Mišljenje po pritužbi M.S. protiv GIK zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti - postupak pred organima javne vlasti • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

07-00-286/2018-02 datum: 21. 7. 2018.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe M. S. podnete u ime i uz saglasnost N.J, protiv Gradske izborne komisije grada Beograda (GIK). U pritužbi je navedeno da se N. J. mesec dana pre izbora za odbornike Skupštine grada Beograda, koji su održani 4. marta 2018. godine, obraćala GIK-u sa molbom da joj se omogući tajno glasanje ali da nije dobila odgovor. Dalјe je navedeno da je na biračkom mestu broj 23 u gradskoj opštini Savski venac, pokušala da glasa, zahtevajući listu kandidata na Brajevom pismu, ali da su joj članovi biračkog odbora saopštili da nemaju listu odštampanu na Brajevom pismu i da može da se osloni na svog pratioca, kao i da joj je nakon prepirke istrgnut listić iz ruke, zbog čega smatra da je diskriminisana na osnovu invaliditeta kao ličnog svojstva. U izjašnjenju GIK-a navedeno je da GIK u svojoj dokumentaciji ne raspolaže molbom N. J. kojom je, kako se u pritužbi navodi mesec dana pre poslednjih izbora zatražila da joj se omogući tajno glasanje; da je GIK na svojoj 24. sednici, održanoj 21. februara 2018. godine, razmatrao inicijativu U. S. I. S. za mogućnost uvođenja šablona za glasanje slepih i slabovidih, da je inicijativa u potpunosti prihvaćena i podržana, ali da u tom trenutku nije postojala mogućnost da se u tehničkom smislu inicijativa realizuje u praksi, s obzirom da nije bio trenutak da se usred izbornog procesa uvodi takva novina i menjaju izborna pravila; da je na istoj sednici konstatovano da će GIK podneti inicijativu Narodnoj skupštini Republike Srbije za izmenu izbornih zakona; da se GIK u postupku sprovođenja izbora za odbornike Skupštine grada Beograda starala da, u skladu sa raspoloživim mogućnostima, slepa i slabovida lica mogu da ostvare svoje zakonom zagarantovano biračko pravo, glasanjem uz pomoć drugog lica, kao i da glasački listići korišćeni za sprovođenje izbora nisu bili štampani na Brajevom pismu. Pored toga, GIK je istako da u zapisniku o radu biračkog odbora na sprovođenju glasanja i utvrđivanju rezultata glasanja za izbor odbornika Skupštine grada Beograda za biračko mesto 23 u gradskoj opštini Savski venac, nije zabeleženo da se dogodio događaj koji bi bio od uticaja na tok glasanja, odnosno da se glasanje na ovom biračkom mestu odvijalo sve vreme u potpunom redu, kao i da nije bilo primedaba. Po sprovedenom postupku Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dao mišlјenje da je GIK stavila N. J. u nepovolјniji položaj u odnosu na druge birače na osnovu njenog ličnog svojstva – invaliditeta, čime je povredila odredbe člana 6. u vezi sa članom 26. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. GIK-u je preporučeno da preduzme sve neophodne mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi se ubuduće organizovali izbori na način da se omogući slepim i slabovidim osobama da glasaju na pristupačnim glasačkim listićima, odnosno na pristupačan način, kao i da u svojim budućim aktima bliže uredi postupak sprovođenja glasanja slepih i slabovidih uz poštovanje dostojanstva osoba sa invaliditetom.

TOK POSTUPKA
- Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila se M. S. u ime i uz saglasnost N. J. pritužbom protiv Gradske izborne komisije grada Beograda, zbog diskriminacije N. J. na osnovu invaliditeta.
- U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

