19. 07-00-440/2017-02   datum: 19.1.2017.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo sindikat Okružnog zatvora u Leskovcu „N“, protiv Okružnog zatvora u Leskovcu, zbog diskriminacije na osnovu bračnog i porodičnog statusa i pola. U pritužbi se navodi da Z. P. nije omogućeno napredovanje pod jednakim uslovima kao ostalim zaposlenima, zbog korišćenja porodilјskog odsustava, odnosno, odsustva sa rada radi nege deteta tokom 2014. godine. Naime, Z. P. nije uvaženo da ima 3 uzastopne ocene koje omogućavaju napredovanje za jedan platni razred, zbog prekida u ocenjivanju tokom 2014. godine, kada je odsustvovala sa rada zbog porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Okružni zatvor u Leskovcu naveo je da podnositelјka pritužbe nema uslova za napredovanje jer nema ocenu za 2014. godinu, s obziroim da te godine nije radila duže od šest meseci. Na taj način nema dve odnosno tri uzastopne godine sa određenim ocenama koje su potrebne za napredovanje. U skladu Ustavom Republike Srbije, propisima kojima je regulisano napredovanje državnih službenika i antidiskriminacionim propisima zajemčena je posebna zaštita majke i deteta i propisano je da porodilјsko i odsustvo sa rada radi nege deteta ne sme da bude smetnja za napredovanje državnih službenika, niti sme da se na bilo koji drugi način negativno odražava na njihov položaj i radnopravni status. U toku postupka je utvrđeno da je Okružni zatvor u Leskovcu, stavio u nejednak položaj Z. P. zbog njenog pola i porodičnog statusa, odnosno, nije joj omogućio da napreduje pod jednakim uslovima kao i drugi zaposleni, zbog odustva koje je u vezi sa činjenicom rađanja. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišlјenje da je u postupku odlučivanja po zahtevu Z. P. za napredovanje u viši platni razred Okružni zatvor u Leskovcu neuzimnjem u obzir svih ocena državne službenice u godinama kada je bila ocenjena, te neuračunavanjem dobijenih ocena kao uzastopnih u godinama u kojima je bila ocenjena, zbog činjenice da za 2014. godinu nije ocenjena zbog korišćenja porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, prekršio odredbe čl. 6, 16. i 20. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi člana 16. stav 2. Zakona o ravnopravnosti polova. Zbog toga je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao preporuku Okružnom zatvoru u Leskovcu da otkloni posledice diskriminatornog postupanja tako što će prilikom odlučivanja o napredovanju Z. P. uzeti u obzir one godine u kojima je ocenjena, ne računajući godinu u kojoj nije ocenjena zbog korišćenja porodilјskog odsustva, odnosno, odustva sa rada radi nege deteta, kao i da ubuduće vodi računa da svojim odlukama ne krši antidiskriminacione propise.

1. TOK POSTUPKA

• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratio se glavni poverenik sindikata „N“ N. S. uz saglasnost Z. P, pritužbom protiv Okružnog zatvora u Leskovcu zbog diskriminacije na osnovu pola i porodičnog statusa.
• U pritužbi je, između ostalog, navedno:

• da je Okružni zatvor u Leskovcu izvršio diskriminaciju državne službenice Z. P. jer joj nije omogućio da napreduje u viši platni razred,
• da se Z. P. obratila upravniku Okružnog zatvora sa zahtevom za napredovanje u viši platni razred na osnovu ocena koje je ostvarila u periodu od 2012. godine do 2015. godine,
• da je 2012. godine ocenjena ocenom – ističe se, 2013. godine, ocenom – dobar, 2014. godine nije ocenjena zbog porodilјskog odsustva, a 2015. godine ocenjena ocenom – dobar,
• da su ostale kolege sa sličnim ili istim ocenama napredovale, a da je njoj to pravo uskraćeno zbog prekida u ocenjivanju 2014. godine, kada se nalazila na porodilјskom odsustvu,
• da se sindikat obraća sa molbom da ovakvo diskriminatorno postupanje prema Z. P. prestane, ali i prema drugim koleginicama u sličnoj situaciji, da se izvršioci kazne a Z. P. nadoknadi šteta.
  • Uz pritužbu, dostavlјen je Zahtev Z. P. od 27. juna 2016. godine, Rešenje Okružnog zatvora u Leskovcu od 4. jula 2016. godine, Žalba žalbenoj komisiji Vlade Republike Srbije, rešenja o ocenjivanju za 2012, 2013. i 2015. godinu, rešenje Žalbene komisije Vlade Republike Srbije, rešenje od 30. decembra 2013. godine, kojim se Z. P. priznaje pravo na korišćenje porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, obaveštenje o obuci u 2017. godini, tabelu prijavlјenih kandidata za obuku u 2017. godini među kojima je i Z. P., dopis Zaštitnika građana upućen Sindikatu „N“ OZ Leskovac, del. br. 13-1-4325/16 od 28. septembra 2017. godine.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i  članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje upravnika Okružnog zatvora u Leskovcu.
  • U izjašnjenju Gorana Petronijevića, upravnika Okružnog zatvora u Leskovcu, između ostalog navedeno je:
• da je rešenjem upravnika Okružnog zatvora u Leskovcu br. 121-2828/16-41 od 4. jula 2016. godine odbijen zahtev državne službenice Z. P. za izdavanje rešenja o napredovanju, kao neosnovan,
• da je u svom zahtevu od 27. juna 2016. godine, zahtevala da joj se izda rešenje o napredovanju zbog rezultata rada u 2013, 2014. i 2015. godini,
• da zaposlena nije ocenjena tokom 2014. godine zbog porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta,
• da je odredbom člana 82. stav 2. Zakona o državnom službenicima[2] propisano da se ne ocenjuju državni službenici koji su u kalendarskoj godini radili manje od šest meseci bez obzira na razlog, kao ni državni službenici koji su zasnovali radni odnos na određeno vreme,
• da u skladu sa članom 16. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika[3], državni službenik kome je dve godine uzastopno određena ocena „naročito se ističe“ napreduje za dva platna razreda, za jedan platni razred napreduje državni službenik kome je određena ocena „ističe se“ ili ocene „naročito se ističe“ i „ističe se“, bez obzira na njihov redosled, a za jedan platni razred napreduje državni službenik kome je tri godine uzastopno određena ocena „dobar“ ili ocena „ističe se“ i „dobar“, bez obzira na njihov redosled. U skladu sa tim, Z. P. nije mogla da napreduje sa dve ocene „dobar“.
• da je Z. P. izjavila žalbu Žalbenoj komisiji Vlade, i da je rešenjem od 23. avgusta 2016. godine, njena žalba odbijena i potvrđeno prvostepeno rešenje.

2. ČINјENIČNO STANјE

• Između strana u postupku nema spora o činjenicama. Nesporno je da je Z. P. zaposlena na neodređeno vreme u Okružnom zatvoru u Leskovcu, da je tokom 2014. godine koristila porodilјsko odsustvo, odnosno, odsustvo sa rada radi nege deteta u periodu dužem od šest meseci i da iz tog razloga nije ocenjena za godinu. Takođe, nesporno je da je podnela zahtev za izdavanje rešenja o napredovanju koji je odbijen.

• Iz zahteva Z. P. od juna 2016. godine, utvrđeno je da je zahtevala napredovanje na osnovu ostvarenih rezultata i rešenja o ocenjivanju iz 2013. 2014 i 2015. godine.

• Iz rešenja Okružnog zatvora u Leskovcu od 4. jula 2016. godine, utvrđeno je da je odbijen zahtev Z. P. podnet 27. juna 2016. godine.

• Iz žalbe upućene Žalbenoj komisiji Vlade Republike Srbije, od 4. jula 2016. godine, utvrđeno je da je Z. P. ukazala da je i 2012. godine bila ocenjena ocenom „ističe se“, i da u periodu od 2012. do 2015. godine ima 3 uzastopne ocene koje joj omogućavaju napredovanje i da prekid tokom 2014. godine zbog materinstva ne može da se uzima na njenu štetu.

• Iz rešenja Okružnog zatvora u Leskovcu od 26. februara 2016. godine utvrđeno je da je Z. P. za 2015. godinu utvrđena ocena „dobar“.

• Iz rešenja Okružnog zatvora u Leskovcu od 27. februara 2014. godine utvrđeno je da je Z. P. za 2013. godinu utvrđena ocena „dobar“.

• Iz rešenja Okružnog zatvora u Leskovcu od 25. februara 2013. godine utvrđeno je da je Z. P. za 2012. godinu utvrđena ocena „ističe se“.

• Iz rešenja Žalbene komisije Vlade Republike Srbije od 23. avgusta 2016. godine, utvrđeno je da je komisija odbila žalbu Z. P., na rešenje Okružnog zatvora. U obrazloženju rešenja navedeno je da žalilјa nije ocenjena za 2014. godinu, i da ne ispunjava uslove iz člana 16. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenio je navode iz pritužbe i izjašnjenja,  dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ustanovlјen je Zakonom o zabrani diskriminacije^[4] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. ovog zakona propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Konvencijom o zaštiti materinstva Međunarodne organizacije rada br. 183. iz 2000. godine[5] propisana je obaveza svake članice da usvoji mere kako bi obezbedila da materinstvo ne bude izvor diskriminacije u oblasti radnih odnosa.

