br. 07-00-206/2014-02 datum: 8. 8. 2014.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti (čl. 33. st. 1. tač. 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, „Sl. glasnik RS”, br. 22/2009), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje Ministarstvu odbrane Republike Srbije

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI

1. Potrebno je da Ministarstvo odbrane Republike Srbije uskladi Odluku o posebnim kriterijumima za prijem na rad u Izaslanstva odbrane Republike Srbije („Sl. vojni list” br. 25/09,15/11 i 24/13, čl. 41. t. 5) sa antidiskriminacionim propisima, i to tako što će ukloniti posebne kriterijume koji se odnose na bračni status kandidata i kandidatkinja.

2. Potrebno je da Ministarstvo odbrane Republike Srbije ubuduće vodi računa da svojim odlukama, kao i prilikom objavljivanja internih i javnih konkursa, ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i drugih antidiskriminacionih propisa.

3. Ministarstvo odbrane Republike Srbije obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

O b r a z l o ž e nj e

Postupajući u okviru nadležnosti propisanih čl. 33. Zakona o zabrani diskriminacije , Poverenica za zaštitu ravnopravnosti došla je do saznanja da je u listu Odbrana br. 205 od 1. aprila 2014. godine objavljen konkurs Vojnoobaveštajne agencije Ministarstva odbrane za prijem na rad u Izaslanstvima odbrane Republike Srbije u 2015. godini.

Konkursom su propisani opšti i posebni uslovi koje treba da ispuni svaki kandidat koji želi da se prijavi na konkurs. Među posebnim uslovima konkursa određeno je da je potrebno da kandidat bude u braku, da od članova porodice obavezno sa sobom vodi supružnika u inostranstvo, kao i da su on i članovi njegove uže porodice zdravi i sposobni za dužnost u izaslanstvu odbrane.
Imajući u vidu posebne uslove konkursa, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti zatražila je izjašnjenje Bratislava Gašića, ministra odbrane, u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije.

U izjašnjenju koje je dostavio Slavoljub Dabić, brigadni general Vojnoobaveštajne agencije, između ostalog, navedeno je:

– da su uslovi kojima se od kandidata traži da su zdravstveno sposobni, da su u braku i da sa sobom vode supružnika, propisani Odlukom o posebnim kriterijumima za prijem na rad u Izaslanstva odbrane (IO);
– da je uslov kojim traži da kandidat i članovi njegove uže porodice zdravi i sposobni za dužnost u izaslanstvu odbrane, u vezi sa odredbama Zakona o Vojsci Srbije kojim je propisano da u aktivnu vojnu službu može biti primljeno lice koje je zdravstveno sposobno;
– da je uslov koji podrazumeva da je kandidat u braku propisan jer supružnici izaslanika odbrane imaju određene protokolarne obaveze prilikom organizovanja društvenih aktivnosti, kao i da je predviđena mogućnost da se angažuju na osnovu ugovora o delu;
– da je zbog količine stresa i obaveza koje ova pozicija nosi neophodno da vojni izaslanici i njihovi supružnici budu zdravstveno sposobni kako bi realizovali sve aktivnosti i dostojno predstavljali MO i VS;
– da su dužni da poštuju akte koji su na snazi, te ukoliko se zbog procesa integracije Republike Srbije ukaže potreba za promenom važećih kriterijuma i odluka, tek na osnovu izmena mogu vršiti izbor na osnovu novih kriterijuma.

U listu Odbrana br. 205 od 1. aprila 2014. godine objavljen je konkurs Ministarstva odbrane Republike Srbije, Vojnoobaveštajne agencije za prijem na rad u Izaslanstvima odbrane Republike Srbije u 2015. godini. Opštim uslovima konkursa propisano je da kandidat može biti profesionalno vojno lice u službi u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije koji ispunjava sve uslove za postavljenje na dužnost propisane odredbama čl. 22. i 23. Uredbe o stanjima u službi profesionalnih vojnih lica i o unapređivanju oficira i podoficira . Pored opštih uslova, propisani su i posebni uslovi, između ostalog, propisano je da je kandidat u braku i da od članova porodice obavezno sa sobom vodi supružnika u inostranstvo. Takođe, kao poseban uslov propisano je i da su kandidat i članovi njegove porodice zdravi i sposobni za dužnost u izaslanstvu odbrane. Odlukom o posebnim kriterijumima za prijem na rad u Izaslanstva odbrane Republike Srbije propisani su posebni kriterijumi za prijem na rad u izaslanstva odbrane Republike Srbije, da su posebni kriterijumi sastavni deo internog konkursa za prijem na rad u izaslanstva odbrane, kao i da je odredbom tačke 2. stav 5. odluke, kao poseban kriterijum, propisano da je kandidat za dužnosti izaslanika odbrane i zamenika izaslanika odbrane u braku i da od članova porodice obavezno sa sobom vodi supružnika u inostranstvo.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustavnom zabranom diskriminacije, kao pojave koja je suprotna principima demokratskog društva, obezbeđuje se ostvarivanje načela jednakosti i stvaraju pretpostavke da pravni subjekti ostvaruju prava pod jednakim uslovima.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji odredbom čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljan položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljan položaj. Pored ostalog, relevantna je i odredba čl. 16. kojom je propisana zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje, na stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

