5. 07-00-9/2018-02 datum: 5.4.2018.

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku po pritužbi organizacije R.I.C. iz Beograda protiv direktora FK „C. Z.“ Z. T. zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije. U pritužbi je navedeno da je Z. T. u intervjuu za portal Mondo izjavio da u C. Z.  ne bi doveo igrača homoseksualne orijentacije. U izjašnjenju na navode iz pritužbe Z. T. nije osporio autentičnost izjave, naveo je da je izjavu dao u lično ime, da je tolerantna ličnost, da nikada igrači nisu upitani da se izjasne o seksualnoj orijentaciji kao i da bi lično zaštitio svakoga ko bi se u tom smislu izjasnio. U toku postupka utvrđeno je da Z. T. kao direktor FK „C. Z.”, ima faktički uticaj na politiku zapošlјavanja, kao i da je sporna izjava preneta autentično. Zbog toga je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao mišlјenje da je izjavom da ne bi doveo igrača drugačije seksualne orijentacije, Z. T. prekršio odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je Poverenik preporučio Z. T. da se sastane sa predstavnicima jedne organizacije civilnog društva koja se bavi zaštitom lјudskih prava kako bi se upoznao sa problemima sa kojima se sureću pripadnici LGBT populacije i mehanizmima za zaštitu njihovih lјudskih prava, kao i da  ubuduće vodi računa da prilikom davanja izjava u medijima ne krši propise koji zabranjuju diskriminaciju.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila organizacija R.I.C. iz Beograda, protiv direktora fudbalskog kluba „C. Z.“ Z. T. zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije.
   • U pritužbi je navedeno:

• da je u intervjuu za portal Mondo, generalni direktor FK „C. Z.” Z. T. na pitanje kako bi reagovao da sazna da je buduće pojačanje kluba homoseksualnog opredelјenja izjavio: „Ne bih ga doveo u Z. Ipak smo mi vaspitavani u patrijarhalnom, tradicionalnom i pravoslavnom duhu i taj igrač se ne bi osećao prijatno u svlačionici „C. Z.”;
• da su ovakvom izjavom diskriminisane osobe drugačije seksualne orijentacije i da im je uskraćeno pravo na rad;

1.3. Uz pritužbu je dostavlјen članak T. za Mondo: „I stanovi roditelјa za Z.!”, autora N. P.

1.4.  U skladu sa odredbama čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, u toku postupka je pribavlјeno izjašnjenje Z. T. , generalnog direktora FK „C. Z.”,.

1.5. U izjašnjenju je navedeno:

• da je intervju novinaru N. P. dao u lično ime;
• da je svestrana ličnost i da u njegovom okruženju svi uživaju jednak položaj bez obzira na svoju orijentaciju u bilo kom aspektu socijalnog, društvenog ili bilo kom drugom aspektu života;
• da lično smatra da se svi odnosi moraju graditi na temelјu tolerancije, solidarnosti, velikodušnosti i poštovanju individualnosti pojedinca u svakom smislu;
• da poučen iskustvom u sportu, smatra da su igrači i navijači vaspitavani pretežno u tradicionalnom, patrijarhalnom i pravoslavnom duhu, te da postoji tradicionalno shvatanje porodice i života;
• da ni u jednom trenutku nije postojala namera diskriminacije osobe drugačije seksualne orijentacije, da poštuje tuđa seksualna opredelјenja i da nikada sebi ne bi dozvolio osporavanje istih;
• da je potrebno vreme da emancipovana i evolutivna moralna i kulturna infrastruktura na kojoj se zasniva današnje moderno društvo dopre i do nas;
• da je u odgovoru koji je dao, ne postoji diskriminatorno postupanje kojim bi se napravila razlika, niti ograničila odnosno isklјučila mogućnost lica druge seksualne orijentacije da se bavi profesionalnim fudbalom, već da je izjavom imao za cilј da zaštiti lice drugačije seksualne orijentacije jer bi se osećalo neshvaćeno u svlačionici prvog tima i da bi bilo neprihvaćeno od strane navijača i igrača;
• da u prilog tome, želi da istakne činjenicu da se u najtrofejniji srpski fudbalski klub dovode igrači druge verske nacionalne i rasne pripadnosti, i da imaju jednak položaj sa ostalim igračima;
• da je morao da prođe određeni vremenski period kako bi domaći igrači prihvatili društvene promene i pokrenuti moralni i kulturni progres društva;
• da ni u jednom trenutku nije zatraženo od bilo kog igrača da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, da je to privatna stvar igrača i nije uslov za profesionalno bavlјenje sportom, niti predstavlјa relevantan faktor za određivanje fudbalskih kvaliteta samog igrača;
• da klub ne zalazi u privatan život igrača, i da je relevantno kakva je fizička i zdravstvena sposobnost igrača;
• da bi, kao generalni direktor FK „C. Z.”, zaštitio svakog igrača drugačije seksualne orijentacije i insistirao da ostane u FK „C. Z.”;
• da se klub shodno propisima FSS, FIFA i UEFA, raznim mehanizmima bori protiv diskriminacije;
• da u skladu sa navedenim, Poverenik donese mišlјenje da nije došlo do diskriminacije.

