br. 07-00-791/2015-02 datum: 28. 4. 2016.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti upućuje centrima za socijalni rad

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANјE RAVNOPRAVNOSTI

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje centrima za socijalni rad:
1. Da svoje odluke i mišlјenja u postupcima nadzora nad vršenjem roditelјskog prava, kao i prilikom procene roditelјskih kompetencija, ne zasniva na stereotipnim ulogama roditelјa, odnosno da svoje odluke ne zasniva na predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.
Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

Obrazloženje

U toku postupka po pritužbama građana i građanki, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti došla je do saznanja da pojedini centri za socijalni rad u Srbiji, rešavajući u postupcima nadzora nad vršenjem roditelјskog prava, donose odluke zasnovane na stereotipima i predrasudama koji se odnose na uloge oca i majke u životu deteta, posebno kada su u pitanju deca iz porodica u kojima majka samostalno vrši roditelјsko pravo. Primera radi, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti imala je uvid u rešenje centra za socijalni rad kojim je detetu, rođenom u vanbračnoj zajednici roditelјa, promenjeno prezime koje mu je upisano u matičnu knjigu rođenih (prezime majke) i odlučeno da će dete preuzeti očevo prezime sa obrazloženjem da je „uobičajeno da dete nosi prezime oca, kada je već poznat i da je organ staratelјstva zauzeo mišlјenje da bi preuzimanje prezimena oca detetu donelo više koristi, nego što bi nanelo štete i da stoga procenjuje da je u interesu maloletnog deteta da preuzme očevo prezime”. U opisanom slučaju, Ministarstvo za rad zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, u drugostepenom postupku, poništilo je ovo rešenje Centra za socijalni rad i predmet vratilo na ponovni postupak i u svom rešenju detalјno ukazalo prvostepenom organu na koji način da otkloni učinjene nedostatke i nakon potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a uz pravilnu primenu materijalnog prava i odredaba postupka donese odgovarajuću na zakonu zasnovanu odluku.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta , koja u čl. 3. st. 1. i 2. propisuje da u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolјi interes deteta biće od prvenstvenog značaja, te da su svi obavezni da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelјa, zakonskih staratelјa ili drugih pojedinaca koji su odgovorni za dete i u tom cilјu će preduzeti sve zakonodave i administrativne mere. Takođe, čl. 8. st. 1. propisano je da su države potpisnice konvencije dužne da poštuju pravo deteta na očuvanje identiteta, uklјučujući državlјanstvo, ime i porodične odnose u skladu sa zakonom, bez nezakonitog mešanja.

Opštim komentarom br. 7 (Ostvarivanje prava deteta u ranom detinjstvu) uz Konvenciju o pravima deteta , Komitet za prava deteta istakao je značaj činjenice da su mala deca nosioci svih prava propisanih Konvencijom o pravima deteta i da je rano detinjstvo period od klјučnog značaja za ostvarivanje ovih prava. Navedeno je da mala deca, takođe, mogu da trpe posledice diskriminacije prema njihovim roditelјima, na primer ako su deca rođena van bračne zajednice ili u drugim okolnostima koje odstupaju od tradicionalnih vrednosti, ili ako su njihovi roditelјi izbeglice ili azilanti. Pored toga, ovim Opštim komentarom naglašeno je da oba roditelјa imaju zajedničku odgovornost u podizanju i razvoju deteta, pri čemu su očevi i majke priznati kao ravnopravni staraoci. Komitet konstatuje da su u praksi modeli porodice nepostojani i promenlјivi u mnogim regionima, kao što se menja i dostupnost neformalnih mreža podrške roditelјima, sa opštim trendom ka većoj raznovrsnosti u pogledu veličine porodice, uloga roditelјa i aranžmana za podizanje dece. Ovi trendovi su posebno značajni za malu decu, čiji se fizički, lični i psihološki razvoj najbolјe ostvaruje u okviru malog broja postojanih, brižnih odnosa. Komitet potvrđuje da svaki od ovih odnosa može jasno da doprinese ostvarivanju dečjih prava po Konvenciji i da niz porodičnih modela može da bude u saglasnosti sa unapređivanjem dobrobiti dece. Uopštenije govoreći, tokom perioda brzih društvenih promena, tradicionalne prakse mogu postati neodržive ili nerelavantne u postojećim okolnostima i načinima života roditelјa, dok je nedovolјno vremena proteklo da bi se nove prakse usvojile i nove sposobnosti roditelјa razumele i cenile.

Republika Srbija ratifikovala je i Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena , koja u čl. 16. proklamuje jednakost u uživanju lјudskih prava žena i muškaraca u porodici, te između ostalog propisuje jednaka roditelјska prava i obaveze u odnosu na decu, bez obzira na bračni status. U svim ovim slučajevima interesi dece moraju biti na prvom mestu .

U Opštoj preporuci br. 21 (1994) CEDAW komitet je posebno analizirao čl. 16. Konvencije i izrazio zabrinutost što je u mnogim državama ugrožena ravnopravnost žena u braku i porodici i ukazao da su u mnogim državama običaji, tradicija i odsustvo stvarne primene zakona i dalјe u suprotnosti sa Konvencijom. Čak i tamo gde postoji ravnopravnost de jure, u svim društvima se ženama određuju drugačije uloge nego muškarcima, i na njihove uloge se gleda kao na manje vredne. Vidovi i koncepcija porodice mogu da se razlikuju od države do države, pa čak i u različitim krajevima iste države. Kakav god da je vid porodice, i kakav god da je pravni sistem, religija, običaji i tradicija u zemlјi, tretman žene u porodici mora i pred zakonom i u privatnom životu da bude u skladu sa principima jednakosti i pravde za sve.

U članu 65. Ustava Republike Srbije garantovana su roditelјska prava, koja počivaju na ravnopravnosti roditelјa u roditelјskim pravima i obavezama u vezi sa izdržavanjem, vaspitavanjem i obrazovanjem dece. U članu 66. garantovane su posebna zaštita porodice, majki, samohranih roditelјa i deteta, kao i posebna podrška i zaštita majki pre i posle porođaja.

Zakonom o zabrani diskriminacije zabranjeno je postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova . Takođe, članom 22. stav 1. propisano je da svako dete ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelјa, staratelјa i članova porodice.

Dalјe, Porodičnim zakonom Republike Srbije oblast roditelјstva regulisana je principima koji se odnose na ravnopravnost žena i muškaraca. U pogledu prezimena dece, ovim zakonom je propisano da ga roditelјi mogu odrediti prema prezimenu jednog ili oba roditelјa, a ako roditelјi nisu živi, ako nisu poznati, odnosno ako ne mogu da postignu sporazum o prezimenu deteta prezime deteta određuje organ staratelјstva (član 345. st. 1. i 3.).

Na kraju, Zakonom o socijalnoj zaštiti , članom 25, zabranjena je diskriminacija korisnika socijalne zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, seksualne orijentacije, veroispovesti, političkog, sindikalnog ili drugog opredelјenja, imovnog stanja, kulture, jezika, invaliditeta, prirode socijalne isklјučenosti ili drugog ličnog svojstva.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da iako Republika Srbija ima valјan pravni okvir u domenu zabrane diskriminacije i rodne ravnopravnosti, zbog određenih običaja i društvenih obrazaca ponašanja, žene su i dalјe u nepovolјnijem položaju u odnosu na muškarce. Naime, široko rasprostanjeni rodni stereotipi utiču na kreiranje muških i ženskih rodnih uloga, čime se oblikuje društvena svest i stvara „alibi” za praksu neravnopravnosti muškaraca i žena. Ovakva situacija prenosi se i na roditelјstvo, odnosno na „modele” uloga majki i očeva u životu deteta. Razvedene žene ili žene koje su se odlučile da rode dete van bračne zajednice u našem društvu su i dalјe stigmatizovane i suočene sa predrasudama okoline u svakodnevnom životu. One su često izložene osudama, ismevanju, potcenjivanju i odbijanju da im se pruži podrška. Ovakvak stav okoline prema majci deteta neizbežno dovodi i do stigmatizacije dece koja odrastaju u „jednoroditelјskim” porodicama.

Na ovu temu nije rađeno mnogo istraživanja, međutim, ona koja su dostupna pokazuju da o razvedenim majkama vlada mišlјenje da poseduju manje pozitivnih, a više negativnih osobina od udatih majki. Prema njima vladaju predrasude da su usamlјene, nesrećne, pod stresom i sa finansijskim teškoćama, dok se njihove roditelјske veštine procenjuju kao slabije u odnosu na roditelјske veštine majki u braku. Majke koje su decu rodile u vanbračnim vezama opisuju se kao neprijatne osobe sa mnogo negativnih i malo pozitivnih osobina ličnosti. Naime, smatra se da su im roditelјske veštine loše, da su neuspešne i kao bračne partnerke i kao članice porodice, kao i da su odrasle u disfunkcionalnim porodicama. Veoma često se smatraju nesrećnim i problematičnim osobama. Istraživanja pokazju da ukoliko su ovakvi stavovi prema samohranim majkama veoma rašireni u jednom društvu, onda pripadnost osobe ovoj kategoriji može da utiče na to kako je okolina posmatra i kako se prema njoj ponaša. Takođe, nepovolјni stavovi prema samohranom roditelјstvu utiču i na ponašanje prema članovima jednoroditelјskih porodica koje se drugačije tretiraju zbog svog porodičnog statusa. Poseban problem predstavlјa ukoliko članove jednoroditelјskih porodica diskriminišu stručnjaci nadležni za vođenje postupaka vezanih za porodično-pravnu zaštitu .

Stoga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da su ovakvi stavovi zahtevaju potrebu za dalјom senzitivizacijom društva za probleme i potrebe porodica u kojima jedan roditelј sam vrši roditelјsko pravo. Iz ovih razloga i Evropski parlament se bavio samohranim roditelјstvom i istakao da na razvoj deteta utiču brojni faktori, ali da većina dece koja odrastaju sa samo jednim roditelјem su uspešna, odnosno, da su faktori koji utiču na razvoj deteta mnogo složeniji od oblika porodice u kojoj dete odrasta . Stoga, može se zaklјučiti da uspeh u obavlјanju roditelјske uloge zavisi od brojnih faktora, pre svega to su: individualne karakteristike roditelјa i dece, ali i socijalni kontekst (porodični i društveni). Na individualne karakteristike roditelјa koji samostalno vrše roditelјsko pravo društvo ne može da utiče, ali je važno da ih razume kako bi bolјe razumeli kontekst u kome odrastaju deca koja kraj sebe imaju samo jednog roditelјa. U Srbiji su „samohrani roditelјi” u većini slučajeva majke koje žive same sa decom. Ipak, nije zanemarlјiv i značajan udeo proširenih porodica, uglavnom baba i deda koji i kada nisu u domaćinstvu pružaju značajnu podršku. Po ostalim karakteristikama, roditelјi koji samostalno vrše roditelјsko pravo ne izdvajaju se značajno od opšte populacije . Stoga, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da ne postoji ni jedan opravdan razlog zbog kojeg bi se moglo smatrati da je u interesu deteta da se preziva kao otac, a ne kao majka ili da je žena koja ne živi u bračnoj zajednici „lošija” majka u odnosu na onu koja je u braku. Takođe, oni obrasci i modeli porodičnih odnosa koji su „uobičajeni” u društvu nisu, po automatizmu, kvalitetniji i/ili u interesu deteta u svakom pojedinačnom slučaju.

Sagledavajući sve ove okolnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da u odlukama koje se odnose na vršenje roditelјskog prava i procenu roditelјskih kompetencija, svaki stručnjak/stručnjakinja u socijalnoj zaštiti mora biti u stanju da navede suštinske i jasne razloge za donošenje odluke, potkreplјene dovolјnim činjenicama i dokazima, koji bi svakog stručnjaka/stručnjakinju koji bi procenjivao takvu odluku uverile da je ona zakonita i celishodna, odnosno da bi i on/ona, u istoj situaciji i pod istim okolnostima doneo odluku iste sadržine. Stoga, odluke koje donose stručnjaci/kinje u centrima za socijalni rad ne smeju biti zasnovani na predrasudama i stereotipima u vezi sa očekivanim rodnim i roditelјskim ulogama u odrastanju deteta.

Poverenica ukazuje na značaj i ulogu centara za socijalni rad, kao ustanove socijalne zaštite i organa staratelјstva i podseća na obavezu punog poštovanja međunarodnih i domaćih propisa i ostvarivanja pune ravnopravnosti u svim oblastima društvenog života i značaj poštovanja principa ravnopravnosti roditelјa u roditelјskim pravima i obavezama, bez obzira na njihova lična svojstva.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Opšta preporuka mera centrima za socijalni rad