del. br. 011-00-7/2018-02  datum:  28.3.2018.god.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1], Poverenik za zaštitu ravnopravnosti,  daje

MIŠLjENјE

na Nacrt zakona o vojnom obrazovanju

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je 21. marta 2018. godine dopis Ministarstva odbrane broj 3373-11/17 od 1. marta 2018. godine u prilogu kojeg je dostavlјen Nacrt zakona o vojnom obrazovanju (u dalјem tekstu: Nacrt zakona), radi davanja mišlјenja.

Ustav Republike Srbije^[2] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama člana 20. stav 1. Ustava propisano je da se lјudska i manjinska prava zajamčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolјi u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se dostignuti nivo lјudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 5-14. definisani su različiti oblici povrede načela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja.

S obzirom na to, da se radi o jednom od sistemskih propisa u oblasti odbrane i bezbednosti Republike Srbije, neophodno je pri uređivanju prava i obaveza u vezi sa vojnim obrazovanjem, voditi računa da se nivo lјudskih prava dostignut primenom važećih propisa ne smanjuje.

Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti povodom pojedinih rešenja sadržanih u Nacrtu zakona, daje sledeće mišlјenje:

1. U članu 9. tačka 3) Nacrta zakona, propisano je da Ministarstvo odbrane „planira i organizuje vojno obrazovanje u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji i Strategijom odbrane Republike Srbije“. Poverenik ukazuje da je u Strategiji odbrane Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 88/09), zaklјučkom predviđeno da je to dokument koji uvažava aktuelne i buduće odbrambene potrebe Republike Srbije i da se preispituje i dograđuje u zavisnosti od stanja bezbednosti u okruženju Republike Srbije, njenih interesa, ekonomskih mogućnosti i promene drugih činilaca koji je određuju. Dalјe, Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 107/12), sa Akcionim planom za sprovođenje Strategije („Službeni glasnik RS”, broj 16/15), su važeći dokumenti do 2020. godine. Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti predlaže da se još jednom razmotri navedena odredba Nacrta zakona, u smislu da se planiranje i organizovanje vojnog obrazovanja vrši usklađivanjem sa strateškim dokumentima iz navedenih oblasti bez navođenja naziva ovih strategija.
2. Određeni broj odredaba Nacrta zakona (čl. 17, 18. i 19), uređuju pitanja sastava pojedinih organa u sistemu vojnog obrazovanja kao što su npr. Savet srednje vojne škole, Savet visokoškolske ustanove, Komisija za obezbeđenje kvaliteta i sl. S tim u vezi ukazujemo da se sastav organa koji su predviđeni Nacrtom zakona nužno mora zasnivati na poštovanju principa jednakih mogućnosti koji podrazumeva ravnopravno učešće polova u svim fazama izbora. Imajući u vidu navedeno mišlјenja smo da navedene odredbe treba još jednom razmotriti sa aspekta obezbeđivanja zastuplјenosti manje zastuplјenog pola.
3. Odredbom člana 21. stav 3. Nacrta zakona, propisano je da „U vojnoškolskim ustanovama nije dozvolјeno političko i stranačko organizovanje i delovanje.“ Poverenik je mišlјenja da je ovu odredbu potrebno još jednom razmotriti i uskladiti je sa članovima 11. i 43. Ustava Republike Srbije. Takođe, smatramo da je za vojne visokoškolske ustanove potrebno usaglašavanje kako sa navedenim članovima Ustava, tako i sa članom 43. stav 9. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, broj 88/17), prema kojem „na visokoškolskoj ustanovi nije dozvolјeno političko, stranačko ili versko organizovanje i delovanje“.
4. U vezi sa odredbom člana 52. stav 1. tačka 2) Nacrta zakona, kojom je propisano da status lica na školovanju – učenika prestaje „zbog utvrđene nesposobnosti ili ograničene sposobnosti za vojnu službu“, Poverenik smatra da je neophodno pojašnjenje i usaglašavanje ove odredbe sa odredbom člana 48. stav 2. Nacrta zakona, prema kojoj se već u postupku prijema kandidata na školovanje pored ostalih selekcija vrši i medicinsko – zdravstvena, kao i psihološka procena kandidata. Naime, nejasno je o kakvoj se nesposobnosti ili ograničenoj sposobnosti za vojnu službu radi, ko je i kada utvrđuje, odnosno da li je u pitanju naknadna redovna ili vanredna medicinsko – zdravstvena kontrola ili je u pitanju zdravstveno stanje učenika nastalo u međuvremenu dok traje školovanje. S tim u vezi, mišlјenja smo da je navedenu odredbu potrebno još jednom razmotriti i precizirati, kako ne bi bio ostavlјen prostor za različita tumačenja i moguće nejednako postupanje i primenu zakona u praksi.
5. Takođe, ukazujemo da je potrebno urediti i odredbe člana 68. stav 2. i člana 71. Nacrta zakona, sa tačnim navođenjem članova Nacrta zakona na koje se odredbe odnose.

6. U vezi s odredbama čl. 72. i 73. Nacrta zakona, kojima je regulisano priznavanje stranih visokoškolskih isprava radi nastavka obrazovanja u sistemu visokog vojnog obrazovanja i radi zapošlјavanja, koje sprovodi ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja, preko ENIC/NARIC centra, Poverenik ukazuje na mogućnost i potrebu njihovog blagovremenog usaglašavanja sa odredbama Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije (čije se usvajanje očekuje u Narodnoj skupštini-već se nalazi u skupštinskoj proceduri). Naime, ovim zakonom je predviđeno da priznavanje stranih školskih isprava i profesionalno priznavanje stranih školskih isprava vrši Agencija koju obrazuje Vlada (čl. 14. i  15.  tačke 6) i 7).

7. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti predlaže da se odredbe čl. 74. i 75. Nacrta zakona, kojima se reguliše izdavačka delatnost, odnosno priprema, odobravanje, izdavanje i izbor nastavno-obrazovne literature za potrebe srednjeg vojnog obrazovanja i vaspitanja, kao i visokog vojnog obrazovanja i naučno-istraživačkog rada od značaja za odbranu, unaprede tako što bi se propisalo da udžbenici i sva druga nastavno – obrazovna literatura treba da promoviše pravo na ravnopravnost i nediskriminaciju.
8. U tekstu Nacrta zakona uočeno je da su navedene reči u muškom rodu (npr.načelnik, dekan, ministar, službenik, oficir, nastavnik, vaspitač, kadet, student), kao generički neutralni termini i za muški i ženski rod, čime se narušava princip ravnopravnosti polova. Poverenik predlaže da se u Nacrt zakona unese i odredba prema kojoj svi pojmovi koji se koriste u tom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu. Upotreba jezika, u kojem se prisustvo, jednak status i uloge žena i muškaraca u društvu ravnopravno odražavaju i tretiraju sa jednakom vrednošću i dostojanstvom, suštinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od značaja je za postizanje faktičke ravnopravnosti polova. Ovaj stav je izražen u mnogim međunarodnim dokumentima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika.
9. Pored navedenog, ukazujemo da Nacrt zakona, ne sadrži odredbu o zabrani diskriminacije. Naime, iako je zabrana diskriminacije uređena opštim antidiskriminacionim propisima, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao samostalan i nezavisni državni organ nadležan za suzbijanje i zaštitu od diskriminacije, smatra da bi bilo korisno da se takva odredba nađe u Nacrtu zakona, kako bi se omogućilo poštovanje načela ravnopravnosti i svim građanima i građankama obezbedila jednaka prava i sprečila svaka eventualna nejednakost i diskriminacija.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj  22/09, član 1. i član 33. stav 1. tačka 7)

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06) član 21.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Mišljenje na Nacrt zakona o vojnom obrazovanju