br. 011-00-53/2013-02 datum: 11.10.2013.

USTAVNI SUD REPUBLIKE SRBIJE

11000 BEOGRAD
Bulevar kralja Aleksandra 15

Na osnovu člana 168. stav 1. Ustava Republike Srbije (”Službeni glasnik RS”, br. 98/06), člana 29. stav 1. tačka 1. i člana 50. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (”Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/2011), Poverenik za zaštitu ravnopravnosti podnosi

PREDLOG ZA OCENU USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI

člana 14. stav 1.
Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom
(„Službeni glasnik RS broj – 16/2002, 115/2005 i 107/2009)

O b r a z l o ž e nj e

Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS broj 16/2002, 115/2005 i 107/2009) uređuje se finansijska podrška porodici sa decom koja obuhvata poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, poseban podsticaj rađanju dece, podršku materijalno ugroženim porodicama sa decom, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i deci bez roditeljskog staranja.

Odredbom člana 14. stav 1. ovog zakona propisano je da roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da je državljanka Republike Srbije, da ima prebivalište u Republici Srbiji i da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Ova odredba nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 98/2006), i to:

– sa odredbom člana 21. kojim je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu;
– sa odredbom člana 64. stav 1. kojim je propisano da deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti.

Odredba člana 14. stav 1. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom u suprotnosti je i sa Zakonom o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/2009), i to:

– sa odredbom člana 4. kojom je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva i da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije,
– sa odredbom člana 7. kojom je propisano da posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva stavlja u nepovoljniji položaj, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna,
– sa odredbama člana 22. kojima je zabranjena diskriminacija dece, tako što je propisano da svako dete ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice. U stavu 2. istog člana propisano je da je zabranjeno diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema zdravstvenom stanju, bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice.

Ratifikacijom UN Konvencije o pravima deteta , Republika Srbija se obavezala na poštovanje prava deteta i obezbeđivanje prava sadržanih u Konvenciji svakom detetu pod njenom jurisdikcijom, bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo ubeđenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovno stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili staratelja. Članom 26. ove konvencije propisano je da države članice uvažavaju pravo svakog deteta da koristi socijalnu zaštitu i socijalno osiguranje, kao i da preduzimaju sve neophodne mere za ostvarivanje tog prava u skladu sa nacionalnim zakonima. S tim u vezi, neophodno je ukazati i na Opšti komentar br. 7 Komiteta za prava deteta , koji u četvrtom delu obrađuje principe i prava deteta u ranom detinjstvu. Komitet je ukazao da grupe male dece ne smeju biti diskriminisane, da je princip najboljeg interesa deteta primaran u svim postupcima koji se tiču dece, a posebno je istaknuto da se najbolji interes deteta mora uzeti u obzir prilikom izrade svakog zakona, javne politike i pružanja usluga koje se tiču dece, što obuhvata postupke koji direktno pogađaju decu, kao i postupke koji imaju posrednog uticaja na malu decu.

Prilikom sagledavanja problema u vezi sa ostvarivanjem prava na roditeljski dodatak, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je sam naziv ove finansijske podrške neadekvatan i da može da dovede u zabunu. Naime, naziv „roditeljski dodatak” nije adekvatan, s obzirom da je formalni titular ovog prava majka deteta, dok otac ovo pravo može ostvariti samo u izuzetnim slučajevima, propisanim zakonom. Zbog toga bi, ukoliko se isključivo sagledava ko je formalni titular ovog prava, adekvatniji naziv bio „majčinski dodatak”. Međutim, dubljom analizom propisa može se utvrditi da je zakonodavac, kao formalnog titulara, stavio roditelja koji neposredno stara o detetu, iz čega se može zaključiti da roditeljski dodatak nije pomoć namenjena majci za ublažavanje socio-ekonomskih promena nastalih usled porođaja, niti je pomoć koja je namenjena roditelju/roditeljima, već je u pitanju podrška koja je direktno usmerena na dete koje treba da ima krajnju korist od ove mere socijalne zaštite. Tome u prilog govori i odredba člana 1. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kojom je propisano da finansijska podrška obuhvata poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece i podršku porodicama sa decom, te se nesumnjivo može zaključiti da je krajnji korisnik ove finansijske podrške dete.

Međutim, uprkos činjenici da je roditeljski dodatak namenjen svoj deci, pojedinim kategorijama dece je to pravo uskraćeno. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da su deca čija je majka strana državljanka, diskriminisana u odnosu na ostalu decu, čije majke imaju državljanstvo Republike Srbije. Naime, pravo na dobijanje ove vrste novčane pomoći (roditeljski dodatak) neopravdano je uskraćeno pojedinim kategorijama dece, na osnovu ličnog svojstva člana porodice, odnosno, državljanstva majke.
Naime, odredbama člana 14. st. 1-8. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, propisani su uslovi za dobijanje roditeljskog dodatka, pa je između ostalog, određeno da:

– pravo na roditeljski dodatak ima majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da je državljanka Republike Srbije, da ima prebivalište u Republici Srbiji i da ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (stav 1);
– ovo pravo ostvaruje majka koja neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, čija deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu ili data na usvojenje i koja nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja (stav 4);
– otac deteta može da ostvari pravo na roditeljski dodatak, ako ispunjava propisane uslove (st. 1-5), ukoliko majka deteta nije živa, ukoliko je napustila dete ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu (stav 7).

S tim u vezi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na moguće situacije: a) dete o kojem se neposredno stara majka koja je državljanka Republike Srbije; b) dete o kojem se stara otac koji je državljanin Republike Srbije, u slučajevima kada majka, koja je domaća državljanka, nije u mogućnosti da se stara o detetu; v) dete o kojem se neposredno stara majka koja je strana državljanka i g) dete o kojem se stara otac koji je državljanin Republike Srbije, u slučajevima kada majka, koja je strana državljanka, nije u mogućnosti da se stara o detetu. Analiza mogućih situacija pokazuje da će samo detetu čija je majka strana državljanka koja se o njemu/njoj neposredno stara, biti uskraćeno pravo na ovu novčanu pomoć, dok će u svim drugim situacijama ostvarivanje ovog prava biti obezbeđeno. Za ovakvo pravljenje razlike nema objektivnog i razumnog opravdanja. Naime, imajući u vidu činjenicu da su deca krajnji korisnici ove mere socijalne zaštite, da se deca nalaze u istoj situaciji, da su deca državljani Republike Srbije, te je irelevantno da li je majka deteta strana ili domaća državljanka, postavljanje ovog uslova u pogledu državljanstva majke nije opravdano.

Na kraju, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i na odluku Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Veler protiv Mađarske br. 44399/05, u kojoj je sud utvrdio da je Mađarska povredila član 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima, propisivanjem da samo majke koje su državljanke Mađarske mogu ostvariti pravo na materinski dodatak. Sud je zaključio da je Mađarska stavila u nejednak položaj decu čije su majke strane državljanke, odnosno, da su diskriminisani na osnovu roditeljskog statusa.

Na osnovu svega navedenog, koristeći svoja zakonska ovlašćenja da podnese predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti, prema članu 50. stav. 1. Zakona o Ustavom sudu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti predlaže da Ustavni sud, nakon sprovedenog postupka, donese sledeću

O D L U K U

Utvrđuje se da odredba člana 14. stav 1. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS broj – 16/2002, 115/2005 i 107/2009) nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o zabrani diskriminacije.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

dr Nevena Petrušić

Primeraka: 2
Priloga: 1

Predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom