10. 07-00-540/2018-02 datum: 10. 11. 2018.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe M. G. protiv privrednog društva Z. T. doo B, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritužbi je navedeno da je M. G, koristeći usluge prevođenja tumača iz Video relej centra Gradske organizacije gluvih Beograda, pozvao Z. T. doo B. sa namerom da iznajmi automobil. Dalјe je navedeno da je M. G. razgovarao sa I. Đ, zaposlenom u privrednom društvu, koji je insistirao na pitanjima: „Gluva osoba vozi?“ i „Gluva osoba hoće vozilo?“ i koji mu je rekao da je politika kuće da gluvim osobama iznajmlјuju samo vozila sa automatskim menjačem, a da trenutno nemaju slobodna takva vozila. Navode pritužbe je potvrdila svedokinja V. J. koja je u konkretnom razgovoru bila angažovana kao tumačica sa i na srpski znakovni jezik. U izjašnjenju je navedeno da nije politika kuće da gluvim osobama iznajmlјuju samo vozila sa automatskim menjačem i da zaposleni I. Đ. nije dao precizna uputstva zbog čega je disciplinski odgovarao. U izjašnjenju direktora privrednog društva je navedeno da je zaposleni predlagao vozilo sa automatskim menjačem. I. Đ. je u izjašnjenju naveo da mu ja žao što je došlo do nesporazuma, da je bio u velikoj gužvi tog dana, da je bio iznenađen jer nikada nije razgovarao putem tumača, kao i da se izvinjava ako je prouzrokovao neprijatnosti. U toku postupka je utvrđeno da je zaposleni u Z. T. doo B. M. G. postavio dodatni uslov, koji ne postavlјa drugim korisnicima usluge, a to je da može da iznajmi samo vozilo sa automatskim menjačem, čime je M. G. stavlјen u neravnopravan položaj u odnosu na druge korisnike na osnovu svog ličnog svojstva – invaliditeta, kao i da je insistiranje zaposlenog Z. T. doo B. I. Đ. na pitanjima: „Gluva osoba vozi?“ i „Gluvoj osobi treba vozilo?“ uznemirilo M. G. i stvorilo ponižavajuće i uvredlјivo okruženje. Po sprovedenom postupku Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dao mišlјenje da je, postupanjem zaposlenog Z. T. doo B, I. Đ, M. G. stavlјen u nepovolјniji položaj u odnosu na druge korisnike usluga ovog privrednog društva na osnovu njegovog ličnog svojstva – invaliditeta, čime je došlo do povreda odredaba člana 6. i 12. u vezi sa članom 17. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučio je privrednom društvu Z. T. doo B. da uputi pisano izvinjenje M. G, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratio se M. G. pritužbom protiv privrednog društva Z. T. doo B, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta.
• U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da smatra da je diskriminisan na osnovu svog invaliditeta zato što mu, budući da je gluva osoba, nije omogućeno da bira vozilo koje želi i koje mu odgovara, kao što bi to mogao bilo koji drugi klijent, već mu je, zato što je gluv, ostavlјena mogućnost da iznajmi jedino vozilo sa automatskim menjačem, iako takvo vozilo nikada ranije nije vozio;
• da je 6. juna 2018. godine u 10:45 časova pozvao agenciju Rent a Car, koristeći usluge prevođenja tumača iz Video relej centra Gradske organizacije gluvih Beograda, kao i da je razgovor prevodila tumačica V. J;
• da je pozvao agenciju, predstavio se i objasnio da je gluva osoba i da poziva putem tumača za znakovni jezik;
• da ga je sagovornik, kada je rekao da želi da iznajmi vozilo, prekinuo i rekao „Ta gluva osoba hoće auto?“ i nastavio nekoliko puta da ponavlјa rečenicu „Gluvoj osobi treba auto, ona vozi?“;
• da je nakon toga M. G. upozorio osobu iz agencije da obrati pažnju na to šta govori, na šta se on izvinio i rekao da M. nastavi;
• da je pitao da li imaju slobodno vozilo za taj dan, na dva dana, da vozilo bude veće a ne malo gradsko vozilo, pošto će putovati četiri muškarca;
• da mu je službenik iz agencije odgovorio da nažalost nemaju slobodno vozilo sa automatskim menjačem i da gluvim osobama mogu da iznajme samo vozilo sa automatskim menjačem;
• da mu je na to M. rekao da nikada nije vozio automobil sa automatskim menjačem, zbog čega ne želi da iznajmlјuje takav automobil, da dugo godina vozi i to uvek automobile sa manuelnim menjačem i zato želi da iznajmi isklјučivo vozilo sa manuelnim menjačem;
• da mu je službenik agencije odgovorio da je to politika kuće, da se gluvim osobama ne iznajmlјuju vozila sa manuelnim menjačem;
• da je to isto ponovio i kada je M. G. zatražio da razgovara sa nekim šefom ili direktorom i dodao da nema potrebe da M. razgovara sa direktorom jer je politika takva, i da ga nije prebacio direktoru;
• da je M. nakon toga pitao službenika da se predstavi, što je on i učinio i rekao da se zove I. Đ;
• da ne može da poveruje da zaista postoji politika firme povodom iznajmlјivanja vozila gluvim osobama, posebno imajući u vidu činjenicu da ne postoje posebna prilagođena vozila za gluve i nagluve;
• da ovo vidi kao direktnu diskriminaciju osoba sa invaliditetom, konkretno gluve osobe;
• da je kao diskriminatorno doživeo i insistiranje na pitanjima „Gluva osoba vozi?“ i „Gluvoj osobi treba vozilo?“.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavio izjašnjenja M. M, direktora T. doo B. i I. Đ, zaposlenog u agenciji.
  • U izjašnjenju M. M, direktora T. doo B, između ostalog, navedeno je:
• da je politika firme da svim klijentima bez bilo kakve diskriminacije pruža najkvalitetniju i najsvrsishodniju uslugu;
• da ni gluve ni druge osobe sa invaliditetom na bilo koji način nisu diskriminisane prilikom pružanja usluga ove firme;
• da je zaposleni I. Đ. prilikom kontakta sa tumačem Video relej centra dao nepotpunu informaciju i predložio iznajmlјivanje vozila sa automatskim menjačem a ne insistirao da je to jedino vozilo koje gluvim osobama može izdati;
• da je zaposlenom I. Đ. uručena pismena opomena kako bi u budućem radu pružao kvalitetniju uslugu;
• da je politika Z. T. doo B. da se svi upiti za vozila upućuju pismeno, kako ne bi došlo do bilo kakvog nesporazuma, a zbog prirode posla, naročito tokom letnjih meseci kada se dešava da razgovaraju sa više klijenata u isto vreme;
• da se nadaju da će biti prilike da sarađuju sa M. G. koji je uvek dobrodošao u Z. T. doo B.
  • U izjašnjenju I. Đ, između ostalog, navedeno je:
• da mu je žao što je došlo do nesporazuma tokom telefonskog razgovora;
• da je bio iznenađen razgovorom preko tumača jer ranije nije imao takvo iskustvo i nije znao kako da odreaguje;
• da mu je u tom trenutku u kancelariji bila velika gužva a on nije „imao adekvatnu konsultaciju“;
• da politika kuće nije da gluvim osobama ne iznajmlјuju vozila i da se izvinjava ako je prouzrokovana bilo kakva neprijatnost.
  • U toku postupka je, u skladu sa odredbom člana 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pribavlјena i izjava svedokinje V. J, tumačice za znakovni jezik, angažovane u Prevodilačkom servisu za znakovni jezik Gradske organizacije gluvih Beograda.

