del. br. 021-02-9/2013-02 datum: 25. 3. 2013.

PREPORUKA MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI

Preporuka je doneta u okviru zakonom propisane nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, u postupku koji je vođen na osnovu saznanja da je objavljen interni konkurs za popunu formacijskih mesta u vojnim predstavništvima u inostranstvu Uprave za međunarodnu vojnu saradnju Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane Republike Srbije.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Postupajući u okviru nadležnosti propisanih čl. 33. Zakona o zabrani diskriminacije , Poverenica za zaštitu ravnopravnosti došla je do saznanja da je Ministarstvo odbrane Republike Srbije u listu Odbrana br. 171 od 1. novembra 2012. godine, objavilo interni konkurs za popunu formacijskih mesta u vojnim predstavništvima u inostranstvu Uprave za međunarodnu vojnu saradnju Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane.

1.2. Internim konkursom su propisani opšti i posebni uslovi koje treba da ispuni svaki kandidat koji želi da se prijavi na konkurs. Među posebnim uslovima konkursa određeno je da je potrebno da kandidat bude oženjen i da vodi supružnika u inostranstvo, kao i da u godini u kojoj konkuriše ne bude stariji od 50 godina života.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od Aleksandra Vučića, ministra odbrane.

1.3. U izjašnjenju koje je dostavio Miroslav Jovanović, pomoćnik ministra za politiku odbrane, između ostalog, navedeno je:

– da tekst internog konkursa koji je objavljen u listu Odbrana br. 171 od 1. novembra 2012. godine nije u potpunosti usklađen sa Odlukom o posebnim kriterijumima za prijem na rad u Vojna predstavništva Republike Srbije;
– da se u internom konkursu kao jedan od posebnih uslova navodi „da je kandidat oženjen i da sa sobom vodi supružnika u inostranstvo”, dok je u navedenoj odluci kao poseban kriterijum predviđeno „da je kandidat za dužnost vojnog predstavnika i zamenika vojnog predstavnika u braku i da sa sobom vodi supružnika u inostranstvo”;
– da je do neusklađenosti teksta internog konkursa sa uslovima iz Odluke o posebnim kriterijumima za prijem na rad u Vojna predstavništva Republike Srbije došlo usled tehničke greške prilikom izrade nacrta teksta internog konkursa;
– da je uslov kojim je propisano da kandidat u godini u kojoj konkuriše ne bude stariji od 50 godina života, u skladu sa tekstom Odluke o posebnim kriterijumima za prijem na rad u Vojna predstavništva Republike Srbije;
– da je ova odluka na snazi i da mora da se primenjuje;
– da u odnosu na Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju i tendencijama da se radni vek zaposlenih produži, svakako postoje razlozi da se ova odluka izmeni.

1.4. Na zahtev Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, a radi potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, naknadno je dostavljena Odluka o posebnim kriterijumima za prijem na rad u Vojna predstavništva Republike Srbije, koja je objavljena u „Sl. vojnom listu” br. 20/2010.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. U toku postupka, uvidom u list Odbrana br. 171 od 1. novembra 2012. godine utvrđeno je da je Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Sektor za ljudske resurse, Uprava za kadrove raspisalo interni konkurs za popunu formacijskih mesta u vojnim predstavništvima u inostranstvu Uprave za međunarodnu vojnu saradnju Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane. Opštim uslovima internog konkursa je propisano da kandidat može biti oficir na službi u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije koji ispunjava sve uslove propisane za postavljenje na dužnost predviđene čl. 22. i 23. Uredbe o stanjima u službi profesionalnih vojnih lica i o unapređivanju oficira i podoficira . Pored opštih uslova, propisani su i posebni uslovi kojima je između ostalog, predviđeno da je kandidat oženjen i da sa sobom vodi supružnika u inostranstvo. Takođe, utvrđeno je da je kao poseban uslov propisano da kandidat u godini u kojoj konkuriše nema više od 50 godina života.

2.2. Uvidom u Odluku o posebnim kriterijumima za prijem na rad u Vojna predstavništva Republike Srbije utvrđeno je da se ovom odlukom utvrđuju posebni kriterijumi za prijem na rad u vojna predstavništva Republike Srbije i propisuje konkursna procedura. Dalje je utvrđeno da je ovom odlukom propisano da su posebni kriterijumi sastavni deo internog konkursa za prijem na rad u vojna predstavništva. Uvidom u tačku 3. odluke, utvrđeno je da je propisano 15 posebnih kriterijuma i da je među njima, kao poseban kriterijum, propisano da je kandidat za dužnosti vojnog predstavnika i zamenika vojnog predstavnika u braku i da sa sobom vodi supružnika u inostranstvo. Istim članom je propisano da kandidat u godini u kojoj konkuriše nema više od 50 godina života.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE PREPORUKE

