaključak da A. I. nije nepovoljnije tretiran jer se nije izjasnio o svom bračnom statusu. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je postavljanjem pitanja o bračnom statusu na razgovoru za posao, privredno društvo „L. L. H.” d.o.o. B. izvršilo akt diskriminacije u oblasti zapošljavanja i rada na osnovu bračnog statusa. „L. L. H.” d.o.o. preporučeno je da uputi pisano izvinjenje A. I. zbog diskriminatornog postupanja tokom razgovora za posao, da ubuduće u okviru obavljanja svoje delatnosti ne ponavlja akt diskriminacije prilikom razgovora sa kandidatima za posao, kao i da mišljenje sa preporukom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama privrednog društva.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio A. I. iz K, povodom razgovora za posao u privrednom društvu „L. L. H.” d.o.o. B.

1.2. U pritužbi je navedeno:

– da je 18. februara 2015. godine, konkurisao za radno mesto profesionalni prodavac – prezenter i da mu je telefonski putem zakazan razgovor za 31. mart 2015. godine u 14,30 časova u jednom kafiću;

– da je razgovor vodio sa dve muške osobe, od kojih se jedna zvala S, a da nema saznanja na kojim pozicijama u kompaniji se nalaze ove dve osobe;

– da je razgovor u početku tekao uobičajeno, da je predstavio svoje iskustvo i izneo zapažanja koja su se od njega očekivala, ali su ga nakon toga pitali koliko ima godina, na šta je nevoljno odgovorio;

– da su ga nakon toga pitali da li je u braku, te da je pitao sagovornike u kakvoj je vezi pozicija za koju je aplicirao sa njegovim bračnim stanjem, na šta su mu odgovorili „Zamislite da smo firma koja angažuje ljude koji treba da ratuju u Avganistanu. Sigurno je da je bitno da li ste oženjeni ili niste”;

– da je nakon toga uzalud usmeravao razgovor ka iskustvu koje ima i rešenosti da radi, kao i da je jedan od sagovornika kratko odgovorio: „Pa Vama treba posao. Pred Vama će biti zadaci koji i te kako imaju veze sa tim da li ste oženjeni ili ne. Mi već deset godina radimo ovaj posao i valjda mi najbolje znamo da li je važno da je neko oženjen ili nije”;

– da mu je nakon toga saopšteno da ne mogu ostvariti saradnju, jer je već na prvom razgovoru izazvao konfliktnu situaciju. Posle razgovora je napisao elektronsko pismo poslodavcu u kojem je preneo iskustvo sa razgovora, a iz te prepiske je saznao da je razgovor za posao obavio sa zaposlenima u agenciji za posredovanje u zapošljavanju;

– da smatra da je postavljanjem pitanja na razgovoru za posao koja su vezana za njegov bračni status, diskriminisan na osnovu ličnog svojstva – bračnog statusa.

1.3. Uz pritužbu je dostavio sledeće: 1) tekst oglasa za posao koji je oglasio poslodavac „L. L. H.” d.o.o. B, 2) prijavu za posao od 18. februara 2015. godine, 3) sliku SMS poruke kojom potvrđuje dolazak na razgovor za posao od 31. marta 2015. godine i 4) elektronsku prepisku sa D. J, direktorom „L. L. H.” d.o.o. od 31. marta 2015. godine.

1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje S. J, direktorke privrednog društva „L. L. H.” d.o.o. B.

1.5. U izjašnjenju je, između ostalog, navedeno:

– da postupanje predstavnika ovog privrednog društva tokom razgovora za posao nije u suprotnosti sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije i da je pritužba neosnovana;

– da je u odnosu na prirodu posla koje obavlja prodavac u ovoj kompaniji, pitanje koje je u vezi sa bračnim statusom kandidata elementarno, a naročito zbog čestih putovanja i odsustva od kuće, kako bi i sami kandidati imali kompletnu informaciju o prirodi posla koji je uglavnom terenski;

– da podatak o bračnom statusu nema uticaja na donošenje odluke o izboru kandidata i da se to kandidatima jasno stavlja do znanja;

– da u konkretnom slučaju ne vide razlog zbog kojeg bi pitanje o bračnom statusu i godinama života bilo neprimereno za bilo kojeg kandidata, kao ni razlog zašto bi neko odbio da odgovori na ova pitanja koja se postavljaju kod svih poslodavaca prilikom intervjua za posao;

– da A. I. nije ušao u uži izbor zato što je takva preporuka i ocena njihovog stručnog konsultanta, a ne zato što je oženjen ili nije;

– da je pritužba neosnovana i zbog toga što A. I. nije dao izjavu o svom bračnom statusu, te nije ni mogao da bude diskriminisan na osnovu ovog ličnog svojstva jer njima ta činjenica nije bila poznata.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u tekst oglasa za posao poslodavca „L. L. H.” d.o.o. B, utvrđeno je da je raspisan konkurs za radno mesto profesionalni prodavac – prezenter i da taj posao podrazumeva rad na terenu i prezentovanje i prodaju proizvoda u renomiranim hotelima i restoranima. Kao poželjne osobine kandidata navedene su: „fleksibilnost, dobra komunikacija i saradnja sa drugim ljudima, otvorenost za promene, napredovanje i učenje, objektivnost u sagledavanju sopstvenih mogućnosti i odgovornost u radu”. U oglasu je dalje navedeno da pored opštih uslova predviđenih zakonom, kandidati moraju da ispunjavaju i sledeće obaveze: informisanost – pripremljenost za intervju, posvećenost u ostvarivanju ličnih projekata i projekata firme i lično usavršavanje.

2.2. Uvidom u prijavu za posao od 18. februara 2015. godine, utvrđeno je da je A. I. konkurisao za ovaj posao, kao i da je SMS porukom potvrdio dolazak na razgovor koji je zakazan 31. marta 2015. godine u 14,30 časova.

2.3. Uvidom u elektronsku prepisku sa D. J., direktorom „L. L. H.” d.o.o. od 31. marta 2015. godine, utvrđeno je da je A. I. obavestio D. J. o situaciji koja se dogodila na razgovoru za posao, pitanjima koja su mu postavljena u vezi bračnog statusa i napomenuo mu da je na taj način prekršen zakon. U odgovoru je D. J. istakao da angažuju agencije za ispitivanje tržišta koje za njih uslužno vrše anketiranje kandidata, te da ne mogu da utiču na njihovo poznavanje zakona jer je to u suštini „treće pravno lice”. Pored toga, naveo je da će ispitati ceo slučaj i preduzeti odgovarajuće mere, te da se izvinjava na neprijatnosti.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 16. stav 1. zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 7. kojom je definisana posredna diskriminacija, tako što je propisano da je ona izvršena ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.

3.5. Zakon o radu zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama čl. 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog i u odnosu na uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla.

3.6. Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisano je da je poslodavac obavezan da obezbedi jednak tretman lica koja su mu se javila radi razgovora o zaposlenju.

Analiza navoda i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je privredno društvo „L. L. H.” d.o.o. B. stavilo u nepovoljniji položaj A. I, zbog uskraćivanja odgovora na pitanje o bračnom statusu.

3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da navodi iz pritužbe A. I. i dokazi koje je dostavio pružaju dovoljno osnova za zaključak da je učinio verovatnim akt diskriminacije. Naime, na razgovoru za posao, poslodavac je podnosiocu pritužbe postavio pitanje koje se tiče njegovog bračnog statusa, na koje podnosilac pritužbe nije hteo da odgovori, nakon čega mu je saopšteno da nije poželjan kandidat. Imajući to u vidu, na osnovu odredbe člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, teret dokazivanja da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti, snosi lice protiv koga je podneta pritužba.

