20. 021-01-197/2018-02 datum: 20.7.2018. godine

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje Zadužbini Ilije M. Kolarca (u dalјem tekstu: Kolarčeva zadužbina)

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANјE RAVNOPRAVNOSTI

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Kolarčevoj zadužbini:

– da preduzme sve neophodne mere i aktivnosti kako bi se osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste invalidska kolica omogućio nesmetan pristup zgradi Kolarčeve zadužbine, kao i nesmetano kretanje unutar ovog objekta.

Kolarčeva zadužbina obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilјu sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti u skladu sa zakonom nije dopuštena žalba, niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

Obrazloženje

Dana 31. maja 2018. godine, u Kolarčevoj zadužbini, uz prisustvo velikog broja gostiju iz zemlјe i inostranstva, među kojima je bio i veliki broj osoba sa invaliditetom, svečano je otvoren Sedmi Evropski kongres za osobe sa invaliditetom pod nazivom: „Živeti u susretuˮ. Prilikom sprovođenja priprema za svečano otvaranje Kongresa predstavnici Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i predstavnici agencije koja je bila angažovana na poslovima pripreme ove manifestacije, izvršili su neposrednu proveru pristupačnosti prostora Kolarčeve zadužbine i utvrdili da se na glavnom i sporednom ulazu u objekat nalaze dve male rampe. Takođe, u objektu je uočen i  jedan električni guseničar penjalica na bateriju, koji je bio razmontiran pored stepeništa koje vodi do ulaza u dvoranu, jer je prema informacijama dobijenim od zaposlenih u zadužbini baterija neispravna i puni se sat vremena, kao i da guseničar koji se kreće veoma sporo može da prenese samo jednu osobu sa invaliditetom koja koristi invalidska kolica, te se zbog toga i ne koristi. Zaposleni su naveli da osobe sa invaliditetom retko dolaze u ovaj objekat, kao i da ukoliko dođu, navedene prepreke se prevazilaze na taj način što zaposleni fizički prenose osobe sa invaliditetom uz stepenište. Neposrednim uvidom predstavnici Poverenika konstatovali su da tokom svog boravka u ovom objektu osobe sa invaliditetom nisu u mogućnosti ni toalet da koriste, jer se on nalazi u suterenu i do njega je moguće doći samo stepeništem koje suteren spaja sa nivoom na kojem se nalazi dvorana. Na pitanje predstavnika agencije koja je bila angažovana na poslovima pripreme ove manifestacije na koji način je moguće obezbediti pristupačnost objekta, zaposleni su izneli stav da će obezbediti sve što je potrebno da objekat bude trajno pristupačan. Neposredno pred otvaranje Kongresa, predstavnici Poverenika su ponovo obišli objekat Kolarčeve zadužbine, jer su predstavnici navedene agencije dostavili obaveštenje da su obezbeđeni guseničari penjalice koji će osobama sa invaliditetom koje koriste invalidska kolica omogućiti nesmetano kretanje kroz objekat. Na licu mesta uočeno je da nije obezbeđena rolo rampa u skladu sa prethodnim dogovorom, kao i da su iznajmlјena još dva guseničara penjalice i popravlјena baterija na guseničaru koji je u objektu već postojao, kako bi bio obezbeđen pristupačan ulaz u dvoranu, ali i nesmetano korišćenje toaleta. Obezbeđena su i jedna invalidska kolica manjih dimenzija u kojima bi osobe sa invaliditetom koje su korisnici invalidskih kolica većih dimenzija bile prenošene, budući da iznajmlјeni guseničari penjalice ne mogu prenositi invalidska kolica većih dimenzija.

Na dan svečanog otvaranja Kongresa, osobe sa invaliditetom i pored preduzetih mera na uklanjanju arhitektonskih barija, nisu bile u mogućnosti da samostalno uđu u dvoranu u kojoj je održana ova manifestacija i da koriste toalete u ovom objektu. Naime, električni guseničar penjalica, kojim je povezan ulaz u objekat sa nivoom na kojem se nalazi dvorana i sa nivoom na kojem se nalazi toalet, omogućio je samostalno kretanje samo osobama sa invaliditetom čija su invalidska kolica manjih dimenzija. Uvidevši ovaj problem, organizatori su kako bi obezbedili učešće svih osoba sa invaliditetom na otvaranju Kongresa, osobe sa invaliditetom koje koriste invalidska kolica većih dimenzija, uz njihovu saglasnost, prenosili od ulaza u objekat do dvorane u kojoj je održana ova manifestacija.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre ukazuje da je Ustavom Republike Srbije^[2] propisana zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Takođe, Republika Srbija je usvojila Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[3], čiji je cilј da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih lјudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva[4]. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isklјučivanje ili ograničenje po osnovu invaliditeta, što ima za cilј ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih lјudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhvaćeni i svi oblici diskriminacije, uklјučujući i uskraćivanje razumnog prilagođavanja, a države ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu. Članom 9. Konvencije između ostalog je propisano da će u cilјu omogućavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države ugovornice preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklјučujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Mere koje uklјučuju identifikovanje i uklanjanje barijera za pristup, odnose se, između ostalog i na zgrade.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je definisana Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavlјaju ili su stavlјeni u nepovolјniji položaj, ili bi mogli biti stavlјeni u nepovolјniji položaj. Pored toga, odredbom člana 17. stav 1. propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica, dok je stavom 2. istog člana između ostalog propisano da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), u skladu sa zakonom. Članom 26. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[5], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Odredbom člana 13. stav 1. izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, dok je stavom 2. istog člana propisano da se pod uslugom, u smislu ovog zakona smatra svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona, smatraju se: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, zaštitu od elementarnih nepogoda i slično.[6] Pored toga, odredbom člana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta.

Zakonom o planiranju i izgradnji[7], propisano je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu, moraju projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[8] bliže se utvrđuju tehnički standardi pristupačnosti za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom. Pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, jeste rezultat primene tehničkih standarda u planiranju, projektovanju, građenju, rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji objekata i javnih površina, pomoću kojih se svim lјudima, bez obzira na njihove fizičke, senzorne i intelektualne karakteristike, ili godine starosti osigurava nesmetan pristup, kretanje, korišćenje usluga, boravak i rad u objektima. Odredbom člana 2. ovog pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno korišćenje, pa su između ostalog to i objekti kulture. Odredbom člana 3. tačka 8. utvrđeno je da pristupačan objekat, njegov deo ili oprema jeste onaj objekat, deo objekta ili opreme koja osigurava ispunjavanje obaveznih elemenata pristupačnosti propisanih ovim pravilnikom, dok je tačkom 9. utvrđeno da su obavezni elementi pristupačnosti elementi za projektovanje, građenje, rekonstrukciju, dogradnju i adaptaciju kojima se određuju veličina, svojstva, instalacije, uređaji i druga oprema na javnim površinama i objektima radi osiguranja pristupa, kretanja, boravka i rada za sve potencijalne korisnike, a u skladu sa ovim pravilnikom.  Odredbom člana 5. ovog pravilnika kao obavezni elementi pristupačnosti između ostalih utvrđeni su elementi pristupačnosti za savladavanje visinskih razlika, koji podrazumevaju obezbeđivanje pristupačnosti prilaza do objekata, ulaza u objekat i slično i elementi pristupačnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene i stambeno – poslovne zgrade i objekta za javno korišćenje, koji podrazumevaju obezbeđivanje nesmetanog kretanja i boravka u prostoru, savladavanje etažnih razlika, obezbeđivanje pristupačnosti toaleta (WC) i slično.

Odlukom o sticanju statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja,[9] propisano je da Kolarčeva zadužbina stiče status ustanove kulture od nacionalnog značaja. Cilјevi Kolarčeve zadužbine određeni njenim statutom su negovanje, razvijanje i širenje kulture, nauke, obrazovanja i umetnosti. Radi ostvarivanja svojih opštekorisnih cilјeva Kolarčeva zadužbina organizuje kulturne, naučne, obrazovne, književne, umetničke i druge programe i manifestacije iz oblasti nauke, kulture, obrazovanja i umetnosti.[10] Ostvarivanjem opštekorisnog cilјa, u smislu Zakona o zadužbinama i fondacijama, smatraju se aktivnosti usmerene na, između ostalog, promovisanje i zaštitu lјudskih, građanskih i manjinskih prava i unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom.[11]

Sa aspekta antidiskriminacionih propisa, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da obezbeđivanje pristupačnosti objekata i usluga predstavlјa jedan od osnovnih preduslova za samostalan život osoba sa invaliditetom, jer omogućava njihovo aktivno učešće u svim oblastima života, na ravnopravnoj osnovi. Budući da je pristupačnost rezultat primene tehničkih standarda pomoću kojih se svim lјudima, bez obzira na njihove fizičke, senzorne, intelektualne karakteristike, ili godine starosti, osigurava nesmetan pristup, kretanje, korišćenje usluga, boravak i rad u objektima, neobezbeđivanje samo jednog od propisanih obaveznih elementa pristupačnosti, može dovesti osobe sa invaliditetom u situaciju tzv. „prekinutog lanca kretanja”, u kojoj im je onemogućeno samostalno kretanje.

Saglasno navedenom, Kolarčeva zadužbina jeste objekat u javnoj upotrebi, i u skladu sa važećim propisima ima obavezu da osobama sa invaliditetom obezbedi ne samo pristupačan ulaz u objekat, već i nesmetan pristup svim prostorijama objekta u kojima pruža usluge, i time im omogući nesmetano prisustvovanje i učešće u kulturnim, naučnim, obrazovnim, književnim, umetničkim i drugim programima i manifestacijama koje organizuje.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti podseća da se usvajanjem Zakona o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom Republika Srbija, između ostalog, obavezala da prizna pravo osobama sa invaliditetom da ravnopravno sa drugima učestvuju u kulturnom životu, i u tom cilјu preduzme sve odgovarajuće mere kako bi obezbedila da osobe sa invaliditetom imaju pristup mestima na kojima se pružaju usluge kulturnog sadržaja. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti podseća da je jedan od osnovnih preduslova za socijalnu inkluziju osoba sa invaliditetom, stvaranje pristupačnog okruženja u kojem sve osobe mogu samostalno da funkcionišu i zadovolјavaju svoje potrebe.

Takođe, Zaklјučna zapažanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izveštajem o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[12] sa preporukama za zaštitu i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u narednom izveštajnom periodu (CRPD/C/SRB/CO/1), koje je Republici Srbiji nakon predstavlјanja ovog izveštaja uputio Komitet za prava osoba sa invaliditetom UN, sadrže i preporuku koja se odnosi na izradu sveobuhvatnog plana pristupačnosti i ohrabrivanje u primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima, prikuplјanje i obradu statističkih podataka o osobama sa invaliditetom i uslugama koje im se pružaju i drugih.^[13]

U Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2017. godinu[14] navedeno je da je od ukupnog broja pritužbi podnetih zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, najveći broj pritužbi podnet zbog diskriminacije prilikom pružanja usluga ili prilikom korišćenja objekata i površina – (35,5%), koje zbog postojanja fizičkih barijera osobe sa invaliditetom nisu mogle da koriste ili im u njima nije mogla biti pružena usluga. Uvidom u ove i druge relevantne dostupne podatke o problemima sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju u ostvarivanju ravnopravnosti, jedna od preporuka za suzbijanje diskriminacije i unapređenje ravnopravnosti koju je Poverenik dao u svom izveštaju, upravo se odnosi na intenziviranje rada na unapređivanju arhitektonske i informacione pristupačnosti i primenu univerzalnog dizajna u svim oblastima, sa cilјem omogućavanja pristupa osobama sa invaliditetom javnim objektima i površinama, prevozu, informacijama, komunikacijama i uslugama.

Poverenik konstatuje da su određeni elementi pristupačnosti Kolarčeve zadužbine za osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste invalidska kolica prisutni (na primer, rampe na ulazima u objekat, električni guseničar penjalica koji je pristupačan samo za invalidska kolica određenih dimenzija). Međutim, budući da pristupačnost podrazumeva da se svim osobama sa invaliditetom omogući nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u objektima na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama, standardi pristupačnosti u smislu usvojenih propisa nisu u potpunosti primenjeni.

Imajući u vidu usvojene propise i ceneći utvrđene činjenice, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, saglasno članu 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upućuje preporuku Kolarčevoj zadužbini da preduzme sve neophodne mere i aktivnosti kako bi se osobama sa invaliditetom koja za kretanje koriste invalidska kolica omogućio nesmetan pristup zgradi Kolarčeve zadužbine, kao i nesmetano kretanje unutar ovog objekta, uz obavezu obaveštavanja o preduzetim merama u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33. tač.  9.

[2] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[3] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 42/09)

[4] Član 1. stav 1. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

[5] „Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16

[6] Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16), član 13. stav 3.

[7] („Službeni glasnik RS”,br.72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13, – odluka US, 132/14 i145/14), član 5. stav 1

[8] „Službeni glasnik RS”, broj  22/15

[9] „Službeni glasnik RS”, broj  41/13

[10] Statut Zadužbine Ilije M. Kolarca, član 4. stav 1 i 2 (dostupan na sajtu Agencije za privredne registre)

[11] Zakon o zadužbinama i fondacijama („Službeni glasnik RS”, br. 88/10, 99/11 – dr. zakon i 44/18 – dr. zakon), član 3. stav 1

[12] www.ljudskaprava.gov.rs

[13] Izveštaj nadležnih vlasti Republike Srbije u vezi sa primenom preporuka broj 34. i broj 54. Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izveštajem Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, u vezi sa preporukom 54, Vlada Republike Srbije, 8. maj 2017. godine, str 1 i 2 – Dostupno na internet adresi: http://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19868

[14] http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2018/03/RGI-2017_PZR_FINAL_14.3.2018-1.pdf

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti Kolarčevoj zadužbini