Мишљење по притужби Д.С.З. против Ј.Ф. због дискриминације на основу сексуалне оријентације у сфери медија

бр. 07-00-444/2017-02  датум: 25.1.2018.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето поводом притужбе Удружења „ДСЗ“, поднете у име групе лица против психотерапеута Ј. Ф. због изјава које је дао као гост у јутарњем програму на телевизији „П“. У притужби је наведено да је Ј. Ф. током гостовања у јутарњем програму дана ….., истополну сексуалну оријентацију изједначио са зоофилијом и да је назвао нереалном и неприродном, као и да је истополно сексуално оријентисане особе назвао особама које неће да развију своје људске потенцијале и да се развијају као људска бића, те да је својим изјавама сугерисао да је истополна сексуална оријентација болест чиме је понизио припаднике ЛГБТ заједнице и извршио акт дискриминације на основу сексуалне оријентације као личног својства. У изјашњењу Ј. Ф. између осталог је наведено да наводе из притужбе у целости одбацује, да је у поменутој емисији гостовао на позив редакције Јутарњег програма ТВ „П“, и да је тема емисије била зоофилија, као и да се пажљивим преслушавањем емисије може утврдити да својим изјавама ни на који начин није извршио акт дискриминације на основу личног својства – сексуалне оријентације; да је у емисији навео „да његове колеге психолози не би смели да буду толико исполитизовани, те да уколико геј лоби или неки други лоби плаћа нешто да се то узме здраво за готово, да се ствара илузија да је то реално и природно, а људи не развијају своје људске потенцијале“. Даље је навео да током емисије геј лоби није навео као јединствени, нити је истополно сексуалну оријентацију навео као популацију која не жели да искористи своје људске потенцијале, већ се то, напротив, односило на сексуално девијантна понашања као што су зоофилија, педофилија и др. Истакао је да свако има право да бира своју сексуалну оријентацију, па тако и он сматра да има право да говори из позиције струке и науке, али се извињава уколико је ненамерно повредио нечију оријентацију и тиме допринео да се осете дискриминисаним. Повереник за заштиту равноправности је спровео поступак у ком је разматрао наводе из притужбе и изјашњења, снимак емисије јутарњег програма, као и поруке које је Ј. Ф. послао. Приликом анализе изјава Повереник је узео у обзир праксу Европског суда за људска права, просторни и временски контекст у којем су изјаве дате, као и важност слободе изражавања, са једне стране, али и положај ЛГБТ популације у нашем друштву, са друге стране. Поред тога узета је у обзир и чињеница да су изјаве Ј. Ф.  дате на телевизији са националном фреквенцијом. У поступку је утврђено да је говорећи о појави зоофилије, на питање водитеља да ли тако нешто постоји, у делу 2,50 – 3,39 минута, између осталог изјавио: Сигурно да постоји и то спада у домен сексуалних девијација. Причао сам некад и раније везано за то да је хомосексуалност једино изопштено из те класификације, сад ево причамо о зоофилији, то је нешто што је актуелно, што ће тек да буде актуелно јер то су трендови светски као са педофилијом, као са проституцијом и тако даље.“ Поред тога у наставку емисије је истакао: „не знам геј лоби, овакав лоби, плаћа све то и негде се ствара илузија да је све то негде реално. У принципу није реално, у принципу није ни природно“. Имајући у виду целокупан контекст изјава које је Ј. Ф. дао у гостовању у јутарњем програму, Повереник за заштиту равноправности је утврдио да су том приликом изражене идеје и ставови који су узнемиравајући и понижавајући и којима се вређа достојанство особа другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне, чиме се ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење, због чега је дао мишљење да је Ј. Ф. прекршио одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. Због тога је Ј. Ф., препоручено да путем средстава јавног информисања упути јавно или писано извињење подносиоцима притужбе због дискриминације припадника и припадница ЛГБТ популације у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком, као и да убудуће не даје изјаве којима се вређа достојанство припадника и припадница ЛГБТ популације.

