br.021-01-1103/2022-02   datum: 21.11.2022.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje izdavačkoj kući „AA Beograd

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITE OD DISKRIMINACIJE

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje izdavačkoj kući „AA  da:

– prilikom izdavanja lektira i drugih nastavnih sredstava, odnosno odabira tekstova za navedena izdanja izbegava one u čijem sadržaju su izrazi „ciganin, ciganče“ i sl. kojima se vređa dostojanstvo pripadnika/ca romske nacionalne manjine.

Izdavačka kuća AA obavestiće Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovođenja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

Obrazloženje

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se udruženje građana „BB“ ukazujući da knjiga lektire za treći razred osnovne škole, izdavačke kuće AA „Narodne umotvorine lake za đake trećake“ sadrži narodnu pitalicu: Pitalo ciganče majku: – Koji je dan najdulji u godini? – Oni kad se čeka večera bez ručka“. Podnosilac pritužbe ukazuje da reč „ciganin“ koja se pojavljuje u ovoj knjizi predstavlja pogrdan naziv za pripadnike romske nacionalne manjine. Dalje se ukazuje da se ovakvim tekstovima i korišćenjem navedenih termina deca romske nacionalnosti, kada se ovakve lektire obrađuju na časovima osećaju degradirano i poniženo.

Izdavačka kuća AA obavestila je Poverenika da je uklonila narodnu pitalicu iz lektire, kao i da izdavačka kuća izražava žaljenje što je izbor predmetne pitalice povredio osećanja romske nacionalne zajednice, jer im nikako nije bila namera da se to dogodi, zbog čega su pitalicu odmah zamenili novom. Pored toga, u dopisu je, između ostalog navedeno i da su smatrali da time što se učenicima pruža prilika da se poistovete sa siromašnima i gladnima, da saosećaju sa njima, razmišljaju o siromašnima kao o sebi sličnima, razvija empatija i želja da pomognu drugovima i drugaricama u nevolji, kao i da se u lektiri nalazi više pitalica sa temom siromaštva, čime se Romi ne izdvajaju kao siromašni ljudi. Dalje su naveli da su u knjizi navedene sažete priče o mudrosti, opreznosti, opasnostima, životu, prolaznosti vremena, siromaštvu i humanosti.

Ustav Republike Srbije^[2] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama člana 76. stav 2. zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je odredbama člana 81. propisano da Republika Srbija u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja, podstiče duh tolerancije i međukulturalnog dijaloga i preuzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji.

Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[3] u članu 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naruši ili da ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog života. Odredbama člana 7. Konvencije države članice obavezuju se da preduzmu hitne i efikasne mere, naročito u oblasti nastave, vaspitanja, kulture i informisanja radi borbe protiv predrasuda koje vode rasnoj diskriminaciji, i pomaganja razumevanja, tolerancije i prijateljstva među narodima, rasnim ili etničkim grupama, kao i unapređenja ciljeva i načela Povelje Ujedinjenih nacija, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Deklaracije Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije i ove Konvencije.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama člana 12. ovog zakona zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje, dok je odredbama člana 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[4] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

Zakon o udžbenicima[5] u članu 13. propisuje da je udžbenik, priručnik, elektronski dodatak uz udžbenik, dodatno nastavno sredstvo, didaktičko sredstvo i didaktičko igrovno sredstvo svojim sadržajem i oblikom treba da obezbede sprovođenje principa jednakih mogućnosti i uvažavanja različitosti. Udžbenik, priručnik, elektronski dodatak uz udžbenik, dodatno nastavno sredstvo, didaktičko sredstvo i didaktičko igrovno sredstvo svojim sadržajem ili oblikom ne smeju da diskriminišu ili dovode u neravnopravan položaj grupe i pojedince ili da podstiču na takvo ponašanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije(stav 2). Odredbom člana 14. ovog zakona propisano je da izdavanje udžbenika, priručnika, dodatnog nastavnog sredstva, didaktičkog sredstva i didaktičkog igrovnog sredstva može da obavlja javno preduzeće (u daljem tekstu: javni izdavač), preduzetnik ili drugo pravno lice koje je registrovano za izdavačku delatnost.