2. ČINјENIČNO STANјE

• U izjavi svedokinje V. J, između ostalog, navedeno je:

• da se 6. juna 2018. godine M. G. obratio Video relej centru Gradske organizacije gluvih Beograd, u kojem ona radi, a koji pruža usluge prevođenja sa i na srpski znakovni jezik za gluve i nagluve osobe, i da je želeo da pozove agenciju za izdavanje automobila;
• da se M. predstavio osobi iz agencije, rekao da je gluva osoba i da poziva putem tumača za srpski znakovni jezik, i da želi da iznajmi vozilo;
• da je radnik agencije pitao da li je gluvoj osobi potrebno vozilo što je M. potvrdio, kao i da je radnik agencije ponovio pitanje kao da želi da bude siguran da je dobro razumeo. Nakon toga ga je M. G. opomenuo da to pitanje nije na mestu na šta se on izvinio i nastavili su razgovor;
• da je M. G. objasnio kakvo mu je vozilo potrebno i u kom periodu, a da je radnik agencije rekao da nažalost trenutno nemaju na raspolaganju ni jedno vozilo sa automatskim menjačem;
• da je M. G. odgovorio da mu nije potrebno vozilo sa automatskim menjačem pošto takvo vozilo nikada nije vozio, da vozi već dugo i to isklјučivo vozila sa manuelnim menjačem pa takvo vozilo i želi da iznajmi;
• da je radnik agencije odgovorio da je to politika kuće, da gluvim osobama mogu da iznajme samo vozilo sa automatskim menjačem;
• da je M. G. pokušao ponovo da pojasni da on takvo vozilo nikada nije vozio, da je navikao na vozila sa manuelnim menjačem i da se oseća najsigurnije u vožnji takvog auta, na šta je opet dobio odgovor da je to politika kuće;
• da je M. G. zatražio da razgovara sa nekim šefom ili direktorom, međutim dobio je opet odgovor da je to politika kuće i da nema potrebe da razgovara ni sa kim drugim, i da ga zaposleni nije prebacio nikome od nadređenih;
• da ga je M. G. pitao da kaže svoje ime, što je zaposleni i rekao, ali da se ona ne seća imena radnika, nakon čega je M. G. pozdravio i prekinuo vezu.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, izjavu svedokinje, kao i antidiskriminacione propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[3].

• Ustav Republike Srbije[4] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[5]

• Poverenik ukazuje da je Republika Srbija 29. maja 2009. godine, ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[6], čiji je cilј da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih lјudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva[7]. Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da preduzima odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom omogući da samostalno i u potpunosti učestvuju u svim aspektima života. Te mere se, između ostalog, preduzimaju da obezbede da privatna pravna lica koja pružaju usluge i pogodnosti otvorene ili na raspolaganju javnosti vode računa o svim aspektima njihove pristupačnosti osobama sa invaliditetom[8].

• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[9], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 6. propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavlјaju ili su stavlјeni u nepovolјniji položaj, ili bi mogli biti stavlјeni u nepovolјniji položaj, dok je članom 17. stav 1. propisano da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koje se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Dalјe, odredbama člana 12. zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.

• Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom^[10], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Odredbama člana 13. stav 1. zabranjena je diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, dok je odredbama stava 5. ovog člana propisano da diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga naročito obuhvata: 1. odbijanje pružanja usluga osobi sa invaliditetom, osim ako bi pružanje usluge ugrozilo život ili zdravlјe osobe sa invaliditetom ili drugog lica; 2. pružanje usluge osobi sa invaliditetom pod drugačijim i nepovolјnijim uslovima od onih pod kojima se usluga pruža drugim korisnicima, osim ako bi pružanje usluge pod redovnim uslovima ugrozilo život ili zdravlјe osobe sa invaliditetom ili drugog lica; 3. odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija objekta neophodna da bi se usluga pružila korisniku sa invaliditetom.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je M. G. na osnovu invaliditeta, kao ličnog svojstva stavlјen u neopravdano nepovolјniji položaj u odnosu na druge korisnike ovog privrednog društva.

• Nesporno je da je M. G. 6. juna 2018. godine, koristeći usluge prevođenja tumača iz Video relej centra Gradske organizacije gluvih Beograda pozvao agenciju za iznajmlјivanje automobila Z. T. doo B. sa namerom da iznajmi automobil, kao i da je razgovarao sa zaposlenim radnikom I. Đ.

• Podnosilac pritužbe navodi da je zaposleni u agenciji izjavio da je politika agencije takva da gluvim osobama iznajmlјuju samo vozila sa automatskim menjačem, kao i da trenutno nemaju slobodnih vozila sa automatskim menjačem. U izjašnjenju direktora Z. T. doo B. osporava se da je u pitanju poslovna politika kuće, već se navodi da je došlo do nesporazuma i da je zaposleni I. Đ. dao nepotpune informacije. Navodi se da je zaposleni „predlagao“ iznajmlјivanje vozila sa automatskim menjačem, a ne insistirao da je to jedino vozilo koje gluvim osobama može izdati. Dalјe je navedno da je zaposlenom I. Đ. zbog propusta u radu izrečena mera opomene. U pritužbi je podnosilac pritužbe predložio da se u postupku sasluša svedokinja, tumačica za znakovni jezik. U svom iskazu svedokinja je navela da je ovakva tvrdnja izrečena više puta u toku razgovora. Poverenik konstatuje da je M. G, na ovaj način postavlјen dodatni uslov, koji se ne postavlјa drugim korisnicima usluge, a to je da može da iznajmi samo vozilo sa automatskim menjačem, čime je M. G. stavlјen u neravnopravan položaj u odnosu na druge korisnike na osnovu svog ličnog svojstva – invaliditeta.

• Pored toge, svedokinja je potvrdila i navode pritužbe da je zaposleni u Z. T. doo B, I. Đ. više puta sa čuđenjem izjavio: „Gluvoj osobi treba vozilo?“ i „Gluva osoba vozi?“. Dalјe je navedeno da je M. G. ukazao zaposlenom da takva pitanja nisu na mestu nakon čega je zaposelni uputio izvinjenje. U izjašnjenjima direktora privrednog društva i zaposlenog radnika nisu osporeni ovi navodi, dok je u izjašnjenju zaposlenog navedeno da se izvinjava ako je prouzrokovao bilo kakve neprijatnosti, kao i da ga je razgovor putem tumača iznenadio jer ranije nije imao takvo iskustvo i nije znao kako da odreaguje. Navedeni komentari izraženi u vidu pitanja sa nevericom da gluva osoba želi da iznajmi vozilo, odnosno da gluva osoba vozi, ukazuju na predrasude zaposlenog u Z. T. doo B. o mogućnostima osoba sa invalidtetom, u konkretnom slučaju gluve osobe. Izražavanje ovakvog stava zaposelnog izazvalo je kod podnositelјa pritužbe nelagodnost koju je izrazio ukazivanjem zaposlenom da pitanja nisu primerena. Ovakvim postupanjem zaposelni u Z. T. doo B. uznemirio je podnosioca pritužbe koji je insistiranje na pitanjima „Gluva osoba vozi?“ i „Gluvoj osobi treba vozilo?“ doživeo kao diskriminaciju što je, nesumnjivo povredilo njegovo dostojanstvo i stvorilo ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti napominje da je jedan od principa na kojem počiva savremeno demokratsko društvo i princip poštovanja različitosti, kao i da doprinosi koje osobe sa invaliditetom mogu da daju društvu treba da budu priznati i vrednovani. Poštovanje ovog principa podrazumeva prevazilaženje predrasuda o ograničenim mogućnostima osoba sa invaliditetom i napuštanje medicinskog modela pristupa invaliditetu. Osobe sa invaliditetom su jedna od najugroženijih i najviše diskriminisanih društvenih grupa u svim oblastima javnog i privatnog života. Otežavanje ili onemogućavanje pristupa uslugama i objektima predstavlјaju jednu od smetnji za ravnopravno uklјučivanje osoba sa invaliditetom u sve društvene odnose. Za osobe sa invaliditetom često se vezuju negativni stavovi i predrasude koji su posledica nedovolјne informisanosti i neznanja. Predrasude o mogućnostima osoba sa invaliditetom i nedovolјno znanje o pravima osoba sa invaliditetom, imaju za posledicu netoleranciju, ignorisanje i socijalnu isklјučenost, kao i sažalјenje, strah i potcenjivanje. Jedna od najčešćih predrasuda prema osobama sa invaliditetom jeste da su manje sposobne i da zbog svog invaliditeta ne mogu da ostvare svoja prava kao i drugi građani i građanke. Pored toga, zbog nedovolјne informisanosti i neznanja, zagarantovana prava osoba sa invaliditetom se plasiraju kao dobročinstvo i sažalјenje društva. Ovome posebno doprinose i zaostali tragovi medicinskog modela invaliditeta, koji se još uvek prisutan u Srbiji. Najbolјi način da se promene negativni stavovi o osobama sa invaliditetom i njihova puna socijalna inkluzija je povećanje kontakta sa osobama sa invaliditetom, uz informisanje i edukaciju šire javnosti o njihovim pravima, potrebama i mogućnostima.

• U izjašnjenju I. Đ. je navedeno da je bio iznenađen razgovorom preko tumača i da nije znao kako da odreaguje, kao i da se izvinjava ako je prouzrokovao neprijatnosti. Poverenik ukazuje da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, da za utvrđivanje da li je neko izvršio akt diskriminacije, nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskriminiše. Poverenik pozdravlјa to što je privredno društvo pre donošenja ovog mišlјenja izreklo opomenu zaposlenom zbog postupanja prema osobi sa invaliditetom i očekuje da će svi zaposleni u privrednom društvu biti upoznati kako da postupaju u različitim situacijama kako bi se sprečila mogućnost da zaposleni neopravdano nejednako tretiraju osobe sa invaliditetom u odnosu na ostale korisnike usluga.

• Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da iako je Z. T. doo B. izrekao opomenu zaposlenom, M. G. nije iznajmio auto, odnosno za pružanje ove usluge mu je traženo ispunjenje uslova koji se ne traži od drugih lica (da iznajme isklјučivo vozilo sa automatskim menjačem) čime je M. G. stavlјen u nepovolјniji položaj u odnosu na druge korisnike, zbog svog ličnog svojstva – invaliditeta. Takođe, insitiranje zaposlenog radnika Z. T. doo B. I. Đ. na pitanjima: „Gluva osoba vozi?“ i „Gluvoj osobi treba vozilo?“ uznemirilo je M. G. i stvorilo ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.

4. MIŠLjENјE

Postupanjem zaposlenog Z. T. doo B, I. Đ, Z. T. doo B. je stavio M. G. u nepovolјniji položaj u odnosu na druge korisnike usluga ovog privrednog društva na osnovu njegovog ličnog svojstva – invaliditeta, čime je došlo do povrede odredaba člana 6. i 12. u vezi sa članom 17. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje privrednom društvu Z. T. doo B:

5.1. Da uputi pisano izvinjenje M. G.

5.2. Da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da Z. T. doo B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Ukoliko Z. T. doo B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi način.

Protiv ovog mišlјenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[4] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[5] Ustav Republike Srbije, član 21.

[6] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 42/09)

[7] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, član 1. st. 1.

[8] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, član 9. st. 1. i 2.

[9] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.

[10] „Službeni  glasnik RS“, broj 33/06

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Mišljenje po pritužbi M. G. protiv Z.T. doo B. zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga