br. 021-01-730/2021-02 datum: 6.5.2022. godine

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITU OD DISKRIMINACIJE

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Ministarstvu pravde i Javnobeležničkoj komori Srbije:

• da preduzmu neophodne mere iz svoje nadležnosti u pogledu propisivanja visine nagrade javnih beležnika prilikom overe potpisa lica bez dokumenata, saslušanjem svedoka identiteta, tako da se uzme u obzir činjenica da lica bez dokumenata spadaju u kategoriju najugroženijih lica, kojima dokument predstavlja preduslov za ostvarivanje svih drugih prava, posebno prava iz oblasti zdravstvene, socijalne zaštite, obrazovanja i sl.

• da preduzmu mere iz svoje nadležnosti u cilju pravilne primene Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa i Javnobeležničkog poslovnika prema kojima su javni beležnici u obavezi da licima koja ne poseduju identifikacioni dokument utvrđuju identitet podnosioca isprave saslušanjem dva svedoka identiteta.

Ministarstvo pravde i Javnobeležnička komora Srbije će u roku od 30 dana od dana prijema ove preporuke obavestiti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o svim merama i aktivnostima koje su preduzeli.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

Obrazloženje

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila se organizacija A11- Inicijative za ekonomska i socijalna prava, kao i fizička lica ukazujući na različito postupanje javnih beležnika u postupku overe potpisa lica koja ne poseduju ličnu kartu ili drugi identifikacioni dokument. Organizacija A11 je istakla da prilikom overe punomoćja kod javnih beležnika strankama koje ne poseduju ličnu kartu i kojima se identitet utvrđuje uz prisustvo dva svedoka identiteta, naplaćuje se višestruko veći iznos nagrade od onog predviđenog Javnobeležničkom tarifom. Naime, pojasnili su da je praksa javnih beležnika neujednačena, te da se pojedini javni beležnici pozivaju na član 21. tarifni broj 8 Javnobeležničke tarife, dok se drugi pozivaju na tarifni broj 18, stav 4. koji predviđa uvećanje nagrade za učešće pozvanih svedoka iako u ovim slučajevima ne učestvuju pozvani svedoci već svedoci identiteta. Dalje je navedeno da je Javnobeležnička komora u postupku po pojedinačnoj pritužbi jasno napravila razliku između svedoka identiteta i pozvanih svedoka, te da je pravilno zaključeno da u navedenim slučajevima ne učestvuju pozvani svedoci već svedoci identiteta ali da javnom beležnicima pripada uvećanje nagrade za 10 bodova iako u važećim propisima nije propisano da ima osnova za uvećanje ove naknade za učešće svedoka identiteta. Takođe, dalje je navedeno da je Ministarstvo pravde zaključilo da  je navedeno pitanje sporno, ali da ne postoji potreba za normativnim intervenisanjem, već da javnim beležnicima zbog skupa radnji koje treba da preduzmu imaju pravo na uvećanu nagradu. A11 ukazuje da naplaćivanje pomenutih iznosa najviše pogađa pripadnike romske nacionalne manjine i osobe koje nemaju nikakve prihode a koje spadaju među najugroženije građane Srbije, kao i da se na ova lica s obzirom da nemaju dokumenta ne mogu primeniti oslobođenja u iznosu od 50% od utvrđene nagrade s obzirom da osobe bez dokumenata ne mogu biti korisnici socijalne pomoći.

Takođe Povereniku su se obratili pritužbama građani koji ne poseduju lična dokumenta ističući još jedan problem sa kojim se susreću prilikom overe potpisa kod javnog beležnika. U ovim obraćanjima je navedeno da pojedini javni beležnici, odnosno zaposleni u kancelariji javnog beležnika odbijaju da overe potpise na ispravama (punomoćju) osobama koja ne poseduju identifikacioni dokument, odnosno odbijaju da identitet podnosioca isprave utvrde saslušanjem svedoka identiteta iako je takva mogućnost predviđena propisima. Naime, ukazano je da su postupajući službenici u kancelariji javnih beležnika suprotno zakonu navodili da nije moguće sprovesti postupak overe potpisa, jer nije moguće utvrditi identitet podnosioca isprave bez prilaganja identifikacionog dokumenta, kao i da se identitet podnosioca isprave ne može utvrditi svedočenjem svedoka identiteta. Dalje su naveli da lica bez dokumenata su posebno ugrožena jer im je posedovanje dokumenata preduslov za ostvarivanje bilo kog prava, tako i prava iz socijalne i zdravstvene zaštite.

