br. 6-00-1/2016-01 datum: 9. jun 2016 godine

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti , Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, daje

MIŠLjENjE

na Nacrt akcionog plana za sprovođenje inkluzivnog obrazovanja 2015-2020

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je dopisom broj 011-00-124/2016-06 od 24. maja 2016. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti drugi Nacrt akcionog plana za sprovođenje inkluzivnog obrazovanja 2015-2020 (u daljem tekstu: Nacrt akcionog plana), radi dostavljanja mišljenja. Postupajući po ovom zahtevu, dajemo mišljenje na Nacrt akcionog plana, sa aspekta delokruga rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 5-14. definisani su različiti oblici povrede načela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja. Odredbama člana 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način nepravedno praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Takođe, relevantne su i odredbe člana 22. kojima je propisano da svako dete ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova/njena lična svojstva ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice, kao i odredbe člana 26. kojima je propisano da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Odredbama člana 3. stav 1. tačka 2. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS”, broj 33/06) diskriminacija je definisana kao svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koje se zasniva na invalidnosti ili na razlozima u vezi sa njom.

Ustavom Republike Srbije propisano je da svako ima pravo na obrazovanje, kao i da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno.

Republika Srbija preuzela je određene obaveze ratifikacijom međunarodnih konvencija – Konvencije o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97), koja u čl. 23. i 28. utvrđuje jednakost dece sa smetnjama u razvoju sa ostalom decom i pravo na obrazovanje za svu decu, kao i Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09), koja se u članu 7. posebno bavi decom sa invaliditetom i obavezuje države potpisnice da preduzmu sve potrebne mere kako bi osiguralo da deca sa invaliditetom uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode na osnovu jednakosti sa drugom decom, a u članu 24. utvrđuje pravo na obrazovanje osoba sa invaliditetom bez diskriminacije i na osnovu jednakosti sa drugima.

Pojedinim odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15-autentično tumačenje i 68/15), proklamovani su principi inkluzivnog obrazovanja, kojim se teži punoj društvenoj inkluziji, za koju se Republika Srbija jasno opredelila. Ovaj zakon sadrži niz mera sa ciljem sprečavanja diskriminacije i omogućavanja uključivanja dece sa smetnjama u razvoju i dece sa invaliditetom u obrazovni sistem Srbije, čime se doprinosi ostvarivanju ustavnog načela jednakosti i punoj socijalnoj inkluziji.

Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 107/12), određuje sistem obrazovanja kao prvi i najvažniji element životne i razvojne strukture svakog pojedinca, društva i države i njegova misija u Srbiji u 21. veku je da osigura osnovni temelj života i razvoja zasnovan na znanju. Osobe sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, osobe sa teškoćama u učenju i osobe iz defavorizovanih sredina i socijalnih grupa imaju puno pravo na kvalitetno obrazovanje i vaspitanje sa inkluzivnim pristupom u obrazovanju koje je i osnovno strateško opredeljenje u obrazovanju ovih osoba.

Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 16/15), u aktivnosti razvoja inkluzivnog obrazovanja za sve kategorije dece, učenika i studenata ima za cilj podizanje kvaliteta inkluzivnog obrazovanja, kao i napredovanje dece i mladih iz osetljivih grupa.

Po razmatranju dostavljenog dopisa i drugog Nacrta akcionog plana, ističemo načelne primedbe koje se odnose na nedostatak akata koji se po Poslovniku Vlade dostavljaju uz zahtev za davanje mišljenja (Predlog zaključka, Obrazloženje, procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta…). Imajući u vidu važnost ovih akata, neophodna je njihova kompletna i pregledna sadržina, radi kvalitetne analize i davanja mišljenja.

Takođe u Nacrtu akcionog plana ne postoji lista skraćenica, odnosno lista značenja skraćenih pojmova.

Pored toga, smatramo da treba preispitati i vremenske okvire predviđene za realizaciju nekih aktivnosti gde je navedena 2015. godina i da je zbog konzistentnosti akta potrebno umesto reči „i dalje” navesti 2020. godinu. Saglasno odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja smatramo da umesto navedene kategorije deca i učenici u Nacrtu akcionog plana treba da budu navedeni deca, učenici i odrasli, imajući u vidu da se radi o svim nivoima obrazovanja.

Povodom pojedinih rešenja sadržanih u Nacrtu akcionog plana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da:

1. U Nacrtu akcionog plana, kod navedenog specifičnog cilja „4. Stvaranje inkluzivnog okruženja za razvoj, učenje i učešće”, potrebno je dovršiti naziv ovog cilja u smislu navođenja učešća gde ili u čemu ili brisati reči „i učešće”, kao suvišno.

2. U Nacrtu akcionog plana, u specifičnom cilju „4. Stvaranje inkluzivnog okruženja za razvoj, učenje i učešće”, u meri 4.1. pod nazivom „Unapređivanje dostupnosti i kvaliteta sredine za učenje i razvoj “, predlažemo da se kao jedne od aktivnosti predvide i aktivnosti koje bi se odnosile na obezbeđivanje i dostupnost udžbenika na jeziku i pismu nacionalnih manjina i udžbenika sa prilagođenim sadržajem i/ili formatom u skladu sa čl. 3, 4. i 9. Zakona o udžbenicima („Službeni glasnik RS”, broj 68/15).

3. Takođe u navedenom specifičnom cilju 4. u meri 4.2. pod nazivom „Unapređivanje kulture, politike i prakse IO”, predlažemo da se preispita aktivnost 4.2.6. koja se odnosi na „Osnaživanje ustanove za sprovođenje mera antidiskriminacije i povećanje učešća dece, učenika i mladih” i da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti bude naveden kao partner koji će pružati podršku i pomoć Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u sprovođenju antidiskriminacionih mera, a ne kao nosilac aktivnosti. Treba imati u vidu da će se Poverenik, samoinicijativno ili po pozivu uključivati da savetodavno ili na druge načine doprinese realizaciji aktivnosti u okviru mera utvrđenih akcionim planom, koje su u vezi sa obavljanjem poslova iz nadležnosti Poverenika u obimu i na način koji ne ugrožava nezavisnost ovog državnog organa.

4. U Nacrtu akcionog plana, u specifičnom cilju „5. Razvijanje i primena mehanizma za praćenje i vrednovanje IO”, neophodna je tehnička korekcija numeracije aktivnosti 5.1.1. koja se dva puta ponavlja.

5. Dalje u prethodno navedenom cilju u meri „5.2. Upravljanje procesom IO zasnovano na dokazima”, kod aktivnosti „5.2.3. Analiza efekata afirmativnih mera upisa u srednje škole i fakultete”, pored navedenog nosioca aktivnosti-partnera „Nacionalni savet romske nacionalne manjine”, trba navesti i druge moguće partnere.

6. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ima dužnost da obezbedi uslove i preduzme sve neophodne mere u ostvarivanju prava učenika na obrazovanje i druga prava koja su utvrđena ovim zakonom, a među kojima je i pravo na dodatnu podršku u obrazovanju i vaspitanju. Angažovanje pedagoškog asistenta u obrazovno-vaspitnom radu predstavlja vid dodatne podrške deci. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je potrebno preduzeti sve kako bi deci, nezavisno od društvene grupe kojoj pripadaju, a za koje je procenjeno da im je potrebna dodatna pomoć i podrška pedagoškog asistenta, obezbedili uslovi za ostvarivanje prava na ovaj vid dodatne obrazovne podrške. Ovo posebno ako se ima u vidu da upravo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisuje konkurs za program obuke za pedagoškog asistenta i da polaznici tokom trajanja obuke stiču znanja koja ih osposobljavaju za pružanje podrške i pomoći deci za koju je procenjeno da je ta pomoć potrebna. U praksi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti bilo je više pritužbi zbog neobezbeđivanja uslova za angažovanje pedagoških asistenata te je u tom smislu potrebno predvideti i aktivnosti koje se odnose na ovaj vid podrške.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao samostalan i nezavisni državni organ nadležan za suzbijanje i zaštitu od diskriminacije, zainteresovan je da se pitanje inkluzivnog obrazovanja, uredi na način koji će omogućiti da se deca, učenici i odrasli obrazuju u duhu tolerancije, uvažavanja različitosti i poštovanja načela ravnopravnosti, kako bi se svima obezbedilo pravo na kvalitetno obrazovanje i sprečila svaka eventualna nejednakost i neravnopravnost.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Mišljenje na Nacrt akcionog plana za sprovođenje inkluzivnog obrazovanja 2015-2020