br. 021-02-18/2014-02 datum: 11. 4. 2014.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti (čl. 33. st. 1. tač. 7. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, „Sl. glasnik RS”, br. 22/2009), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje Narodnoj skupštini Republike Srbije

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI

1. Narodna skupština Republike Srbije preduzeće sve potrebne mere u skladu sa svojim ovlašćenjima, kako bi obezbedila da u sastavu svih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama bude najmanje 30 % lica manje zastupljenog pola, saglasno propisu iz čl. 38. st. 2. Zakona o ravnopravnosti polova.

2. Narodna skupština Republike Srbije preduzeće sve potrebne mere kako bi obezbedila da u sastavu svih parlamentarnih odbora budu ravnomerno zastupljena lica manje zastupljenog pola, u skladu sa ustavnom garancijom ravnopravnosti muškaraca i žena i dužnosti državnih organa da razvijaju politiku jednakih mogućnosti.

3. Narodna skupština Republike Srbije regulisaće na koji će način biti obezbeđeno da u sastavu svih parlamentarnih odbora parlamentarnih delegacija koje sudeluju u međunarodnoj saradnji bude najmanje 30% lica manje zastupljenog pola, saglasno propisu iz čl. 38. st. 2. Zakona o ravnopravnosti polova.

4. Narodna skupština Republike Srbije regulisaće na koji će način biti obezbeđeno da u sastavu parlamentarnih odbora bude ravnomeran broj lica manje zastupljenog pola.

5. Narodna skupština Republike Srbije obavestiće Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema ove preporuke.

Motivi i razlozi za donošenje preporuke

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Postupajući u okviru ovlašćenja propisanih čl. 33. st. 1. tač. 9. Zakona o zabrani diskriminacije, a imajući u vidu činjenicu da je nakon parlamentarnih izbora koji su održani 16. marta 2014. godine, u toku proces formiranja novog saziva Narodne skupštine Republike Srbije, potrebno je ukazati na važnost postizanja i očuvanja jednake zastupljenosti polova, u skladu sa ustavnom garancijom ravnopravnosti žena i muškaraca i razvijanja politike jednakih mogućnosti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da brojni obavezujući i neobavezujući dokumenti međunarodnih organizacija čija je Republika Srbija članica, ukazuju na potrebu otklanjanja svih vidova diskriminacije žena.

Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW, 1979) , koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje da su države članice u obavezi da se uzdrže od svakog postupka ili prakse diskriminacije žena i da obezbede da javni organi i institucije postupaju u skladu sa ovom obavezom. Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da u svim oblastima posebno u političkoj, društvenoj, ekonomskoj i kulturnoj preduzima odgovarajuće mere kako bi obezbedile potpun razvoj i napredak žena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i uživanje prava čoveka i osnovnih sloboda, ravnopravno sa muškarcima. Članom 7. Konvencije određeno je da države članice preduzimaju sve potrebne mere za otklanjanje diskriminacije žena u političkom i javnom životu zemlje, a posebno su dužne da obezbede da pod jednakim uslovima žene glasaju na svim izborima i budu birane u sva tela koja se biraju putem javnih izbora, kao i da učestvuju u kreiranju i sprovođenju vladine politike i da zauzimaju rukovodeće položaje i obavljaju sve javne funkcije na svim nivoima vlasti. Odredbom čl. 8. ove Konvencije određeno da države članice preduzimaju sve potrebne mere kako bi obezbedile ženama mogućnost da pod jednakim uslovima sa muškarcima, bez diskriminacije, predstavljaju svoje vlade na međunarodnom nivou, kao i da učestvuju u radu međunarodnih organizacija.

Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima propisano je da su države članice obavezne da obezbede podjednako pravo muškarcima i ženama da uživaju sva građanska i politička prava . Obaveza i potreba da se ženama obezbedi ravnopravni pristup i puno učešće u strukturama moći i odlučivanja, regulisana je i Pekinškom deklaracijom i Platformom za akciju , u kojima se navodi da je osnaženje i unapređenje društvenog, ekonomskog i političkog statusa žena od osnovne važnosti za postizanje odgovorne i transparentne vlasti, te da nizak procenat žena među ekonomskim i političkim organima koji odlučuju na lokalnom, državnom, regionalnom i međunarodnom nivou održava strukturalne barijere i nemogućnost pristupa, koje se moraju rešavati putem afirmativnih mera . Stoga, države treba da preduzmu mere kako bi obezbedile puno učešće u žena u strukturama vlasti i odlučivanja. Takođe, relevantni su i Milenijumski ciljevi razvoja prema kojima je jedan od postavljenih ciljeva, koje treba ostvariti do 2015. godine, povećanje zastupljenosti žena na svim nivoima političkog odlučivanja na najmanje 30% .

