7. 021-01-00242/2018-02 datum: 7. 9. 2018.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje

      PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANјE RAVNOPRAVNOSTI

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje zdravstvenoj ustanovi:

• da omogući roditelјima (staratelјima/usvojitelјima) deteta koje se nalazi na lečenju, da u svojstvu pratioca deteta borave u zdravstvenoj ustanovi pod jednakim uslovima, bez pravlјenja razlike u odnosu na pol ili bilo koje drugo lično svojstvo.

Zdravstvena ustanova će obavestiti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilјu sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

Obrazloženje

U toku postupaka po pritužbama građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti došao je do saznanja da pojedine ustanove zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, prilikom odlučivanja ko će biti pratilac deteta koje se nalazi na lečenju, donose odluke koje su zasnovane na stereotipima i predrasudama o ulogama oca i majke u životu deteta. Primera radi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je uvidom u odluku jedne zdravstvene ustanove utvrdio da je u istoj navedeno da „majka – pratilјa deteta može da boravi uz dete u skladu sa propisanim epidemiološkim merama (zdrava majka, sa dokazima o vakcinacionom statusu)”. U drugom slučaju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je uvidom u odluku o finansijskoj nadoknadi troškova majki pratilјa, utvrdio da se troškovi i uslovi boravka u ustanovi zdravstvene zaštite propisuju samo majkama pratilјama pacijenata (koji imaju do 18 godina života), na osnovu koje se može zaklјučiti da je samo majkama dozvolјeno da budu pratilјe pacijenata.

Poverenik podseća da Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbom člana 15. Ustava, propisana je ravnopravnost žena i muškaraca i obaveza države da razvija politiku jednakih mogućnosti, dok je članom 65. propisana ravnopravnost roditelјa prilikom ostvarivanja prava i dužnosti da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti takođe konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[3], koja u članu 3. st. 2. i 3. propisuje da se države ugovornice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelјa, zakonskih staratelјa ili drugih pojedinaca, koji su pravno odgovorni za dete, da će u tom cilјu preduzeti sve odgovarajuće zakonodavne i administrativne mere, kao i da će se sve  institucije, službe i ustanove odgovorne za brigu ili zaštitu dece prilagoditi standardima koje su utvrdili  nadležni organi, posebno u oblasti sigurnosti, zdravlјa, u pogledu broja i podobnosti osoblјa, kao i stručnog nadzora. Pored toga, članom 18. stav 1.  Konvencije propisano je da će države ugovornice uložiti najveće napore da se obezbedi priznavanje principa da oba roditelјa imaju zajedničku odgovornost u podizanju i razvoju deteta, a da će najbolјi interesi deteta biti njihova osnovna briga.

Opštim komentarom br. 7 (Ostvarivanje prava deteta u ranom detinjstvu) uz Konvenciju o pravima deteta[4], Komitet za prava deteta istakao je značaj činjenice da su mala deca nosioci svih prava propisanih Konvencijom o pravima deteta i da je rano detinjstvo period od klјučnog značaja za ostvarivanje ovih prava. Navedeno je da mala deca, takođe, mogu da trpe posledice diskriminacije prema njihovim roditelјima. Pored toga, ovim Opštim komentarom naglašeno je da oba roditelјa imaju zajedničku odgovornost u podizanju i razvoju deteta, pri čemu su očevi i majke priznati kao ravnopravni staraoci. Komitet konstatuje da su u praksi modeli porodice nepostojani i promenlјivi u mnogim regionima, kao što se menja i dostupnost neformalnih mreža podrške roditelјima, sa opštim trendom ka većoj raznovrsnosti u pogledu veličine porodice, uloga roditelјa i aranžmana za podizanje dece. Ovi trendovi su posebno značajni za malu decu, čiji se fizički, lični i psihološki razvoj najbolјe ostvaruje u okviru malog broja postojanih, brižnih odnosa. Komitet potvrđuje da svaki od ovih odnosa može jasno da doprinese ostvarivanju dečjih prava po Konvenciji i da niz porodičnih modela može da bude u saglasnosti sa unapređivanjem dobrobiti dece. Uopštenije govoreći, tokom perioda brzih društvenih promena, tradicionalne prakse mogu postati neodržive ili nerelavantne u postojećim okolnostima i načinima života roditelјa, dok je nedovolјno vremena proteklo da bi se nove prakse usvojile i nove sposobnosti roditelјa razumele i cenile.