Zakon o radu u čl. 18 zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama čl. 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, u odnosu na uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla i napredovanje na poslu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da propisivanje posebnih kriterijuma kojima se kao uslov postavlja da je kandidat u braku i da sa sobom vodi supružnika u inostranstvo predstavlja diskriminaciju na osnovu bračnog statusa. Naime, postavljanje ovakvih uslova zabranjeno je zakonskim propisima kojima se reguliše zabrana diskriminacije u domenu rada i zapošljavanja. Zbog toga je nedopušteno objavljivanje oglasa koji sadrže uslove za zasnivanje radnog odnosa koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podseća da je Ministarstvu odbrane Republike Srbije uputila preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti broj 021-02-9/2013-02 od 25. marta 2013. godine, kojom je preporučeno da se Odluka o posebnim kriterijumima za prijem na rad u Vojna predstavništva Republike Srbije br. 95 od 19. jula 2010. godine uskladi sa antidiskriminacionim propisima, i to tako što će Ministarstvo odbrane ukloniti posebne kriterijume koji se odnose na bračni status i godine života kandidata i kandidatkinja. Data je i preporuka da Ministarstvo odbrane ubuduće vodi računa da svojim odlukama, kao i prilikom objavljivanja internih i javnih konkursa ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i drugih antidiskriminacionih propisa. Dopisom br. 192-12 od 13. maja 2013. godine, koji je uputio Miroslav Jovanović, pomoćnik ministra odbrane, obavešteni smo da da je pokrenuta procedura za izmenu Odluke o posebnim kriterijumima za prijem na rad u Vojna predstavništva Republike Srbije.

Kao i prilikom analize teksta internog konkursa za popunu formacijskih mesta u vojnim predstavništvima u inostranstvu Uprave za međunarodnu vojnu saradnju , i u ovom slučaju analiza teksta konkursa za prijem na rad u izaslanstvima odbrane u 2015. godini, pokazala je da za konkretno radno mesto nije od odlučujućeg značaja bračni status kandidata, odnosno, da i kandidati koji nisu u braku ili koji su u vanbračnoj zajednici, kao i kandidati koji su razvedeni mogu odgovorno i kompetentno da obavljaju posao izaslanika odbrane, ukoliko ispunjavaju uslove koji se odnose na stepen obrazovanja, vojni čin, posedovanje sertifikata stručnih ispita i radno iskustvo. Takođe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ponovo ukazuje da postavljanje posebnog uslova kojim se predviđa da kandidat sa sobom vodi supružnika u inostranstvo, ne predstavlja uslov koji se odnosi na profesionalne kvalifikacije koje su potrebne za obavljanje posla izaslanika odbrane. Stoga, činjenica da li je kandidat u mogućnosti da sa supružnikom boravi u inostranstvu tokom obavljanja posla izaslanika odbrane, ne može da predstavlja odlučujući kriterijum prilikom izbora kandidata. Postavljanjem posebnog uslova da je kandidat u braku i da sa sobom vodi supružnika u inostranstvo u Odluci o posebnim kriterijumima za prijem na rad u IO, automatski se eliminišu potencijalni kandidati koji nisu u braku a koji ispunjavaju uslove u pogledu obrazovanja i iskustva, kao i oni koji su u braku ali čiji supružnici iz bilo kog razloga nisu u mogućnosti da sa njima borave u inostranstvu.

Po pitanju uslova koji se odnosi na zdravstveno stanje kandidata, koji je propisan na osnovu čl. 39. st. 1. t. 2. Zakona o Vojsci Srbije , Poverenica konstatuje da s obzirom na specifičnosti obavljanja poslova u aktivnoj vojnoj službi, postavljanje ovog uslova može se smatrati opravdanim imajući u vidu prirodu posla koji se obavlja i uslove pod kojima se obavlja.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na kraju, napominje da je nesporno da poslodavci mogu da propisuju uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za rad na određenim radnim mestima, kao i da se pri tome rukovode potrebom bolje i efikasnije organizacije rada i profesionalnim standardima rada, čija je svrha nastojanje da se obezbede adekvatni kadrovi za obavljanje poslova. Nesporno je, takođe, da Ministarstvo odbrane, kao poslodavac, ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Međutim, ostvarivanje legitimnog cilja ne sme da dovede do diskriminacije. Ono što poslodavac ne sme da čini jeste da prilikom oglašavanja poslova i propisivanja kriterijuma za izbor kandidata zahteva i vrednuje podatke koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

Sagledavajući sve ove okolnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ima ovlašćenje i zakonsku dužnost da Ministarstvo odbrane Republike Srbije obavesti o uočenoj povredi prava i preporuči preduzimanje adekvatnih mera kojima će se obezbediti ostvarivanje načela jednakosti.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti Ministarstvu odbrane u oblasti rada i zapošljavanja