da je N. J. slepa osoba i da joj, kao i ostalim osobama sa ovim invaliditetom, nije omogućeno tajno glasanje na izborima, već samo uz pomoć pratilaca u koje osoba koja glasa može da nema poverenja;
da se pritužba odnosi na ostvarivanje prava na tajno glasanje slepih i slabovidih osoba;
da se N. J. obraćala Gradskoj izbornoj komisiji mesec dana pre poslednjih izbora, sa molbom da joj se omogući tajno glasanje, ali da nije dobila odgovor;
da je na gradskim izborima, održanim 4. marta 2018. godine, pokušala da glasa na svom izbornom mestu u ulici J. R. zahtevajući listu kandidata na Brajevom pismu;
da su joj članovi biračkog odbora rekli da nemaju takvu listu i da može da se osloni na svog pratioca;
da N. J. tvrdi da joj je, nakon prepirke, istrgnut listić iz ruke i da joj je onemogućeno da glasa na bilo koji način, zbog čega smatra da je diskriminisana na osnovu invaliditeta. Takođe, nije poznato šta se desilo sa N. glasačkim listićem;
da su slepe i slabovide osobe diskriminisane time što im nije omogućeno tajno glasanje.
- U prilogu pritužbe dostavlјena je saglasnost J. da M. S. podnese pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti u njeno ime, kao i ime, prezime i adresa svedokinje S. S.
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatražio izjašnjenje od Grada Beograda – Gradske izborne komisije.
- U izjašnjenju Gradske izborne komisije, između ostalog, navedeno je:
da Gradska izborna komisija u svojoj dokumentaciji ne raspolaže molbom J. kojom je, kako se u pritužbi navodi, mesec dana pre poslednjih izbora zatražila da joj se omogući tajno glasanje;
da je Gradska izborna komisija izvršila uvid u zapisnik o radu biračkog odbora na sprovođenju glasanja i utvrđivanju rezultata glasanja i utvrđivanju rezultata glasanja za izbor odbornika Skupštine grada Beograda, za biračko mesto 23 pod nazivom „JP Službeni glasnik RS“ u Gradskoj opštini Savski venac, sa sedištem u ulici J. R;
da je pod tačkom 5. zapisnika, birački odbor konstatovao da je uz pomoć drugog lica (pomagača) na biračkom mestu glasao jedan birač;
da pod tačkom 7. zapisnika, birački odbor nije naveo događaje koji su bili od uticaja na tok glasanja, odnosno, glasanje se na ovom biračkom mestu sve vreme odvijalo u potpunom redu;
da pod tačkom 13. zapisnika, birački odbor nije naveo primedbe;
da Gradska izborna komisija ne može sa sigurnošću da utvrdi da li je birač koji je glasao uz pomoć drugog lica na ovom biračkom mestu bila N. J. ili neko drugo lice, odnosno da li je N. J. uskraćeno pravo glasanja i da li su je članovi biračkog odbora diskriminisali, zbog čega se u pogledu ovih navoda ne može izjasniti;
da je odredbama člana 23. Pravila o radu biračkih odbora za sprovođenje izbora za odbornike Skupštine grada Beograda raspisanih za 4. mart 2018. godine („Službeni glasnik grada Beograda“, br. 9/18), u Odelјku VI – Posebna pravila glasanja za lica sa invaliditetom i sprečena lica, propisano da birač koji ne može sam da popuni glasački listić ima pravo da na biračko mesto povede pomagača koji će umesto njega popuniti glasački listić onako kako mu birač odredi, da pomagač ne može biti član biračkog odbora i da se u zapisniku o radu biračkog odbora upisuje ukupan broj birača koji su glasali uz pomoć pomagača;
da je Gradska izborna komisija na svojoj 24. sednici, održanoj 21. februara 2018. godine, razmatrala inicijativu U.S.I.S. za mogućnost uvođenja šablona za glasanje slepih i slabovidih na izborima održanim 4. marta 2018. godine, da je inicijativa u potpunosti prihvaćena i podržana, ali da u tom trenutku nije postojala mogućnost da se u tehničkom smislu inicijativa realizuje u praksi, s obzirom da nije bio trenutak da se usred izbornog procesa uvodi takva novina i menjaju izborna pravila;
da je na istoj sednici konstatovano da će GIK podneti inicijativu Narodnoj skupštini Republike Srbije za izmenu izbornih zakona koji bi regulisali pravo slepih i slabovidih da glasaju samostalno;
da se Gradska izborna komisija u postupku sprovođenja izbora za odbornike Skupštine grada Beograda starala da, u skladu sa raspoloživim mogućnostima, slepa i slabovida lica mogu da ostvare svoje zakonom zagarantovano biračko pravo, glasanjem uz pomoć drugog lica;
da glasački listići korišćeni za sprovođenje izbora nisu bili štampani na Brajevom pismu.
- U prilogu izjašnjenja dostavlјen je zapisnik o radu biračkog odbora na sprovođenju glasanja i utvrđivanja rezultata glasanja za izbor odbornika Skupštine grada Beograda za biračko mesto broj 23, JP „Službeni glasnik RS“, u Gradskoj opštini Savski venac.
- U toku postupka je, u skladu sa odredbom člana 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pribavlјena i izjava svedokinje S. S. majke J, koja je sa njom 4. marta 2018. godine došla na biračko mesto broj 23 u Gradskoj opštini Savski venac.

ČINјENIČNO STANјE

U izjavi svedokinje S. S, između ostalog, navedeno je:

da su ona i njena ćerka, J, u 10 časova ušle u prostor biračkog mesta u ulici J.R. te da su se potpisale u izvod biračkog spiska, s tim što se N. potpisala faksimilom;
da je N, nakon što joj je dat glasački listić, zamolila da joj daju isti takav listić na Brajevom pismu, kako bi mogla da pročita ko su kandidati;
da su svi članovi biračkog odbora bili zbunjeni i da su joj rekli da tako nešto nemaju, ali da sve može da joj pročita pratilac;
da je N. na to odgovorila da je ona kao ravnopravna građanka došla da glasa i da nije u redu da joj neko čita spisak, kada je „obećano da će slepi moći da glasaju regularno i na Ustavom zagarantovan način“;
da je N. takođe, zamolila da joj „daju ili omoguće da sama zaokruži kandidata kome daje poverenje“ što joj je onemogućeno i rečeno joj je da „oni nisu u situaciji da joj daju ništa što bi joj garantovalo tajnost glasanja“;
da joj je N. pre nego što su došle da glasaju, zabranila da se meša i da je bila izričita da više ne može ona da glasa za nju, zbog čega se sklonila i otišla da glasa, dok je N. ostala da razgovara sa nekim članovima odbora;
da je, posle glasanja, zatekla N. sa članovima biračkog odbora koji su je „ubeđivali da ona nema pravo da glasa kao drugi“ i da je posebno jedna gospođa iz odbora „bila arogantna rekavši da ima slepog sina i da je sigurna da slepi nemaju po Ustavu pravo da tajno glasaju i da ona svom sinu sve piše i zaokružuje“;
da je N. rekla da ne želi da im preda listić, jer mora nekako da glasa, te da je spomenuta članica odbora N. „na kvarno listić otela“, nakon čega su ponižene napustile biračko mesto.
- Uvidom u Zapisnik o radu biračkog odbora na sprovođenju glasanja i utvrđivanja rezultata glasanja za izbore odbornika Skupštine grada Beograda za biračko mesto broj 23, JP „Službeni glasnik RS“ u Gradskoj opštini Savski venac, utvrđeno je da je birački odbor, između ostalog, konstatovao da je uz pomoć drugog lica (pomagača) na biračkom mestu glasao jedan birač (tačka 5. Zapisnika), da je broj birača koji su glasali (zaokruženi redni brojevi u izvodu iz biračkog spiska i eventualnom spisku naknadnih promena u biračkom spisku) 497, dok je broj glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji 495, kao i da je bilo osam nevažećih glasačkih listića (tačka 12. Zapisnika). Dalјe je utvrđeno da članovi i članice biračkog odbora nisu u zapisnik uneli nikakve događaje koji su bili od uticaja na tok glasanja, prekid glasanja ili produžetak glasanja (tačka 7. Zapisnika), odnosno da nije bilo nikakvih primedaba (tačka 13. Zapisnika).

MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavlјene dokaze, kao i antidiskriminacione propise.

Pravni okvir

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[3].

Ustav Republike Srbije[4] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[5] Prema odredbi člana 23. lјudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite, a član 52. Ustava Republike Srbije propisuje da je izborno pravo opšte i jednako, a glasanje tajno i lično.

Poverenik ukazuje da je Republika Srbija 29. maja 2009. godine, ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[6], čiji je cilј da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih lјudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva[7]. Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da preduzima odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom omogući da samostalno i u potpunosti učestvuju u svim aspektima života. Te mere se, između ostalog, preduzimaju da bi osobama sa invaliditetom osigurale pristup izgrađenom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklјučujući informacijske i komunikacijske tehnologije, kao i drugim uslugama i objektima namenjenim javnosti, kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama[8]. Članom 29. konvencije uređeno je pitanje učešća osoba sa invaliditetom u političkom i javnom životu. Naime, države strane ugovornice garantuju osobama sa invaliditetom politička prava i mogućnost da ih uživaju na ravnopravnoj osnovi sa drugima, i obavezuju se da osiguraju da osobe sa invaliditetom mogu efikasno i potpuno da učestvuju u političkom i javnom životu ravnopravno kao i drugi, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika, uklјučujući pravo i mogućnost da osobe sa invaliditetom glasaju i budu birane, između ostalog, tako što će obezbediti da procedure glasanja, sredstva i materijali budu prikladni, pristupačni i laki za razumevanje i korišćenje.

Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope Rec (2006)5 od 5. aprila 2006. godine, za sprovođenje akcionog plana Saveta Evrope za promovisanje prava i puno učešće osoba sa invaliditetom u društvu, identifikuje set cilјeva koje države članice treba da implementiraju u ovoj oblasti. U preporuci se navodi da je učešće svih građana u političkom i javnom životu od suštinskog značaja za razvoj demokratskog društva. Društvo mora da oslikava raznolikost njenih građana i da prosperira na različitim iskustvima i znanju njenih članova. Zato je važno da osobe sa invaliditetom mogu da se koriste svojim pravom glasa i da učestvuju u tim aktivnostima. Konkretne aktivnosti koje država treba da preduzme u sprovođenju cilјeva, između ostalih, su i da obezbedi da postupak glasanja i glasačka mesta budu pristupačna i dostupna osobama sa invaliditetom tako da mogu ostvariti svoje demokratsko pravo, te omogućiti, prema potrebi, pružanje pomoći prilikom glasanja; zaštiti pravo osoba sa invaliditetom da glasaju tajnim glasanjem i, prema potrebi, na njihov zahtev, omogućiti da im osoba prema njihovom izboru pruži pomoć prilikom glasanja, kao i da se pobrine da nijedna osoba sa invaliditetom ne izgubi pravo glasa ili pravo učestvovanja na izborima zbog svog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[9], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 6. propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavlјaju ili su stavlјeni u nepovolјniji položaj, ili bi mogli biti stavlјeni u nepovolјniji položaj, dok je članom 26. stav 1. propisano da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom^[10], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u postupcima pred organima javne vlasti. Odredbama člana 11. zabranjeno je da organ javne vlasti svojom radnjom ili propuštanjem radnje vrši diskriminaciju osoba sa invaliditetom, kao i da organ javne vlasti vrši diskriminaciju osoba sa invaliditetom kada postupak ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom vodi na način koji faktički onemogućuje ili znatno otežava ostvarivanje prava. Zakon dalјe u članu 34. stav 1. propisuje obavezu organa javne vlasti da preduzme mere za obezbeđivanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom u postupcima pred tim organom, odnosno odredbama člana 38. propisano je da su svi organi državne uprave, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave dužni da preduzimaju aktivnosti s cilјem stvaranja jednakih mogućnosti za osobe sa invaliditetom i da u tim aktivnostima obezbede učešće osoba sa invaliditetom i njihova udruženja.

