br. 021-01-163/2022-02 datum: 5. 5. 2022.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje jedinici lokalne samouprave

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITU OD DISKRIMINACIJE

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje jedinici lokalne samouprave da:

– prilikom raspisivanja studentskih i učeničkih stipendija predvidi posebne kriterijume (afirmativne mere) za učenike i studente sa invaliditetom, a u skladu sa razvojem inkluzivnih politika u oblasti obrazovanja i u okviru svojih mogućnosti.

Jedinica lokalne samouprave obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

Obrazloženje

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se Udruženje studenata sa hendikepom navodeći da je u okviru projekta „Dijalog za razvoj inkluzivnih politika u oblasti učeničkog i studentskog standarda za učenike i studente sa hendikepom u lokalnim zajednicama“ sprovedeno istraživanje sa ciljem uvida u postojeće konkurse i studentske stipendije koje dodeljuju jedinice lokalne samouprave. Dalje je navedeno da su rezultati istraživanja pokazali da je broj lokalnih samouprava koje stipendiraju učenike i studente sa hendikepom prema blaže definisanom kriterijumima veoma mali. Naime, samo 14 jedinica lokalne samouprave ima konkurse koji prepoznaju učenike i studente sa hendikepom. Udruženje ukazuje da su ublaženi kriterijumi za ostvarivanje prava na stipendiju izuzetno značajna podrška za učenike i studente sa invaliditetom s obzirom da oni imaju znatno veće troškove življenja od svojih vršnjaka i daleko izazovnije uslove studiranja usled kojih im je često nemoguće da ostvare visok prosek ocena. U okviru dostavljenih rezultata istraživanja, Udruženje studenata sa hendikepom je naznačilo da je na osnovu rezultata istraživanja i analize postojećih praktičnih politika kreiralo predloge inkluzivnih politika. Po predlogu Udruženja studenata sa hendikepom, jedinice lokalne samouprave bi prilikom raspisivanja konkursa za stipendiranje učenika i studenata moglo da raspiše  ublažene kriterijumi za učenike i studente sa invaliditetom. Predloženi kriterijum za učenike sa invaliditetom: „redovan učenik koji je prvi put upisao prvu, drugu, treću ili četvrtu godinu srednje škole“. Predloženi kriterijum za stipendiranje studenta sa invaliditetom: „redovan student prve ili viših godina studija visokoškolskih ustanova sa akreditovanim studijskim programom, a koji je u prethodnoj školskoj godini ostvario najmanje 36 ESPB poena, bez obzira na prosečnu ocenu. Pravo na stipendiju ima svaki student sa hendikepom koji uz navedene uslove za istu godinu studija u nekoj od prethodnih školskih godina već nije koristio nijednu od stipendija koje se dodeljuju iz budžeta Republike Srbije na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivo. Istovremeno, pravo na stipendiju ima svaki student sa hendikepom koji je u toku studiranja imao prekid kontinuiteta u upisivanju godine za godinom zbog prekida u studiranju, gubitka statusa studenta na budžetu i drugih razloga.“

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pre svega ukazuje da Ustav Republike Srbije^[2] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. U stavu 4. ovog člana, propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Poseban oblik diskriminacije predstavlja posredna diskriminacija koja postoji ako se na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njegovog ličnog svojstva, u nepovoljniji položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdana legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Odredbom člana 14. st. 1. i 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju, kao i da se posebne mere primenjuju dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane, ako zakonom nije drugačije propisano.

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom^[3], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije i posebne slučajeve diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i mere za podsticanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom. Naime, odredbom člana 36. ovog zakona propisana je obaveza organa državne uprave, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave nadležne za poslove vaspitanja i obrazovanja da preduzmu mere, s ciljem da vaspitanje i obrazovanje osoba sa invaliditetom postane integralni deo opšteg sistema vaspitanja i obrazovanja. Dalje, odredbama člana 38. ovog zakona propisano je i dužnost ovih organa da preduzmu aktivnosti s ciljem stvaranja jednakih mogućnosti za osobe sa invaliditetom i da u tim aktivnostima obezbede učešće osoba sa invaliditetom i njihovih udruženja.

Republika Srbija je u više strateških dokumenata prepoznala značaj obrazovanja u unapređenju položaja i socijalne inkluzije osoba sa invaliditetom. Nacionalna strategija za mlade, doneta za period od 2015. do 2025. godine, definiše dostupnost obrazovanja kao jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske i druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama[4].

Opšti cilj Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji koja je doneta za period od 2020. do 2024. godine[5] je izjednačavanje mogućnosti osoba sa invaliditetom u uživanju svih građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, uz puno poštovanje njihovog dostojanstva i individualne autonomije, obezbeđivanja nezavisnosti, slobode izbora i pune i efektivne participacije u svim oblastima društvenog života, uključujući i život u zajednici. Strategijom su planirana tri posebna cilja, od kojih su: prvi Povećana društvena inkluzija osoba sa invaliditetom i treći Sistemsko uvođenje perspektive invaliditeta u donošenje, sprovođenje i praćenje javnih politika. Uvođenjem perspektive invaliditeta u sve javne politike na svim nivoima obezbeđuje se prevencija diskriminacije na osnovu invaliditeta i otklanjanje strukturalne diskriminacije kojoj su osobe sa invaliditetom izložene, umesto parcijalnih mera kojima se otklanjaju njene posledice. Uvođenje perspektive invaliditeta zahteva sagledavanje efekata svih javnih politika na položaj osoba sa invaliditetom, a u postojećim okolnostima, posebno javnih politika u oblastima zapošljavanja, obrazovanja i obuke, socijalne i zdravstvene zaštite, što, između ostalog, podrazumeva i unapređenje inkluzivnog obrazovanja i doživotnog učenja za osobe sa invaliditetom.

Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine[6] u delu Opis postojećeg stanja i prepoznati pravci daljeg razvoja, ukazuje da je sa lokalnim samoupravama potrebno razraditi plan podrške učenicima iz osetljivih grupa i na godišnjem nivou planirati izdvajanja za materijalnu podršku i prevoz najugroženijih učenika. Strategija dalje ukazuje da su određene socijalne grupe u visokom obrazovanju podzastupljene i da je smanjeno učešće mladih ljudi iz najsiromašnijih porodica, iz porodica sa najnižim stepenom obrazovanja, iz porodica romske nacionalnosti i osoba sa invaliditetom.

U izveštaju Udruženja studenata sa hendikepom[7] ukazano je da prilikom školovanja i studiranja, učeničke i studentske stipendije predstavljaju značajan vid finansijske pomoći i podrške. Država, kao i jedinice lokalne samouprave, predviđaju stipendije i novčane nagrade za učenike i studente koji postižu određene rezultate tokom svog školovanja. Kada je reč o učenicima i studentima sa invaliditetom, taj vid finansijske pomoći ima posebnu dimenziju dodatne podrške. Naime, učenici i studenti sa invaliditetom, pored standardnih učeničkih i studentskih troškova, koji podrazumevaju smeštaj i hranu i troškove prevoza, imaju i određene specifične troškove uzrokovane invaliditetom. Dodatni troškovi nastaju zbog potrebe nabavke lekova ili nekog vida terapije, asistentske pomoći prilikom kretanja, ili podrške personalnog asistenta kome je potreban smeštaj u domu, a koji moraju da im budu obezbeđeni kako bi imali mogućnost da se redovno, adekvatno i kvalitetno školuju. Takvi troškovi predstavljaju velike, a ponekad i nedostižne izdatke za porodice, što rezultira time da učenici i studenti sa invaliditetom ostaju uskraćeni za mnoge stvari koje bi, u suprotnom, mogle da ostvare, i u najgorem scenariju napuštaju dalje obrazovanje i postaju pasivni primaoci raznih socijalnih pomoći. Dalje je ukazano da, s obzirom na otežane uslove, učenici i studenti sa invaliditetom često nisu u mogućnosti da postignu rezultate koje postižu njihove kolege, a koji bi ih kvalifikovali za primaoce stipendija. Imaju veći izostanak sa nastave i manje položenih ispita godišnje (ukoliko primaju određenu terapiju, ili su na druge načine onemogućeni da prate nastavu), ili prosto ostvaruju niže proseke od svojih kolega, pa prema tome nisu kompetitivni. Iz navedenih razloga neophodno je postojanje blažih kriterijuma, prilagođenih i definisanih u skladu sa realnim mogućnostima osoba sa invaliditetom.

S obzirom na sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da bi propisivanjem istih uslova za sve učenike i studente na konkursima za stipendiranje, učenici i studenti sa invaliditetom bili izloženi nepovoljnijem položaju u odnosu na ostale učenike i studente, primenom naizgled neutralnog kriterijuma (npr. prosečna ocena ili kontinuitet upisa nastavne godine). Iz tog razloga, a posebno kada se sagledaju specifični izazovi sa kojima se susreću učenici i studenti sa invaliditetom, raspisivanje konkursa sa blažim kriterijumima za učenike i studente sa invaliditetom predstavlja posebnu meru i dodatnu podršku jedinice lokalne samouprave usmerenu na postizanje pune ravnopravnosti i poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom, u skladu sa članom 21. stav 4. Ustava Republike Srbije i člana 14. Zakona o zabrani diskriminacije. Podrška u obrazovanju koju jedinica lokalne samouprave pruža učenicima i studentima na svojoj teritoriji predstavlja ulaganja u budućnost i stvaranje građani građanki koji će svojim znanjem i veštinama doprineti zajednici i biti ravnopravni i korisni članovi zajednice.

Imajući uvidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upućuje ovu preporuku mera jedinici lokalne samouprave preduzme mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti da u okviru svojih mogućnosti, i u skladu sa razvojem inkluzivnih politika u oblasti obrazovanja, raspiše konkurs za stipendiranje učenika i/ili studenata sa invaliditetom koji neće sadržati kriterijume kojima se ovi učenici i studenti stavljaju u nepovoljniji položaj prilikom konkurisanja.

Jedinica lokalne samouprave obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), član 33. stav 1. tačka 9)

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06, 115/21i 16/22, član 21.

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16

[4] „Službeni glasnik RS“, br. 22/2015, Prilog 2 – Pojmovnik

[5] „Službeni glasnik RS“ br. 44/2020

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 63/2021

[7] Stipendiranje učenika i studenata sa hendikepom u jednicama lokalne samouprave u Republici Srbiji, A. Petrović, B. Stojanović, Udruženje studenata sa hendikepom i Grupa za analizu i kreiranje javnih politika, Beograd 2021.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Preporuka mera JLS za stipendiranje učenika i studenata sa invaliditetom