Poverenik  za  zaštitu  ravnopravnosti se povodom obraćanja organizacije A11 obratio       Mnistarstvu pravde i Javnobeležničkoj komori, dok je povodom podnetih pritužbi protiv pojedinih javnih beležnika, Poverenik sproveo postupke.

Ministarstvo pravde je dopisom br. 740-07-00035/2022-22 obavestilo Poverenika  da je članom 21. tarifni broj 8. Javnobeležničke tarife propisano da nagrada javnog beležnika za overu potpisa na nejavnoj ispravi kojom se potvrđuje da su stranke pravnog posla ili stranke koje daju izjavu svojeručno potpisale ili svojeručno stavile otisak prsta, iznosi 2 boda po jednom potpisu i na jednom primerku javnobeležničke isprave. Dalje je navedeno, da kada javni beležnik overava potpis stranke njegova uloga je da posvedoči da je stranka u njegovom prisustvu potpisala izjavu odnosno priznala za svoj potpis koji je ranije unet na ispravu. Dakle da u ovom slučaju, javni beležnik po pravilu ne treba da ispituje sadržinu isprave koju stranka overava. Posledica ovoga je da dokaznu snagu javne isprave ima samo klauzula o overi, a dokazna snaga isprave na kojoj je overen potpis postaje neizmenjena tj. ta isprava ostaje i dalje privatna isprava. Da beležnik u slučaju overe potpisa nije dužan da ispituje sadržinu isprave koju overava, već samo da se upozna sa njenom sadržinom u onoj meri u kojoj je to potrebno radi popunjavanja službene knjige, odnosno Upisnika o overama i potvrdama. Ministarstvo je navelo da javni beležnik u skladu sa članom 34. Javnobeležničkog poslovnika utvrđuje identitet učesnika uvidom u njegovu ličnu kartu, putnu ispravu, vozačku dozvolu ili drugi službeni dokument sa fotografijom, pri čemu zakonodavac ne insistira da službeni dokument na osnovu kojeg se utvrđuje identitet stranke u postupku pred javnim beležnikom bude važeći. Ministarstvo je istaklo da je takav uslov neophodan samo u slučaju kada stranka na osnovu javnobeležničkog zapisa pogoršava svoj pravni položaj (npr. preduzima pravni posao kojim otuđuje, gasi, umanjuje ili opterećuje postojeće pravo odnosno stiče ili povećava obavezu), odnosno u takvoj situaciji identitet stranke se utvrđuje isključivo uvidom u važeći službeni dokument. Međutim, kada se u postupku pred javnim beležnikom pojavi potreba sa učešćem svedoka identiteta (jer iz nekog razloga nije moguće izvršiti uvid u neki od navedenih dokumenata ili stranke uoppšte ne poseduju službeni dokument potreban za dokazivanje identiteta), uloga javnog beležnika nije, suprotno navodima iz dopisa kojim se organizacija A11 obratila Povereniku, da overi potpis pristupelih svedoka identiteta već da preduzme skup radnji kako bi valjano utvrdio identitet stranke. Ministarstvo je dalje navelo da je postupak saslušavanja svedoka identiteta pred beležnikom propisan čl. 40 – 44. Javnobeležničkog poslovnika i podrazumeva da beležnik saslušava svedoka identiteta pojedinačno, bez prisustva učesnika i drugog svedoka koji će docnije svedočiti. Takođe, da bi sa sigurnošću utvrdio da li svedok poznaje učesnika i da bi isključio mogućnost zamene lica koja se isto zovu i prezivaju, javni beležnik ima dužnost da svedoka pita i o drugim činjenicama (odakle potiče njegovo poznanstvo sa učesnikom, podaci o članovima porodice učesnika, njegovom zanimanju, društvenim aktivnostima, prijateljima i sl.) i da o tim činjenicama, nakon saslušanja svedoka, beležnik ispita i samog učesnika čiji se identitet utvrđuje u konkretnom slučaju. U dopisu je dalje istaknuto da ukoliko je usled propuštanja beležnika da na zakonit način utvrdi identitet stranke nastupila šteta, beležnik će biti dužan da istu nadoknadi, a istovremeno ovakav propust povlači i disciplinsku odgovornost beležnika u smislu člana 149. Zakona o javnom beležništvu. Ministarstvo je mišljenja da je sa aspekta obračunavanja javnobeležničke nagrade, učešće svedoka identiteta osnov za uvećanje nagrade i to za 10 bodova po svakom svedoku, u smislu člana 21. tarifni broj 18. Javnobeležničke tarife, imajući u vidu da se naplata nagrade za dva svedoka vrši samo jednom, a ne i više puta ukoliko je prilikom overe izdato više primeraka iste isprave. Na kraju su naveli da je sa apekta obračunavanja nagrade za rad javnog beležnika u postupku sačinjavanja javnobeležničke isprave, preduzeta mera za nužno usklađivanje sa antidiskriminacionim propisima na način da su lica sa invaliditetom, deca bez roditeljskog staranja i lica koja su primaoci socijalne pomoći, na osnovu prethodno podnete dokumentacije na uvid javnom beležniku oslobođena plaćanja nagrade u punom iznosu odnosno u iznosu od 50% od nagrade utvrđene ovom tarifom (član 21. tarifni broj 19. Javnobeležničke tarife). Da kada je reč o overi potpisa, prepisa i rukopisa, tarifnim brojem 10a taksativno su pobrojani akti za koje se ne plaća overa pa samim tim ni nagrada za učešće svedoka identiteta. Na kraju, da su slabodiva lica i lica koja nisu u stanju da sa čuju ili govore oslobođena obaveze plaćanja uvećane nagrade za rad javnog beležnika i za učešće svedoka identiteta (tarifni broj 18. Javnobeležničke tarife).

Javnobeležnička komora dostavila je Povereniku dopis br. 55-2-VII/2022 u kojem je navedeno da javni beležnici pravilno odmeravaju iznos nagrade uvećanjem iste za 10 bodova za svakog od svedoka identiteta shodno odredbi tarifnog broja 18. stav 4. Javnobeležničke tarife. Dalje da je odredbom broja 8. stav 1. Javnobeležničke tarife propisano da nagrada javnog beležnika za overu potpisa na nejavnoj ispravi kojom se potvrđuje da su stranke pravnog posla ili stranke koje daju izjavu svojeručno potpisale ili svojeručno stavile otisak prsta iznosi 2 boda po jednom potpisu i na jednom primerku javnobeležničke isprave. Navode da je odredbom tarifnog broja 18. stav 4. Javnobeležničke tarife propisano da ako u sastavljanju javnobeležničke isprave učestvuju pozvani svedoci, drugi javni beležnik, prevodioci ili tumači, nagrada se uvećava za 10 bodova za svako od tih lica. Javnobeležnička komora ističe da je u ovim situacijama postupajući beležnik, kao stručnjak iz oblasti prava koji samostalno donosi odluke u vršenju službene dužnosti slobodan da u nedostatku izričite odredbe javnobeležničke tarife, primenom tumačenja po sličnosti tzv. analogijom dođe do određenog zaključka i na taj način popuni očiglednu pravnu prazninu.

Javnobeležnička komora ističe da se obraćala Ministarstvu pravde u cilju uspostavljanja ujednačene prakse i dosledne primene tarife, imajući u vidu član 135. Zakona o javnom beležništvu. Navode da je Ministarstvo u dopisu od 3. marta 2021. godine istaklo da je mišljenja da javni beležnik ima pravo da naplati dodatnih 10 bodova po svedoku, bez obzira da li se radi o overi potpisa, solemnizaciji ili sastavljanju javnobeležničke isprave. Na kraju su naveli, da odredbe Javnobeležničke tarife jasno prave razliku između korisnika socijalne pomoći, osoba sa invaliditetom i drugih lica koja ostvaruju pravo na oslobađanje ili umanjenje od naplate taksi i ostalih korisnika javnobeležničkih usluga.

Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[3], koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije.

Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije^[4], koja u članu 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naruši ili da ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog života.

Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima^[5] u članu 16. obavezuje državu članicu pakta da svako ima pravo da mu se prizna na svakom mestu pravni subjektivitet.

Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa[6] u članu 8. propisuje da javni beležnik utvrđuje identitet podnosioca isprave, uvidom u njegovu ličnu kartu, putnu ispravu, vozačku dozvolu ili drugi službeni dokument s fotografijom, a ako to nije moguće, saslušanjem dva svedoka identiteta. Postupanje javnog beležnika prilikom utvrđivanja identiteta bliže se uređuje Javnobeležničkim poslovnikom (stav 2). Članom 9. ovog zakona propisano je da svedok identiteta može biti svako punoletno lice koje je sposobno da javnom beležniku pruži potrebne podatke o identitetu podnosioca isprave. Identitet svedoka identiteta javni beležnik utvrđuje uvidom u njegovu ličnu kartu, putnu ispravu, vozačku dozvolu ili drugi službeni dokument s fotografijom (stav 2).

Zakon o javnom beležništvu[7] uređuje organizaciju, delatnost, način i uslove rada, kao i druga pitanja od značaja za javno beležništvo (član 1). Javno beležništvo je služba od javnog poverenja. Javni beležnik obavlja delatnost kao isključivo i stalno zanimanje dok mu ne prestane delatnost, u skladu sa zakonom. U obavljanju delatnosti javni beležnik je samostalan i nezavisan. Javni beležnik je stručnjak iz oblasti prava, imenovan od strane ministra nadležnog za pravosuđe (u daljem tekstu: ministar), koji na osnovu javnih ovlašćenja prihvata od stranaka izjave volje i daje im potrebnu pismenu formu i o tome izdaje isprave koje imaju karakter javnih isprava, čuva originale tih isprava i druge poverene dokumente, izdaje prepise isprava, javno potvrđuje činjenice, daje strankama savete o pitanjima koja su predmet njegove delatnosti i preduzima druge radnje i vrši druge poslove određene zakonom (član 2).

Odredbom člana 134. Zakona o javnom  beležništvu propisano je da javni beležnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova nastalih u vezi sa obavljenim poslom, u skladu sa Javnobeležničkom tarifom, dok je stavom 2. istog člana da su zabranjeni su sporazumi kojima se određuje veća nagrada od one koja je propisana Javnobeležničkom tarifom. Dalje, članom 135. propisano je da Javnobeležničku tarifu utvrđuje ministar po pribavljenom mišljenju komore.

Javnobeležnički poslovnik[8] u članu 34. propisuje da Javni beležnik utvrđuje identitet učesnika uvidom u njegovu ličnu kartu, putnu ispravu, vozačku dozvolu ili drugi službeni dokument sa fotografijom, a ako to nije moguće, saslušanjem dva svedoka identiteta. Odredbom člana 40-45 ovog poslovnika propisan je način i postupak saslušanja svedoka identiteta.

Odredbom člana 40. Javnobeležničkog poslovnika propisano je da javni beležnik saslušava svedoka identiteta pojedinačno, bez prisustva učesnika i svedoka koji će docnije svedočiti. Stavom 2. istog člana propisano je da je javni beležnik dužan da pita svedoka za sve podatke o učesniku koji su mu potrebni za sačinjavanje javnobeležničke isprave (navesti ime i prezime, podaci o mestu i datumu rođenja, prebivalištu i adresi stanovanja), dok je stavom 3. da bi sa sigurnošću utvrdio da li svedok poznaje učesnika i da bi isključio mogućnost zamene lica koja se isto zovu i prezivaju, javni beležnik je dužan da pita svedoka i o drugim činjenicama (odakle potiče njegovo poznanstvo sa učesnikom, podaci o članovima porodice učesnika, njegovom zanimanju, društvenim aktivnostima, prijateljima i sl.) i da o tim istim činjenicama nakon saslušanja svedoka ispita i učesnika.

Dalje, članom 41. stav 1. propisano je da javni beležnik mora da pazi da li je svedok identiteta pouzdano lice koje zavređuje poverenje, dok je članom 42. stav 1. da u javnobeležničkoj ispravi, posle teksta pravnog posla, javni beležnik unosi napomenu da svedoci svojim potpisima potvrđuju identitet učesnika. Na kraju, članom 43. propisano je da se identitet svedoka identiteta ne sme utvrđivati uvidom u službene dokumente čija je važnost istekla.

Članom 21. Tarifni broj 18. stav 4. Javnobeležničke tarife[9] propisano je da ako u sastavljanju javnobeležničke isprave učestvuju pozvani svedoci, drugi javni beležnik, prevodioci ili tumači, nagrada se uvećava za 10 bodova za svako od tih lica, dok je stavom 5. istog tarifnog broja da javnom beležniku ne pripada uvećana nagrada za učešće pozvanih svedoka i tumača u sastavljanju javnobeležničke isprave za slabovidu stranku i stranku koja nije u stanju da čuje ili govori. Dalje, pod tarifnim brojem 19. propisano je da se obaveze plaćanja nagrade u punom iznosu oslobođena su lica sa invaliditetom, deca bez roditeljskog staranja i lica koja su primaoci socijalne pomoći, na osnovu prethodno podnete dokumentacije na uvid javnom beležniku, kao i da oslobođenje plaćanja nagrade za lica iz stava 1. ovog tarifnog broja iznosi 50% od nagrade utvrđene ovom tarifom.

Globalni akcioni plan za okončanje apatridije 2014 – 2024^[10] obuhvata aktivnosti usmerene na nalaženje rešenja za postojeće situacije apatridije, sprečavanje pojave novih slučajeva apatridije i bolju identifikaciju i zaštitu lica bez državljanstva. Jedna od predviđenih aktivnosti za ukidanje apatridije je osigurati da se nijedno dete ne rodi bez državljanstva; osigurati upis u matičnu knjigu rođenih radi sprečavanja apatridije i dr.

Prema podacima istraživanja iz 2020. godine „Lica u riziku od apatridije – pregled trenutnog stanja i preporuke za budućnost“^[11] koje je sproveo Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice navedeno je da je apatridija često rezultat problema izazvanih administrativnim procedurama. Razlozi mogu biti različiti, ali i višestruki, bitno je istaći da apatridija sa sobom nosi brojne negativne posledice. Razlozi koji se navode tiču se nepoznavanja i komplikovanosti procedure, kao i finansijski aspekti. Tako 30% ispitanika čije državljanstvo nije registrovano ne poznaje proceduru, 15% smatra da je postupak isuviše skup, a 11% da je procedura komplikovana.

U okviru pregleda stanja o položaju osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji[12] koji su sproveli Vlada Republike Srbije, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Švajcarske kancelarije za saradnju navedeno je da iako zvanični podaci o prosečnim primanjima Roma ne postoje, procenjuje se da se broj Roma koji žive u apsolutnom siromaštvu[13] povećava. Prema MICS 6 podacima, pet od šest romskih domaćinstava (83%) živi u uslovima izražene materijalne deprivacije (3 ili više faktora materijalne deprivacije). Najznačajnija novčana davanja usmerena na siromašne u sistemu socijalne i dečje zaštite Republike Srbije jesu novčana socijalna pomoć, dečji dodatak i jednokratna pomoć. Sva domaćinstva u romskim naseljima su čula bar za jedno novčano socijalno davanje, dok 84% koristi neko od njih. Stopa obuhvata ugrožene romske populacije novčanom socijalnom pomoći dosta je značajna. U romskim naseljima je 2019. svako drugo domaćinstvo primalo novčanu socijalnu pomoć, 61% prima dečiji dodatak, a 6% je primilo jednokratnu pomoć.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u okviru poslednjeg Redovnog godišnjeg izveštaja[14] istako važnost obezbeđivanja ličnih dokumenata ukazujući da navedeno posebno predstavlja problem sa kojim se suočavaju pripadnici romske populacije.

Imajući u vidu navode iz dopisa Ministarstva i Javnobeležničke komore da odredbe Javnobeležničke tarife jasno prave razliku između korisnika socijalne pomoći, osoba sa invaliditetom i drugih lica koja ostvaruju pravo na oslobađanje ili umanjenje od naplate taksi i ostalih korisnika javnobeležničkih usluga, Poverenik ističe da socijalno ugroženi građani koji nemaju lična dokumenta ne mogu da ostvare pravo na socijalna davanja, zbog čega ne mogu da ostvare ni pravo na umanjenje nagrade jer nisu u mogućnosti da javnim beležnicima prilože dokaze da su lošijeg materijalnog stanja i na taj način se oslobode od obaveze plaćanja nagrade u punom iznosu.

Analizom prakse Poverenika i nalaza brojnih istraživanja nesporno je da su najčešće lica bez dokumenata višestruko ugrožena i potencijalno izložena apatridiji. Tako je u Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine navedeno da najveći broj lica bez dokumenata su pripadnici romske populacije. Ovaj problem nije redak ni kod lica lošijeg imovnog stanja ali i drugih lica. Sva ova lica su dodatno ugrožena činjenicom da posedovanje ličnih dokumenta predstavlja preduslov za ostvarivanje svih drugih prava. Naime lica koja nemaju dokumenta ne mogu da podnesu zahtev za ostvarivanje bilo kog prava ili usluge iz sistema socijalne, zdravstvene zaštite, ne mogu da upišu dete u matične knjige, kao ni u obrazovnu ustanovu i sl. Ova lica ostaju pravno nevidljiva zbog čega izostaje i podrška sistema, a socijalno ugrožena lica na ovaj način ostaju u začaranom krugu siromaštva.

Poverenik je u svom Redovnom godišnjem izveštaju o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti posebno ukazao na problem pravno nevidljivih lica, kao i nalaze pojedinih istraživanja. Tako je u publikaciji Dečiji, rani i prinudni brakovi u Srbiji – propisi, reakcija i prevencija[15] ukazano na problem kada su maloletne majke pravno nevidljive ili lica bez državljanstva i nemaju lična dokumenta, bez kojih deci nakon rođenja ne mogu da odrede lična imena. Po isteku roka od 30 dana od rođenja deteta lična imena bi trebalo da odrede centri za socijalni rad, ali ove postupke nadležni organi gotovo nikada ne pokreću po službenoj dužnosti, što dovodi do lanca pravne nevidljivosti ili apartidije za nove generacije.

Imajući u vidu važnost ovih postupaka koje sprovode javni beležnici, a koji predstavljaju preduslov da bi jedno lice postalo pravno vidljivo i ostvarilo svoja prava i obaveze, Poverenik, u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upućuje ovu preporuku mera Ministarstvu pravde i Javnobeležničkoj komori Srbije. Naime, Poverenik upućuje ovu preporuku mera u cilju unapređenja položaja lica bez dokumenata (pravno nevidljivih lica) koja zbog neposedovanja dokumenata mogu biti višestruko diskriminisana i onemogućena da ostvare svoja prava pred nadležnim organima i institucijama.

Potrebno je da Ministarstvo pravde i Javnobeležnička komora u roku od 30 dana od dana prijema ove preporuke, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o svim merama i aktivnostima koje su preduzeli.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), član 33. stav 1. tač. 9.

[2] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06, 115/21 i 16/22

[3] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[4] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 31/67

[5] Zakon o ratifikaciji međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 7/71)

[6] „Službeni glasnik RS“, 93/14, 22/15 i 87/18

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 –dr.zakon, 93/14 –dr.zakon, 121/14, 6/15 i 106/15

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 62/16, 66/17, 48/18, 54/18 i 151/20

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 91/14, 103/14, 138/14, 12/16, 17/17, 67/17, 98/17, 14/19, 49/19, 17/20, 91/20 i 36/21

[10] https://www.refworld.org/cgi-bin/texis/vtx/rwmain/opendocpdf.pdf?reldoc=y&docid=5502f71f4

[11] https://www.unhcr.org/rs/wp-content/uploads/sites/40/2021/04/01-Lica-u-riziku-od-apatridije-u-Srbiji-CeSid-UNHCR-2020-SRB.pdf

[12]https://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wpcontent/uploads/2021/09/Polozaj_osetljivih_grupa_u_procesu_pristupanja_Republike_Srbije_EU-Polozaj_Roma_i_Romkinja.pdf

[13] Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2018

[14] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2022/03/RGI-2021_15.3.2022_FINAL.pdf

[15] Dečiji, rani i prinudni brakovi u Srbiji- propisi, reakcija i prevencija, Praksis, januar 2021, dostupno na internet stranici: http://www.praxis.org.rs/images/praxis_downloads/Decji%20rani%20i%20prinudni%20brakovi%20u%20Srbiji%20-%20propisi%20reakcija%20i%20prevencija.pdf

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Preporuka mera Ministarstvu pravde i Javnobeležničkoj komori Srbije