2. ČINјENIČNO STANјE

2.1. Uvidom u članak T. za Mondo: I stanovi roditelјa za Z. !, autora N. P. , utvrđeno je da je u rubrici: „PRONAĐI SE…“ navedeno da je: „cilј rubrike da sagovornik prizna da li je tokom karijere bio u sličnoj situaciji.. TOP 10 gafova najharizmatičnijih predsednika i direktora u svetu fudbala”. U tekstu pod rednim brojem 7. navedeno je „Lućano Gauči – Na nagovor Muamera el Gadafija, registrovao je njegovog sina Sadija, koji potom nije odigrao nijedan sekund u dresu Peruđe. Sa jednim fudbalerom nije potpisao ugovor kada je saznao da je gej, zatim je uporno tražio dozvolu da angažuje kapitena ženske reprezentacije Švedske, dok je Južnokoreanca An Jung-Hvana oterao iz kluba kada je ovaj „zlatnim golom“ eliminisao Italiju sa Svetskog prvenstva 2002. Kako biste reagovali da saznate da je buduće pojačanje Zvezde homoseksualnog opredelјenja?”. Na ovo pitanje Z. T. je odgovorio: „Ne bih ga doveo u Z. Ipak smo mi vaspitani u patrijarhalnom, tradicionalnom i pravoslavnom duhu i taj igrač se ne bi osećao prijatno u svlačionici C. Z. ”

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, članak T. za Mondo: I stanovi roditelјa za Z. !, autora N. P. , relevantne pravne propise iz oblasti zaštite od diskriminacije, kao i relevantnu međunarodnu sudsku praksu u ovoj oblasti.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[1]

3.3. Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[2], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.4. Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 6. ovog zakona, zabranjena je neposredna diskriminacija koja postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog ili njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem stavlјaju u nepovolјniji položaj, ili bi mogli biti stavlјeni u nepovolјniji položaj. Odredbama člana 21. ovog zakona propisano je da je seksualna orijentacija privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji. Svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorno postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.

3.6. Zakon o radu[4] u članu 18. propisuje zabranu diskriminacije lica koja traže zaposlenje kao i zaposlenih s obzirom na pol, rođenje jezik, rasu boju, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredelјenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.

3.7. Zakon o sportu[5] odredbom člana 4. zabranjuje svaku diskriminaciju, posrednu i neposrednu, sportista i sportskih stručnjaka i organizacija po bilo kom osnovu koji se zasniva na stvarnom ili pretpostavlјenom ličnom svojstvu. Zabranjena je diskriminacija profesionalnih sportista i sportista koji to žele da postanu u pogledu zapošlјavanja, zarade i uslova rada, osim kada se pravlјenje razlike odnosno stavlјanje sportiste u nepovolјniji položaj u odnosu na druge sportiste u istoj ili sličnoj situaciji temelјi na samoj prirodi ili stvarnim i odlučujućim uslovima obavlјanja određene sportske aktivnosti, a cilјevi koji se time žele postići jesu opravdani.

3.8. Statut „C. Z. ”, odredbom člana 8. propisuje da član kluba može biti svako fizičko lice bez obzira na državlјanstvo, nacionalnost, rasu, pol, uzrast, jezik veroispovest, stranačku pripadnost, političko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili koje drugo lično svojstvo, dok su članom 36. propisane nadležnosti generalnog direktora fudbalskog kluba među kojima je i da daje predlog Upravnom odboru o zaklјučivanju i raskidu ugovora sa profesionalnim fudbalerima, sa šefom stručnog štaba, sportskim direktorom i drugim sportsko stručnim radnicima koji nisu u radnom odnosu, kao i o transferima fudbalera.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Imajući u vidu navode iz pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, zadatak Poverenika bio je da utvrdi da li je datom izjavom Z. T. povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.10. Poverenik najpre konstatuje da autentičnost izjave Z. T. koju je preneo portal Mondo nije osporena. U skladu sa time, pristuplјeno je analizi izjave koja je preneta u članku. Naime, izjava je objavlјena u rubrici „Pronađi se..” u kome se prema navodima autora teksta govorilo o „gafovima najharizmatičnijih predsednika ili direktora u svetu fudbala.“ U vezi sa time, navedena je situacija u kojoj Lućano Gauči ne potpisuje ugovor sa igračem, kada je saznao da je gej. Dakle u vezi sa tim Z. T. je upitan kako bi reagovao u istoj situaciji. Izjavom „Ne bih ga doveo u Z. “, Z. T. je faktički iskazao slaganje sa postupkom vlasnika fudbalskog kluba „Peruđa”. U nastavku rečenice naveo je: „Ipak smo mi vaspitani u patrijarhalnom duhu i taj igrač se ne bi osećao prijatno u svlačionici Z.”

3.11. U svom izjašnjenju Z. T. izneo je više izvinjavajućih okolnosti koje se odnose na navedenu izjavu, ne sporeći njenu autentičnost. Ukratko, T. je u izjašnjenju naveo da je tolerantna ličnost i da navedena izjava u principu ne predstavlјa njegov sistem vrednosti već bi hteo da zaštiti igrača drugačije seksualne orijentacije koji bi se u patrijarhalnoj sredini osećao neprijatno. Sa druge strane, naveo je i da bi on lično zaštitio svakog igrača koji bi se javno izjasnio o svojoj seksualnoj orijentaciji i da bi insistirao da on ostane u klubu.

3.12. Ono što je takođe značajno za dalјu analizu je to što je naveo da je spornu izjavu dao u lično ime, kao i da se pitanje odnosilo na njegove profesionalne odluke a ne odluke koje se tiču njegovog privatnog života. Poverenik je s tim u vezi razmatrao i naziv rubrike u okviru koje je Z. T. dao izjavu. Navedena rubrika nosi naziv: „PRONAĐI SE…” pored kojeg je navedeno da je: „cilј rubrike da sagovornik prizna da li je tokom karijere bio u sličnoj situaciji.”

3.13. Dalјe, u svom izjašnjenju Z. T. je izneo više opservacija koje se tiču društvene realnosti i položaja LGBT osoba u društvu. Takva zapažanja su prihvatlјiva, i ne postoji razlog da se ne pokloni vera Zvezdanu T.u da on lično i u privatnim odnosima uvažava i poštuje osobe iz svog okruženja bez obzira na njihova lična svojstva, kao i da nije imao nameru da diskriminiše bilo koga. Međutim, da bi postojao akt diskriminacije, namera počinioca diskriminatornog akta nije od uticaja, već samo činjenica da je bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem neko zbog svog ličnog svojstva stavlјen u nepovolјniji položaj, bez subjektivnog odnosa učinioca prema tom aktu.

3.14. Prilikom donošenja mišlјenja Poverenik je imao u vidu i presudu Suda pravde Evropske unije koja je doneta na osnovu pritužbe u slučaju povodom izjave rumunskog narodnog poslanika i suvlasnika fudbalskog kluba „Steaua”. Suvlasnik navedenog kluba  George Becali, izjavio je: „Ni kada bih morao da zatvorim „Steaua”, ne bih prihvatio homoseksualca u timu. Gejevima nema mesta u mojoj porodici a „Steaua” je moja porodica”. U presudi C-81/12 od 23. aprila 2013. godine, Evropski sud pravde utvrdio je povredu člana 2(2)(a), 10(1) i 17 direktive 2000/78/EC – jednak tretman u radu i zapošlјavanju, zabrana diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije. Sud je našao da George Becali, de facto donosi odluke o angažovanju fudbalera te da je takva izjava diskriminatorna.