Republika Srbija ratifikovala je i Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena[5], koja u članu 16. proklamuje jednakost u uživanju lјudskih prava žena i muškaraca u porodici, te između ostalog propisuje jednaka roditelјska prava i obaveze u odnosu na decu. U svim ovim slučajevima interesi dece moraju biti na prvom mestu[6]. Ratifikacijom ove Konvencije, Republika Srbija se između ostalog obavezala da preduzima sve podesne mere, posebno radi izmene društvenih i kulturnih običaja u pogledu ponašanja muškaraca i žena da bi se otklonile predrasude, kao i uobičajena i svaka druga praksa zasnovana na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi muškaraca, odnosno žena. U Pekinškoj deklaraciji i Platformi za akciju^[7] navedeno je da svi zdravstveni radnici i službe poštuju lјudska prava i da se pridržavaju etičkih, profesionalnih i rodno osetlјivih standarda, a kao jedna od mera za sprovođenje ovog cilјa navedeno je podsticanje muškaraca da jednako učestvuju u brizi o deci i u obavlјanju kućnih poslova, kao i da pružaju svoj deo finansijske podrške porodici.^[8]

Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda^[9] u članu 14. propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. definiše diskriminaciju i diskriminatorno postupanje kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Takođe, Zakonom o zabrani diskriminacije u članu 20. zabranjeno je postupanje protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života, kao i uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Ovim članom zabranjeno je i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova[10]. Takođe, članom 22. stav 1. propisano je da svako dete ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelјa, staratelјa i članova porodice.

Zakonom o ravnopravnosti polova^[11] propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilј ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje lјudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti. U članu 2. stav 4. ovog zakona propisano je da su državni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravna lica koja osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, dužni da  prate ostvarivanje ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima društvenog života, primenu međunarodnih standarda i Ustavom zajemčenih prava u ovoj oblasti.

Porodičnim zakonom[12] propisano je da je oblast roditelјstva zasnovana na principima koji se odnose na ravnopravnost žena i muškaraca. Odredbom člana 7. st. 1. i 2. ovog zakona, propisano je da roditelјsko pravo pripada majci i ocu zajedno, kao i da su ravnopravni u vršenju roditelјskog prava. Kada je reč o staranju o detetu, dok je članom 68. st. 1. i 3. propisano da roditelјu imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu, ali i pravo  da dobiju sva obaveštenja o detetu od obrazovnih i zdravstvenih ustanova. Članom 69. stav 1. ovog zakona propisano je da roditelјi imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se oni lično starati o njegovom životu i zdravlјu.

Odredbom člana 26. st. 1 i 2. Zakona o pravima pacijenata^[13] propisano je da dete do navršenih 15 godina života, ima pravo da bude smešteno na bolničko lečenje u pratnji jednog od roditelјa, usvojitelјa ili staratelјa, uvek kada je to moguće, kao i pravo na posete u najvećoj mogućnoj meri, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem i najbolјim interesom. Članom 14. ovog zakona propisano je da tokom boravka u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, pacijent ima pravo primanja posetilaca, u skladu sa kućnim redom zdravstvene ustanove, kao i pravo da zabrani posete određenom licu ili licima.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su u Republici Srbiji i pored  usvojenog normativnog okvira koji pruža najviši nivo zaštite od diskriminacije i na savremen način uređuje oblast rodne ravnopravnosti, i dalјe rasprostranjeni rodni stereotipi, koji u mnogim oblastima u velikoj meri utiču na kreiranje muških i ženskih rodnih uloga. Jedna od takvih oblasti je i oblast roditelјstva, u kojoj su, zbog velikog uticaja određenih običaja i društvenih obrazaca ponašanja, duboko ukorenjeni „modeli” uloga majki i očeva u životu deteta. Polazeći od usvojenih „modela”, žene se u našem društvu prvenstveno posmatraju kao negovatelјice, odnosno, briga o deci je isklјučivo zadatak žene. Na taj način je ovaj „model“ primenjen i u praksama pojedinih dečijih klinika u kojima očevi ne mogu biti u pratnji deteta koje se nalazi na lečenju, već to mogu biti isklјučivo majke, odnosno osobe ženskog pola ukoliko majka deteta nije u mogućnosti da bude pratilac.

