br. 011-00-36/2015-04 datum: 05.01.2016.
Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti da prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije (član 33. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, „Službeni glasnik RS”, broj 22/09), Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje
MIŠLjENjE
na Nacrt zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru
Dopisom od 23. decembra 2015. godine, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu zatražilo je mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o Nacrtu zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. Postupajući po zahtevu ministarstva, dajemo mišljenje na Nacrt zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru (u daljem tekstu: Nacrt zakona), koja su relevantna sa aspekta delokruga rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pruža podršku nastojanju da se sistemskim rešenjima otklone nedostaci dosadašnjeg sistema plata i zarada u javnom sektoru, koji su nastali kao posledica velikog broja propisa koji uređuju ovu oblast. Međutim prilikom izrade sistemskog zakona kojim bi se uredio sistem plata zaposlenih u javnom sektoru, potrebno je imati u vidu raznolikost organa i organizacija na koje se ovaj zakon odnosi. U ovom Nacrtu zakona nisu prepoznati nezavisni organi i nisu uvažene njihove specifičnosti u pravnom sistemu. S obzirom na specifičnost i položaj ovih organa, pojedina rešenja iz Nacrta zakona trebalo bi tome prilagoditi, odnosno, pojedina pitanja regulisati na drugačiji način. Ovo se naročito odnosi na odredbe člana 1, 8, 10. i 12. Nacrta zakona.
1. Propisano je da Vlada podzakonskim aktima utvrđuje koeficijente platnih grupa, Katolog radnih mesta, odnosno zvanja u javnom sektoru i metodologiju o primeni kriterijuma i merila za razvrstavanje radnih mesta u javnom sektoru (čl. 8, 10. i 12. Nacrta zakona). Potrebno je ukazati na odredbe Zakona o zabrani diskriminacije kojima je propisano da je Poverenik nezavisan državni organ koji samostalno donosi akt kojim uređuje organizaciju i rad svoje stručne službe, na koji saglasnost daje Narodna skupština Republike Srbije (član 32. stav 1. ZZD). Pored toga, Poverenik samostalno odlučuje o prijemu lica u radni odnos u stručnoj službi Poverenika (član 32. stav 7. ZZD), a na zaposlene u stručnoj službi Poverenika shodno se primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima (član 32. stav 7. ZZD). Imajući u vidu položaj nezavisnih organa u sistemu, pa i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i član 97. Ustava Republike Srbije, mišljenja smo da je još jednom potrebno razmotriti pomenute odredbe Nacrta zakona i ova pitanja, umesto aktom Vlade, urediti zakonom. Ovo naročito imajući u vidu odredbe člana 6. Nacrta zakona kojima je propisano da se ovim zakonom uređuje sistem plata zaposlenih u javnom sektoru, pri čemu se osnovna plata određuje množenjem osnovice za obračun i isplatu plata sa koeficijentom. Prema Nacrtu zakona osnovica se utvrđuje za svaku budžetsku godinu zakonom, dok je za koeficijente propisano da se uređuju podzakonskim aktom Vlade, čime se takođe postavlja pitanje celishodnosti predloženog rešenja.
2. Odredba člana 8. Nacrta zakona odnosi se na keficijent platnog razreda, platnih grupa kao i rad u radnom odnosu kod poslodavca (minuli rad). Minuli rad se vrednuje kroz koeficijent zaposlenog kao doprinos zaposlenog kvalitetu i uspešnosti obavljanja poslova radnog mesta, tako da za 40 godina rada u radnom odnosu na određenom radnom mestu mora da dovede do povećanja koeficijenta platnog razreda u koje je radno mesto zaposlenog razvrstano od najmanje 16%. Ukazujemo da nije jasna definicija minulog rada, odnosno kako se predloženi obračun minulog rada odražava na platu zaposlenih, kao ni odnos ove odredbe u odnosu na odredbu člana 108. Zakona o radu. Takođe, nije jasno vezivanje minulog rada za određeno radno mesto, čime se zaposleni u javnom sektoru stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na druge zaposlene.
3. Što se tiče odredaba člana 10. Nacrta zakona koje se odnose na Katalog radnih mesta, odnosno zvanja u javnom sektoru, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti predlaže da se razmotri mogućnost da se za nezavisne organe napravi izuzetak od člana 10. stav 1. Nacrta zakona, s obzirom na specifičnost postupaka.
4. Odredbama člana 12. Nacrta zakona uređuje se razvrstavanje radnih mesta, odnosno zvanja u platne grupe i platne razrede i kriterijumi za vrednovanje poslova, s tim što se razvrstavanje u platne grupe i platne razrede vrši u skladu sa metodologijom koja se utvrđuje aktom Vlade, uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije. Neophodno je dopuniti odredbe ovog člana tako da se državni službenici u nezavisnim državnim organima razvrstavaju aktima tih organa, ovo naročito imajući u vidu odredbu člana 44. stav 2. Zakona o državnim službenicima. Naime, članom 44. stav 2. ovog zakona propisano je da se radna mesta i poslovi u ostalim državnim organima, koji nisu organi državne uprave, službe Vlade, sudova, javnog tužilaštva i Republičkog javnog pravobranilaštva, razvrstavaju njihovim aktima, što je slučaj i sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti (član 32. stav 1. ZZD).
S tim u vezi, Nacrtom zakona je potrebno bar u osnovi urediti metodologiju o primeni kriterijuma i merila za razvrstavanje radnih mesta u javnom sektoru, imajući u vidu značaj razvrstavanja na ostvarivanje prava državnih službenika i nameštenika. Takođe, mišljenja smo da je potrebno upotpuniti i odredbe koje se odnose na kriterijume za vrednovanje poslova, tako da ti kriterijumi budu merljiviji i lakši za praćenje.
S poštovanjem,
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

Mišljenje na Nacrt zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru