Povodom sve učestalijeg neprimerenog i uvredljivog govora u medijskom i javnom prostoru, uključujući govor mržnje koji je prisutan u svim vidovima izveštavanja, u novinama, TV emisijama, na društvenim mrežama, ali i putem grafita, reklama i oglasa, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila je preporuku mera medijima u cilju sprečavanja objavljivanja, ali i uklanjanja već objavljenih sadržaja i komentara koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje prema različitim pojedincima i grupama.
U preporuci se ističe i da mediji moraju voditi računa da ne objavljuju sadržaje koji predstavljaju uznemiravajuće, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje koje ima za cilj povredu dostojanstva različitih pojedinaca ili grupa na osnovu njihovog stvarnog ili pretpostavljenog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah, zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje, što je nedopušteno i Zakonom o zabrani diskriminacije.
Praksa Poverenika, kao i brojna istraživanja, ukazuju da je deo medijske i javne scene preplavljen sadržajima koji podstiču vređanje neistomišljenika, targetiranje pojedinaca, iznošenje neosnovanih interpretacija i optužbi. Ovoj praksi doprinose brojni neprimereni i uznemiravajući komentari, vulgarnosti, seksizam, mizoginija, homofobija, ejdžizam koji referišu na objavljene medijske sadržaje. Posebno zabrinjava što diskriminatorne i stereotipne narative često zagovaraju javne ličnosti, političari, akademski i medijski radnici, čiji uticaj na javno mnjenje može imati ozbiljne i dalekosežne posledice, dodala je poverenica.
Povodom predstojećeg Svetskog dana slobode medija, Janković ističe da je sloboda izražavanja jedno od osnovnih ljudskih prava, a sloboda medija ključna vrednost svakog demokratskog društva. Poslednjih godina, mediji su izloženi pritiscima sa različitih strana, a tehnološke promene dodatno doprinose antimedijskom raspoloženju i čak podrivaju njihovu ulogu u društvu i rad u interesu javnosti. Nepoverenje u medije vodi i ka opštem nepoverenju i polarizaciji u društvu, što za posledicu ima gubitak dijaloga i rasprave o važnim temama kako za pojedince tako i društvo u celini.
Slobodna medijska reč je neraskidivo vezana za pravo svih građana da budu objektivno informisani, da imaju pristup tačnim i pravovremenim informacijama, a profesionalno novinarstvo je javno dobro za svako demokratsko društvo. Zato je od suštinskog značaja da novinari i novinarke, u obavljanju svog posla, budu zaštićeni od diskriminacije, pritisaka, zastrašivanja i napada. Ne treba zanemariti činjenicu da su novinarke u pojačanom riziku od svih oblika diskriminacije i nasilja, i u oflajn i u onlajn svetu. Samo u okruženju u kojem su slobodni da rade bez pritisaka i pretnji, uz dobar pravni okvir koji garantuje njihovu nezavisnost i održivost, kao i funkcionisanje institucija od kojih je za medije najvažniji REM, novinari mogu profesionalno, objektivno i nepristrasno izveštavati, uz poštovanje etičkih standarda i novinarskih kodeksa, zaključila je Janković.