S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da propisivanje pravila da samo majke, odnosno osobe ženskog pola mogu da budu u pratnji deteta koje se nalazi na lečenju u zdravstvenoj ustanovi, predstavlјa postupanje koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova, i predstavlјa diskriminaciju na osnovu pola, koja je izričito zabranjena Zakonom.

Imajući u vidu činjenicu da oba roditelјa, imaju prava i obaveze da podjednako i aktivno učestvuju u vaspitanju, nezi i razvoju deteta, potrebno je da se prilikom praktične primene zakonske odredbe kojom je utvrđeno da dete do navršenih 15 godina života ima pravo da bude smešteno na bolničko lečenje u pratnji jednog od roditelјa, obezbedi jednak tretman roditelјima (staratelјima/usvojitelјima). Takođe, prilikom odlučivanja o ovom pravu, neophodno je obezbediti da svaka pojedinačna odluka bude zasnovana na objektivnim kriterijumima, a ne na diskriminatornoj praksi. Saglasno navedenom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da svi društveni akteri treba da pruže podršku i u okviru svojih nadležnosti preduzmu mere, kako bi u potpunosti došlo do ostvarenja principa rodne ravnopravnosti.

Poverenik naročito ukazuje da ustanove zdravstvene zaštite imaju posebnu odgovornost u društvu i podseća na obavezu punog poštovanja međunarodnih i domaćih propisa u cilјu ostvarivanja pune ravnopravnosti u svim oblastima društvenog života, kao i na značaj poštovanja principa ravnopravnosti roditelјa u roditelјskim pravima i obavezama, bez obzira na njihova lična svojstva.

Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u skladu sa članom 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije uputio ovu preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti ustanovama za zdravstvenu zaštite dece u kojima se nalaze deca na lečenju ili rehabilitaciji. U slučaju da je u zdravstvenoj ustanovi na snazi odluka koja ograničiva, odnosno onemogućava roditelјima (staratelјima/usvojitelјima) deteta koje se nalazi na lečenju, da u svojstvu pratioca deteta borave u zdravstvenoj ustanovi pod jednakim uslovima, bez pravlјenja razlike u odnosu na pol ili bilo koje drugo lično svojstvo, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da je takav akt potrebno izmeniti, odnosno uskladiti sa antidiskriminacionim propisima. Takođe, ukoliko se pored postojanja odluke koja je usklađenama sa antidiskriminacionim propisima u praksi pravi razlika u odnosu na pol ili bilo koje drugo lično svojstvo, zdravstvena ustanova je dužna da preduzme mere da se ove nepravilnosti otklone. Zdravstvena ustanova će obavestiti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilјu sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33. tač.  9.

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik  RS”, br. 98/06)

[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[4] UN, Opšti komentar br. 7: Ostvarivanje prava deteta u ranom detinjstvu, CRC/C/GC/7/Rev. 1, 20. septembra 2006. godine

[5] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 11/81)

[6] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, član 16. stav 1. tačka d)

[7] Usvojena na četvrtoj svetskoj konferenciji o ženama 1995. godine.

[8] Strateški cilј V. 1. Platforme za akciju

[9] „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispr. i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 12/10

[10] Zakon o zabrani diskriminacije, član 20.

[11] „Službeni glasnik RS”, broj 104/09

[12] „Službeni glasnik RS”, br. 18/05, 72/11 – dr. zakon i 6/15

[13] „Službeni glasnik RS”, broj 45/13

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Preporuka mera zdravstvenim ustanovama