Zakon o lokalnim izborima^[11] u članu 3. propisuje da građani biraju odbornike na osnovu slobodnog, opšteg i jednakog izbornog prava, da izborno pravo građani ostvaruju neposredno, tajnim glasanjem, kao i da niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava ili primorava građanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanja ili da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao. U članu 34. stav 1. ovog zakona propisano je da birač glasa lično.

Zatim, odredbom člana 11. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da su organi za sprovođenje izbora, izborna komisija jedinice lokalne samouprave i birački odbori, dok je stavom 2. istog člana propisano da su organi za sprovođenje izbora samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona, dok je st. 3. i 4. istog člana propisano da organi za sprovođenje izbora za svoj rad odgovaraju organu koji ih je imenovao, te da su svi organi i organizacije dužni da pružaju pomoć organima za sprovođenje izbora i da dostavlјaju podatke koji su im potrebni za rad. Članom 13. stav 3. Zakona o lokalnim izborima, pripisano je da ni jedna politička stranka ili politička koalicija ne može imati više od polovine članova u stalnom sastavu organa za sprovođenje izbora. Nadalјe, članom 16. stav 1. ovog zakona propisano je da birački odbor radi u stalnom i proširenom sastav, dok je stavom 2. ovog člana propisano da birački odbor u stalnom sastavu čine predsednik i najmanje četiri člana, a stavom 3. da u se u pogledu utvrđivanja sastava biračkog odbora u proširenom sastavu, primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na izbornu komisiju u proširenom sastavu. S tim u vezi, članom 14. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da Izbornu komisiju u stalnom sastavu čine predsednik i najmanje šest članova koje imenuje skupština jedinice lokalne samouprave, na predlog odborničkih grupa u skupštini jedinice lokalne samouprave, srazmerno broju odbornika a u proširenom sastavu – i po jedan opunomoćeni predstavnik podnosilaca izborne liste koji je predložio najmanje dve trećine kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira.

U konkretnom slučaju, relevantne su i odredbe člana 15. stav 1. Zakona o lokalnim izborima kojim je propisano da se izborna komisija stara o zakonitosti sprovođenja izbora odbornika, određuje biračka mesta, pri čemu naročito vodi računa o ravnomernoj raspoređenosti birača na biračkim mestima i o dostupnosti biračkog mesta biračima; određuje biračke odbore i imenuje njihove članove; daje uputstva biračkim odborima u pogledu sprovođenja postupka izbora odbornika; propisuje obrasce i organizuje tehničke pripreme za sprovođenje izbora za odbornike; utvrđuje da li su izborne liste sačinjene i podnete u skladu sa propisima o izboru odbornika; proglašava izborne liste; utvrđuje oblik i izgled glasačkih listića, broj glasačkih listića za biračka mesta i zapisnički ih predaje biračkim odborima; utvrđuje i objavlјuje ukupne rezultate izbora odbornika; podnosi izveštaj skupštini jedinice lokalne samouprave o sprovedenim izborima za odbornike; dostavlјa ministarstvu nadležnom za poslove lokalne samouprave i republičkom organu nadležnom za poslove statistike podatke o sprovođenju i rezultatima izbora za odbornike, neposredno po završetku izbora; obavlјa i druge poslove određene propisima o izboru odbornika. Odredbama člana 15. stav 2. ovog zakona propisano je da u svom radu izborna komisija shodno primenjuje uputstva i druge akte Republičke izborne komisije koji se odnose na sprovođenje izbora za narodne poslanike.

Nadalјe, članom 28. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da je izborna komisija dužna da za svaki birački odbor blagovremeno pripremi materijal za glasanje, a naročito potreban broj glasačkih listića, izvod iz biračkog spiska, potvrde o izbornom pravu, posebne službene koverte za glasanje, kao i obrazac zapisnika o radu biračkog odbora, dok je stavom 4. istog člana propisano da izborna komisija kontroliše pripremu i overu glasačkih listića i određuje broj rezervnih glasačkih listića, koji ne može biti veći od 0,3% od ukupnog broja glasačkih listića, te je stavom 8. ovog člana određeno da izborna komisija bliže utvrđuje sadržinu, oblik i izgled glasačkih listića, određuje štampara, način i kontrolu njihovog štampanja i dostavlјanje i rukovanje glasačkim listićima. Članom 35. stav 1. Zakona propisano je da se po završenom glasanju birački odbor pristupa utvrđivanju rezultata glasanja na biračkom mestu. Birački odbor utvrđuje broj neupotreblјenih glasačkih listića i stavlјa ih u poseban omot koji pečati, s naznakom na omotu da se radi o neupotreblјenim glasačkim listićima, stavom 4. istog člana propisano je da birački odbor konstatuje broj nevažećih glasačkih listića, unosi ga u zapisnik i nevažeće glasačke listiće pečati u poseban omot, s naznakom da se radi o nevažećim glasačkim listićima, a potom utvrđuje broj važećih listića i broj glasova za svaku izbornu listu, što takođe unosi u zapisnik, dok je stavom 6. propisano da je nevažeći glasački listić jeste nepopunjeni glasački listić, listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koju se izbornu listu glasalo i listić na kome je zaokruženo više od jedne izborne liste. Takođe, članom stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisno je da birački odbor, po utvrđivanju rezultata glasanja, u zapisnik o svom radu unosi: broj primlјenih glasačkih listića; broj neupotreblјenih glasačkih listića; broj nevažećih glasačkih listića; broj važećih glasačkih listića; broj glasova datih za svaku izbornu listu; broj birača prema izvodu iz biračkog spiska i broj birača koji su glasali, stavom 2. istog člana propisano je da se u zapisnik o radu biračkog odbora unose se i primedbe i mišlјenja članova biračkog odbora, podnosilaca izbornih lista i zajedničkih predstavnika podnosilaca izbornih lista, kao i sve druge činjenice od značaja za glasanje, dok je stavom 3. propisano da zapisnik o radu biračkog odbora potpisuju svi članovi biračkog odbora. Članom 37. stav 1. propisano je da zapisnik o radu biračkog odbora izrađuje se na propisanom obrascu koji se štampa u šest primeraka.

Zakonom o lokalnim izborima članom 51. propisano je da svaki birač, kandidat za odbornika i predlagač kandidata ima pravo na zaštitu izbornog prava, po postupku utvrđenim ovim zakonom. Članom 52. stav 1. propisano je da birač, kandidat za odbornika ili predlagač kandidata ima pravo da podnese prigovor izbornoj komisiji jedinice lokalne samouprave zbog nepravilnosti u postupku kandidovanja, sprovođenja, utvrđivanja i objavlјivanja rezultata izbora, stavom 2. da se prigovor podnosi uroku od 24 časa od dana kada je doneta odluka, odnosno izvršena radnja ili učinjen propust. Članom 53. stav 1. propisano je da će izborna komisija doneti rešenje u roku od 48 časova od prijema prigovora i dostaviti ga podnosiocu prigovora, dok je stavom 2. propisano da ako izborna komisija jedinice lokalne samouprave usvoji podneti prigovor, poništiće odluku ili radnju. Članom 54. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da se protiv rešenja izborne komisije može izjaviti žalba Upravnom sudu u roku od 24 časa od dostavlјanja rešenja. Članom 58. ovog zakona propisano je da se odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika o biračkim spiskovima, o izbornom materijalu, imenovanju izborne komisije i biračke odbore, biračkim mestima, o obaveštavanju građana o predloženim kandidatima, o zabrani trajanja izborne propagande i objavlјivanju prethodnih rezultata ili procene rezultata izbora, glasanju, utvrđivanju i objavlјivanju rezultata izbora, ne plaćanju poreza i doprinosa za sredstva koja se isplaćuju kao naknada za rad lica u organima za sprovođenje izbora i kaznama shodno primenjuju na izbor odbornika ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Poslovnikom Gradske izborne komisije^[12], odredbom člana 1. propisano je da se ovim poslovnikom uređuju pitanja organizacije, načina rada i odlučivanja Gradske izborne komisije (u dalјem tekstu: Komisija), kao i druga pitanja od značaja za rad Komisije. Članom 10. Poslovnika propisano je da se Komisija, u okviru nadležnosti utvrđenih Zakonom o lokalnim izborima, Zakonom o izboru narodnih poslanika, Zakonom o finansiranju političkih stranaka, Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku i primenom uputstava i drugih akata Gradske izborne komisije: 1) stara o zakonitosti sprovođenja izbora odbornika Skupštine grada Beograda; 2) određuje biračka mesta, pri čemu naročito vodi računa o ravnomernoj raspoređenosti birača na biračkim mestima i o dostupnosti biračkog mesta biračima; 3) određuje biračke odbore i imenuje njihove članove; 4) daje uputstva biračkim odborima u pogledu sprovođenja postupka izbora odbornika; 5) propisuje obrasce i organizuje tehničke pripreme za sprovođenje izbora za odbornike; 6) utvrđuje da li su izborne liste sačinjene i podnete u skladu sa propisima o izboru odbornika; 7) proglašava izborne liste; 8) utvrđuje oblik, izgled i ukupan broj glasačkih listića, broj glasačkih listića za biračka mesta i zapisnički ih predaje biračkim odborima; 9) utvrđuje i objavlјuje ukupne rezultate izbora odbornika; 10) podnosi izveštaj Skupštini grada Beograda o sprovedenim izborima za odbornike; 11) dostavlјa ministarstvu nadležnom za poslove lokalne samouprave i republičkom organu nadležnom za poslove statistike podatke o sprovođenju i rezultatima izbora za odbornike, neposredno po završetku izbora; 12) dostavlјa rešenje o proglašenju zbirne izborne liste organizacionoj jedinici gradske uprave nadležnoj za poslove finansija; 13) obavlјa i druge poslove određene propisima o izboru odbornika.