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na dokumenta koja su usvojena na nivou Evropske unije, i to: Rezoluciju Saveta Evrope o uravnoteženom učešću muškaraca i žena u odlučivanju, Rezoluciju Evropskog parlamenta o ženama u odlučivanju, Rezoluciju Evropskog parlamenta o ženama u međunarodnoj politici, Rezoluciju Saveta Evrope 95/c 168/02, Preporuku o uravnoteženom učešću žena i muškaraca u političkom i javnom odlučivanju i dr.

Ustav Republike Srbije propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta . Pored toga, u čl. 15. propisano je da država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom čl. 20. određeno je da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Zakonom o ravnopravnosti polova je propisano da ravnopravnost polova podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom Republike Srbije i zakonima, kao i da su svi dužni da je poštuju. Nadalje, čl. 37. određeno je, između ostalog, da se ravnopravnost polova obezbeđuje i prilikom kandidovanja za izbore na sve funkcije i imenovanja u organe javne vlasti, finansijske i druge institucije. Odredbom čl. 38. st. 1. garantuje se pravo žena i muškaraca da bez diskriminacije učestvuju u međunarodnoj saradnji, da budu predstavljeni u međunarodnim organizacijama i institucijama, kao i da učestvuju u radu međunarodnih organizacija i institucija. Obavezna kvota od 30% lica manje zastupljenog pola u sastavu delegacija koje predstavljaju Republiku Srbiju, propisana čl. 38. st. 2. Zakona o ravnopravnosti polova, samo je jedna od posebnih mera, čiji je cilj da doprinese stvaranju jednakih mogućnosti za ostvarivanje prava na ravnopravno učešće žena i muškaraca u međunarodnoj saradnji.

Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti kao jedan od strateških ciljeva, utvrđeno je ostvarivanje prava žena da ravnomerno sa muškarcima učestvuju u odlučivanju, a za ostvarivanje ovog cilja predviđeno je preduzimanje mera kako bi se dosledno sprovelo pravo na učešće manje zastupljenog pola u svim strukturama predstavničkih tela (t. 4.1.1.), i to sa najmanje 30% u početnoj fazi, a sa 40% učešća, što spada u standarde EU, do kraja primene strategije.

Poverenica koristi priliku da podseti da su prethodnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije bile 82 narodne poslanice (32,8%), čime je napravljen veliki i istorijski pomak u broju žena u predstavničkim telima u Republici Srbiji. Međutim, broj žena, odnosno, zastupljenost polova u parlamentarnim odborima i međunarodnim parlamentarnim institucijama nije bio zadovoljavajući, zbog čega su Narodnoj skupštini upućene preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti 11. septembra 2012. godine. Preporučeno je da u sastavu parlamentarnih odbora i delegacija u međunarodnim parlamentarnim institucijama budu ravnomerno zastupljena lica manje zastupljenog pola, ali Narodna skupština nije postupila po ovim preporukama.

Budući da postojećim zakonskim okvirom nije bliže regulisana primena posebnih mera kojima bi se obezbedilo da u parlamentarnim odborima i delegacijama Narodne skupštine bude adekvatan broj žena, odnosno, ravnomerna zastupljenost manje zastupljenog pola, neophodno je da Narodna skupština reguliše na koji će način to biti obezbeđeno, imajući u vidu da je to obaveza koja proističe i iz Ustava RS i iz antidiskriminacionih zakona.

Ceneći utvrđene činjenice i pravne propise, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, saglasno čl. 33. st. 1. tač. 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upućuje preporuku Narodnoj skupštini Republike Srbije, radi preduzimanja radnji kojima će obezbediti jednako pravo muškaraca i žena da pod jednakim uslovima, bez diskriminacije, učestvuju u radu parlamentarnih odbora i delegacija Narodne skupštine RS u međunarodnim parlamentarnim institucijama.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Preporuka mera Narodnoj skupštini Republike Srbije za ostvarivanje rodne ravnopravnosti