3.14. Zakon o zabrani diskriminacije u članu 6. definiše pojam neposredne diskriminacije kao bilo koji akt, radnju ili propuštanje kojim se lice ili grupa lica, zbog ličnog svojstva stavlјaju u nepovolјniji položaj, ili bi mogla biti stavlјena u nepovolјniji položaj. U tom smislu, treba reći da ne postoje dokazi da je bilo kom igraču onemogućeno da igra u FK „C. Z.” zbog bilo kog ličnog svojstva. Međutim, pritužba se i ne odnosi na akt ograničavanja, nego na mogućnost pravlјenja razlike na osnovu ličnog svojstva. Izjava „Ne bih ga doveo”, je prilično jasna u svojoj sadržini, pa se postavlјa pitanje da li je Z. T. i faktički u mogućnosti da realizuje ovakvu izjavu, imajući u vidu da je akt neposredne diskriminacije učinjen ukoliko je bilo kojim aktom lice zbog ličnog svojstva stavlјeno u nepovolјniji položaj ili bi moglo biti stavlјeno u nepovolјniji položaj.

3.15. Prema odredbama Statuta kluba direktor je ovlašćen da daje predlog Upravnom odboru o zaklјučivanju i raskidu ugovora sa profesionalnim fudbalerima, sa šefom stručnog štaba, sportskim direktorom i drugim sportsko stručnim radnicima koji nisu u radnom odnosu, kao i o transferima fudbalera. Pored toga što je i formalno ovlašćen da preduzima radnje koje se tiču transfera fudbalera i zaklјučivanja ugovora sa njima, Z. T. i faktički ima dominantan uticaj na politiku angažovanja fudbalera, kako zbog svoje pozicije tako i zbog ugleda i uticaja koji uživa u klubu i sportu.

3.16. U vezi sa navedenim, od značaja je i odredba člana 45. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, a koja se primenjuje i na postupak pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti. Naime, ovom odredbom je propisano da se u slučaju neposredne diskriminacije, tuženi ne može osloboditi odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. Drugim rečima, ukoliko su se u radnjama tuženog stekla obeležja neposredne diskriminacije, tuženi se ne može braniti opravdanim i zakonitim cilјem diskriminatornog akta. Izjava da se fudbaler drugačije seksualne orijentacije ne bi osećao prijatno u svlačionici je po sebi zasnovana na stereotipima i predrasudama o osobama drugačije seksualne orijentacije. A ukoliko ta izjava zapravo znači da bi igrač drugačije seksualne orijentacije bio izložen uznemiravanju i nasilјu, onda je to veoma zabrinjavajuće i suprotno je antidiskriminacionim propisima i zagarantovanim lјudskim pravima. Princip poštovanja dostojanstva svake osobe, obavezuje nas da dopustimo da svako odlučuje u svoje ime o svojim pravima, cilјevima i želјama. Zadatak bilo kog poslodavca nije da ograničava pravo na rad na osnovu nečijeg ličnog svojstva, pa čak i ako smatra da je to u interesu igrača, već da stvori takve uslove da se zaposleni ne osećaju diskriminisano i stvori efikasne mere za zaštitu od diskriminacije.

3.17. Poverenik ukazuje da uprkos određenim pomacima poslednjih godina, diskriminacija i nasilјe prema LGBT osobama su i dalјe prisutni. Prema istraživanjima, pripadnici LGBT populacije ističu da se često susreću sa predrasudama i stigmom u društvu, kao i sa brojnim pretnjama, uznemiravanjem i drugim problemima. U prilog tome govore istraživanja javnog mnjenja prema kojima kao jedna od grupa prema kojima postoji socijalna distanca izdvaja upravo LGBT populacija. Naime, čak četvrtina ispitanika ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu kolege, trećina njih ne želi da se sa njima druži (34%)^[6]. Veća socijalna distanca prema pojedinim društvenim grupama pokazatelј je niskog nivoa socijalne komunikacije i interakcije, a samim tim predstavlјa potencijalnu opasnost za diskriminaciju pripadnika tih grupa. Prema istraživanjima najveći izazovi na putu ostvarivanja prava na jednakost pripadnika LGBT populacije su zaštita lične bezbednosti i efikasna borba protiv nasilјa nad LGBT osobama, zaštita od diskriminacije na radnom mestu kao i poštovanje dostojanstva u javnom prostoru.