3.9. Privredno društvo „L. L. H.” d.o.o. B. raspisalo je oglas za poziciju profesionalni prodavac – prezenter, a podnosilac pritužbe je 31. marta 2015. godine imao razgovor za posao sa predstavnicima ovog privrednog društva. Na osnovu dokaza koji su dostavljeni uz pritužbu i navoda iz izjašnjenja, utvrđeno je da je A. I. na usmenom razgovoru postavljeno pitanje u vezi sa bračnim statusom, te da mu je nakon tog razgovora, odnosno, nakon što je odbio da odgovori na to pitanje, saopšteno da nije odgovarajući kandidat. Imajući ovo u vidu, da bi se zauzeo stav da li je u konkretnom slučaju izvršena diskriminacija, potrebno je ispitati da li činjenice i dokazi koje je privredno društvo „L. L. H.” d.o.o. B. iznelo u svom izjašnjenju, pružaju dovoljno osnova za zaključak da A. I. nije drugačije tretiran zbog toga što nije odgovorio na pitanje u vezi sa svojim bračnim statusom, za koje se iz samog izjašnjenja, može zaključiti da je „elementarno” za poslodavca. Imajući u vidu odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, najpre je potrebno ispitati da li je postavljanjem pitanja u vezi sa bračnim statusom kandidata privredno društvo „L. L. H.” d.o.o. B. prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.10. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je članom 16. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla, kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana. Slična odredba je sadržana i u članu 22. stav 1. Zakona o radu kojom je propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. Zakona o radu predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla i da je svrha koja se time želi postići opravdana.

Analiza uslova koji su postavljeni u oglasu za posao pokazala je da oni nisu u vezi sa bračnim statusom, kao ni drugim ličnim svojstvima. Kao posebni uslovi koje kandidati treba da ispune propisani su informisanost – pripremljenost za intervju, posvećenost u ostvarivanju ličnih projekata i projekata firme i lično usavršavanje, dok je u opisu posla naznačeno da posao podrazumeva rad na terenu. Međutim, poslodavac je u izjašnjenju naveo da „je u odnosu na prirodu posla koje obavlja prodavac u ovoj kompaniji, pitanje koje je u vezi sa bračnim statusom kandidata elementarno zbog čestih putovanja i odsustva od kuće, kako bi i sami kandidati imali kompletnu informaciju o prirodi posla koji je uglavnom terenski”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da za rad profesionalnog prodavca – prezentera nije od odlučujućeg značaja da li je kandidat za posao u braku ili ne, odnosno, da kandidati bez obzira na bračni status mogu odgovorno i kompetentno da obavljaju posao profesionalnog prodavca. Pored toga, ne može se smatrati opravdanim argument da zbog čestih putovanja i odsustava od kuće poslodavac može da postavlja pitanja o bračnom statusu kandidata. Naime, u samom tekstu oglasa navedeno je da je u pitanju rad na terenu, što znači da su kandidati već obavešteni o toj činjenici. Ukoliko poslodavac smatra da je neophodno dodatno napomenuti kandidatima da konkretan posao podrazumeva dosta putovanja, takva informacija ne sme da bude dovedena u vezi niti propraćena pitanjima o privatnom životu, odnosno, pitanjima o ličnim svojstvima kandidata. Sagledavajući sve informacije koje im je poslodavac pružio u vezi sa radnim mestom i poslom, kandidati će sami doneti odluku da li žele i da li su sposobni da obavljaju taj posao, a spremnost i mogućnost za putovanje ne zavisi od toga da li je neko braku, već svaki pojedinac donosi tu odluku procenjujući svoje životne prilike i okolnosti.

Stoga, očigledno je da za adekvatno i stručno obavljanje radnih zadataka ovog radnog mesta, bračni status ne predstavlja stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, samim tim postavljanje pitanja o bračnom statusu kandidata ne smatra se dozvoljenim pitanjem. U vezi sa tim, Poverenica konstatuje da Ustav RS i relevantni zakonski propisi zabranjuju pravljenje razlike ili nejednako postupanje prilikom propisivanja uslova za zapošljavanje i izbor kandidata i kandidatkinja za obavljanje određenog posla na osnovu njihovih ličnih svojstava, tako da se izuzeci od ovog pravila moraju veoma restriktivno tumačiti i prihvatati kao opravdani samo u situacijama kada je lično svojstvo stvarni i odlučujući faktor za mogućnost, odnosno, nemogućnost obavljanja određenog posla, imajući u vidu njegovu prirodu i osobenosti.

3.11. Imajući sve ovo u vidu, saglasno pravilima o preraspodeli tereta dokazivanja, poslodavac je taj koji treba da dokaže da nije došlo do povrede načela jednakosti i narušavanja jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa, postavljanjem nedozvoljenih pitanja koja se tiču ličnih svojstava kandidata koji su konkurisali za ovo radno mesto. Poslodavac, međutim, u konkretnom slučaju to nije učinio. Iako se ne može sa sigurnošću utvrditi koji bračni status je poželjan za poslodavca (oženjen, razveden, neoženjen i sl), evidentno je da je samim postavljanjem ovog pitanja A. I. izvršen akt diskriminacije. Imajući to u vidu, može se konstatovati da za utvrđivanje diskriminacije u konkretnom slučaju, nije od značaja činjenica da poslodavac nije saznao bračni status podnosioca pritužbe. Postavljanje pitanja koja se tiču bračnog statusa kandidata nije dozvoljeno i ne može se smatrati opravdanim ni sa aspekta svrhe, ni sa aspekta posledica koje je izazvalo. Dakle, postavljanjem pitanja o bračnom statusu, „L. L. H.” d.o.o. B. izvršila diskriminaciju na osnovu bračnog statusa u oblasti rada, zabranjenu čl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti napominje da je zahtev poslodavca da se kandidati prilikom konkurisanja za posao izjasne o svom bračnom statusu, izričito zabranjeno antidiskriminacionim propisima. Naime, poslodavac je dužan da prilikom javnog oglašavanja poslova i izbora kandidata utvrđuje i uzima u obzir objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne može da zahteva podatke o njihovom bračnom statusu. Pitanja postavljena na ovaj način u suprotnosti su sa odredbom čl. 26. stav 2. Zakona o radu i predstavljaju akt diskriminacije na osnovu bračnog statusa, zabranjen čl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ističe da mogućnost zasnivanja radnog odnosa i uživanje svih prava u oblasti rada pod jednakim uslovima ne sme biti narušena, kako bi sva lica koja traže posao ili učestvuju u radu po bilo kom osnovu, imala jednake uslove prilikom zapošljavanja ili na poslu, bez ikakve diskriminacije po osnovu bilo kog ličnog svojstva. „L. L. H.” d.o.o. B,  kao i bilo koji drugi poslodavac, prilikom javnog oglašavanja poslova i samog postupka prijema u radni odnos, može da utvrđuje i uzima u obzir samo objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne može da traži i prikuplja podatke o bračnom statusu lica i drugim ličnim svojstvima koja nisu u vezi sa obavljanjem poslova određenog radnog mesta.

3.12. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da privredno društvo „L. L. H.” d.o.o. B. ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će zaposliti, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Ono što „L. L. H.” d.o.o. B. ne sme da čini jeste da postavlja pitanja na razgovoru za posao koja se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, ako oni nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Poverenica napominje da je poslodavac dužan da prilikom izbora kandidata utvrđuje i uzima u obzir objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne može da zahteva podatke o njihovom bračnom statusu. Pitanja postavljena na ovaj način su protivzakonita i predstavljaju povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

4. MIŠLjENjE

Prilikom izbora kandidata za posao profesionalni prodavac – prezenter, odnosno, postavljanjem pitanja o bračnom statusu na razgovoru za posao, privredno društvo „L. L. H.” d.o.o. B. prekršilo je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje privrednom društvu „L. L. H.” d.o.o. B. da:

5.1. Uputi pisano izvinjenje A. I. zbog diskriminatornog postupanja tokom razgovora za posao.

5.2. Mišljenje i preporuku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama ovog privrednog društva, u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom. Potrebno je da mišljenje i preporuka budu istaknuti najmanje 8 dana na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama „L. L. H.” d.o.o. B..

5.3. Ubuduće, u okviru obavljanja svoje delatnosti, ne ponavlja akt diskriminacije, odnosno, da postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.

Potrebno je da „L. L. H.” d.o.o. B. obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko „L. L. H.” d.o.o. B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Pritužba A.I. protiv L.L.H. zbog diskriminacije na osnovu bračnog statusa u oblasti zapošljavanja