Kako će izgledati moja budućnost ili ko će brinuti o meni kad ostarim, pitanje je koje se sve češće postavlja i važno je za svakoga od nas, u ovom vremenu intenzivnih demografskih promena. Način na koji tretiramo starost i starije ljude govori o nama kao društvu i našim vrednostima, koliko poštujemo princip ravnopravnosti i jednakosti pred zakonom, istovremeno i o tome u kakvom svetu želimo da živimo, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković povodom obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba.
Očekuje se da će do 2050. godine broj starijih od 65 godina globalno premašiti 1,6 milijardi, a u Srbiji će gotovo svaka četvrta osoba do 2041. biti u toj starosnoj grupi. Posledice diskriminacije na osnovu starosnog doba ozbiljne su i dalekosežne, a stariji su najčešće diskriminisani prilikom pružanja usluga zdravstvene i socijalne zaštite, korišćenja javnih površina i prevoza, neretko nedovoljno informisani i digitalno isključeni. Veliki broj starijih žive sami, u siromaštvu ili riziku da postanu siromašni, izloženi su različitim vrstama nasilja, zanemarivanju, samozanemarivanju, nepoštovanju i marginalizaciji.
Ovi podaci trebalo bi da služe kao osnova za promenu dominantnog narativa o starijima kao teretu za društvo, a pre svega za kreiranje javnih politika u susret ispunjenju potreba starijih za podrškom. Moramo da se prilagođavamo novim uslovima i potrebama starijih koristeći dobrobiti nauke i tehnike, da obezbedimo reformu osiguranja dugotrajne nege, više inovativnih usluga, dovoljno institucija za podršku koje će upotrebljavati savremene tehnologije u službi dostojanstva i prava starijih i pružanja nege i podrške formalnim i neformalnim negovateljima, rekla je Janković.
Institucija Poverenika organizuje okrugle stolove širom Srbije sa ciljem jačanja lokalnih kapaciteta za smanjenje diskriminacije starijih osoba. Saznanja do kojih dolazimo u lokalnim zajednicama, poslužiće kao osnova da naredne godine osnujemo međugeneracijske centre u tri lokalne samouprave. Smatramo da je izuzetno važno da se stariji građani što više uključuju u različite aspekte društvenog života, kao i da se podstiču tolerancija i međugeneracijska solidarnost i razumevanje kao temeljni principi življenja, uostalom i naš sistem PIO počiva na međugeneracijskoj slodidarnosti, ističe Janković.
O izazovima sa kojima se starije osobe suočavaju, kao i o inovacijama u oblasti dugotrajne nege, promociji aktivnog starenja i digitalne pismenosti govoriće se u petak, 4. oktobra, kada će biti održana konferencija pod nazivom „Moja budućnost – čija je briga? Inkluzivno društvo za starije osobe“ u organizaciji institucije Poverenika u partnerstvu sa Kancelarijom atašea za socijalnu zaštitu Republike Austrije, Populacionim fondom UN u Srbiji, Crvenim krstom Srbije i Privrednoj komori Srbije.