Zakonom o izdavanju publikacija[6] utvrđeni su uslovi za izdavanje publikacija, dok je članom 5. stav 3. propisano da urednik publikacije vrši izbor dela koje predlaže za objavljivanje, daje ili pribavlja stručno mišljenje o njemu i odgovara za izdatu publikaciju.

Pravilnikom o programu nastave i učenja za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja^[7] propisano je da su programi nastave i učenja zasnovani na opštim ciljevima i ishodima obrazovanja i vaspitanja i potrebama i mogućnostima učenika trećeg razreda. Dalje je propisano da su programi usmereni na proces i ishode učenja, a ne na same sadržaje koji sada imaju drugačiju funkciju i značaj. Dalje je navedeno da sadržaji više nisu cilj sami po sebi, već su u funkciji ostvarivanja ishoda, koji su definisani kao funkcionalno znanje učenika tako da pokazuju šta će učenik biti u stanju da učini, preduzme, izvede, obavi zahvaljujući znanjima, stavovima i veštinama koje je gradio i razvijao tokom jedne godine učenja, konkretnog nastavnog predmeta, u ovom slučaju tokom trećeg razreda. Na putu ostvarivanja cilja i ishoda ključna je uloga nastavnika koji dobija značajan prostor za slobodu izbora i povezivanje sadržaja; metoda, postupaka i tehnika nastave i učenja i aktivnosti učenika. Programi nastave i učenja namenjeni su pre svega nastavnicima koji neposredno rade sa učenicima ali i onima koji na posredan način uzimaju učešća u obrazovanju i vaspitanju. Zato treba imati u vidu da terminilogija koja je korišćenja u programima nastave i učenja nije namenjena učenicima i treba je prilikom definisanja konkretnih nastavnih jedinica, prilagoditi uzrastu učenika. Programi nastave i učenja su nastavnicima polazna osnova i pedagoško polazište za razvijanje obrazovno-vaspitne prakse: za planiranje godišnjih i operativnih planova, neposrednu pripremu za rad kao i okvir za preispitivanje prakse razvijanja planova, ostvarivanja i praćenja i vrednovanja nastave i učenja kroz sopstvena promišljanja, razgovor sa kolegama itd. Obrazovno-vaspitna praksa je složena, promenljiva i ne može se do kraja i detaljno unapred predvideti. Ona se odvija kroz dinamičnu spregu međusobnih odnosa i različitih aktivnosti u socijalnom i fizičkom okruženju, u jedinstvenom kontekstu konkretnog odeljenja, konkretne škole i konkretne lokalne zajednice. Zato, umesto izraza realizovati program, bolje je reći da se na osnovu datih programa planira i ostvaruje nastava i učenje koje odgovara konkretnim programima odeljenja.  Pod tačkom 3.- obavezni predmeti naveden je srpski jezik, gde je u okviru oblasti: književnost, dalje naveden sadržaj koji čine: školska lektira i domaća lektira. U okviru školske lektire navedena su sadržaji (lirske poezije, epske poezije, proza, dramski tekstovi, popularni i informativni tekstovi) dok sadržaj iz domaće lektire čine (Branko Ćopić: Doživljaji Mačka Toše, izbori iz poezije Dušana Radovića: Zamislite, Da li mi verujete, Strašan lav, Kad je bio mrak, Tužne đačke ispovesti, Zdravica, Plavi zec i druge pesme).^[8]

U skladu sa ovim pravilnikom knjiga lektire za treći razred osnovne škole „Narodne umotvorine lake za đake trećake“ u kojoj je bila navedena sporna narodna pitalica ne ulazi u program nastave i učenja koji donosi ministar prosvete u skladu sa odredbom člana 16. stav 8. Zakona o udžbenicima. Iz navedenog proizlazi da za navedenu lektiru izdavači ne podnose Ministarstvu prosvete zahtev za odobrenje, odnosno navedeni sadržaj ne podleže proceduri odobravanja. Dakle, navedena lektira, čiji je idavač privredno društvo AA, nije u sastavu obavezne domaće lektire za treći razred osnovne škole, već ova lektire predstavlja slobodan izbor nastavnika i/ili učenika, što je uslovljeno čitalačkim interesovanjem učenika, kao i potrebom nastavnika da ovaj književni tekst koristi prilikom obrade određene nastavne jedinice.

S tim u vezi, Povernik napominje da je, u skladu sa ciljevima obrazovanja i vaspitanja propisanih Pravilnikom o programu nastave i učenja za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, ključna uloga nastavnika koji ima značajan prostor i slobodu izbora, kao i povezivanje sadržaja; metoda, postupaka i tehnika nastave i učenja i aktivnosti učenika.

U vezi sa tim, Poverenik dalje ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o knjizi lektire koja sadrži narodne umotvorine (brzalice, razbrajalice, zagonetke i dr) čiji sardžaj može da služi polemici, razumevanju prenesenih značenja zagonetki, uvežbavanju izgovora brzalice i razbrajalice, razvoju pozitivnih ljudskih vrednosti, usvajanju poente, usvajanju pojmova dobra i zla, pravičnosti, nepravde i dr.

Važno je imati u vidu da su u pitanju učenici/deca trećeg razreda osnovne škole koja još uvek nemaju izgrađen stav o pojedinim društvenim događajima, zajednicama, ličnostima, i da se na formiranje njihovog mišljenja i stavova može uticati, te da nastavnik ima ključnu ulogu u načinu predstavljanja određenog sadržaja, jer učenicima prenosi znanje i svojim autoritetom i predavanjem može da oblikuje shvatanja učenika. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da sporna pitalica može naročito u tom uzrastu, da dovede do negativnih komentara među učenicima, kao i da utiče na podržavanje predrasuda i stereotipnih stavova prema romskoj nacionalnoj manjini. Poverenik posebno ukazuje da je korišćenje termina u ovoj pitalici „ciganče“, društveno neprihvatljivo jer predstavlja pogrdan naziv za Rome i vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica jedne etničke zajednice, koja je jedna od najmargilizovanijih društvenih grupa. U nekom starijem uzrastu je upravo na nastavniku da određenu temu sveobuhvatno obradi i ukaže na termine i izraze, koji su se upotrebljavali a koji su sa aspekta današnjeg razvoja ljudskih prava i njihove zaštite diskriminatorni.

Veliki broj Roma i Romkinja i dalje se suočava sa socijalnom isključenošću, ali i sa otvorenom ili prikrivenom diskriminacijom. Navedeno pokazuje i praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koja godinama pokazuje da najveći broj pritužbi po osnovu etničke ili nacionalne pripadnosti se upravo odnosi na diskriminaciju romske nacionalne manjine.[9] Navedeno potvrđuju i različita istraživanja koja ukazuju da i dalje postoji najveći stepen etničke distance prema Romima (65,6% ispitanika ne bi prihvatio pripadnika romske nacionalne manjine za suseda, a 28,5% prihvatilo bi ih za supružnika).^[10]

Imajući uvidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je propisano da Poverenik organima javne vlasti i drugim licima upućuje preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, upućuje ovu preporuku mera izdavačkoj kući AA.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), član 33. stav 1. tačka 9)

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06, 115/21i 16/22, član 21.

[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 31/67

[4] „Službeni list SRJ”, broj 11/02, „Službnei list SCG”, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS”, br. 72/09 – dr. zakon, 97/13-odluka US i 47/18, član 3.

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 27/18

[6] „Službeni glasnik RS“, br.37/91,53/93,67/93,48/94,135/04 i 101/05-dr.zakon

[7] Pravilnik dostupan na: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=1cd9f883-ccfe-4a73-8ccd-95bc212169e1

[8] Pravilnik dostupan na: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=1cd9f883-ccfe-4a73-8ccd-95bc212169e1

[9] Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2021. godinu. Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[10] Istraživanje socijalnih odnosa između etničkih zajednica u Srbiji, Centar za istraživanje etniciteta, 2020. Dostupno na: http://idn.org.rs/wp-content/uploads/2020/09/SOCIJALNA-DISTANCA-ETNICKIH-ZAJEDNICA-IZVESTAJ.pdf

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

Preporuka mera izdavačkoj kući