Odredbom člana 1. Uputstva za sprovođenje izbora za odbornike Skupštine grada Beograda, raspisanih za 4. mart 2018. godine^[13], propisano je da se ovim uputstvom bliže uređuje postupak sprovođenja izbora za odbornike Skupštine grada Beograda, raspisanih za 4. mart 2018. godine. Odredbama člana 49. ovog uputstva propisan je da Gradska izborna komisija obezbeđuje izborni materijal za sprovođenje izbora za odbornike Skupštine grada Beograda i da blagovremeno obezbeđuje: 1. glasačku kutiju; 2. dva seta paravana za obezbeđivanje tajnosti glasanja; 3. dva spreja za obeležavanje prsta birača; 4. dve UV lampe; 5. vreću za odlaganje izbornog materijala, sigurnosne zatvornice za pečaćenje vreće i nalepnicu za obeležavanje vreće za odlaganje izbornog materijala; 6. pribor za pisanje; 7. pribor za pečatiranje glasačkih kutija i drugog izbornog materijala (pečat i pečatni vosak); 8. koverte za odlaganje glasačkih listića i potvrda o izbornom pravu za glasanje van biračkog mesta; 9. ostali materijali (baterije, makaze, lenjir, leplјivu traku i dr.). Istim Uputstvom, u poglavlјu 10. propisani su i standardi za izborni materijal, pa je tako članom 53. stav 5. između ostalog propisano da Gradska izborna komisija propisuje tekst, oblik i izgled glasačkih listića^[14].

Pravilima o radu biračkih odbora za sprovođenje izbora za odbornike Skupštine grada Beograda raspisanih za 4. mart 2018. godine broj 013-84-4/18 ^[15], u Odelјku VI – Posebna pravila glasanja za lica sa invaliditetom i sprečena lica, propisano je da birač koji ne može sâm da popuni glasački listić (slepo lice, lice sa drugim vidovima invaliditeta ili nepismeno lice) ima pravo da na biračko mesto povede pomagača koji će umesto njega popuniti glasački listić onako kako mu birač odredi. Pomagač ne može biti član biračkog odbora. U zapisnik o radu biračkog odbora se upisuje ukupan broj birača koji su glasali uz pomoć pomagača (član 23). Istim Pravilima članom 30. stav 1. propisano je da je birački odbor dužan da održava red na biračkom mestu. Ako se na biračkom mestu naruši red, birački odbor može da prekine glasanje dok se red ne uspostavi. Razlozi za prekid glasanja i trajanje prekida glasanja unose se u zapisnik o radu biračkog odbora. Ako je prekid glasanja trajao duže od jednog časa, glasanje se produžava za onoliko vremena koliko je prekid trajao.

Odredbama člana 118. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku[16] propisano je da je javna isprava, isprava koju je u propisanom obliku izdao organ, u granicama svoje nadležnosti, dok je stavom 2. istog člana propisano da javna isprava dokazuje ono što se u njoj utvrđuje ili potvrđuje. Istu dokaznu vrednost imaju i druge isprave koje su propisima izjednačene sa javnom ispravom.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je pritužba podneta u ime i uz saglasnost J. protiv GIK-a. Pritužba je podneta zbog događaja koji se odigrao 4. marta 2018. godina na biračkom mestu broj 23 na kome je N. J. prema navodima iz pritužbe pokušala da glasa, zahtevajući listu kandidata na Brajevom pismu, ali da su joj članovi biračkog odbora saopštili da nemaju listu odštampanu na Brajevom pismu i da može da se osloni na svog pratioca, kao i da joj je nakon prepirke istrgnut listić iz ruke.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, najpre, konstatuje da je Ustavom Republike Srbije propisano da je izborno pravo opšte i jednako, a glasanje tajno i lično. Ratifikovanjem Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom Republika Srbija se obavezala da, između ostalog, garantuje osobama sa invaliditetom politička prava i mogućnost da ih uživaju na ravnopravnoj osnovi sa drugima, i obavezala se da osigura da osobe sa invaliditetom mogu efikasno i potpuno da učestvuju u političkom i javnom životu ravnopravno kao i drugi, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika, uklјučujući pravo i mogućnost da osobe sa invaliditetom glasaju i budu birane, između ostalog, tako što će obezbediti da procedure glasanja, sredstva i materijali budu prikladni, pristupačni i laki za razumevanje i korišćenje. Zatim, Zakonom o lokalnim izborima propisano je da građani biraju odbornike na osnovu slobodnog, opšteg i jednakog izbornog prava, te da građani ostvaruju izborno pravo neposredno, tajnim glasanjem, kao i da niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava ili primorava građanina da glasa, te da birač glasa lično.

S tim u vezi, treba spomenuti i Preporuku Komiteta ministara Saveta Evrope Rec (2006)5 od 5. aprila 2006. godine, za sprovođenje akcionog plana Saveta Evrope za promovisanje prava i puno učešće osoba sa invaliditetom u društvu, u kojoj se između ostalog navodi da država treba da zaštiti pravo osoba sa invaliditetom da glasaju tajnim glasanjem i, prema potrebi, na njihov zahtev, omogući da im osoba prema njihovom izboru pruži pomoć prilikom glasanja. Zatim, u Pravilima o radu biračkih odbora za sprovođenje izbora za odbornike Skupštine grada Beograda raspisanih za 4. mart 2018. godine, utvrđeno je da birač koji ne može sâm da popuni glasački listić (slepo lice, lice sa drugim vidovima invaliditeta ili nepismeno lice) ima pravo da na biračko mesto povede pomagača koji će umesto njega popuniti glasački listić onako kako mu birač odredi.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da iz navedenog jasno proizlazi da je J. na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda održanim 4. marta 2018. godine, imala pravo da, ravnopravno sa ostalim građanima, ostvari svoje biračko pravo i da glasa. Svakako, ona je kako je to navedeno u Pravilima o radu biračkih odbora za sprovođenje izbora za odbornike Skupštine grada Beograda raspisanih za 4. mart 2018. godine, imala pravo (ali ne i obavezu) i da povede na biračko mesto pomagača koji će, u skladu sa njenim instrukcijama, umesto nje da popuni glasački listić. Međutim, iz navoda pritužbe i nakon sprovedenog dokaznog postupka može se jasno zaklјučiti da N. J. nije želela da glasa uz pomoć pomagača, već je želela da samostalno obavi glasanje.

Analizom navoda pritužbe i izjašnjenja, nesporno je utvrđeno da glasački listići za sprovođenje izbora za odbornike Skupštine grada Beograda 4. marta 2018. godine nisu bili štampani na Brajevom pismu, kao i da slepim i slabovidim osobama nije bilo omogućeno da glasaju korišćenjem šablona, tj. posebnih obrazaca koji odgovaraju glasačkim listićima i imaju na sebi otvore na mestima koji odgovaraju mestima rednih brojeva ispred imena kandidata na glasačkim listićima. Saglasno navedenom slepe i slabovide osobe mogle su praktično da glasaju samo uz asistenciju pomagača.

S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je navode GIK-a da je komisija na sednici održanoj 21. februara 2018. godine razmatrala inicijativu Udruženja slepih i slabovidih za mogućnost uvođenja šablona za glasanje slepih i slabovidih na izborima raspisanim za 4. mart 2018. godine. U izjašnjenju je istaknuto da je inicijativa u potpunosti prihvaćena i podržana, ali da u tom trenutku nije postojala mogućnost da se u tehničkom smislu realizuje u praksi, jer je izborni proces bio u toku i nije bilo moguće menjati izborna pravila. Poverenik je posebno cenio i navode iz izjašnjenja da je na istoj sednici GIK-a konstatovano da će komisija podneti inicijativu Narodnoj skupštini Republike Srbije za izmenu izbornih zakona koji bi regulisali pravo slepih i slabovidih da glasaju samostalno. Međutim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Zakonom o izboru narodnih poslanika propisano da Republička izborna komisija propisuje sadržinu i oblik obrazaca i izbornog materijala potrebnih za sprovođenje izbora u roku od 15 dana od dana njenog imenovanja. Takođe, Zakonom o lokalnim izborima na koji se shodno primenjuju odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika, propisano je da izborna komisija bliže utvrđuje sadržinu, oblik i izgled glasačkih listića, određuje štampara i način i kontrolu njihovog štampanja, kao i dostavlјanje i rukovanje glasačkim listićima. Takođe, Uputstvom za sprovođenje izbora za odbornike Skupštine grada Beograda, raspisanih za 4. mart 2018. godine, propisano je da GIK propisuje tekst, oblik i izgled glasačkih listića. Saglasno navedenom, može se zaklјučiti da GIK ima zakonsko ovlašćenje da organizuje glasanje svih birača pa i birača koji su slepi i slabovidi.

S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Zakonom o lokalnim izborima propisano da GIK daje uputstva biračkim odborima u pogledu sprovođenja postupka izbora odbornika i propisuje obrasce i organizuje tehničke pripreme za sprovođenje izbora za odbornike. Istim zakonom propisano da je izborna komisija dužna da pripremi materijal za glasanje, a naročito potreban broj glasačkih listića, izvod iz biračkog spiska, potvrde o izbornom pravu, posebne službene koverte za glasanje, kao i obrazac zapisnika o radu biračkog odbora. Tumačenjem navedene odredbe može se zaklјučiti da lista materijala za glasanje koji je izborna komisija dužna da pripremi nije zatvorena. Na ovaj način može se smatrati da izborna komisija ima mogućnost da u okviru materijala za glasanje utvrdi obrazac/šablon koji bi po dimenzijama odgovarao glasačkom listiću i imao na sebi otvore na mestima koja odgovaraju mestima rednih brojeva ispred imena kandidata na glasačkim listićima, kao i obrazac koji bi predstavlјao glasački listić preveden na Brajevo pismo sa uputstvom kako glasati pomoću šablona. Takođe u skladu sa članom 28. stav 8. Zakona o lokalnim izborima određeno je da izborna komisija bliže utvrđuje sadržinu, oblik i izgled glasačkih listića, određuje štampara, način i kontrolu njihovog štampanja i dostavlјanje i rukovanje glasačkim listićima. S tim u vezi, može se zaklјučiti da nema prepreke ni za štampanjem glasačkih listića na Brajevom pismu. Poverenik ističe da su u pravnoj praksi kao način glasanja slepih i slabovidih prepoznata oba sistema, negde kumulativno, a negde alternativno zbog toga što ima slepih i slabovidih lica koja ne znaju Brajevo pismo. Svakako, i pored ovako obezbeđenog načina za ostvarivanje prava na lično i tajno glasanje, svaki slepi ili slabovidi birač ima pravo da, ukoliko to želi i zahteva, dođe na biračko mesto u pratnji lica koje će prema njegovim uputstvima glasati umesto njega, čime bi se slepim i slabovidim biračima dala mogućnost izbora načina na koji će da glasaju. Međutim, kao što je već konstatovano, na izborima održanim 4. marta 2018. godine, nije bilo omogućeno slepim i slabovidim glasačima da glasaju na pristupačnim glasačkim listićima, faktički su imali mogućnost samo da odaberu da li će glasati uz pomoć ili bez pomoći pomagača.

Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je GIK na ovaj način J. i sve druge slepe i slabovide birače stavio u nepovolјniji položaj u odnosu na druge birače na osnovu njihovog ličnog svojstva – invaliditeta. Imajući u vidu navedeni događaj, Poverenik ukazuje da N. J. nije uskraćeno biračko pravo, jer joj je data mogućnost da glasa uz asistenciju pomagača, međutim, s obzirom da glasački materijal nije bio pristupačan slepim i slabovidim osobama, Poverenik je mišlјenja da je navedena praksa u suprotnosti sa antidiskriminacionim propisima.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je i navode iz pritužbe i iskaza svedokinje koji se odnose na to da je nakon prepirke sa članovima biračkog odbora iz ruke J. istrgnut glasački listić. S tim u vezi Poverenik je izvršio uvid u Zapisniku o radu biračkog odbora za na sprovođenju glasanja i utvrđivanju rezultata glasanja za izbor odbornika Skupštine grada Beograda za biračko mesto broj 23 „Službeni glasnik“ koji je GIK dostavila u prilogu izjašnjenja, i koji predstavlјa javnu ispravu čija se verodostojnost može ceniti samo u zakonom propisanom postupku i utvrdio da na biračkom mestu nije zabeležen događaj koji je opisan u pritužbi i iskazu svedokinje. Na osnovu podnetih dokaza Poverenik je konstatovao da N. J. nije uložila prigovor zbog eventualne povrede svog izbornog prava izbornoj komisiji zbog nepravilnosti u postupku glasanja. S obzirom na navedeno Poverenk je cenio dostavlјene dokaze, i to sa jedne strane Zapisnik o radu biračkog odbora na sprovođenju glasanja, a sa druge strane izjavu svedokinje, majke N. J. Imajući u vidu dokaznu snagu zapisnika, kao javne isprave sa jedne strane koja nije osporena u zakonom propisanom postupku i izjavu majke Nevene Jovanović sa druge strane, Poverenik konstatuje da nije moguće potvrditi ili opovrgnuti navode iz pritužbe da je članica biračkog odbora istrgla Neveni Jovanović nepopunjen glasački listić iz ruke i onemogućila je da glasa na bilo koji način, odnosno diskriminisala na osnovu njenog invaliditeta. U skladu sa tim, Poverenik nije analizirao da li bi ovakvo eventualno postupanje članice komisije bilo u uzročno-posledičnoj vezi sa invaliditetom N. J, ili je eventualno posledica moguće rasprave koja je usledila zbog činjenice da na zahtev N, nije joj dat glasački listić na Brajevom pismu.

S obzirom na važnost učešća svih građana u političkom i javnom životu za razvoj demokratskog društva, Poverenik ukazuje da nije dovolјno samo obezbediti mogućnost da osobe sa invaliditetom glasaju, već je neophodno obezbediti sve uslove da se ovo pravo ostvaruje na ravnopravan način uz poštovanje obaveze pristupačnosti izbornog mesta i izbornog materijala. Imajući u vidu da su članovi i članice biračkih odbora u neposrednom kontaktu sa biračima, Poverenik ističe važnost njihove uloge u pružanju pomoći svim građanima kojima je pomoć potrebna, a među kojima su i osobe sa invaliditetom kojima pristupačnost predstavlјa jedan od osnovnih preduslova za inkluziju i ostvarivanje ustavom i zakonom zagarantovanih prava.

MIŠLjENјE

Gradska izborna komisija grada Beograda stavila je N. J. u nepovolјniji položaj u odnosu na druge birače na osnovu njenog ličnog svojstva – invaliditeta, čime je povredila odredbe člana 6. u vezi sa članom 26. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Gradskoj izbornoj komisiji grada Beograda da:

5.1. Preduzme sve neophodne mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi se ubuduće organizovali izbori na način da se omogući slepim i slabovidim osobama da glasaju na pristupačnim glasačkim listićima, odnosno na pristupačan način.

5.2. U budućim aktima bliže uredi postupak sprovođenja glasanja slepih i slabovidih uz poštovanje dostojanstva osoba sa invaliditetom.

Potrebno je da Gradska izborna komisija grada Beograda obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Ukoliko Gradska izborna komisija grada Beograda ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi način.

Protiv ovog mišlјenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[4] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[5] Ustav Republike Srbije, član 21.

[6] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09)

[7] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, član 1. st. 1.

[8] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, član 9. st. 1. i 2.

[9] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.

[10] „Službeni glasnik RS“, broj 33/06

[11] „Službeni glasnik RS”, br. 129/07, 34/10, 54/11