24. 07-00-561/2018-02 datum: 24. 7. 2018.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe M. P. protiv Centra za fizičku kulturu „D. J.“ iz Vrbasa. U pritužbi je navedeno da u teretani ovog sportskog centra, postoje termini utorkom i četvrtkom koji su namenjeni isklјučivo ženama i da je na ovaj način povređena ravnopravnost polova. U izjašnjenju na pritužbu, pomoćnica direktora Centra nije osporila da postoje termini koji su namenjeni ženama, ali je pojasnila da su na navedeni način želeli da pomognu žrtvama nasilјa u porodici. Naime, obratilo im se udruženje građana „Ž. C. H.“, sa molbom da obezbede dva termina za žene, žrtve nasilјa, kojima bi ta vrsta rekreacije bila podrška psihičkom i fizičkom oporavku. Tokom postupka analizirani su navodi iz pritužbe i izjašnjenja kao i činjenica da je Centar odredio termine koji su namenjeni samo jednom polu, kako sa aspekta opravdanosti navedene mere i srazmere između preduzetih mera i cilјa koji se ovim merama ostavruje, tako i sa aspekta posebnih odredbi Zakona o ravnopravnosti polova, kojima se štite žrtve nasilјa u porodici. Utvrđeno je da je navedena mera zakonita i opravdana, i ne predstavlјa akt diskriminacije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišlјenje da propisivanjem odvojenih termina za žene, Centar za fizičku kulturu „D. J.“ iz Vrbasa, nije prekršio propise kojima se zabranjuje diskriminacija.

1. TOK POSTUPKA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, primio je pritužbu P. protiv Centra za fizičku kulturu „D. J.“ (Centar) iz Vrbasa, zbog diskriminacije na osnovu pola.

• U pritužbi je navedeno:

– da u sklopu Centra za fizičku kulturu u Vrbasu, postoji teretana;

– da postoji „problem ženskih termina“ koji se održavaju dva puta nedelјno, utorkom i četvrtkom od 20:00 do 22:00 časa;

– da je za to vreme muškarci moraju da napuste objekat.

• Uz pritužbu, dostavlјen je video link na kome se može videti fotografija ulaznih vrata sa ispisanim terminima za žene.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka od direktora Centra za fizičku kulturu „D. J.“, zatraženo da se izjasni o navodima iz pritužbi.

• Pomoćnica direktora Centra za fizičku kulturu, u izjašnjenju na pritužbu, navela je:

– da je teretana Centra otvorena svakog radnog dana od 8-22 časa i subotom od 10-20 časova, dok je nedelјa neradni dan;

– da se Udruženje građana „Ž. C. H.“ obratilo 25. aprila 2017. godine Centru, sa molbom da koriste teretanu;

– da su u molbi navedeni termini koji bi bili pogodni za njihove aktivnosti kao i razlozi odvojenih termina. Naime, njima se obraća veliki broj žena koje su žrtve nasilјa u porodici, i trening im pomaže da se vizički i psihički oporave;

– da su uputili molbu da termin za njihovo udruženje bude zatvorenog tipa, jer su mnoge žene u strahu od bivših partnera, a tokom razgovora mogu da razgovaraju i međusobno pružaju podršku;

– da su uzeli u obzir osetlјivost teme i izašli u susret udruženju građana „Ž. C. H.“;

– da se podnositelј pritužbe nije obraćao Centru, kako bi se problem koji ima rešio, ali da su uvereni da bi shvatio osetlјivost teme.

• U prilogu je dostavlјen dopis predsednice udruženja „Ž. C. H.“ i statut udruženja „Ž. C. H.“.

2. ČINјENIČNO STANјE

• Centar za fizičku kulturu „D. J.“ nije osporio navode iz pritužbe o postojanju termina koji su namenjeni isklјučivo ženama, pa među stranama u postupku nema spora o činjenicama.

• Uvidom u dopis predsednice udruženja „Ž. C. H.“, utvrđeno je da su uputili molbu Centru za fizičku kulturu, za korišćenje teretane u dva termina, kao oblik podrške žrtvama nasilјa u porodici. U dopisu se dalјe navodi da je psiholog, koji pruža podršku u sklopu udruženja, preporučio druženje i fizičku aktivnost radi unapređenja mentalnog i fizičkog zdravlјa. Takođe, navedeno je da udruženje nema svoje prostorije, pa su razgovor i podrška u toku treninga veoma značajni.

• Uvidom u statut UG „Ž. C. H.“, utvrđeno je da je u pitanju neprofitno nevladino udruženje, osnovano radi ostvarivanja cilјeva u oblasti rodne, polne i starosne ravnopravnosti.

