25. 07-00-444/2017-02 datum: 25.1.2018.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto povodom pritužbe Udruženja „DSZ“, podnete u ime grupe lica protiv psihoterapeuta J. F. zbog izjava koje je dao kao gost u jutarnjem programu na televiziji „P“. U pritužbi je navedeno da je J. F. tokom gostovanja u jutarnjem programu dana ….., istopolnu seksualnu orijentaciju izjednačio sa zoofilijom i da je nazvao nerealnom i neprirodnom, kao i da je istopolno seksualno orijentisane osobe nazvao osobama koje neće da razviju svoje lјudske potencijale i da se razvijaju kao lјudska bića, te da je svojim izjavama sugerisao da je istopolna seksualna orijentacija bolest čime je ponizio pripadnike LGBT zajednice i izvršio akt diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije kao ličnog svojstva. U izjašnjenju J. F. između ostalog je navedeno da navode iz pritužbe u celosti odbacuje, da je u pomenutoj emisiji gostovao na poziv redakcije Jutarnjeg programa TV „P“, i da je tema emisije bila zoofilija, kao i da se pažlјivim preslušavanjem emisije može utvrditi da svojim izjavama ni na koji način nije izvršio akt diskriminacije na osnovu ličnog svojstva – seksualne orijentacije; da je u emisiji naveo „da njegove kolege psiholozi ne bi smeli da budu toliko ispolitizovani, te da ukoliko gej lobi ili neki drugi lobi plaća nešto da se to uzme zdravo za gotovo, da se stvara iluzija da je to realno i prirodno, a lјudi ne razvijaju svoje lјudske potencijale“. Dalјe je naveo da tokom emisije gej lobi nije naveo kao jedinstveni, niti je istopolno seksualnu orijentaciju naveo kao populaciju koja ne želi da iskoristi svoje lјudske potencijale, već se to, naprotiv, odnosilo na seksualno devijantna ponašanja kao što su zoofilija, pedofilija i dr. Istakao je da svako ima pravo da bira svoju seksualnu orijentaciju, pa tako i on smatra da ima pravo da govori iz pozicije struke i nauke, ali se izvinjava ukoliko je nenamerno povredio nečiju orijentaciju i time doprineo da se osete diskriminisanim. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je sproveo postupak u kom je razmatrao navode iz pritužbe i izjašnjenja, snimak emisije jutarnjeg programa, kao i poruke koje je J. F. poslao. Prilikom analize izjava Poverenik je uzeo u obzir praksu Evropskog suda za lјudska prava, prostorni i vremenski kontekst u kojem su izjave date, kao i važnost slobode izražavanja, sa jedne strane, ali i položaj LGBT populacije u našem društvu, sa druge strane. Pored toga uzeta je u obzir i činjenica da su izjave J. F.  date na televiziji sa nacionalnom frekvencijom. U postupku je utvrđeno da je govoreći o pojavi zoofilije, na pitanje voditelјa da li tako nešto postoji, u delu 2,50 – 3,39 minuta, između ostalog izjavio: „Sigurno da postoji i to spada u domen seksualnih devijacija. Pričao sam nekad i ranije vezano za to da je homoseksualnost jedino izopšteno iz te klasifikacije, sad evo pričamo o zoofiliji, to je nešto što je aktuelno, što će tek da bude aktuelno jer to su trendovi svetski kao sa pedofilijom, kao sa prostitucijom i tako dalјe.“ Pored toga u nastavku emisije je istakao: „ne znam gej lobi, ovakav lobi, plaća sve to i negde se stvara iluzija da je sve to negde realno. U principu nije realno, u principu nije ni prirodno“. Imajući u vidu celokupan kontekst izjava koje je J. F. dao u gostovanju u jutarnjem programu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je utvrdio da su tom prilikom izražene ideje i stavovi koji su uznemiravajući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo osoba drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne, čime se stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje, zbog čega je dao mišlјenje da je J. F. prekršio odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je J. F., preporučeno da putem sredstava javnog informisanja uputi javno ili pisano izvinjenje podnosiocima pritužbe zbog diskriminacije pripadnika i pripadnica LGBT populacije u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišlјenja sa preporukom, kao i da ubuduće ne daje izjave kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica LGBT populacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Udruženje „D.S.Z.“ podnelo je pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv psihoterapeuta F., zbog izjava koje je dao kao gost u jutarnjem programu na televiziji „P“. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je F. tokom gostovanja u jutarnjem programu dana …., istopolnu seksualnu orijentaciju izjednačio sa zoofilijom i da je nazvao nerealnom i neprirodnom;
• da je istopolno seksualno orijentisane osobe nazvao osobama koje neće da razviju svoje lјudske potencijale i da se razvijaju kao lјudska bića;
• da je svojim izjavama sugerisao da je istopolna seksualna orijentacija bolest i dehumanizovao pripadnike LGBT zajednice.
• da smatraju da ovakve izjave predstavlјaju govor mržnje prema pripadnicima LGBT zajednice i da kao posebno sporno smatraju indikaciju, koja proizlazi iz njegovih izjava, da „leči“ istopolno orijentisane osobe.
  • U prilogu pritužbe dostavlјen je audio snimak gostovanja J. F. u jutarnjem programu TV „P“ od ….
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje psihoterapeuta J. F.
  • U izjašnjenju je, između ostalog, navedeno:
• da navode iz pritužbe u celosti odbacuje;
• da je u pomenutoj emisiji gostovao na poziv redakcije Jutarnjeg programa TV „P“, i da je tema emisije bila zoofilija;
• da se pažlјivim preslušavanjem emisije može utvrditi da svojim izjavama ni na koji način nije izvršio akt diskriminacije na osnovu ličnog svojstva – seksualne orijentacije;
• da mu je voditelј emisije postavio pitanje da li se u praksi susreo sa osobom koja je imala problem koji se može podvesti pod zoofiliju, i da je opisujući jednog svog klijenta rekao da je primetio takav problem, nakon čega je naveo da je taj klijent imao i druge homoseksualne dileme koje je razrešio u radu sa njim, nakon čega je pažnju usmerio ka suprotnom polu. Naveo je i da se ova izjava nalazi na video snimku u 4,14 minutu;
• da nije naveo da istopolno seksualno orijentisane osobe ne žele da razvijaju svoje potencijale, odnosno da je njihovo ponašanje nerealno i neprirodno;
• da je tokom emisije prepričao razgovor koji je trajao tokom pauze u vezi različitosti stepena devijantnosti kod osoba koje polno opšte sa decom ili sa životinjama, pa je tako rekao da je taj stepen različit ali je suština ista, misleći da je dubinska psihologija tih lјudi da beže i da ih društvo ne usmerava na pravi način;
• da je nakon toga naveo da njegove kolege psiholozi ne bi smeli da budu toliko ispolitizovani, te da ukoliko gej lobi ili neki drugi lobi plaća nešto da se to uzme zdravo za gotovo, da se stvara iluzija da je to realno i prirodno, a lјudi ne razvijaju svoje lјudske potencijale. Ova njegova izjava se može videti na 9:19 minutu na snimku;
• da tokom emisije gej lobi nije naveo kao jedinstveni, niti je istopolno seksualnu orijentaciju naveo kao populaciju koja ne želi da iskoristi svoje lјudske potencijale, već se to, naprotiv, odnosilo na seksualno devijantna ponašanja kao što su zoofilija, pedofilija i dr. Istakao je da je na početku izlaganja jasno naveo da je homoseksualizam izopšten iz grupe seksualno devijantnih ponašanja;
• da mu je iz prakse poznato da su mu klijenti dolazili sa homoseksualnim dilemama i da su u radu sa njim svoj život okrenuli u pravcu heteroseksualnosti, ali je za to bila potrebna njihova volјa i ni na koji način on nije mogao da ih ubedi da li je homoseksualizam prirodan ili ne;
• da je njegova dužnost i odgovornost kao terapeuta da govori iz pozicije struke i nauke bez tendencije da bilo koga osuđuje ili diskriminiše, što znači da mora da bude dovolјno jasan kada priča o usmeravanju mladih lјudi koji još nisu stabilizovali svoj identitet;
• da je pričajući o zoofiliji u jutarnjem programu osetio potrebu da ukaže na neke slične pojave i manifestacije lјudskog seksualnog pojavlјivanja koja u svojoj osnovi sadrže zavisničku notu i beg od lјubavi i intimnosti;
• da svako ima pravo da bira svoju seksualnu orijentaciju, pa tako i on smatra da ima pravo da govori iz pozicije struke i nauke, ali se izvinjava ukoliko je nenamerno povredio nečiju orijentaciju i time doprineo da se oseti diskriminisanim.

2. ČINјENIČNO STANјE

2.1. Uvidom u snimak emisije jutarnjeg programa na TV „P“ od …. utvrđeno je da je J. F., govoreći o pojavi zoofilije, na pitanje voditelјa da li tako nešto postoji, u delu 2,50 – 3,39 minuta, između ostalog izjavio: „Sigurno da postoji i to spada u domen seksualnih devijacija. Pričao sam nekad i ranije vezano za to da je homoseksualnost jedino izopšteno iz te klasifikacije, sad evo pričamo o zoofiliji, to je nešto što je aktuelno, što će tek da bude aktuelno jer to su trendovi svetski kao sa pedofilijom, kao sa prostitucijom i tako dalјe. Znači ide se u jednom pravcu perverzije, zapad je skliznuo u tom pravcu i negde čovek je izgubio pravo usmerenje svog seksualnog nagona. Znači, kad pogleda suštinu seksualnih devijacija tu nema usmerenja ka lјubavi i intimnosti.“

Na pitanje voditelјa da li je u praksi imao čoveka koji ima ovakav problem, J. F.  odgovara sledeće: „Meni da se javi neko za to ne, ali kroz seksualnu istoriju koju uzimam redovno sa klijentima desilo mi se sa jednim klijentom da vidim to kao neku tranzitornu pojavu, zapravo on je imao neke homo..(prekida voditelј sa pitanjem šta je to tranzitorna pojava)..pa to je recimo dva puta susret sa njegovim pasom, znači on je imao kuče koje ga je dva put lizalo dole i on je tako na taj način seksualno uživao. Tako da on je imao i neke druge homoseksualne dileme, probleme, to je negde razrešio u radu sa mnom i posle usmerio se ka suprotnom polu, našao devojku i tako da to su sada sumnje koje postoje u tim lјudima ….znači oni se negde osećaju neadekvatno da mogu da pruže sebe, ne osećaju se kao pravi muškarci tako da im ovo deluje kao neki bezazleniji susret.“ Izjava se završava na 5,58 minutu videa.

2.2. Dalјim uvidom u snimak emisije, utvrđeno je i da je u 10,00 minutu video snimka izjavio: „Zapad je otišao u smeru preterane relativizacije a mladom čoveku je potrebno zdravo usmerenje. I tu razvojni psiholozi, moje kolege, moraju da nastupaju malo više, ne smemo da budemo politizovani do te mere da… ne znam gej lobi, ovakav lobi, plaća sve to i negde se stvara iluzija da je sve to negde realno. U principu nije realno, u principu nije ni prirodno. Svako može da radi šta hoće ali na kraju ne može raditi protiv prirode, jer vi nećete da iskoristite vaš lјudski potencijal. Svako ima kapaciteta da se razvija kao lјudsko biće, na taj način se ne razvija i to treba jasno i glasno da se kaže.“

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirao navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaz koji je dostavlјen, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]

3.2. Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[3], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih konvencijom obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.3. Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustav jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje[5] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.[6]

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[7], koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbom  člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje. Odredbom člana 21. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorno postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.

Analiza izjava J. F. sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.5. S obzirom na predmet pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno ispitati da li su izjave J. F. koje je dao kao gost u emisiji jutarnjeg programa, ….., suprotne imperativnim propisima kojima je diskriminacija zabranjena, imajući u vidu da je odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se određeno ponašanje/izjava može kvalifikovati kao uznemiravanje i ponižavajuće postupanje kada predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva.

• Poverenik je analizom snimka gostovanja J. F., utvrdio da se u emisiji jutarnjeg programa na TV „P“ govorilo na temu zoofilije, čemu je kao povod poslužilo nekoliko ranije objavlјenih novinskih članaka na tu temu. Gosti emisije su bili J. F. i E. B. iz Udruženja „O.“.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da, pre započinjanja analize izjava J. F. sa aspekta antidiskriminacionih propisa, treba da ukaže na nekoliko činjenica koje se tiču slobode izražavanja. Naime, Ustav Republike Srbije u članu 21. propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki; da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito na osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[8], koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbom  člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje. Odredbom člana 21. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorno postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.

Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

Kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Konvencije, Evropski sud za lјudska prava posmatra ograničenja u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva analizu izjava, kao i prostorni i vremenski kontekst u kome su one date, kao i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo srazmerno legitimnom cilјu^[9].

• Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u svakom konkretnom slučaju potrebno podrobno analizirati poruke koje su date određenom izjavom, a naročito uzimajući u obzir prostorni i vremenski kontekst u kom su date, kako bi se utvrdilo da li određene izjave predstavlјaju odraz slobode mišlјenja i iznošenja ličnih stavova, ili se njima, pak, vređaju i ponižavaju određene osobe na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva. Drugim rečima, izvesno je da svaki pojedinac ima pravo da iznosi svoje mišlјenje i lične stavove, što predstavlјa osnov svakog slobodnog demokratskog društva. Međutim, sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavlјivanja ideja i stavova nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju.
• S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je detalјno analizirao izjave J. F., posebno ceneći da li se porukama koje je poslao stvara ponižavajuće i uvredlјivo okruženje za LGBT osobe.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je F. govoreći o pojavi zoofilije, na pitanje voditelјa da li tako nešto postoji izjavio: „Sigurno da postoji i to spada u domen seksualnih devijacija. Pričao sam nekad i ranije vezano za to da je homoseksualnost jedino izopšteno iz te klasifikacije, sad evo pričamo o zoofiliji, to je nešto što je aktuelno, što će tek da bude aktuelno jer to su trendovi svetski kao sa pedofilijom, kao sa prostitucijom i tako dalјe. Znači ide se u jednom pravcu perverzije, zapad je skliznuo u tom pravcu i negde čovek je izgubio pravo usmerenje svog seksualnog nagona. Znači, kad pogleda suštinu seksualnih devijacija tu nema usmerenja ka lјubavi i intimnosti.“

• Zatim, u dalјem toku razgovora, J. F. nastavlјa da pominje homoseksualnost nekoliko puta u kontekstu teme razgovora – zoofilije. U 10,00 minutu video snimka J. F. navodi sledeće: „…ne znam gej lobi, ovakav lobi, plaća sve to i negde se stvara iluzija da je sve to negde realno. U principu nije realno, u principu nije ni prirodno. Svako može da radi šta hoće ali na kraju ne može raditi protiv prirode, jer vi nećete da iskoristite vaš lјudski potencijal.“ Bez obzira na navode iz izjašnjenja J. F. Poverenik je cenio njegovu izjavu datu u javnom medijskom prostoru, kao relevantnu. S tim u vezi, analizirajući kontekst celog gostovanja koje je ukupno trajalo desetak minuta i gde je pored J. F. bio još jedan sagovornik, nije jasno zašto je tokom nekoliko minuta koje je imao na raspolaganju da govori o temi zoofilije, J. F. bio fokusiran na LGBT populaciju koja nije bila tema razgovora, niti su J. F. postavlјana pitanja u tom smislu od strane voditelјa. Naime, voditelј ni jednog trenutka nije usmeravao razgovor na temu homoseksualnosti, niti je drugi sagovornik odstupao od teme zoofilije. Poverenik konstatuje da je J. F. većinu vremena govorio o homoseksualnoj orijentaciji pominjući je u kontekstu seksualno devijantnih ponašanja, dovodeći ih u vezu i stvarajući ponižavajuće i uvredlјivo okruženje za pripadnike ove manjinske grupe.
• Povodom navoda iz pritužbe da je J. F. implicirao da „leči“ istopolno orijentisane osobe, Poverenik konstatuje da je J. F. u izjašnjenju naveo da mu je voditelј emisije postavio pitanje da li se u praksi susreo sa osobom koja je imala problem koji se može podvesti pod zoofiliju, i da je opisujući jednog svog klijenta rekao da je primetio „tranizitornu pojavu“, nakon čega je naveo da je taj klijent imao i druge homoseksualne dileme koje je razrešio u radu sa njim, nakon čega je pažnju usmerio ka suprotnom polu. Takođe je u izjašnjenju naveo da mu je iz prakse poznato da su mu klijenti dolazili sa homoseksualnim dilemama i da su „u radu sa njim svoj život okrenuli u pravcu heteroseksualnosti, ali je za to bila potrebna njihova volјa i ni na koji način on nije mogao da ih ubedi da li je homoseksualizam prirodan ili ne.“ Imajući u vidu navedeno a analizirajući ove navode J. F. u kontekstu svih njegovih izjava datih u toku emisije može se zaklјučiti da J. F. implicira da se „homoseksualne dileme“ mogu razrešiti odnosno izlečiti. S tim u vezi Poverenik ukazuje da je Svetska zdravstvena organizacija, 1990. godine uklonila homoseksualnost sa liste bolesti (ICD-10), te se homoseksualnost zvanično smatra jednim od oblika seksualnosti, odnosno, jednom od seksualnih orijentacija^[10].
• Imajući u vidu sve navedeno odnosno celokupan kontekst izjava koje je J. F. dao u gostovanju u jutarnjem programu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da su tom prilikom izražene ideje i stavovi koji su uznemiravajući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo osoba drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne, čime se stvara ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.
• Polazeći od prakse Evropskog suda za lјudska prava Poverenik ukazuje na prostorni i vremenski kontekst kada su navedene izjave date. Sa aspekta ove analize Poverenik ističe da ovakve izjave dodatno produblјuju jaz i stigmatizuju pripadnika i pripadnica LGBT populacije koji su prema istraživanjima jedna od najmarginalizovanijih društvenih grupa. Prema istraživanju javnog mnjenja: „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“  koje je sprovedeno u toku 2016. godine kao jedna od grupa prema kojima postoji socijalna distanca izdvajaju se upravo pripadnici LGBT populacije.^[11] Ukupno 26% ispitanika veruje da bi prestali da komuniciraju sa osobom iz bliskog okruženja ukoliko bi otkrili da je osoba drugačije seksualne orijentacije. U istom istraživanju, 23% anketiranih LGBTI osoba je navelo da je doživelo fizičko nasilјe^[12]. Poslednji izveštaj Evropske komisije navodi da su pripadnici LGBTI populacije, pored Roma, najdiskriminisanija kategorija stanovništva^[13]. Istraživanje koncepta rodno zasnovanog nasilјa kao, i stavova prema rodno zasnovanom nasilјu kod srednjoškolaca u Srbiji, a koje je uklјučilo 1461 mladića, uzrasta od 14-19 godina, u 16 gradova Srbije, pokazalo je da čak 38% mladih muškaraca smatra da je nasilјe prema homoseksualcima uvek opravdano, a 58% njih je izjavilo da nikada ne bi imali druga koji je homoseksualac^[14].

4. MIŠLjENјE

U izjavama koje je J. F. dao …. gostujući u jutarnjem programu na televiziji „P“, a koje se odnose na pripadnike LGBT populacije, prekršene su odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje J. F. da:

5.1. Putem sredstava javnog informisanja uputi javno ili pisano izvinjenje, podnosiocima pritužbe zbog diskriminacije pripadnika i pripadnica LGBT populacije u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišlјenja sa preporukom.

5.2. Ubuduće ne daje izjave kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica LGBT populacije.

Potrebno je da J. F. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o postupanju po ovoj preporuci, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko J. F. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[3] „Službeni  list SCG”- Međunarodni ugovori br. 9/03

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 98/06)

[5] Član 46. stav 1. Ustava RS

[6] Član 46. stav 2. Ustava RS

[7] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, br. 22/09)

[8] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, br. 22/09)

[9] Surek v. Turkey, predstavka broj 26682/95, presuda od 8. jula 1999.godine

[10] http://www.who.int/bulletin/volumes/92/9/14-135541.pdf/ The ICD-10 cassification of mental and behavioural disorders: Clinical description and diagnostic guidelines, Geneva; World Health Organization, 1992.

[11] Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja, „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, decembar 2016. godine, Beograd

[12] National Democratic Institute (NDI) et al. (2015.), LGBT Public Opinion Poll Western Balkans (June/July 2015.), http://www.slideshare.net/NDIdemocracy/ndi-public-opinion-pollin-the-balkans-on-lgbti-communities, 10.11.2016.

[13] Evropska komisija, Izveštaj o napretku- Republika Srbija, Brisel: 2016. str. 19.dostupno na : http://civilnodrustvo.gov. rs/upload/documents/Razno/2016/godisnji_izvestaj_16_srp.pdf

[14] Centar E8, Beograd 2012. Izdavač: Centar E8, autorke: Ivana Jakovlјev i Branislava Arsenov

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Mišljenje po pritužbi D.S.Z. protiv J.F. zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije u sferi medija