del. br. 1050 datum: 23. 7. 2012.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti (čl. 33. tač. 9. Zakona o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS”, br. 22/2009), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI

1. Republički fond za zdravstveno osiguranje preduzeće, bez odlaganja, sve potrebne mere kojima će obezbediti da zaposlene žene koje planiraju porodicu, trudnice i porodilje do 12 meseci nakon porođaja, koje imaju status osiguranica po osnovu radnog odnosa , a kojima poslodavac ne uplaćuje doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje, budu osigurane na osnovu osiguranja za planiranje materinstva, trudnoće i porođaja .

2. Republički fond za zdravstveno osiguranje obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o merama koje će preduzeti u cilju postupanja po preporuci, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke.

O b r a z l o ž e nj e

Postupajući po pritužbi građanke koja tokom trudnoće nije mogla da overi zdravstvenu knjižicu jer joj poslodavac nije uplaćivao doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti saznala je da postoji određeni broj trudnica i porodilja koje se nalaze u sličnoj situaciji, tj. koje ne mogu da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu na osnovu osiguranja po osnovu radnog odnosa.

Imajući u vidu ovu činjenicu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti zatražila je informacije od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u vezi sa mogućnostima koje imaju zaposlene trudnice kojima poslodavac ne uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje.

Republički fond za zdravstveno osiguranje dostavio je obaveštenje u kojem je navedeno da osiguranik koji je u radnom odnosu nema mogućnost da bude osiguran po drugom osnovu, a takođe i da činjenica da poslodavac ne uplaćuje doprinose za osiguranika nije razlog za promenu osnova osiguranja. Pored toga, u obaveštenju je navedeno da postoji mogućnost da osiguranik kome nisu uplaćeni doprinosi plati redovne zdravstvene usluge, a da nakon toga potražuje od poslodavca naknadu plaćenih troškova za pruženu zdravstvenu uslugu koja nije hitna, dok se za slučajeve hitne medicinske pomoći ne plaća nadoknada.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/06) u čl. 68. st. 2. posebno propisuje da deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom, a u čl. 66. st. 2. propisano je da se majci pruža posebna zaštita i podrška, pre i posle porođaja. Članom 21. propisana je zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09), kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi čl. 2. st. 1. tač. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, čl. 12. st. 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS” br. 24/05, 61/05 i 54/09) propisano je da zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja. Relevantne su i odredbe čl. 24. st. 3. tač. 2. Zakona o ravnopravnosti polova („Sl. glasnik RS”, br. 104/09), kojima se propisuje da zdravstvena zaštita žena naročito obuhvata zdravstvenu zaštitu u vezi sa planiranjem porodice, u toku trudnoće, porođaja i materinstva.

Prema čl. 17. st. 1. tač. 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 107/05, 109/05 – ispr. i 57/11) pravo na obavezno zdravstveno osiguranje imaju fizička lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u privrednom društvu, drugom pravnom licu, državnom organu, organu jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao i kod fizičkih lica. Odredbama čl. 22. st. 1. tač. 2. ovog zakona uređeno je zdravstveno osiguranje posebno osetljivih kategorija stanovništva i propisano je da pravo na osiguranje imaju žene u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja, ukoliko ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika iz čl. 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju, ili ako prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao članovi porodice osiguranika.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da brojni obavezujući i neobavezujući dokumenti međunarodnih organizacija čija je Republika Srbija članica, ukazuju na potrebu otklanjanja svakog vida diskriminacije žena. Konvencijom o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada br. 183 iz 2000. godine propisano je da je nužno obezbediti zaštitu zdravlja trudnica i porodilja.

Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW, 1979), koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje da su države članice u obavezi da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu s ovom obavezom. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na dokumenta koja su usvojena na nivou Evropske unije, i to: Direktiva 2004/113/EC (2004) o primeni principa jednakog tretmana muškaraca i žena u oblasti pristupa dobrima i uslugama, kao i Direktiva 1992/85/ EEC (1992) o sprovođenju mera za unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu trudnih radnica i dojenje majke na poslu.

Prilikom sagledavanja problema u vezi sa zdravstvenim osiguranjem zaposlenih žena tokom planiranja porodice, trudnica i porodilja do 12 meseci nakon porođaja, kojima poslodavac ne uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je utvrdila da su ove zaposlene žene diskriminisane u odnosu na sve druge žene u istoj situaciji, po pitanju ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje.

S tim u vezi, moguće su tri situacije: a) zaposlena žena kojoj poslodavac uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje; b) nezaposlena žena; i v) zaposlena žena kojoj poslodavac ne uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje.

Prve dve kategorije žena će ostvariti pravo na zdravstveno osiguranje tokom planiranja porodice, trudnoće i 12 meseci nakon porođaja, a samo treća kategorija žena neće ostvariti ovo pravo, iako se nalaze u potpuno istoj situaciji. Naime, zaposlena žena kojoj poslodavac ne uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje ima formalno status osiguranice po osnovu radnog odnosa, ali zbog neuplaćivanja doprinosa za zdravstveno osiguranje nema mogućnost da koristi zdravstveno osiguranje, i to u periodu održavanja trudnoće i nakon porođaja, kada je zdravstvena nega nužna i neophodna. Dakle, zaposlena žena kojoj poslodavac ne uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje je de iure zdravstveno osigurana, ali ne i de facto, odnosno, u praksi ona ne može da ostvari ovo svoje pravo.

Pri tome treba imati u vidu da činjenica da neki poslodavci krše obavezu uplaćivanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, ne može i ne sme da bude povod da zaposlene žene tokom planiranja porodice, trudnice i porodilje do 12 meseci nakon porođaja, faktički ostanu bez zdravstvenog osiguranja, jer je to u suprotnosti sa brojnim međunarodnim dokumentima, Ustavom Republike Srbije i zakonima koji propisuju obavezu da se obezbedi zdravstvena zaštita ovoj kategoriji stanovništva.

Imajući u vidu da se u sličnim životnim situacijama nalazi veliki broj građanki, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da bi sve morale da imaju isti obim prava, odnosno, da se mora obezbediti ostvarivanje prava na punu zdravstvenu zaštitu. Ovo tim pre ako se ima u vidu da su državni organi ti koji kontrolišu da li poslodavci uplaćuju doprinose za zdravstveno osiguranje i koji, koristeći svoja zakonska ovlašćenja, mogu uticati na ispunjavanje ove obaveze poslodavaca. Zaposlenoj/zaposlenom, međutim, ne stoji na raspolaganju pojedinačno pravno sredstvo koje može upotrebiti protiv poslodavca za slučaj da on ne uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje.

Takođe, imajući u vidu navode Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da postoji mogućnost da osiguranici traže naknadu troškova zdravstvenih usluga od poslodavca koji im nije uplaćivao doprinose za zdravstveno osiguranje, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da primena ovakvog rešenja dovodi do toga da se jednoj veoma osetljivoj kategoriji stanovništva ne pruža besplatna zdravstvena zaštita, a takođe se i dovode u situaciju da plaćaju zdravstvene usluge, a da kasnije traže nadoknadu ovih troškova od poslodavca. Ovakvim rešenjem su oni koji nemaju sredstava da plate zdravstvene usluge lišeni zdravstvene zaštite, a oni koji eventualno imaju sredstava da plate, izloženi su dodatnim teškoćama oko ostvarivanja nadoknade od poslodavaca za usluge koje su bili primorani da plate, uz rizik da pravo na nadoknadu uopšte ne ostvare. Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti još jednom ukazuje da je pravo na zdravstveno osiguranje ženama tokom planiranja porodice, trudnicama i porodiljama do 12 meseci nakon porođaja, garantovano Ustavom Republike Srbije i Zakonom o zdravstvenom osiguranju (čl. 22. st. 1. tač. 2.), ali da se u praksi ove odredbe usko tumače, što dovodi do veoma ozbiljnih posledica za zaposlene žene kojima poslodavac ne uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje. Zbog svega navedenog, potrebno je da Republički fond za zdravstveno osiguranje preduzme mere kako bi žene tokom planiranja porodice, trudnice i porodilje do 12 meseci nakon porođaja ostvarile pravo na zdravstveno osiguranje i u situacijama kada im poslodavac ne uplaćuje doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje.

Sagledavajući sve ove okolnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ima ovlašćenje i obavezu da Republički fond za zdravstveno osiguranje obavesti o uočenoj pojavi i preporuči preduzimanje adekvatnih mera kojima će se obezbediti da se ženama tokom planiranja porodice, trudnicama i porodiljama do 12 meseci nakon porođaja, koje su osiguranice na osnovu radnog odnosa, a kojima poslodavac ne uplaćuje doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje, omogući obavezno zdravstveno osiguranje po drugom osnovu, koji je propisan u čl. 22. st. 1. tač. 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Saglasno čl. 33. st. 1. tač. 9. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je preporuku Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje radi preduzimanja mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Preporuka Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za preduzimanje mera za ostvarivanje ravnopravnosti žena koje planiraju porodicu, trudnica i porodilja