3.18. Na kraju, iako to nije predmet ove pritužbe, Poverenik konstatuje da je u tekstu T. za Mondo: I stanovi roditelјa za Z. !, navedeno i sledeće: „Masimo Ćelino – Veoma je sujeveran i nikada ne dovodi trenera koji je tokom svoje karijere ispadao sa nekim klubom iz lige. U Kalјariju je za 22 godine promenio 36 trenera, a u Lidsu njih 8 za svega 24 meseca. Smatra da ženama nije mesto u fudbalu. Već u krevetu i kozmetičkom salonima. Vaše mišlјenje o ženama na rukovodećim mestima u fudbalskim ogranizacijama (a sve ih je više) ili na terenu, svejedno?“ Na ovo novinarsko pitanje, Z. T. je odgovorio: „Ćelino je bio malo grub u toj kvalifikaciji. Generalno, mislim da je fudbal muška igra i da pripada muškarcima. Žene ne razumeju fudbal kao sport i kao biznis. FIFA misli drugačije, polovina svetske populacije su žene i njima je u interesu da što više žena zavoli fudbal i da što više njih dolazi na stadion. Naravno da je i meni cilј da vidim devojke i devojčice na tribinama, ali ne na rukovodećim mestima. Osim ako nije reč o finansijama i marketinguˮ. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je slanje poruke da ženama nije mesto u bilo kojoj oblasti društvenog života nedopustivo, te da je impliciranje da žene ne razumeju fudbal kao sport i kao biznis, te da ne treba da zauzimaju rukovodeće položaje u fudbalskim klubovima u suprotnosti sa antidiskriminacionim propisima. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je pol, kao osnov diskriminacije, već nekoliko godina u vrhu po broju podnetih pritužbi Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, te da ovakve izjave samo doprinose činjenici da učešće žena u sportu nije zadovolјavajuće, jer se u Srbiji manje od 25% žena bavi rekreacijom ili sportom, dok je podsticanje devojčica na bavlјenje fizičkom kulturom i sporotom nedovolјno[7]. Klјučni problemi koji doprinose ovakvom stanju su: nedovolјno ulaganje u profesionalni ženski sport, nedovolјna afirmacija ženskog amaterskog sporta, manjak žena na pozicijama odlučivanja u sportu i seksualizacija sprotkiskinja u medijima. Zabrinutost zbog ovakvog stanja izrazio je i CEDAW komitet u Zaklјučnim zapažanjima o kombinivanom Drugom i trećem periodičnom izveštaju Republike Srbije. Komitet je posebno zabrinulo odsustvo sistematske i ujednačene primene privremenih posebnih mera za postizanje stvarne ravnopravnosti u svim oblastima koje uređuje Konvencija, uklјučujući i sport.

4. MIŠLjENјE

Izjavom u intervjuu za portal Mondo da u „C. Z.“ ne bi doveo igrača homoseksualne orijentacije Z. T. prekršio je odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje preporuku Z. T.:

5.1. Da se sastane sa predstavnicima jedne organizacije civilnog društva koja se bavi zaštitom lјudskih prava kako bi se upoznao sa problemima sa kojima se sureću pripadnici LGBT populacije i mehanizmima za zaštitu njihovih lјudskih prava,

5.2. Da  ubuduće vodi računa da prilikom davanja izjava u medijima ne krši propise koji zabranjuju diskriminaciju.

Potrebno je da Z. T., obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[2] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори”, број 9/03

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06

[4] „Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14

[5] „Службени гласник РС”, број 10/16

[6] Извештај о истраживању јавног мњења, „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији”, Повереник за заштиту равноправности, децембар 2016. године, Београд

[7] Посебан извештај Повереника за заштиту равноправности о дискриминацији жена, Београд, 2015

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

Mišlјenje je doneto u postupku po pritužbi organizacije R.I.C. iz Beograda protiv direktora FK „C. Z.“ Z. T. zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije