br. 021-02-229/2014-02 datum: 8. 9. 2014
ALEKSANDAR VUČIĆ
predsednik Vlade Republike Srbije
11000 BEOGRAD
Nemanjina br. 11
Poštovani gospodine Vučiću,
U skladu sa svojom zakonskom obavezom da, kao Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, pratim sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučujem mere za ostvarivanje ravnopravnosti , ovom preporukom ukazujem na potrebu ustanovljavanja nacionalnog institucionalnog mehanizma za rodnu ravnopravnost, čije bi delovanje unapredilo sprovođenje politike rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji.
Kao što Vam je poznato, potvrđivanjem Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, Republika Srbija se obavezala da će u svim oblastima, posebno političkoj, društvenoj, ekonomskoj i kulturnoj, preduzimati sve prikladne mere, uključujući i zakonodavne, da bi obezbedile potpun razvoj i napredak žena, kako bi se garantovalo ostvarivanje i uživanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, ravnopravno sa muškarcima. U proteklom periodu Republika Srbija je učinila značajne pomake na planu unapređivanja rodne ravnopravnosti. Usvojeni su Zakon o ravnopravnosti polova (2009), Zakon o zabrani diskriminacije (2009), kao i Nacionalna strategija za unapređenje rodne ravnopravnosti i poboljšanja položaja žena (2009), a osnovani su i institucionalni mehanizmi na nacionalnom, pokrajinskim i lokalnom nivou. Pored Saveta za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije, osnovana je i Uprava za rodnu ravnopravnost, kao poseban državni organ u okviru Ministarstva rada i socijalne politike. Uprkos pozitivnim pomacima, Komitet za eliminaciju diskriminacije žena, u svojim zaključnim zapažanjima o kombinovanom Drugom i trećem periodičnom izveštaju Republike Srbije u julu 2013. godine, izrazio je žaljenje što institucije i tela za unapređenje položaja žena nemaju dovoljno ljudskih resursa niti adekvatna sredstva i ovlašćenja da utiču na državnu politiku i odlučivanje. Komitet je preporučio Republici Srbiji da dodatno ojača nacionalni mehanizam, obezbeđujući mu adekvatne ljudske, tehničke i finansijske resurse, povećavajući njihovu vidljivost i efikasnost.
Sa žaljenjem konstatujem da ova preporuka Komiteta nije sprovedena, a situacija je dodatno pogoršana jer je Uprava za rodnu ravnopravnost, u čijem mandatu su bili poslovi ostvarivanja i unapređivanja rodne ravnopravnosti, prestala da postoji.
Kao što Vam je poznato, u zajedničkom saopštenju koje su dali Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnik građana u aprilu 2014. godine, povodom usvajanja Zakona o ministarstvima , ukazano je na potrebu obezbeđivanja institucionalnih mehanizama za efikasno sprovođenje, praćenje i planiranje poslova državne uprave u oblasti ljudskih prava, uključujući i oblast rodne ravnopravnosti.
Sagledavajući postojeću situaciju, imajući u vidu teškoće koje prate sprovođenje politike rodne ravnopravnosti i visok nivo strukturalne, institucionalne i individualne diskriminacije kojoj su žene u Srbiji još uvek izložene, smatram neophodnim da Vlada Republike Srbije preduzme sve potrebne mere kako bi se uspostavio adekvatan institucionalni mehanizam za sprovođenje politike rodne ravnopravnosti na nacionalnom nivou. To potvrđuje i činjenica da se prema nalazima istraživanja javnog mnjenja „Odnos građana prema diskriminaciji u Srbiji”, koje je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo krajem 2013. godine, na prvom mestu po izloženosti diskriminaciji u Srbiji nalaze upravo žene, što je ocena čak 42% ispitanika/ca. Zato je od izuzetne važnosti da u Republici Srbiji postoji adekvatan državni organ koji će pratiti primenu Zakona o ravnopravnosti polova, izrađivati i pratiti primenu nacionalnih strategija, raditi na izradi nacrta zakona i drugih propisa u ovoj oblasti, pružati stručnu i administrativni podršku radu Savetu za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije, sprovoditi preporuke Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena i sarađivati sa organima autonomnih pokrajina i organima jedinica lokalne samouprave. Potreba stvaranja adekvatnog institucionalnog okvira za sprovođenje politike rodne ravnopravnosti značajna je i u procesu evropskih integracija jer je rodna ravnopravnost jedan od važnih segmenta ljudskih prava i deo je niza poglavlja koja će biti predmet pregovora.
Postojanje državnog organa sa navedenim zaduženjima posebno je značajno imajući u vidu da se Nacionalna strategija za unapređenje rodne ravnopravnosti i poboljšanje položaja žena i Nacionalna strategija za borbu protiv rodnog i seksualno zasnovanog nasilja odnose na period do 2015. godine, te da je neophodno izraditi nova strateška dokumenta, kao i da rad stalnih radnih tela ili zaposlenih za rodnu ravnopravnost i poslove ostvarivanja jednakih mogućnosti u jedinicama lokalnih samouprava nije koordinisan niti postoji stručna podrška za njihov rad na nacionalnom nivou.
Imajući u vidu da je za proces unapređivanja rodne ravnopravnosti od posebnog značaja jačanje institucionalnog mehanizma, upućujem ovu preporuku i izražavam očekivanje da će Vlada Republike Srbije i Vi lično preduzeti sve neophodne mere kako bi se unapredio rad organa državne uprave u oblasti ravnopravnosti žena i muškaraca i nastavio rad na razvijanju politika jednakih mogućnosti.
S iskrenim uvažavanjem,
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
dr Nevena Petrušić
Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti Predsedniku Vlade Republike Srbije 
