br. 011-00-12/2015-03 datum: 26.6.2015.

MIŠLjENjE

o Nacrtu zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru

MINISTARSTVU DRŽAVNE UPRAVE

I LOKALNE SAOUPRAVE

Poštovani/e,

Dopisom br. 119-01-00028/2015-17 od 23. juna 2015. godine, koji smo primili 25. juna 2015. godine, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave zatražilo je mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o Nacrtu zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. U skladu sa ovim zahtevom, dajemo sledeće mišljenje:

1. Odredbom člana 5. stav 1. tačka 2. Nacrta zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti stavljen je u nepovoljniji položaj u odnosu na trenutno stanje, imajući u vidu da se Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 104/09) nije primenjivao na nas.

2. Podsećamo da je u izveštaju Evropske komisije naglašena neophodnost poboljšanja kapaciteta Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i obezbeđenje adekvatnih prostorija za rad zaposlenih, a u Izveštaju Evropske komisije o skriningu za Republiku Srbiju za poglavlje 23 posebno je naglašeno da je treba ojačati institucionalne kapacitete tela koja su aktivna u ovoj oblasti, unaprediti njihovu međusobnu saradnju i obezbediti da tela zadužena za sprovođenje zakona delotvornije postupaju po eventualnim kršenjima prava. Takođe, Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (EKRI) usvojila je Zaključke za Srbiju na osnovu informacija u vezi sa sprovođenjem preporuka iz Drugog periodičnog izveštaja za Srbiju. Ključna preporuka Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, u domenu nediskriminacije, odnosila se na jačanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kroz jačanje njegovih ljudskih i administrativnih, odnosno finansijskih kapaciteta.

3. Nadalje, u Strategiji reforme državne uprave („Sl. glasnik RS”, br. 9/14 i 42/14-ispr) u delu koji se odnosi na jačanje mehanizama nadzora u javnoj upravi, navedeno je da spoljnu kontrolu uprave vrši, između ostalog i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Navedeno je da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sui generis institucija koja vrši i kontrolu javne uprave (ali i svih drugih subjekata) radi sprečavanja diskriminacije i neopravdanog pravljenja razlike ili nejednakog postupanja s obzirom na lično svojstvo. Pored toga, navedeno je da se posebna pažnja mora posvetiti obezbeđivanju različitih uslova (pravnih, političkih, organizacionih, materijalnih i prostornih) koji će unaprediti položaj i rad Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i drugih nezavisnih organa.

4. Na potrebu ojačavanja kapaciteta Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ukazano je i u zaključcima Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja Redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za 2013. godinu. Naime, zaključkom RS 37 od 5. juna 2014. godine, pod tačkom 5. Narodna skupština je ukazala da je neophodno poboljšati prostorne kapacitete za rad stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

5. Zakonom o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/2009), odredbama člana 32. propisano je da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ima stručnu službu koja mu pomaže u vršenju nadležnosti. Poverenik donosi akt, na koji saglasnost daje Narodna skupština, kojim uređuje organizaciju i rad svoje stručne službe, kao i potreban broj izvršilaca. Dalje je propisano da Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu, rukovođen potrebom profesionalnog i delotvornog vršenja svoje nadležnosti. Na ovaj način, Narodna skupština Republike Srbije davanjem saglasnosti na akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji poslova, daje saglasnost i na broj zaposlenih u stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, te ne postoji potreba da odbor Narodne skupštine nadležan za administrativno-budžetska pitanja odlučuje o nečemu o čemu je odluku već donela Narodna skupština Republike Srbije.

6. Imajući u vidu sve navedeno, a posebno imajući u vidu činjenicu da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti samostalan i nezavisan državni organ, smatramo da određivanje maksimalnog broja zaposlenih treba i dalje da ostane u direktnoj nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije, koja daje saglasnost na akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji poslova, a ne da odlučuje skupštinski odbor, odnosno, da se ta odluka donosi na nižem nivou, kako je sada predviđeno Nacrtom zakona o načinu utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Takođe, ovakav način odlučivanja bio bi suprotan i odredbama Zakona o zabrani diskriminacije.

Molimo vas da nam ubuduće zahteve za mišljenja na nacrte zakona dostavljate tako da imamo primeren rok za analizu i davanje mišljenja, imajući u vidu važnost ovih zakona i vreme koje je potrebno za kvalitetnu analizu.

S kolegijalnim uvažavanjem,

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Mišljenje o Nacrtu zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru