бр. 021-02-229/2014-02 датум: 8. 9. 2014

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ
председник Владе Републике Србије

11000 БЕОГРАД
Немањина бр. 11

Поштовани господине Вучићу,

У складу са својом законском обавезом да, као Повереница за заштиту равноправности, пратим спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручујем мере за остваривање равноправности , овом препоруком указујем на потребу установљавања националног институционалног механизма за родну равноправност, чије би деловање унапредило спровођење политике родне равноправности у Републици Србији.

Као што Вам је познато, потврђивањем Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена, Република Србија се обавезала да ће у свим областима, посебно политичкој, друштвеној, економској и културној, предузимати све прикладне мере, укључујући и законодавне, да би обезбедиле потпун развој и напредак жена, како би се гарантовало остваривање и уживање људских права и основних слобода, равноправно са мушкарцима. У протеклом периоду Република Србија је учинила значајне помаке на плану унапређивања родне равноправности. Усвојени су Закон о равноправности полова (2009), Закон о забрани дискриминације (2009), као и Национална стратегија за унапређење родне равноправности и побољшања положаја жена (2009), а основани су и институционални механизми на националном, покрајинским и локалном нивоу. Поред Савета за равноправност полова Владе Републике Србије, основана је и Управа за родну равноправност, као посебан државни орган у оквиру Министарства рада и социјалне политике. Упркос позитивним помацима, Комитет за елиминацију дискриминације жена, у својим закључним запажањима о комбинованом Другом и трећем периодичном извештају Републике Србије у јулу 2013. године, изразио је жаљење што институције и тела за унапређење положаја жена немају довољно људских ресурса нити адекватна средства и овлашћења да утичу на државну политику и одлучивање. Комитет је препоручио Републици Србији да додатно ојача национални механизам, обезбеђујући му адекватне људске, техничке и финансијске ресурсе, повећавајући њихову видљивост и ефикасност.

Са жаљењем констатујем да ова препорука Комитета није спроведена, а ситуација је додатно погоршана јер је Управа за родну равноправност, у чијем мандату су били послови остваривања и унапређивања родне равноправности, престала да постоји.

Као што Вам је познато, у заједничком саопштењу које су дали Повереник за заштиту равноправности и Заштитник грађана у априлу 2014. године, поводом усвајања Закона о министарствима , указано је на потребу обезбеђивања институционалних механизама за ефикасно спровођење, праћење и планирање послова државне управе у области људских права, укључујући и област родне равноправности.

Сагледавајући постојећу ситуацију, имајући у виду тешкоће које прате спровођење политике родне равноправности и висок ниво структуралне, институционалне и индивидуалне дискриминације којој су жене у Србији још увек изложене, сматрам неопходним да Влада Републике Србије предузме све потребне мере како би се успоставио адекватан институционални механизам за спровођење политике родне равноправности на националном нивоу. То потврђује и чињеница да се према налазима истраживања јавног мњења „Однос грађана према дискриминацији у Србији“, које је Повереник за заштиту равноправности спровео крајем 2013. године, на првом месту по изложености дискриминацији у Србији налазе управо жене, што је оцена чак 42% испитаника/ца. Зато је од изузетне важности да у Републици Србији постоји адекватан државни орган који ће пратити примену Закона о равноправности полова, израђивати и пратити примену националних стратегија, радити на изради нацрта закона и других прописа у овој области, пружати стручну и административни подршку раду Савету за равноправност полова Владе Републике Србије, спроводити препоруке Комитета за елиминисање дискриминације жена и сарађивати са органима аутономних покрајина и органима јединица локалне самоуправе. Потреба стварања адекватног институционалног оквира за спровођење политике родне равноправности значајна је и у процесу европских интеграција јер је родна равноправност један од важних сегмента људских права и део је низа поглавља која ће бити предмет преговора.

Постојање државног органа са наведеним задужењима посебно је значајно имајући у виду да се Национална стратегија за унапређење родне равноправности и побољшање положаја жена и Национална стратегија за борбу против родног и сексуално заснованог насиља односе на период до 2015. године, те да је неопходно израдити нова стратешка документа, као и да рад сталних радних тела или запослених за родну равноправност и послове остваривања једнаких могућности у јединицама локалних самоуправа није координисан нити постоји стручна подршка за њихов рад на националном нивоу.

Имајући у виду да је за процес унапређивања родне равноправности од посебног значаја јачање институционалног механизма, упућујем ову препоруку и изражавам очекивање да ће Влада Републике Србије и Ви лично предузети све неопходне мере како би се унапредио рад органа државне управе у области равноправности жена и мушкараца и наставио рад на развијању политика једнаких могућности.

С искреним уважавањем,

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Препорука мера за остваривање равноправности Председнику Владе Републике Србије