- 011-00-46/2017-02 datum: 15. avgust 2017. godine
Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1], Poverenica za zaštitu ravnopravnosti daje
MIŠLjENјE
na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom vaspitanju i obrazovanju
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je dopisom broj 06-00-167/2017-07 od 2. avgusta 2017. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom vaspitanju i obrazovanju (u dalјem tekstu: Nacrt zakona), sa Obrazloženjem, radi pribavlјanja mišlјenja. Postupajući po ovom zahtevu, dajemo mišlјenje o pojedinim odredbama Nacrta zakona, koje su relevantne sa aspekta delokruga rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Ustav Republike Srbije[2] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[3]. Odredbama člana 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposoblјavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isklјučiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavlјati ih i na drugi način nepravedno praviti razliku i nejednako postupati prema njima.
Na početku, ukazujemo na član 55. Nacrta zakona kojim je regulisan upis učenika, pa je tako u stavu 4. propisano da kada je to u najbolјem interesu deteta, detetu se može odložiti upis za godinu dana od strane škole, a na osnovu mišlјenja interresorne komisije, koje sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u periodu do polaska u školu. Istim članom, u stavu 13. i 14. propisano je da nakon godinu dana roditelј ili drugi zakonski zastupnik može da podnese predlog komisiji škole da ponovo utvrde spremnost za upis deteta u školu. U tom slučaju, komisija može da odobri upis deteta ili da potvrdi odlaganje upisa za godinu dana. Analiza navedenih odredaba Nacrta zakona pokazala je da je potrebno dodatno pojasniti i urediti mogućnost odlaganja upisa deteta u školu. Naime, iz navedenih odredbi Nacrta zakona nije jasno koliko dugo može da se vrši odlaganje upisa deteta. Takođe, imajući u vidu svrhu inkluzije da se dete svim kapacitetima uklјuči u obrazovanje[4] i jačanje uloge roditelјa u procesu obrazovanja deteta[5], smatramo da treba razmotriti zakonsko rešenje iz Nacrta prema kojem nije potrebna saglasnost roditelјa za odlaganje upisa deteta u školu.
U odnosu na član 26a stav 2. tačka 10, koji se odnosi na prilagođavanje obrazovanja i vaspitanja učenika sa smetnjama u razvoju, smatramo da je ovaj stav potrebno dopuniti rečima: „i invaliditetomˮ, kako bi se odnosio i na decu sa invaliditetom.
U vezi sa članom 27. stavom 6. tačka 7, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da bi ovu tačku trebalo proširiti na način da školski program, pored navedenih programa zaštite od nasilјa, zlostavlјanja i zanemarivanja i programa prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja, uklјuči i program sprečavanja diskriminacije, odnosno zabrane diskriminacije.
Razmatrajući dostavlјeni tekst Nacrta zakona ukazujemo na odredbu člana 81. Nacrta zakona kojim se uređuje evidencija o učeniku i propisuju podaci na osnovu kojih se određuje socijalni status učenika. Između ostalih podataka, traži se i podatak o bračnom statusu roditelјa. U vezi sa tim, ukazujemo na odredbe člana 62. Ustava Republike Srbije[6], člana 4. stav 2. Porodičnog zakona[7], kao i člana 27. Zakon o ranopravnosti polova[8], i položaj koji vanbračna zajednica ima, te predlažemo da se u navedenom članu izmeni ovaj uslov, odnosno omogući da i učenik čiji su roditelјi u vanbračnoj zajednici ima mogućnost da to naglasi.
Pored toga, uočeno je da Nacrt zakona ne sadrži odredbu o zabrani diskriminacije. Naime, iako je zabrana diskriminacije uređena opštim antidiskriminacionim propisima, kao i Zakonom o osnovama vaspitanja i obrazovanja, smatramo da bi bilo korisno da se takva odredba nađe i u ovom zakonu, kako bi se dodatno pružila zaštita od diskriminacije deci u procesu osnovnog vaspitanja i obrazovanja.
[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, broj 22/09, čl. 1. i čl. 33. t. 7)
[2] Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, broj 98/06, čl. 21)
[3] član 2. stav 1. tačka 1.
[4] Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) u „Smernicama za uklјučivanje“ definiše inkluzivno obrazovanje kao proces sagledavanja i odgovora na različite potrebe svih učenika kroz veće učešće u učenju, kulturama i zajednicama, kao i smanjenje isklјučivanja unutar i iz obrazovanja.
[5] „Uloga roditelјa u inkluzivnom obrazovanju“, doc. dr Ivona Milačić http://www.inkluzija.org/biblioteka/MIDWAY-uloga%20roditelja1.pdf , „Aktivno učešće roditelјa u srednjoškolskom obrazovanju“, Fond za otvoreno društvo
[6] Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06) član 62.
[7] Porodični zakon („Službeni glasnik RS”, br. 18/05, 72/11 i 6/15), član 4. stav 2.
[8] Zakon o ravnopravnosti polova (Službeni glasnik RS”, br. 104/09) , član 27
.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
Mišljenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom vaspitanju i obrazovanju