• Uvidom u fotografiju koja se nalazi na internet adresi https://… utvrđeno je da se na ulaznim vratima teretane nalazi natpis sa obaveštenjem o terminima za žene.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]

• Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[4]

• Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u članu 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[5], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Članom 20. propisano je da diskriminacija na osnovu pola postoji ukoliko se postupa suprotno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

• Zakon o ravnopravnosti polova[6] zabranjuje diskriminaciju na osnovu pola, kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejadnako postupanje odnosno propuštanje koje ima za cilј ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi ili onemogući priznanje, uživanje i ostvarivanje lјudskih prava i sloboda u bilo kojoj oblasti. Članom 29. propisano je da se diskriminacijom ne smatraju posebne mere i programi namenjeni žrtvama nasilјa u porodici u cilјu zaštite od nasilјa i otklanjanja i ublažavanja posledice nasilјa.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je propisivanjem posebnih termina koji su isklјučivo namenjeni ženama, Centar za fizičku kulturu „D. J.“ izvršio akt diskriminacije na osnovu pola.

• U izjašnjenju na navode iz pritužbe, Centar nije osporio da postoje termini koji su namenjeni isklјučivo ženama, i to utorkom i četvrtkom od 20-22 časa. Međutim, navode da su na taj način želeli da izađu u susret udruženju građana koje pruža podršku žrtvama nasilјa u pododici. Svoje navode potkrepili su dokazima, i to dopisom Udruženja građana „Ž. C. H.“ od 25. aprila 2017. godine, kao i Statutom ovog udruženja.

• Potrebno je analizirati da li je na navedeni način povređeno načelo jednakih prava i obaveza. S tim u vezi, potrebno je utvrditi da li postoji objektivno i razumno opravdanje za određivanje posebnih termina u kojima će jedan pol biti isklјučen. Saglasno članu 8. Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno je ispitati: a) da li je cilј koji se postiže ovom merom dopušten i opravdan i b) da li se cilј (ili cilјevi) mogu postići samo propisanom merom, odnosno, da li postoji srazmera između preduzetih mera i cilјeva koji se tom merom ostvaruju.

• Pružanje podrške ženama koje su pretrpele nasilјe u porodici je obaveza svake države potpisnice Istanbulske konvencije[7], među kojima je i Srbija. Sasvim je izvesno da je zakonita bilo koja mera koja se preduzima u cilјu zaštite ili podrške ženama koje su pretrpele nasilјe, a Zakon o ravnopravnosti polova propisuje i obavezu organa javne vlasti da sprovode mere namenjene podizanju svesti o potrebi sprečavanja nasilјa u porodici. Prema navodima iz pritužbe i dokazima koji su priloženi, Udruženje građana „Ž. C. H.“ se obratilo Centru sa molbom da se ženama omogući termin zatvorenog tipa i to u dogovoru sa psihologom koji pruža pomoć žrtvama nasilјa.

• Sa druge strane, potrebno je analizirati da li postoji srazmera između navedene mere, određivanja termina isklјučivo za žene i cilјeva koji se time ostvaruju. U tom smislu, Poverenik je imao u vidu da je, prema navodima iz izjašnjenja, teretana Centra otvorena radnim danima u terminu od 8 do 22 časa i subotom od 10 do 20 časova. To znači da je od ukupno 80 časova, koliko je teretana otvorena tokom nedelјe, tek 4 časa je namenjeno isklјučivo ženama. Dakle, ograničenje koje se postavlјa osobama muškog pola nije takvog karaktera da ih lišava mogućnosti da koriste teretanu svakog dana kada je ona otvorena i ne dovodi do posledica koje ih nesrazmerno pogađaju.

• Sa druge strane, Zakon o ravnopravnosti polova izričito propisuje da se posebne mere i programi namenjeni žrtvama nasilјa u porodici u cilјu zaštite od nasilјa i ublažavanja posledice nasilјa, neće smatrati diskriminacijom[8]. Tokom postupka, Centar je pružio dovolјno dokaza da se u konkretnom slučaju upravo radi o podršci ženama žrtvama nasilјa i ublažavanju posledica nasilјa.

• Analizom navoda iz pritužbe i izjašnjenja, odnosno odluke Centra da određeni termini budu rezervisani samo za jedan pol, kako sa spekta opravdanosti mera i srazmernosti cilјa, tako i sa aspekta posebnih propisa za zaštitu žrtava nasilјa u porodici, utvrđeno je da Centar za fizičku kulturu „D. J.“ nije izvršio akt diskriminacije.

4. MIŠLjENјE

Propisivanjem posebnih termina za vežbanje koji su namenjeni isklјučivo ženama, Centar za fizičku kulturu „D. J.“ nije prekršio propise kojima se zabranjuje diskriminacija.

Protiv ovog mišlјenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS, broj 22/09

[2] Član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[4] Član 21. Ustava Republike Srbije

[5] Član 2.

[6] „Službeni glasnik RS“, broj 104/09

[7] Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilјa nad ženama i nasilјa u porodici, koju se Republika Srbija potpisala 2012. godine, ratifikovala 2013. godine i stupila na snagu 1. avgusta 2014. godine („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 012/13)

[8] Član 29.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Mišljenje po pritužbi M. P. na osnovu pola u pružanju usluga