3.4. Ustavom Republike Srbije[6], odredbom člana 60. stav 5. propisano je da se ženama, omladini i osobama sa invaliditetom omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, dok je odredbama člana 66. st. 1. i 2. propisano da porodica, majka, samohrani roditelј i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, te da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja. Odredbom člana 21. Ustava Republike Srbije propisana je zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a odredbom člana 16. Ustava država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[7], kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 1. ovog zakona diskriminacija je svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je odredba člana 16. kojom je propisana zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovolјavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje, na stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlјa privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlјa javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposoblјavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Dalјe, odredbama člana 20. propisano je da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Istim članom je zabranjeno uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola.

3.6. Zakonom o ravnopravnosti polova[8] propisano je da diskriminacija po osnovu pola jeste svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilј ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje lјudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti. Odredbom člana 16. stav 2. Zakona o ravnopravnosti polova izričito je propisano da odsustvovanje sa posla zbog trudnoće i roditelјstva ne sme da bude smetnja za izbor u više zvanje, napredovanje i stručno usvaršavanje.

3.7. Zakon o radu[9] u članu 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredelјenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, dok je odredbama člana 20. stav 1. tačka 4. ovog zakona diskriminacija zabranjena u odnosu na napredovanje na poslu.

3.8. Zakonom o državnim službenicima[10] u članu 83. stav 2. propisano je da se ne ocenjuje državni službenik koji u kalendarskoj godini nije radio duže od šest meseci, a odredbama člana 88. između ostalog propisano je da rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto državnog službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena „naročito se ističe“.

3.9. Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika[11], odredbama člana 16. propisano je da državni službenik kome je dve godine uzastopno određena ocena „naročito se ističe“ napreduje za dva platna razreda. Za jedan platni razred napreduje državni službenik kome je tri godine uzastopno određena ocena „dobar“ ili ocene „dobar“ i „ističe se“, bez obzira na njihov redosled.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10. Imajući u vidu nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predmet analize u konkretnom slučaju jeste utvrđivanje postojanja eventualne diskriminacije u postupanju prema Z. P. nakon povratka sa odsustva sa rada radi nege deteta u pogledu ostvarivanja prava na napredovanje. Predmet analize u ovom postupku bio je utvrđivanje eventualne povrede antidiskriminacionih propisa, odnosno, da li je okolnost da je Z. P. bila na porodilјskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta, predstavlјala odlučujući razlog zbog koga joj je odbijen zahtev da napreduje u viši platni razred.

3.11. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navode iz izjašnjenja Okružnog zatvora u Leskovcu, u kome su dati razlozi zbog kojih Z. P. nije omogućeno napredovanje. U izjašnjenju nije osporeno da tokom 2014. godine Z. P. nije ocenjena upravo zbog korišćenja porodilјskog, odnosno, odsustva sa rada radi nege deteta. Okružni zatvor u Leskovcu poziva se na odredbe člana 83. Zakona o državnim službenicima u kome je propisano da se ne ocenjuju državni službenici koji su u kalendarskoj godini radili manje od šest meseci, bez obzira na razlog, a tu činjenicu dovodi u vezu sa članom 16. Zakona o platama državnih službenika, gde se kao uslov za napredovanje propisuje da državni službenik dve godine uzastopno bude ocenjen ocenom „naročito se ističe“, ili tri godine uzastopno ocenama „dobar“ i „ističe se“, bez obzira na redosled. Nesporno je da državna službenica nije mogla da bude ocenjena tokom 2014. godine, zbog odsustvovanja u periodu koji je duži od šest meseci. Međutim, klјučno pitanje, koje je ujedno i predmet konkretne analize u postupku pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, jeste da li je to razlog koji onemogućava podnositelјku pritužbe da napreduje.

3.12. Poverenik konstatuje da su i Z. P. i Okružni zatvor u Leskovcu saglasni u vezi sa svim činjenicama koje su iznete odnosno u pogledu propisa koji su primenjeni na konkretnu pravnu situaciju državne službenice Z. P.. Kao što je već navedeno, nesporno je da državna službenica nije bila ocenjena tokom 2014. godine jer je odsustvovala sa rada duže od šest meseci. Međutim, postavlјa se pitanje da li je to smetnja za napredovanje. Okružni zatvor u Leskovcu primenio je pravnu normu iz člana 16. Zakona o platama državnih službenika i naveo da Z. P. nema tri uzastopne godine u kojima je ocenjena ocenom „dobar“ ili „ističe se“ i „dobar“, da bi mogla da napreduje. Takođe je Okružni zatvor u Leskovcu u obrazloženju rešenja naveo da imenovana nije ocenjena u 2014. godini zbog odsustva sa rada zbog porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Z. P. je podnela zahtev za izdavanje rešenja o napredovanju na osnovu ocenjivanja, a na osnovu izdatih rešenja o ocenjivanju iz 2013, 2014. i 2015. godine. Naime, ocena za 2012. godinu je Z. P. utvrđena rešenjem Okružnog zatvora u Leskovcu, broj: 11-658/2013-21 od 25. februara 2013. godine; ocena za 2013. godinu je Z. P. utvrđena rešenjem Okružnog zatvora u Leskovcu, broj: 11-767/14-39 od 27. februara 2014. godine i ocena za 2015. je utvrđena rešenjem 11-822/16-06 od 26. febrara 2016. godine. Može se zaklјučiti da je Okružni zatvor u Leskovcu u svom rešenju zauzeo stav da je neophodno da državni službenik bude ocenjen u neprekinutom nizu od dve ili tri godine u odnosu na godinu u kojoj se odlučuje o napredovanju.

3.13. S tim u vezi, u konkretnom slučaju, pitanje je da li činjenica da državna službenica nije ocenjena u godini u kojoj odsustvuje zbog rađanja, može i sme biti razlog da se na nju ne primene propisi o napredovanju. Antidiskriminacioni propisi zabranjuju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje zasnovano na ličnom svojstvu, uklјučujući i pol i bračni i porodični status. Zakonom o ravnopravnosti polova u članu 16. izričito i nedvosmisleno je propisano da odsustvovanje sa posla zbog trudnoće i roditelјstva ne sme da bude smetnja za izbor u više zvanje, napredovanje i stručno usavršavanje. Imajući u vidu sve navedeno, sasvim je izvesno da propisivanjem uslova za napredovanje državnih službenika, namera zakonodavca nije bila da diskriminiše državne službenice koje koriste odsustvo sa rada radi nege deteta, iz čega jasno proizlazi da je jedina pravilna interpretacija te norme  da se prilikom napredovanja uzimaju u obzir  ocene državnih službenica u nizu ocena za godine u kojima su ocenjene, ne računajući godinu u kojoj nisu ocenjene zbog odsustva u vezi sa porođajem i negom deteta. Takođe, Poverenik ističe da je odredbama člana 66. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije propisano da porodica, majka, samohrani roditelј i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, te da se majci pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja.

3.14. Tumačenje propisa koji se odnose na napredovanje državnih službenika na štetu žena koje koriste porodilјsko odnosno odsustvo sa rada radi nege deteta, prekida niz ocena i poništava prethodno ostvarene rezultate rada, diskriminatorno je i suprotno je Ustavu i duhu zakona. Pored toga, ovakvo tumačenje propisa anulira ocene koje su dobijene na osnovu rezultata rada i zalaganja na radu pre korišćenja odsustva i dovodi do toga da državne službenice po povratku sa porodilјskog, odnosno, odsustva sa rada radi nege deteta ne mogu da napreduju ni najmanje naredne dve godine nakon povratka na rad.

3.15. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da u postupku koji može rezultirati promenom u radnopravnom statusu žena koje se nalaze na porodilјskom, odnosno, odsustvu sa rada radi nege deteta poslodavac mora da obezbedi ravnopravan tretman, kao i da donosi odluke koje su zasnovane na objektivnim kriterijumima, kao što su stručna sprema, znanje, radne sposobnosti i slično. U suprotnom, zaposlenim ženama koje se odluče da rode dete, šalјe se poruka da im preti opasnost da će po povratku na rad na neki način biti degradirane, bez obzira na njihova postignuća u poslu i trud koji su uložile pre odlaska na trudničko/porodilјsko bolovanje.

3.16. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja imao naročito u vidu da je u žalbi na rešenje Okružnog zatvora u Leskovcu kojim je odbijen zahtev Z. P. za izdavanje rešenja o napredovanju na osnovu ocenjivanja u viši platni razred kao neosnovan, navela  da je poslodavac morao imati u vidu da je tražila da napreduje za jedan platni razred zbog tri uzastopne ocene, i to: za 2012. godinu – „ističe se“, 2013. godinu – „dobar“, 2014. godinu nije ocenjena, 2015. godinu – „dobar“. U žalbi je takođe navela da ne razume kako činjenica da je postala majka može biti ograničavajući faktor. Međutim drugostepeni organ nije uvažio ovu činjenicu, niti je ove žalbene navode posebno obrazložio.

3.17. Prema mišlјenju Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave[12] koje je saglasno članu 80. Zakona o državnoj upravi nadležan organ za davanje mišlјenja o primeni odredaba kako Zakona o državnim službenicima, tako i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika navedeno je: „Uzsatopne godine predstavlјaju godine u kojima je državni službenik bio ocenjen, koje mogu biti vezane za kalendarske godine u slučajevima kada nije bilo prekida u ocenjivanju ili godine koje neposredno prethode ili slede godinu u kojoj državni službenik nije bio ocenjen. U skladu sa navedenim, smatramo da državni službenik koji iz zakonom navedenih razloga nije ocenjen za određenu kalendarsku godinu ne mora ispočetka da započne ciklus od dve odnosno tri godine ocenjivanja (bez prekida) da bi napredovao u viši platni razred, jer se uzastopnost godina ceni u odnosu na godine u kojima je državni službenik bio ocenjen. Takođe, godine u kojima je vrednovan rad državnog službenika u određenim kalendarskim godinama koje prethode godini u kojoj je bio izuzet od ocenjivanja ne mogu biti anulirane ili da se ne uzmu u obzir prilikom napredovanja zbog toga što državni sužbenik nije bio ocenjen u jednoj kalendarskoj godini. Naime, mišlјenja smo da bi navedeno postupanje predstavlјalo povredu prava iz radnog odnosa, kao i diskriminaciju u odnosu na druge državne službenike jer zbog dužeg odsustva koje može biti iz razloga porodilјskog odsustva, nege deteta ili duže i teže bolesti i dr. ne može da iskoristi svoje ranije ostvarene ocene.“

3.18. Ceneći navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i izvedene dokaze, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da Z. P., zbog odsustva sa rada zbog porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, nije imala jednak tretman u odnosu na druge zaposlene u postupku u vezi sa njenim napredovanjem u viši platni razred.

3.19. U pogledu navoda iz pritužbe koji se odnose na zahtev za naknadu štete, za razliku u plati koju bi Z. P. primala po višem platnom razredu, sa pripadajućim kamatama, ukazujemo na to da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nema ovlašćenja da odlučuje o imovinsko-pravnim zahtevima, već je ovlašćen da u skladu sa članom 39. Zakona o zabrani diskriminacije po podnetoj pritužbi i sprovedenom postupku donese mišlјenje o tome da li je došlo do povrede odredaba ovog zakona i ukoliko nađe da je došlo do povrede prava preporuči licu protiv kojeg je pritužba podneta način otklanjanja povrede prava.

1. MIŠLjENјE

U postupku odlučivanja po zahtevu Z. P. za napredovanje u viši platni razred, Okružni zatvor u Leskovcu nije uzeo u obzir sve ocene državne službenice u godinama kada je bila ocenjena, i nije računao dobijene ocene kao uzastopne, zbog činjenice da za 2014. godinu nije ocenjena zbog porodilјskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, čime su prekršene odredbe čl. 6, 16. i 20. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi člana 16. stav 2. Zakona o ravnopravnosti polova.

1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Oružnom zatvoru u Leskovcu:

5.1. Da otkloni posledice diskriminatornog postupanja tako što će prilikom odlučivanja o napredovanju Z. P. uzeti u obzir one godine u kojima je ocenjena, ne računajući godinu u kojoj nije ocenjena zbog korišćenja porodilјskog odsustva, odnosno, odustva sa rada radi nege deteta.

5.2. Da ubuduće vodi računa da svojim odlukama ne krši antidiskriminacione propise.

Potrebno je da Okružni zatvor u Leskovcu obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Okružni zatvor u Leskovcu ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 i 104/09

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 63/06, 115/06, 101/07, 99/10 i 99/14

[4] Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1.

[5] Zakon o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada br. 183  o zaštiti materinstva („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 1/10), član 8. stav 2.

[6]„Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[7]„Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[8] „Službeni glasnik  RS“, broj 104/09

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 54/09 32/13, 75/14, 13/17 (odluka Ustavnog suda), 113/17

[10] „Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08, 104/09, 99/14, 94/17, 76/17 (odbijajuća odluka Ustavnog suda)

[11] „Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 63/06 – ispr, 115/06 – ispr, 101/07, 99/10, 108/13 i 99/14

[12] dopis Zaštitnika građana Sindikatu „N“ OZ u Leskovcu

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Mišljenje po pritužbi Sindikat N protiv Okružnog zatvora u Leskovcu diskriminacije na osnovu pola i porodičnog statusa u oblasti rada