 

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Удружење „Д.С.З.“ поднело је притужбу Поверенику за заштиту равноправности против психотерапеута Ј. Ф., због изјава које је дао као гост у јутарњем програму на телевизији „П“. У притужби је, између осталог, наведено:
  • да је Ј. Ф. током гостовања у јутарњем програму дана …., истополну сексуалну оријентацију изједначио са зоофилијом и да је назвао нереалном и неприродном;
  • да је истополно сексуално оријентисане особе назвао особама које неће да развију своје људске потенцијале и да се развијају као људска бића;
  • да је својим изјавама сугерисао да је истополна сексуална оријентација болест и дехуманизовао припаднике ЛГБТ заједнице.
  • да сматрају да овакве изјаве представљају говор мржње према припадницима ЛГБТ заједнице и да као посебно спорно сматрају индикацију, која произлази из његових изјава, да „лечи“ истополно оријентисане особе.
    • У прилогу притужбе достављен је аудио снимак гостовања Ј. Ф. у јутарњем програму ТВ „П“ од ….
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење психотерапеута Ј. Ф.
    • У изјашњењу је, између осталог, наведено:
  • да наводе из притужбе у целости одбацује;
  • да је у поменутој емисији гостовао на позив редакције Јутарњег програма ТВ „П“, и да је тема емисије била зоофилија;
  • да се пажљивим преслушавањем емисије може утврдити да својим изјавама ни на који начин није извршио акт дискриминације на основу личног својства – сексуалне оријентације;
  • да му је водитељ емисије поставио питање да ли се у пракси сусрео са особом која је имала проблем који се може подвести под зоофилију, и да је описујући једног свог клијента рекао да је приметио такав проблем, након чега је навео да је тај клијент имао и друге хомосексуалне дилеме које је разрешио у раду са њим, након чега је пажњу усмерио ка супротном полу. Навео је и да се ова изјава налази на видео снимку у 4,14 минуту;
  • да није навео да истополно сексуално оријентисане особе не желе да развијају своје потенцијале, односно да је њихово понашање нереално и неприродно;
  • да је током емисије препричао разговор који је трајао током паузе у вези различитости степена девијантности код особа које полно опште са децом или са животињама, па је тако рекао да је тај степен различит али је суштина иста, мислећи да је дубинска психологија тих људи да беже и да их друштво не усмерава на прави начин;
  • да је након тога навео да његове колеге психолози не би смели да буду толико исполитизовани, те да уколико геј лоби или неки други лоби плаћа нешто да се то узме здраво за готово, да се ствара илузија да је то реално и природно, а људи не развијају своје људске потенцијале. Ова његова изјава се може видети на 9:19 минуту на снимку;
  • да током емисије геј лоби није навео као јединствени, нити је истополно сексуалну оријентацију навео као популацију која не жели да искористи своје људске потенцијале, већ се то, напротив, односило на сексуално девијантна понашања као што су зоофилија, педофилија и др. Истакао је да је на почетку излагања јасно навео да је хомосексуализам изопштен из групе сексуално девијантних понашања;
  • да му је из праксе познато да су му клијенти долазили са хомосексуалним дилемама и да су у раду са њим свој живот окренули у правцу хетеросексуалности, али је за то била потребна њихова воља и ни на који начин он није могао да их убеди да ли је хомосексуализам природан или не;
  • да је његова дужност и одговорност као терапеута да говори из позиције струке и науке без тенденције да било кога осуђује или дискриминише, што значи да мора да буде довољно јасан када прича о усмеравању младих људи који још нису стабилизовали свој идентитет;
  • да је причајући о зоофилији у јутарњем програму осетио потребу да укаже на неке сличне појаве и манифестације људског сексуалног појављивања која у својој основи садрже зависничку ноту и бег од љубави и интимности;
  • да свако има право да бира своју сексуалну оријентацију, па тако и он сматра да има право да говори из позиције струке и науке, али се извињава уколико је ненамерно повредио нечију оријентацију и тиме допринео да се осети дискриминисаним.
  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

2.1. Увидом у снимак емисије јутарњег програма на ТВ „П“ од …. утврђено је да је Ј. Ф., говорећи о појави зоофилије, на питање водитеља да ли тако нешто постоји, у делу 2,50 – 3,39 минута, између осталог изјавио: „Сигурно да постоји и то спада у домен сексуалних девијација. Причао сам некад и раније везано за то да је хомосексуалност једино изопштено из те класификације, сад ево причамо о зоофилији, то је нешто што је актуелно, што ће тек да буде актуелно јер то су трендови светски као са педофилијом, као са проституцијом и тако даље. Значи иде се у једном правцу перверзије, запад је склизнуо у том правцу и негде човек је изгубио право усмерење свог сексуалног нагона. Значи, кад погледа суштину сексуалних девијација ту нема усмерења ка љубави и интимности.

На питање водитеља да ли је у пракси имао човека који има овакав проблем, Ј. Ф.  одговара следеће: „Мени да се јави неко за то не, али кроз сексуалну историју коју узимам редовно са клијентима десило ми се са једним клијентом да видим то као неку транзиторну појаву, заправо он је имао неке хомо..(прекида водитељ са питањем шта је то транзиторна појава)..па то је рецимо два пута сусрет са његовим пасом, значи он је имао куче које га је два пут лизало доле и он је тако на тај начин сексуално уживао. Тако да он је имао и неке друге хомосексуалне дилеме, проблеме, то је негде разрешио у раду са мном и после усмерио се ка супротном полу, нашао девојку и тако да то су сада сумње које постоје у тим људима ….значи они се негде осећају неадекватно да могу да пруже себе, не осећају се као прави мушкарци тако да им ово делује као неки безазленији сусрет.“ Изјава се завршава на 5,58 минуту видеа.

 

2.2. Даљим увидом у снимак емисије, утврђено је и да је у 10,00 минуту видео снимка изјавио: „Запад је отишао у смеру претеране релативизације а младом човеку је потребно здраво усмерење. И ту развојни психолози, моје колеге, морају да наступају мало више, не смемо да будемо политизовани до те мере дане знам геј лоби, овакав лоби, плаћа све то и негде се ствара илузија да је све то негде реално. У принципу није реално, у принципу није ни природно. Свако може да ради шта хоће али на крају не може радити против природе, јер ви нећете да искористите ваш људски потенцијал. Свако има капацитета да се развија као људско биће, на тај начин се не развија и то треба јасно и гласно да се каже.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао наводе из притужбе, изјашњења, доказ који је достављен, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]

3.2. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[3], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних конвенцијом обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.3. Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Устав јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје[5] и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.[6]

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом  члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбом члана 21. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, а дискриминаторно поступање због таквог изјашњавања је забрањено.

Анализа изјава Ј. Ф. са аспекта антидискриминационих прописа

3.5. С обзиром на предмет притужбе, у конкретном случају је потребно испитати да ли су изјаве Ј. Ф. које је дао као гост у емисији јутарњег програма, ….., супротне императивним прописима којима је дискриминација забрањена, имајући у виду да је одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације прописано да се одређено понашање/изјава може квалификовати као узнемиравање и понижавајуће поступање када представља повреду достојанства лица или групе лица због њиховог личног својства.

  • Повереник је анализом снимка гостовања Ј. Ф., утврдио да се у емисији јутарњег програма на ТВ „П“ говорило на тему зоофилије, чему је као повод послужило неколико раније објављених новинских чланака на ту тему. Гости емисије су били Ј. Ф. и Е. Б. из Удружења „О.“.

Повереник за заштиту равноправности сматра да, пре започињања анализе изјава Ј. Ф. са аспекта антидискриминационих прописа, треба да укаже на неколико чињеница које се тичу слободе изражавања. Наиме, Устав Републике Србије у члану 21. прописује да су пред Уставом и законом сви једнаки; да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације, као и да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито на основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Устав Републике Србије чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[8], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом  члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбом члана 21. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, а дискриминаторно поступање због таквог изјашњавања је забрањено.

Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

Када одлучује о томе да ли је дошло до повреде права из Конвенције, Европски суд за људска права посматра ограничења у светлу сваког конкретног случаја, што подразумева анализу изјава, као и просторни и временски контекст у коме су оне дате, као и да ли је ограничење слободе изражавања било неопходно у демократском друштву и да ли је ограничење слободе изражавања било сразмерно легитимном циљу[9].

 

  • Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности констатује да је у сваком конкретном случају потребно подробно анализирати поруке које су дате одређеном изјавом, а нарочито узимајући у обзир просторни и временски контекст у ком су дате, како би се утврдило да ли одређене изјаве представљају одраз слободе мишљења и изношења личних ставова, или се њима, пак, вређају и понижавају одређене особе на основу неког њиховог личног својства. Другим речима, извесно је да сваки појединац има право да износи своје мишљење и личне ставове, што представља основ сваког слободног демократског друштва. Међутим, слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова никада не сме да буде изговор за дискриминацију.
  • С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности је детаљно анализирао изјаве Ј. Ф., посебно ценећи да ли се порукама које је послао ствара понижавајуће и увредљиво окружење за ЛГБТ особе.
  • Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да је Ј. Ф. говорећи о појави зоофилије, на питање водитеља да ли тако нешто постоји изјавио: „Сигурно да постоји и то спада у домен сексуалних девијација. Причао сам некад и раније везано за то да је хомосексуалност једино изопштено из те класификације, сад ево причамо о зоофилији, то је нешто што је актуелно, што ће тек да буде актуелно јер то су трендови светски као са педофилијом, као са проституцијом и тако даље. Значи иде се у једном правцу перверзије, запад је склизнуо у том правцу и негде човек је изгубио право усмерење свог сексуалног нагона. Значи, кад погледа суштину сексуалних девијација ту нема усмерења ка љубави и интимности.

 

  • Затим, у даљем току разговора, Ј. Ф. наставља да помиње хомосексуалност неколико пута у контексту теме разговора – зоофилије. У 10,00 минуту видео снимка Ј. Ф. наводи следеће: „не знам геј лоби, овакав лоби, плаћа све то и негде се ствара илузија да је све то негде реално. У принципу није реално, у принципу није ни природно. Свако може да ради шта хоће али на крају не може радити против природе, јер ви нећете да искористите ваш људски потенцијал.Без обзира на наводе из изјашњења Ј. Ф. Повереник је ценио његову изјаву дату у јавном медијском простору, као релевантну. С тим у вези, анализирајући контекст целог гостовања које је укупно трајало десетак минута и где је поред Ј. Ф. био још један саговорник, није јасно зашто је током неколико минута које је имао на располагању да говори о теми зоофилије, Ј. Ф. био фокусиран на ЛГБТ популацију која није била тема разговора, нити су Ј. Ф. постављана питања у том смислу од стране водитеља. Наиме, водитељ ни једног тренутка није усмеравао разговор на тему хомосексуалности, нити је други саговорник одступао од теме зоофилије. Повереник констатује да је Ј. Ф. већину времена говорио о хомосексуалној оријентацији помињући је у контексту сексуално девијантних понашања, доводећи их у везу и стварајући понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике ове мањинске групе.
  • Поводом навода из притужбе да је Ј. Ф. имплицирао да „лечи“ истополно оријентисане особе, Повереник констатује да је Ј. Ф. у изјашњењу навео да му је водитељ емисије поставио питање да ли се у пракси сусрео са особом која је имала проблем који се може подвести под зоофилију, и да је описујући једног свог клијента рекао да је приметио „транизиторну појаву“, након чега је навео да је тај клијент имао и друге хомосексуалне дилеме које је разрешио у раду са њим, након чега је пажњу усмерио ка супротном полу. Такође је у изјашњењу навео да му је из праксе познато да су му клијенти долазили са хомосексуалним дилемама и да су „у раду са њим свој живот окренули у правцу хетеросексуалности, али је за то била потребна њихова воља и ни на који начин он није могао да их убеди да ли је хомосексуализам природан или не.“ Имајући у виду наведено а анализирајући ове наводе Ј. Ф. у контексту свих његових изјава датих у току емисије може се закључити да Ј. Ф. имплицира да се „хомосексуалне дилеме“ могу разрешити односно излечити. С тим у вези Повереник указује да је Светска здравствена организација, 1990. године уклонила хомосексуалност са листе болести (ICD-10), те се хомосексуалност званично сматра једним од облика сексуалности, односно, једном од сексуалних оријентација[10].
  • Имајући у виду све наведено односно целокупан контекст изјава које је Ј. Ф. дао у гостовању у јутарњем програму, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да су том приликом изражене идеје и ставови који су узнемиравајући и понижавајући и којима се вређа достојанство особа другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне, чиме се ствара понижавајуће и увредљиво окружење.
  • Полазећи од праксе Европског суда за људска права Повереник указује на просторни и временски контекст када су наведене изјаве дате. Са аспекта ове анализе Повереник истиче да овакве изјаве додатно продубљују јаз и стигматизују припадника и припадница ЛГБТ популације који су према истраживањима једна од најмаргинализованијих друштвених група. Према истраживању јавног мњења: „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“  које је спроведено у току 2016. године као једна од група према којима постоји социјална дистанца издвајају се управо припадници ЛГБТ популације.[11] Укупно 26% испитаника верује да би престали да комуницирају са особом из блиског окружења уколико би открили да је особа другачије сексуалне оријентације. У истом истраживању, 23% анкетираних ЛГБТИ особа је навело да је доживело физичко насиље[12]. Последњи извештај Европске комисије наводи да су припадници ЛГБТИ популације, поред Рома, најдискриминисанија категорија становништва[13]. Истраживање концепта родно заснованог насиља као, и ставова према родно заснованом насиљу код средњошколаца у Србији, а које је укључило 1461 младића, узраста од 14-19 година, у 16 градова Србије, показало је да чак 38% младих мушкараца сматра да је насиље према хомосексуалцима увек оправдано, а 58% њих је изјавило да никада не би имали друга који је хомосексуалац[14].

 

  1. МИШЉЕЊЕ

У изјавама које је Ј. Ф. дао …. гостујући у јутарњем програму на телевизији „П“, а које се односе на припаднике ЛГБТ популације, прекршене су одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује Ј. Ф. да:

5.1. Путем средстава јавног информисања упути јавно или писано извињење, подносиоцима притужбе због дискриминације припадника и припадница ЛГБТ популације у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком.

5.2. Убудуће не даје изјаве којима се вређа достојанство припадника и припадница ЛГБТ популације.

Потребно је да Ј. Ф. обавести Повереника за заштиту равноправности о поступању по овој препоруци, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

 

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Ј. Ф. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[3] „Службени  лист СЦГ”- Међународни уговори бр. 9/03

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 98/06)

[5] Члан 46. став 1. Устава РС

[6] Члан 46. став 2. Устава РС

[7] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, бр. 22/09)

[8] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, бр. 22/09)

[9] Surek v. Turkey, представка број 26682/95, пресуда од 8. јула 1999.године

[10] http://www.who.int/bulletin/volumes/92/9/14-135541.pdf/ The ICD-10 cassification of mental and behavioural disorders: Clinical description and diagnostic guidelines, Geneva; World Health Organization, 1992.

 

[11] Извештај о истраживању јавног мњења, „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“, Повереник за заштиту равноправности, децембар 2016. године, Београд

[12] National Democratic Institute (NDI) et al. (2015.), LGBT Public Opinion Poll Western Balkans (June/July 2015.), http://www.slideshare.net/NDIdemocracy/ndi-public-opinion-pollin-the-balkans-on-lgbti-communities, 10.11.2016.

[13] Европска комисија, Извештај о напретку- Република Србија, Брисел: 2016. стр. 19.доступно на : http://civilnodrustvo.gov. rs/upload/documents/Razno/2016/godisnji_izvestaj_16_srp.pdf

[14] Центар Е8, Београд 2012. Издавач: Центар Е8, ауторке: Ивана Јаковљев и Бранислава Арсенов

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconМишљење по притужби Д.С.З. против Ј.Ф. због дискриминације на основу сексуалне оријентације у сфери медијаDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top