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu, imala je u vidu navode sadržane u izjašnjenju Ministarstva odbrane, tekst internog konkursa za popunu formacijskih mesta u vojnim predstavništvima u inostranstvu Uprave za međunarodnu vojnu saradnju Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane, Odluku o posebnim kriterijumima za prijem na rad u Vojna predstavništva Republike Srbije, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustavnom zabranom diskriminacije, kao pojave koja je suprotna principima demokratskog društva, obezbeđuje se ostvarivanje načela jednakosti i stvaraju pretpostavke da pravni subjekti ostvaruju prava pod jednakim uslovima.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u čl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljan položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljan položaj. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. Pored ostalog, čl. 20. je regulisana diskriminacija na osnovu pola, koja postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Stavom 2. istog člana zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol. Članom 23. stav 1. propisana je zabrana diskriminacije lica na osnovu starosnog doba. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 16. kojom je propisana zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje, na stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

3.5. Zakon o ravnopravnosti polova kao poseban antidiskriminacioni zakon, propisuje da diskriminacija po osnovu pola jeste svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti. Članom 11. propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenima, bez obzira na pol, obezbedi jednake mogućnosti i tretman, a u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad. Dok je čl. 16. propisano da pripadnost polu ne može da bude smetnja napredovanju na poslu. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti posebno ukazuje na odredbu čl. 26. Zakona o ravnopravnosti polova, kojom je izričito propisano da je svako ravnopravan, bez obzira na porodični i bračni status.

3.6. Zakon o radu u čl. 18 zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama čl. 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, u odnosu na uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla i napredovanje na poslu.

3.7. Republika Srbija je 23. decembra 2010. godine usvojila Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – Žene, mir, bezbednost u Republici Srbiji , čiji je cilj da promoviše ravnopravnost među polovima i ostvarivanje većih prava žena, povećanje zastupljenosti žena na svim nivoima političkog odlučivanja na kvotu od najmanje 30 %, stvaranje sistemskih pretpostavki za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i razvijanje sistema zaštite žena žrtava nasilja i sistem prevencije nasilja nad ženama. U odeljku II NAP za primenu Rezolucije 1325, pod tačkom 1.3. kao poseban cilj propisano je stvaranje jednakih mogućnosti u praksi za školovanje, zapošljavanje, vođenje u karijeri, socijalno zbrinjavanje žena i muškaraca u sektoru bezbednosti. U istom odeljku, pod tačkom 2.1. kao poseban cilj je propisano da je potrebno da se izvrši analiza postojećeg stanja i uslova za prijem žena na usavršavanje i školovanje, kao i postavljenja na radna mesta u funkcije, u skladu sa dostignutim nivoom obrazovanja neophodnim za napredovanje žena u Ministarstvu odbrane i Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i da je potrebno otkloniti nedostatke, ukoliko postoje. U odeljku V (korišćenje instrumenata pravne zaštite žena) tačka 2.1. kao poseban cilj propisano je da je potrebno usaglasiti relevantne zakone u oblasti bezbednosti i odbrane i druge propise sa Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o ravnopravnosti polova.

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da propisivanje posebnih kriterijuma kojima se kao uslov postavlja da je kandidat oženjen, da sa sobom vodi supružnika u inostranstvo i da nema više od 50 godina starosti u godini kada konkuriše, nije dopušteno i predstavlja diskriminaciju na osnovu pola, bračnog statusa i starosnog doba. Naime, postavljanje ovakvih uslova zabranjeno je zakonskim propisima kojima se uređuju radni odnosi i zabrana diskriminacije.

3.9. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti cenila je navode Ministarstva odbrane da je prilikom pisanja teksta internog konkursa došlo do tehničke greške pri postavljanju posebnog uslova da kandidat za formacijsko mesto u vojnim predstavništvima u inostranstvu treba da bude oženjen i da sa sobom vodi supružnika u inostranstvo, te da tekst internog konkursa nije u potpunosti usklađen sa Odlukom o posebnim kriterijumima za prijem na rad u Vojna predstavništva Republike Srbije kojom je predviđeno da vojni predstavnik u inostranstvu treba da bude u braku i da sa sobom vodi supružnika u inostranstvo.

3.10. U vezi sa tim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da je važno napomenuti da propisivanje posebnog uslova da je kandidat oženjen dovodi do toga da se direktno implicira da je pored bračnog statusa postavljen i uslov koji se odnosi na pol kandidata, i na taj način se onemogućavaju žene da se prijave na interni konkurs, iako ne dovodi u sumnju navode iz izjašnjenja da je u pitanju omaška zbog koje je tekst konkursa neusklađen sa odlukom.

3.11. Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je nedopušteno objavljivanje oglasa koji sadrže uslove za zasnivanje radnog odnosa koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja.
Naime, analizom teksta internog konkursa za popunu formacijskih mesta u vojnim predstavništvima u inostranstvu, može se zaključiti da za konkretno radno mesto nije od odlučujućeg značaja bračni status kandidata, odnosno, da i kandidati koji nisu u braku ili koji su u vanbračnoj zajednici, kao i kandidati koji su razvedeni mogu odgovorno i kompetentno da obavljaju posao na formacijskom mestu u vojnim predstavništvima u inostranstvu, ukoliko ispunjavaju uslove koji se odnose na stepen obrazovanja, vojni čin, posedovanje sertifikata stručnih ispita i radno iskustvo. Takođe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i da postavljanje posebnog uslova kojim se predviđa da kandidat sa sobom vodi supružnika u inostranstvo, ne predstavlja uslov koji se odnosi na profesionalne kvalifikacije koje su potrebne za obavljanje posla na formacijskom mestu u vojnim predstavništvima. Stoga, činjenica da li je kandidat u mogućnosti da sa supružnikom boravi u inostranstvu tokom obavljanja posla na formacijskom mestu u vojnom predstavništvu, ne može da predstavlja odlučujući kriterijum prilikom izbora kandidata. Postavljanjem posebnog uslova da je kandidat u braku i da sa sobom vodi supružnika u inostranstvo u Odluci o posebnim kriterijumima za prijem na rad u Vojna predstavništva Republike Srbije, automatski se eliminišu potencijalni kandidati koji nisu u braku a koji ispunjavaju uslove u pogledu obrazovanja i iskustva, kao i oni koji su u braku ali čiji supružnici iz bilo kog razloga nisu u mogućnosti da sa njima borave u inostranstvu.

3.12. Ista je situacija i po pitanju uslova koji se odnosi na starosno doba kandidata, odnosno posebni uslov da kandidat u godini u kojoj konkuriše nema više od 50 godina života. Stoga, postavljanje ovog uslova u Odluci o posebnim kriterijumima za prijem na rad u Vojna predstavništva Republike Srbije predstavlja neposrednu diskriminaciju osoba starijih od 50 godina života, jer godine starosti nisu niti mogu biti stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla na formacijskom mestu u vojnim predstavništvima u inostranstvu, imajući u vidu prirodu posla koji se obavlja i uslove pod kojima se obavlja. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ujedno ukazuje na Uredbu o uslovima za sticanje i gubitak diplomatskog zvanja , kojom su uređeni posebni uslovi za sticanje diplomatskog zvanja, kao i način njihovog sticanja i gubitka. Uslovi se odnose isključivo na potreban stepen obrazovanja, godine radnog iskustva, položen diplomatsko-konzularni ispit i znanje stranih jezika, bez postavljanja uslova koji se odnose na lično svojstvo potencijalnih kandidata i kandidatkinja.

3.13. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na kraju, napominje da je nesporno da poslodavci mogu da propisuju uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za rad na određenim radnim mestima, kao i da se pri tome rukovode potrebom bolje i efikasnije organizacije rada i profesionalnim standardima rada, čija je svrha nastojanje da se obezbede adekvatni kadrovi za obavljanje poslova. Nesporno je, takođe, da Ministarstvo odbrane, kao poslodavac, ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, međutim, konstatuje da ostvarivanje legitimnog cilja ne sme da dovede do diskriminacije. Ono što poslodavac ne sme da čini jeste da prilikom oglašavanja poslova i propisivanja kriterijuma za izbor kandidata zahteva i vrednuje podatke koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

3.14. Sagledavajući sve ove okolnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ima ovlašćenje i zakonsku dužnost da Ministarstvo odbrane obavesti o uočenoj povredi prava i preporuči preduzimanje adekvatnih mera kojima će se obezbediti ostvarivanje načela jednakosti.

4. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti upućuje Ministarstvu odbrane Republike Srbije preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti:

4.1. Potrebno je da Ministarstvo odbrane Republike Srbije uskladi Odluku o posebnim kriterijumima za prijem na rad u Vojna predstavništva Republike Srbije br. 95 od 19. jula 2010. godine sa antidiskriminacionim propisima, i to tako što će ukloniti posebne kriterijume koji se odnose na bračni status i godine života kandidata i kandidatkinja.

4.2. Potrebno je da Ministarstvo odbrane Republike Srbije ubuduće vodi računa da svojim odlukama, kao i prilikom objavljivanja internih i javnih konkursa ne krši odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i drugih antidiskriminacionih propisa.

Potrebno je da Ministarstvo odbrane Republike Srbije obavesti Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti o planiranim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Preporuka mera Ministarstvu odbrane za ostvarivanje ravnopravnosti prilikom određivanja posebnih kriterijuma za prijem na rad u Vojna predstavništva Republike Srbije