išljenje na Predlog akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina

br. 90-00-3/2016-01 datum: 24. februar 2016. godine

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, daje

MIŠLjENjE

na Predlog akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (u daljem tekstu: MDULS), je dopisom broj 90-00-148/2015-08 od 22. februara 2016. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik), Predlog akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina (u daljem tekstu: Predlog akcionog plana), radi upoznavanja.

Postupajući po ovom dopisu, dajemo mišljenje o Predlogu akcionog plana, sa aspekta delokruga rada Poverenika.

Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 24. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da je zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika. Način ostvarivanja i zaštita prava pripadnika nacionalnih manjina utvrđena je posebnim zakonom.

Usvajanjem Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23 (u daljem tekstu AP PG 23) Republika Srbija se opredelila za dalje unapređenje institucionalnog i zakonodavnog okvira u oblasti osnovnih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u Godišnjem izveštaju za 2014. godinu, između ostalog, preporučio i da se intezivira rad na sprovođenju mera utvrđenih strateškim dokumentima i akcionim planovima koji treba da omoguće postizanje pune ravnopravnosti svih društvenih grupa. S tim u vezi, usvajanjem Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, doprineće se realizaciji postavljenih strateških ciljeva.

Povodom pojedinih rešenja sadržanih u Predlogu akcionog plana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da:

1. U odeljku II Zabrana diskriminacije, u tabeli pod brojem 2.1 (strana 13), navedena je aktivnost koja glasi: „Brzo i detaljno odgovaranje na nalaze i preporuke Zaštitnika građana, Pokrajinskog ombudsmana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u svim slučajevima koji utiču na prava pripadnika nacionalnih manjina i obezbeđenje adekvatne podrške tim institucijama kako bi se osigurala efikasna obrada dostavljenih pritužbi, i kako bi one bile dostupne pripadnicima nacionalnih manjina”. Kao nosioci ove aktivnosti određeni su Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnik građana, Pokrajinskim ombudsman i Kontrolisani organ.

Ova aktivnost izvire iz Akcionog plana za poglavlje 23, glava 3.8. pod nazivom „Položaj nacionalnih manjina”, tačka 3.8.1. kojom je preporučeno usvajanje akcionog plana koji se odnosi na unapređenje položaja nacionalnih manjina. U delu II Zabrana diskriminacije, aktivnost pod brojem 2.1. u Predlogu akcionog plana, u celosti je preuzeta iz aktivnosti utvrđene u tački 3.8.1.2. podtačka 6. AP PG 23, gde je za nosioca aktivnosti određena Multiresorna radna grupa sastavljena od predstavnika svih nadležnih ministarstava, pokrajinskih sekretarijata, predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina, relevantnih organizacija civilnog društva, koja je obrazovana rešenjem ministara nadležnog za poslove državne uprave. Kao nosioci ove aktivnosti nisu navedeni ni Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, ni Zaštitnik građana, ni drugi organi, koji su navedeni kao nosioci aktivnosti u odeljku II Zabrana diskriminacije, aktivnost pod brojem 2.1. u Predlogu akcionog plana.

Iz navedenog proizilazi da AP PG 23 i Predlog akcionog plana sadrže identične aktivnosti (tačka 3.8.1.2. podtačka 6. u AP PG 23 i aktivnost pod brojem 2.1. u Predlogu akcionog plana), a da su kao nosioci navedeni različiti organi. Mišljenja smo da ne postoji osnov da Poverenik bude nosilac aktivnosti pod brojem 2.1. u Predlogu akcionog plana i da je potrebno uskladiti aktivnosti i nosioce aktivnosti u AP PG 23 i Predlogu akcionog plana.

2. Takođe predlažemo i da se u odeljku II Zabrana diskriminacije, u koloni pokazatelji rezultata za aktivnost pod brojem 2.1. izostave reči: „Kontinuirano obezbeđen pristup pripadnika nacionalnih manjina nalazima i preporukama Zaštitnika građana, Pokrajinskog ombudsmana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti”. Naime, U skladu sa članom 33. Zakona o zabrani diskriminacije Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, pored ostalog, prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. U skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS”, br. 120/04, 57/07, 104/09 i 36/10), Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, br. 97/08, 104/09 – dr. zakon, 68/12 –Odluka US i 107/12), kao i Pravilnikom o anonimizaciji podataka, sva mišljenja i preporuke u postupku po pritužbama, dostupne su javnosti, pa tako i pripadnicima nacionalnih manjina na internet stranici Poverenika.

Pri tome, treba imati u vidu da se Poverenik može, kao i drugi nezavisni državni organi, samoinicijativno ili po pozivu uključivati da savetodavno ili na druge načine doprinese realizaciji aktivnosti u okviru mera utvrđenih akcionim planom, koje su u vezi sa obavljanjem poslova iz nadležnosti Poverenika u obimu i na način koji ne ugrožava nezavisnost ovog državnog organa.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Mišljenje na Predlog akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top